Basta

Francis Bacon: “Ljudska priroda izrasta ili u biljku ili u korov; zato valja na vrijeme zalijevati jedno a čupati drugo.”

– Kao sto basta zahteva stalnu negu i paznju da bi bila korisna, isto je i s ljudima. Njihov zivot moze ostati skladan i funkcionalan ako rade na sebi ili kultivisu um. Zapusten i nesredjen um, kao i zapustana basta, uvek podivlja i unisti i ono sto je bilo dobro.

————-

Sokrat: “Moji sugrađani, vi ste mi dragi i vrijedni, ali radije ću poslušati Boga negoli vas. I sve dok dišem i imam snage, neću prestati istraživati istinu, a vas opominjati i objašnjavati vam te svakom od vas prema mom uobičajenom načinu pozivati vašu savjest: kako se, moj najbolji, ti, građanine, nejvećega i s mudrosti i moći najglasovitijeg grada, ne stidiš brinuti kako da što više napuniš svoju lisnicu novcem, i smišljati o slavi i časti, ali se ne brineš i ne mariš za moralni razbor, istinu i dobro svoje duše?”

-Gde nema časnog života utemeljenog u ljubavi i čistoj savesti nema ni istine, ni dobra za dušu.

—————

Jean-Paul Sartre: „Čovjek je osuđen da bude slobodan.“

– Sloboda znači mogućnost izbora. S obzirom da je čovek prinudjen da pravi izbor svojih aktivnosti  osudjen je na slobodu. Medjutim, sloboda dobija smisao tek s odgovornošću. Svaka aktivnost ima posledice ili stvara promenu. Što god je aktivnost svesnija to je i odgovornija. Zalaže se za konstruktivnu promenu ili blagostanje i napredak. Neodgovornim i nepromišljenim aktivnostima dolazi do regresa.  Zato Sartre i kaže: „Čovjek je odgovoran za ono što jeste.“

Rabindranath Tagore

“Ako zatvorite vrata svim manama i istina će ostati vani.”

– Kao sto bez negativa i pozitiva nema fotografije, tako ni bez sagledavanja vrlina i mana nema stvarne slike karaktera.

————-

“Civilizaciju ne smijemo suditi i cijeniti na temelju toga koliku je moć ostvarila, već po tome koliko je u svojim zakonima i djelima izrazila ljubav prema čovjeku.”

——-

“Cvijet sa tugom gubi latice, ali umjesto njih s radošću očekuje plod.”

-Svakim životnim dobom se nešto gubi i dobija. Iako se u starosti gubi lepota fizičkog izgleda dobija se lepota duhovne zrelosti. Kao što većina plodova zri u jesen prava pouka iskustava, koja cvetaju u mladosti, se shvati tek u poznim godinama.

—————

Rabindranat Tagore: “Nema te poezije koja bi mogla da se vine do onih visina do kojih dopire ljubav.”

– Da ljubav nije na takvoj visini poezija ne bi imala gde leteti. Zahvaljujući tome poezija i širi krila.

—————

“Oni koji uče, ali ne primjenjuju svoju nauku slični su seljaku koji ore, a ne sije.”

– Kao i seljaku koji sije, a ne ubira plodove posejanog. Vise vredi malo, iskorisceno znanje od velikog, neiskoriscenog. Nije u tolikoj meri vazno sta se zna, vec sta se cini stecenim znanjem.

—————

“Velika srca vole, mala traže da budu voljena.”

-Velika srca daju ljubav zato što su puna. Mala je traže zato što su prazna.

Zašto su velika srca puna, a mala prazna?

Velika znaju što mala ne znaju – srce se puni davanjem, a prazni uzimanjem.

Znanje i mudrost

Zlatna Iris: “slazem se…..medjutim mislim da znanje samo po sebi ne povlaci zelju da se stekne i mudrost, dok mudrost nekako povlaci i zelju za znanjem. sta ti mislis?  takodje mislim da su neki ljudi koji poseduju znanje u zabludi da poseduju mudrost.”

-Razlika izmedju znanja i mudrosti je u tome što znanje ne sadrži uvek dovoljno mudrosti da otkrije smisao života, dok mudrost uvek ima dovoljno znanja da ga shvati.

-Interakcija s okolinom je neophodan element razvoja inteligencije i sticanja znanja o fizickim zakonitostima. Ali, pored njih postoje i unutrasnje, psihicke. Njima covek dobija uvid u svoju sustinu. To mu omogucava da razume pravu vrednost stecenog znanja.

Takva sposobnost je ono sto se naziva mudrost i po svojim karakteristikama ima dublje i kompleksnije razumevanje. Jer, dok znanje predstavlja fragmentarne uvide u pojave, dotle je mudrost utemeljena u celini ili sustini zivota. Znanje razvija inteligenciju, a mudrost usmerava sam proces toga razvoja.

Znanje koje nije usmereno i obogaceno mudroscu nije u stanju da ima pravilnu procenu vrednosti. Precenjuje svoj znacaj, a podcenjuje mudrost. Ne shvata da se bez nje i najdragocenijih ljudskih kvaliteta kao sto je iskrenost, plemenitost, postenje itd. ne moze ostvariti skladna i funkcionalna egzistencija. Zato se ne trudi da je postize.

Mudrost, naprotiv ceni znanje i zeli ga sticati. To joj i daje otvorenost, fleksibilnost i spremnost da uci. Znanje kojem nedostaje mudrost stvara iluziju vlastite savrsenosti. Time se zatvara i zaustavlja daljni rast i progres.

Reči

”Riječi su teška stvar – vuku te prema dolje. Da ptice pričaju, ne bi mogle letjeti.”

– Ima reči koje vuku prema dole, ali ima i onih koje izdižu do neslućene visine. Šta je cvrkut nego ptičije pričanje kojim iznose unutrašnje stanje njihovog bića. Nisu reči te koje sprečavaju let, već tama i težina zabluda.

————————-

“Sticanje znanja nije isto što i oplemenjivanje duše.”

——–

“Čovjek sa znanjem može biti gori, pokvareniji i opasniji od neukog ako nije jak srcem i karakterom.”

– Znanje moze svako da stice, ali da bi se postizala mudrost um se mora neprestano uzdizati duhom i produbljivati dusom.

Sloboda kao svesni pomak

Dokle god smo u telu podlozni smo iskusenjima. Ucenje koje propagira potpuno eliminisanje ega ili nekakav misteriozni preobrazaj nema osnovu. Ego se nalazi u strukturi licnosti. Zato se ne moze eliminisati, vec se treba kultivisati ili osvescivati.

Uvid u psihu se dobija nepristrasnim posmatranjem razlicitih osecanja, zelja, nagona i potreba. To osposobi preuzimanje kontrole nad sobom i svesnijem izboru ponasanja i reagovanja na okolnosti.

Onog momenta kada produhovljen covek opazi sebicni nagon ne dozvoli da ovlada njime, vec se opredeli za plemenitost i postenje. Nadrastajem nizih nagona i strasti, nadrastaju se i okolnosti i time postize istinska sloboda da se usmerava i kreira vlastiti zivot. Ali, to nije dovoljno uciniti samo jednom, vec se mora ciniti u svakoj situaciji i iskusenju.

Ropstvo i sloboda postoje u svesti kao razlicite mogucnosti. Kad um izabere duhovne zakonitosti dodje do svesnog pomaka. Od neslobode i ogranicenog razumevanja i izbora, se izdigne u sferu duhovne slobode u kojoj se izbori neprestano prosiruju.

Komentari o slobodi

P. Coelho: “Apsolutna sloboda ne postoji, postoji samo sloboda izbora, a od onog trenutka kada nešto izaberemo postajemo obavezni da svoju odluku poštujemo.”

Ljilja: “E, ovoga treba biti svestan. Poštovati prvenstveno svoju odluku znači poštovati samog sebe, svoje razmišljanje, stav i sve ono što je dovelo do odluke. Promisli, pa načini izbor…..i onda daj svoj maksimum u svakom pogledu. Samo tako možeš biti zadovoljan sobom a i svi oko tebe tobom jer prosto isijavaš duhovnu snagu…slobodnu a tvoju…i svima izgledaš lako i sve što činiš odiše lakoćom sopstvenog mira i zadovoljstva.”

-Ljiljo, lepo si izrazila stanje svesti koje prati pravi izbor. U potpunosti se slazem i razumem to sto pises. Medjutim, po Coelhu mi prestajemo biti slobodni onog momenta kada napravimo izbor ili kada se obavezemo na nesto. Zbog toga i kaze da apsolutna sloboda ne postoji.

Ja naprotiv, smatram da postoji, ali samo onda kada um bira duhovne zakonitosti i ostaje dosledan najvisim unutrasnjim vrednostima. Time se dobije nezavisnost od spoljasnjih zbivanja. Medjutim, sloboda nije zauvek dostizna samo jednim izborom, vec treba stalno osvescivati um da bi se postizala. Dakle, ona uvek postoji kao potencijal ili neostvarena mogucnost koju je potrebno realizovati svakim novim ili pravilnim izborom.

—————

123loncar: “…a čovečnost zna, da je izbor bilo koji ( bilo čega ili bilo šta ) sredstvo za ograničavanje i porobljavanje onog što je izabrao to i to ..a izbor potiče iz volje … jer samo s voljom ostvarujemo ono što smo izabrali…a volja potiče iz želje ; jer da nešto ne želimo , ne bi smo bili voljni to i da ostvarimo.. dakle, želje porobljavaju ..

..ako ko izabere ljubav , onda robija samo njoj…ako se pak izabere mržnja , onda se robija samo njoj.. pa tako biva i sa korisnim i ne korisnim , kao sa dopadljivim ili pak ne dopadljivim .. onaj ko izabere život , njemu robija…a ako ko izabere čovečnost, njoj robija kao što robija zlu onaj koji je izabrao sedmoglavu aždahu …

..pa ako čovek robija svom izboru , ne možemo govoriti da je slobodan.. već moramo videti da su stepeni njegove slobode , ograničeni i podređeni njegovim željama .. pa sve što više ima želja u vezi ovoga i onoga , sve manje ima slobode..

..dakle, bezželjnost čoveka čini ne ograničenim a samim tim i slobodnim …”

-Ranije sam iznela misljenje o zelji koje cu dopuniti:

Pojedina učenja propagiraju odsustvo želja kao mogućnost da se izbegne reinkarnacija. Želja je težnja ili inklanacija ka nečem. Da li je moguće ne želeti? Osobe koje hoce da izbegnu reinkarnaciju nastoje da nemaju želja. Samim tim formiraju želju. Žele da ne žele.

Želja reflektuje stanje uma i psihe. Ako je vodjena nižim nagonima i strastima postaje opsesivna i nerazumna. Želje koje proističu iz duhovnog potencijala su balansirane i razumne. Ipak, svaka želja se mora razmotriti u svetlu situacije, jer ponekad snazna želje, takodje, može poticati iz duhovnog potencijala. U tom slučaju uvek rezultira konstruktivnošću i progresom, za razliku od zelje koja potice iz nizih nagona.

Sve ima svrhu i namenu. Samo treba znati kako da se pravilno primeni. Čak i ozloglašeno osećanje straha može da bude korisno. Može spasiti život tako što sprečiti opasne aktivnosti, a ponekad i nedolične.

——-

-Ne treba potiskivati zelje, vec ih treaba razumeti. Jer, zelje takodje predstavljaju proces samospoznaje ili mogucnost da bolje razumemo vlastitu psihu. Zelje su kao signali koji nas upucuju u odredjenom pravcu ili mestu koje trazi da bude istrazeno. Izvor zelja je razlicit.

Neke poticu iz Polusvesnog ega, neke iz divljeg, destruktivnog nagona Telesne svesti, neke mogu poticati iz dubine duse kao konstruktivan ili kreativan nagon koji nam ukazuje put ka visem stepenu slobode. Znaci, dok neke zelje imaju karakter zaslepljivanja ili nizeg razumevanja, dotle neke mogu uzdignuti um na visi stepen razumevanja.

…a čovečnost zna, da je izbor bilo koji ( bilo čega ili bilo šta ) sredstvo za ograničavanje i porobljavanje onog što je izabrao to i to..

Ne razumem kako je izbor sredstvo porobljavanja bilo cega ili koga, osim ako mu to nije namera?

..a izbor potiče iz volje …

Izbor potice iz svesnosti o postojanju razlicitih mogucnosti. Ukoliko covek nije svestan da ima drugaciju mogucnost delovanja ne moze imati izbor. Zato je svesnost o postajanju razlicitih izbora ujedno i put slobode.

Porobljava samo ona zelja koja zaslepljuje ili koja se namece kao jedina mogucnost i put delovanja, tj. koja nema potrebnu fleksibilnost promene i razvoja u odnosu na situaciju i okolnosti.

Na primer, ista zelja u odredjenom momentu i situaciji moze biti korisna, pozeljnja i konstruktivna, dok u drugoj situaciji ili momentu moze biti stetna i neprikladna.

Sto god covek vise spoznaje karakter njegove zelje njemu se pruza i veca mogucnost njene kontrole, pa i prevazilazenja (ne potiskivanja) ako je to neophodno za uspostavljanje unutrasnjeg balansa.

Svakako da opsesivna zelja kod neuroticnih ljudi predstavlja ogranicenost ili neslobodu, medjutim, konstruktivna, fleksibilna zelja kod psihicki zdravih unosi vise smisla i radosti u egzistenciju.

.. onaj ko izabere život , njemu robija…

Mi jesmo u zivotu, pa zasto mu se onda opirati i nasilno gusiti njegove impulse? Gde ces veceg robijasa od coveka koji se muci da gusi zivot u sebi, da od aktivnog zdravog tela i duha pravi les bez radosti, zelja, nada i ocekivanja? Kakav je njegov kvalitet zivota i njegovih najblizih koji su prinudjeni da zive s takvim zombijem?

Kljuc je u umerenosti, taktu, fleksibilnosti i prilagodjavanju. Ako je lepo vreme, nema niceg loseg u tome sto imamo zelju da izadjemo napolje i uzivamo u carima i lepoti prirode. Dok ima sunca, uzivamo u njemu. Kad sunce zadje, zahladi i pocne kisa s olujom, ne zalimo, vec se prilagodimo onom sto jeste i pronadjemo zadovoljstvo u toploj sobi s dobrom knjigom i cokoladom. 🙂 Izlaz ili put slobode uvek postoji samo je neophodno uloziti odredjeni trud da se on pronadje.

..pa ako čovek robija svom izboru , ne možemo govoriti da je slobodan..

Naprotiv, covek ne robija svom izboru vec pronalazi slobodu, srecu i zadovoljstvo u svom izboru sto je Ljilja veoma lepo izrazila.

Sretna zena

    Ničija, nečija i svačija

“Žene se dele na ničije, nečije i svačije.
Ti si naišao na ničiju.
Bolje bi mnogo bilo da si naišao na nečiju.
Jer nečija je nečija,
navikla je da pripada,
pa kako je jednom bila nečija,
može postati i tvoja.
A ova što je vazda ničija,
ni na šta nije navikla.
Nije ni morala da se navikava.
A ti misliš – dobro je:
ničija je slobodna.
Pa, ničija je baš i ničija
zato što tako voli slobodu
i što nikad ne bi postala nečija.
Svačija je isto nečija,
samo što je previše nečija,
ali uz dobre razloge
može postati umereno nečija,
pa opet može postati samo tvoja.
Pa čemu onda osmeh što sam ja ničija
kad je to, zapravo,
najgore što može da ti se desi?”

Jelena Marković

-Ovu simpaticnu pesmicu sam nasla na internetu i nadam se da njena autorka nece imati nista protiv sto je komentarisem. To cinim zato sto sam i sama zena i sto smatram da i pored svojevrsne originalnosti, podela zena nije potpuna. Izostavlja kompletnu, sretnu zenu.

Nicija, necija i svacija zena nikada ne moze biti u potpunosti sretna jer nije svesna svoje prave vrednosti. Zato je i procenjuje samo u odnosu s drugima. Da bi zena bila istinski sretna mora biti nezavisna ili svoja. Mora imati unutrasnju integralnost ili celovitost.  Samo takva zena moze da usreci sebe, samim tim i sve oko sebe.

——————

P. Coelho: “Apsolutna sloboda ne postoji, postoji samo sloboda izbora, a od onog trenutka kada nešto izaberemo postajemo obavezni da svoju odluku poštujemo.”

-Da bi sloboda bila apsolutna mora u sebe ukljuciti sve mogucnosti. Dakle, i neslobodu. Apsolutna sloboda daje mogucnost izbora izmedju slobode i neslobode. Ako postoji samo sloboda bez neslobode, tada postoji samo jedna mogucnost. Samim tim nema izbora, a time ni apsolutne slobode.  Apsolutna sloboda nije destinacija ili zavrsna, konacna mogucnost, vec predstavlja put ili proces razvoja beskonacnih mogucnosti.

———————–

-Samim tim sto postoji izbor postoje i razlicite mogucnosti. Proces razvoja se sastoji u stalnom izboru izmedju slobode i neslobode, tj. izmedju duhovne bezgranicnosti i fizicke ogranicenosti. Sloboda se ne moze ostvariti samo jednim izborom, vec predstavlja neprekidan lanac izbora izmedju slobode i neslobode.

Svakim izborom duhovne bezgranicnosti otvaraju se ili prosiruju nove mogucnosti, dok se izborom fizicke ogranicenosti suzavaju. Zasto se, onda, bira fizicka ogranicenost?

Sve zavisi od osvescenosti. Ukoliko neka situacija aktivira reakciju Polusvesnog ega misljenje i razumevanje obiluje zabludama. Time ogranicimo izbore jer nismo svesni duhovnih zakonitosti, odnosno drugacijih izbora i mogucnosti.

Niko nas ne sprecava da promenimo odluku ukoliko shvatimo da je izbor pogresan i da drugaciji izbor pruza visi stepen slobode. Medjutim, nema slobode bez doslednosti i odgovornosti. Ako se izaberu duhovne zakonitosti i put slobode, potrebno je ostati na njemu i praviti daljnje izbore u okviru tih zakonitosti, inace ce nas drugaciji izbor, tj. opredeljenje za fizicke zakonitosti vratiti na put ogranicenosti i neslobode.

Znaci, mi smo uvek slobodni da biramo izmedju slobode i neslobode, samo je pitanje koliko smo sposobni ili svesni da napravimo pravilnu procenu. Jer, neki izbori mogu davati iluziju slobode, a biti u sustini neslobodni i obrnuto.

Svetlost i tama svesti

Eckhart Tolle: „Ne možete se boriti protiv Ega i pobijediti, isto kao što se ne možete boriti protiv tame. Svjetlost svijesti je sve što je potrebno. Vi ste ta svjetlost.“

– Lepo i slikovito izražavanje, ali bez praktičnog značaja. U njemu nema jasnog obrazloženja. Naprotiv, prisutna je nedoslednost koja ostavlja dosta neodgovorenih pitanja. Napravljena je razlika izmedju svetlosti i svesti, a da nije objašnjeno ni jedno ni drugo.  Ako svetlost i svest nisu jedno isto i ako smo mi svetlost šta je svest? Zašto postoji? Koju korist mi (ili svetlost) imamo od toga što je svest (ili nešto što nismo) osvetljena svetlošću? Od kuda ego i tama? Šta su oni?

Nisu li i oni sastavni deo svesti? Sve je u svesti i ego i tama i svetlost. Svetlost je svesno, a tama nesvesno. Da bi se rasterala tama nesvesnog potrebno je razumevanje koje osvešćuje ego. Medjutim, razumevanje nije nikada potpuno, već delimično. Ne može se postići samo jednom ili odjednom. Učimo dokle god smo ovde tako što transormišemo nesvesno u svesno. 

Nesvesno je nerealizovani potencijal znanja, a svesno realizovano znanje. Ni jedno ni drugo se ne može uništiti, jer su yin and yang svesti. Medjusobno se stvaraju i održavaju. Samim činom transformacije ili realizacije nesvesnog u svesno, nerealizovani potencijal postaje dublji. 

U Bhagavad-Gita piše: „Svetlo svetlosti On je, u srcu Tame sija večito. Mudrost On je i mudrosti put, i vodič svih mudrih, zasadjen u svačijem srcu.“

Ukoliko se nastavi metaforičkim izražavanjem može se reći da nesvesno ima pojavu tame pošto unutar sebe krije sažeto, nevidljivo svetlo duše. Duša je izvor svetlosti i iskra života unutar tame. Uvek postoji kao viši, neralizovani potencijal svesne aktivnosti, tj. misli i svetlosti. Svesno je realizovana svetlost ili um.

Kada um prodre u nesvesno i dopre do skrivene iskre unutar tame stvore se munje novih misli koje donose jače i drugačije osvetljenje/razumevanje. Time nesvesno, nemanifestovano i nedostupno postaje svesno, manifestovano i dostupno. Ispolji se kao nova spoznaja. Od nerealizovanog prelazi u realizovano. To je večni, beskonačni proces kojim se svest obnavlja i opstaje kao smisao.

Dakle, da bi nastalo novo, radikalnije razumevanje neophodna je interakcija duše/duha i uma. To troje se ne može odvojiti, pošto zajedno čine celovitost/potpunost ili Jednu svest. Ako um vrši interakciju samo sa sebičnim i telesnim nagonima zadržava se u tami neznanja i zabluda. Za takav um se i kaže da je mračan pošto nema kontakt svojom nadsvesnom suštinom ili izvorom svetlosti.

——————–

Albert Camus: “Naucio sam da tako kazem, ziveti s mislju da nikad necu naci mir i srecu. Ali jos uvek cu sve od sebe dati izmedju ta dva trenutka.”

– Depresivna misao. Moze se izabrati i bolja kojom otkrijemo da uvek mozemo promeniti misli da bi nasli mir i srecu.

Lavater

J.K. Lavater: “Priznati da smo bili u zabludi je priznanje da smo danas pametniji nego juče.”

————————-

“Sloboda je samo druga reč za – ništa za izgubiti.”

– Ko stiče slobodu duhovnim razvojem akumulira unutrašnje bogatstvo koje ne može izgubiti. Ko je nastoji steći samo kroz materijalno, ostaje mu nedostižna. Dok duhove vrednosti oslobadjaju i uzdižu svest dotle materijale vezuju i zarobljavaju.
—————–
– Potreba za spoljašnjom moći i gomilanjem bogatstva radi dokazivanja i nadmetanja s drugima je odraz unutrašnje nemoći i duhovne bede.
—————–
Cicero: “Svako može pogrešiti, ali samo budala istrajava u svojoj grešci.”

-Ili nedovoljno osvescen covek.
——————
Portugalska poslovica: “Budala je onaj ko misli da drugi ne misle.”

-Arogantnost ili precenjivanje vlastite vrednosti se uvek osveti.
————————–
Tolstoj: ” Ustvari, kad dižeš ruku protiv svog neprijatelja, ti udaraš na samoga sebe, jer su, po svome biću, jedno te isto i onaj koji vredja i onaj koji je uvredjen.”

– Do fizičkog obračuna dodje kada ljudi stoje jedan naspram drugog. Kada su na istoj visini. Da bi se obračun izbegao neko se mora izdignuti.
—————
Horhe Luis Borhes: “Čojvek riješi da nacrta svijet. Tokom godina ispunjava prostor ucrtavajući pokrajine, kraljevstva, planine, zalive, brodove, ostrva, ribe, kuće, instrumente, zvijezde, konje i ljude. Pred samu smrt on otkriva da taj strpljivi lavirint linija ocrtava njegov sopstveni lik.”

– Mi sve izvan sebe doživljavamo kroz sebe. Sve što smo ikad videli ima deo nas i naše ličnosti.

---

– Kad trebaš nešto da kažeš ćutanje je kukavičluk, gori od laži.

Citati

De Melo: “Kada vrabac gradi sebi gnezdo u šumi, zauzme samo jednu granu. Kada jelen izađe na reku, pije samo onoliko koliko mu je dovoljno. Ljudi gomilaju samo zbog praznine u svojim srcima.”

-To objašnjava zašto nisu u stanju da prestanu s gomilanjem ili zašto nikada nisu zadovoljni. Takvu potrebu nije moguće zadovoljiti izvana. Ona se zadovoljava samo iznutra stalnim rastom i razvojem.

————–

Veselin Gatalo: “Koliko mi se čini, čovjek je loš koliko mu se dopusti.”

Čovek je loš koliko to sam sebi dopusti. Da li će neko biti dobar ili loš ne zavisi od drugih, već samog čoveka.

———————-

‎Vladan Desnica: ”Saosjećam s drvećem. Mislim da i ono dugo unaprijed sluti promjene vremena.”

-Ako je tako, onda je to razlog i za radost. Posle lošeg dodje lepo vreme koje obnavlja i osnazuje.

———————

– U zatvoreno srce ne može ništa ući, niti iz njega može šta izaći. Samo otvorena srca mogu primiti i poslati poruku  i tako uspostaviti vezu.

————————-

‎ P. Koeljo: ”Moramo da zaboravimo ono što mislimo da jesmo, kako bismo postali ono što uistinu jesmo.”

– Najpre moramo razumeti zasto mislimo to sto mislimo. Zaboravljanje bez razumevanja jos vise udaljava od “povratka sebi” ili mogucnosti da postanemo ono sto uistinu jesmo.

---

– Samospoznaja nam daje uvid u vlastitu ograničenost kojom smo kreirali zablude i počinili greške, ali isto tako kroz nju postajemo svesni svoga potencijala ili sposobnosti da to prevazidjemo. 

Na taj način smo u stanju da prihvatimo sebe onakvim kakvi jesmo, tj. sa vrlinama i manama ili počinjenim greškama, jer shvatamo da su i one sastavni deo učenja i razvoja u kojem “kad znamo bolje, radimo bolje.”