Mesečne arhive: mart 2012

Schopenhauer


Schopenhauer: „Ono što se zna ima dvostruku vrijednost ako se ujedno za ono što se ne zna priznaje da se ne zna.“

-Spoznaja je proces koji se ostvaruje interakcijom znanja i neznanja. U toj interakciji znanje je postignuto, realizovano razumevanje. Dakle, ono cega smo svesni. Neznanje je visi potencijal nerealizovanog znanja ili ono sto ne razumemo. Sto je jos uvek nesvesno.

Prema tome, znanje se uvek granici s neznajem. Zato se i sam kvalitet postignutog znanja moze odredjivati u odnosu na neznanje. Svako znanje koje je svesno svoje granice s neznanjem u stanju je da ima jasniju predstavu o istinskoj vrednosti unutar svojih granica. Sama spoznaja granice omogucava otvorenost. Aktivira na prelaz granice ili prodiranje u neznanje. Za takvo znanje je karakteristicno da se neprestano osvescuje kroz  prosirivanje svoje granice.

Znanje koje nema svesnost o neznaju je iluzorno znanje. Takvo znaje nije u stanju da spozna svoju istinsku vrednost i granicu. Samim tim nema ni mogucnost njenog prosirenja. Zato je takvo znanje uvek dogmaticno i regresivno.

————–

Francis Bacon: „Ljudska priroda izrasta ili u biljku ili u korov; zato valja na vrijeme zalijevati jedno a čupati drugo.“

– Kao sto basta zahteva stalnu negu i paznju da bi bila lepa i korisna, isto je i s ljudima. Da bi ljudi bili u stanju da ostvare karakter koji zele, neophodno je da neprestano, odgovorno i samosvesno upravljaju vlastitim razvojem. Zapusten covek, kao i zapustana basta, uvek podivlja, pa nije koristan ni sebi ni drugima.

————-

Sokrat: Moji sugrađani, vi ste mi dragi i vrijedni, ali radije ću poslušati Boga negoli vas. I sve dok dišem i imam snage, neću prestati istraživati istinu, a vas opominjati i objašnjavati vam te svakom od vas prema mom uobičajenom načinu pozivati vašu savjest: kako se, moj najbolji, ti, građanine, nejvećega i s mudrosti i moći najglasovitijeg grada, ne stidiš brinuti kako da što više napuniš svoju lisnicu novcem, i smišljati o slavi i časti, ali se ne brineš i ne mariš za moralni razbor, istinu i dobro svoje duše?“

-Tamo gde nema casnog zivota utemeljenog na cistoj savesti nema ni prave istine, ni dobra za dusu.

—————

Sartre: „Čovjek je osuđen da bude slobodan.“

– Sloboda znaci mogucnost izbora. S obzirom da je covek prinudjen da pravi izbor svojih aktivnosti ili delovanja i ponasanja, on je osudjen na slobodu. Medjutim, sloboda dobija smisao tek s odgovornoscu. Odgovornost nastaje s visokim stepenom samosvesti ili razumevanja. Svaka aktivnost ima karakteristicne posledice ili stvara promenu. Ukoliko je aktivnost svesna i odgovorna, njome nastaju konstruktivne promene, ukoliko je neodgovorna i nepromisljena njome nastaje destrkcija i beda. Zato Sartre i kaze: „Čovjek je odgovoran za ono što jest.“

Advertisements

Rabindranath Tagore


„Ako zatvorite vrata svim manama, i istina će ostati vani.“

– Naravno, ovom izjavom se covek ne ohrabruje da ima mane, vec da bude spreman da se suoci s njima. Takvo suocavanje mu omogucava nepristrasan, realan uvid u svoj razvoj. Kao sto bez negativa, nema pozitiva ili realne fotografije, tako ni bez suocavanja s manama nije moguca realna procena karaktera.

————-

„Civilizaciju ne smijemo suditi i cijeniti na temelju toga koliku je moć ostvarila, već po tome koliko je u svojim zakonima i djelima izrazila ljubav prema čovjeku.“

-Zaista. Civilizacija se ne meri samo tehnoloskim i intelektualnim razvojem, vec necim mnogo dubljim i fundamentalnijim. A, to je duhovni razvoj. Dok intelektualnim razvojem, ljudi upoznavaju i menjaju okolinu, dotle duhovnim razvojem upoznavaju i menjaju sebe. Duhovni razvoj omogucava ljudima da prevazilaze nize, zivotinjske nagone, cime se izdizu u istinsku sferu covecnosti i civilizacije.

——-

„Cvijet sa tugom gubi latice, ali umjesto njih s radošću očekuje plod.“

-Svaka faza razvoja predstavlja promenu kojom se nesto gubi i dobija. Zbog toga ni starost nije tako zastrasujuca. Iako se njome gubi lepota fizickog izgleda, dobija se lepota duhovne zrelosti. Jer, kao sto vecina plodova zri u jesen, tako je i sa iskustvima koja cvetaju u mladosti. Vecina od njih donosi plodove razumevanja tek u poznim godinama zivota.

—————

„Nema te poezije koja bi mogla da se vine do onih visina do kojih dopire ljubav.“

– Da ljubav nije na takvoj visini poezija ne bi imala gde leteti. Upravo je visina ljubavi ono sto daje poeziji krila da leti.

—————

„Nesavršenstvo nije negacija savršenstva; konačnost ne poriče beskonačnost. To se samo cjelina iskazuje u dijelovima, to se beskraj otkriva u granicama.“

– Upravo tako. Zato se nista ne treba podecenjivati jer sve ima svoju svrhu postojanja. Sagledivost ogranicenosti je ono sto nas vodi do spoznaje o nesagledivosti beskonacnosti.

————

„Oni koji uče, ali ne primjenjuju svoju nauku slični su seljaku koji ore, a ne sije.“

-Ili tacnije, seljaku koji sije, a ne ubira plodove onog sto je posijao. Vise vredi malo, ali iskorisceno znanje od velikog, ali neiskoriscenog. Nije u tolikoj meri vazno sta covek zna, vec sta cini s onim sto zna.

—————

„Velika srca vole, mala traže da budu voljena.“

-Velika srca daju ljubav zato sto su puna. Mala srca traze ljubav zato sto su prazna. Zasto su velika srca uvek puna, a mala prazna? Zato sto velika srca znaju ono sto mala ne znaju – srce se puni davanjem, a prazni uzimanjem.

Znanje i mudrost


Zlatna Iris: „slazem se…..medjutim mislim da znanje samo po sebi ne povlaci zelju da se stekne i mudrost, dok mudrost nekako povlaci i zelju za znanjem. sta ti mislis?  takodje mislim da su neki ljudi koji poseduju znanje u zabludi da poseduju mudrost.“

-Razlika izmedju znanja i mudrosti je u tome sto znanje ne sadrzi uvek potrebnu mudrost za otkrivanje smisla u egzistenciji, dok mudrost uvek sadrzi potrebno znanje da se on otkrije.

-Interakcija s okolinom je neophodan element razvoja inteligencije i sticanja znanja o fizickim zakonitostima. Medjutim, pored tih zakonitosti postoje i unutrasnje, psihicke kojima intelekt stice uvid u samu svoju sustinu. To mu omogucava da shvati pravu vrednost stecenog znanja.

Takva sposobnost je ono sto se naziva mudrost i po svojim karakteristikama ima dublje i kompleksnije razumevanje od znaja.  Jer, dok znanje predstavlja fragmentarne uvide celine, dotle  mudost ima uvid u celinu. Dok znanje razvija inteligenciju, dotle mudrost usmerava sam proces toga razvoja.

Znanje koje nije usmereno i obogaceno mudroscu nije u stanju da ima pravilnu procenu vrednosti posto predstavlja nizi stepen razumevanja. Zato ono precenjuje svoj znacaj, a podcenjuje znacaj mudrosti, jer ne shvata njenu visu vrednost. Iz tog razloga nema zelju ni da je stice.

Mudrost, naprotiv ima zelju za sticanjem znanja jer je, kao visi stepen razumevanja, u stanju da shvati znacaj znanja za razvoj intelekta. Time se prevazilazi arogantno i ograniceno shvatanje ega o superiornosti stecenog znanja. Uvidja se potreba njegove nadgradnje. Zato mudrost otvara. Karakterise je fleksibilnost u procesu spoznavanja. Znanje kojim se stvara iluzija o vlastotoj savrsenosti zatvara. Njemu nedostaje mudrost.

Reči


“Riječi su teška stvar – vuku te prema dolje. Da ptice pričaju, ne bi mogle letjeti.“

-U svakom slucaju da ima i takvih reci koje vuku prema dole, ali ima i takvih koje su u stanju da izdignu do neslucene visine. Sta je cvrkut nego pticije pricanje kojim one iznose unutrasnje stanje svoga bica? Nisu reci te koje sprecavaju let, vec unutrasnja tama i tezina zabluda.

————–

Eckhart Tolle: „Smrt nije suprotnost životu. Život nema suprotnosti. Suprotnost smrti je rađanje, a život je vječan.“

-Upravo tako. Zivot nema suprotnost. On je aktivnost zasnovana na interakciji suprotnosti. Shodno tome, on u sebe ukljucuje i radjanje i smrt. Oni nastaju iz njega, a ne on iz njih.

———–

“Sticanje znanja nije isto što i oplemenjivanje duše.”

„Čovjek sa znanjem može biti gori, pokvareniji i opasniji od neukog ako nije jak srcem i karakterom.“

-Tacno. Znanje nije isto sto i mudrost. Znanje moze da stice svako, a mudrost samo oni ciji se karakter i inelekt neprestano uzdize duhom i produbljuje dusom.

Sloboda kao svesni pomak


Dokle god ljudi imaju telo bice podlozni iskusenjima. Ucenje koje propagira potpuno eliminisanje ega ili nekakav misteriozni preobrazaj kojim se on jednom za svaga i nepovratno eliminise nema svoju osnovu.

Ego se nalazi u samoj strukturi licnosti. On se ne moze eliminisati, ali moze postati latentan kroz progresivan duhovni razvoj. Za produhovljene ljude je karakteristican visok stepen samosvesti i samospoznaje. Oni dobijaju uvid u svoju psihu neutralnim posmatranjem razlicitih osecanja, zelja, nagona i potreba. To im omogucava da ih lakse identifikuju i preuzmu kontrolu nad sobom. Da naprave svestan (konstruktivan) izbor koji ce doprineti njihovom daljnjem fukcionalnom razvoju.

Mada kod njih ego nije u tolikoj meri snazan kao kod ljudi sa zapostavljenim duhovnim razvojem, on jos uvek postoji i vrsi odredjeni uticaj na njihov nacin misljenja. Onog momenta kada to opaze ne dozvole da ovlada njima, vec se izdignu iznad njegovog uticaja kroz potpunu iskrenost i nepristrasnost, kao i odgovoran izbor zasnovan na plemenitosti, postenju, humanosti, itd. Tako ga i prevazidju.

Nadrastajem ega, kao i nizih nagona i strasti, nadrastaju se i okolnosti. Usled toga nastaje istinska sloboda  kojom  covek usmerava svoj razvoj i kreira svoj zivot. Medjutim, to nije dovoljno uciniti samo jednom, vec neprestano. U svakoj novoj situaciji i drugacijim iskusenjima. Zato je potrebna doslednost, nepokolebljivost i istrajnost.

Ropstvo i sloboda su uvek prisutne u svesti kao razlicite mogucnosti. Kad god se izabere jedna od tih mogucnosti uslovi se promena svesnog stanja. Ukoliko se izaberu duhovne zakonitosti dodje do svesnog pomaka. Od neslobode ili nizeg stepena razumevanja, s ogranicenim izborom, se izdize u visi stepen razumevanja i slobodu koja prevazilazi ogranicenost fizickih zakonitosti.

Komentari o slobodi


P. Coelho: „Apsolutna sloboda ne postoji, postoji samo sloboda izbora, a od onog trenutka kada nešto izaberemo postajemo obavezni da svoju odluku poštujemo.“

Ljilja: „E, ovoga treba biti svestan. Poštovati prvenstveno svoju odluku znači poštovati samog sebe, svoje razmišljanje, stav i sve ono što je dovelo do odluke. Promisli, pa načini izbor…..i onda daj svoj maksimum u svakom pogledu. Samo tako možeš biti zadovoljan sobom a i svi oko tebe tobom jer prosto isijavaš duhovnu snagu…slobodnu a tvoju…i svima izgledaš lako i sve što činiš odiše lakoćom sopstvenog mira i zadovoljstva.“

-Ljiljo, veoma lepo si izrazila stanje svesti koje prati pravi izbor. Ja se u potpunosti slazem s tobom i razumem to sto pises. Medjutim, po Coelhu mi prestajemo biti slobodni onog momenta kada napravimo izbor ili kada se obavezemo na nesto. Zbog toga on i kaze da apsolutna sloboda ne postoji.

Ja naprotiv, smatram da ona postoji kao najvisi duhovni potencijal kojeg je neophodno realizovati u intelektu, da bi dobili jasan uvid i razumevanje koje ce nam omoguciti pravilan izbor u svakoj datoj situaciji. Zbog toga apsolutna sloboda mora predstavljati proces progresivnog razvoja ili promene u vidu novih izbora, jer bi u protivnom bila konacna, samim tim i ogranicena, odnosno neslobodna.

Time se dobija paradoks njenog postojanja ili dostiznosti-nedostiznosti. Ona nikada nije u potpunosti ili zauvek dostizna samo jednim izborom, vec je neophodno neprestano ciniti pravilne izbore, odnosno ostvarivati progresivan razvoj svesti, da bi se ona dosegla. Sto znaci, da ona uvek postoji kao potencijal ili neostvarena mogucnost, sto je cini nedostiznom, ali u isto vreme, ona je takodje dostizna, jer je njena realizacija moguca sa svakim novim ili pravilnim izborom.

—————

123loncar: „…a čovečnost zna, da je izbor bilo koji ( bilo čega ili bilo šta ) sredstvo za ograničavanje i porobljavanje onog što je izabrao to i to ..a izbor potiče iz volje … jer samo s voljom ostvarujemo ono što smo izabrali…a volja potiče iz želje ; jer da nešto ne želimo , ne bi smo bili voljni to i da ostvarimo.. dakle, želje porobljavaju ..

..ako ko izabere ljubav , onda robija samo njoj…ako se pak izabere mržnja , onda se robija samo njoj.. pa tako biva i sa korisnim i ne korisnim , kao sa dopadljivim ili pak ne dopadljivim .. onaj ko izabere život , njemu robija…a ako ko izabere čovečnost, njoj robija kao što robija zlu onaj koji je izabrao sedmoglavu aždahu …

..pa ako čovek robija svom izboru , ne možemo govoriti da je slobodan.. već moramo videti da su stepeni njegove slobode , ograničeni i podređeni njegovim željama .. pa sve što više ima želja u vezi ovoga i onoga , sve manje ima slobode..

..dakle, bezželjnost čoveka čini ne ograničenim a samim tim i slobodnim …“

-Ja sam vec ranije iznela sledece misljenje o zelji koje cu dopuniti:

Pojedina učenja propagiraju odsustvo želja kao mogućnost da se izbegne reinkarnacija. Želja je težnja ili inklanacija ka nečem. Da li je moguće ne želeti u fizičkoj egzistenciji? Osobe koje nastoje da izbegnu reinkarnaciju nastoje da nemaju želja. Samim tim one formiraju želju pošto nastoje ili žele da ne žele tako da je sva njihova aktivnost usmerena ka tome cilju. Njihova želja je da izbegnu vecno aktivni točak radjanja i smrti.

Želja sama po sebi nije ni dobra ni loša. Ona je samo manifestacija svesne aktivnosti. Sve zavisi iz koga svesnog nivoa potiče želja. Za niže svesne nivoe su karakteristične neizbalansirane ili opsesivne želje. Dok se željama koje potiču iz najvišeg svesnog potencijala ili duhovne svesti pronalazi mir i razumevanje pošto balansiraju ili uskladjuju sve suprotnosti u osobi.

Medjutim, i ovde je neophodno istaći značaj fleksibilnosti. To znači da se moraju izbeći kruta pravila i da se svaka želja ili namera mora razmotriti u svetlu situacije. Dok u pojedinim slučajevima strast rezultira destruktivnošću u pojedinim slučajevima ona može rezultirati konstruktivnošću i progresom.

Sve ima svoju svrhu i namenu samo ako se zna pravilno primeniti. Čak i ozloglašeno osećanje straha koje u većini slučajeva predstavlja uzrok mizerije, neskada i destruktivnosti ponekad može da bude korisno time što spreči od kompromitirajućih aktivnosti ili čak i spasi život.

——-

-Moje misljenje je da se ljudi ne trebaju opitari ili potiskivati zelje, vec da ih treabaju razumeti. Jer, zelje takodje predstavljaju proces samospoznaje ili mogucnost da bolje i jasnije sagledmo stanje nase svesti i licnosti. Zelje su kao signali koji nas upucuju u odredjenom pravcu ili mestu koje trazi da bude istrazeno. Izvor zelja je razlicit.

Neke poticu iz Polusvesnog ega, neke iz divljeg, destruktivnog nagona Telesne svesti, neke mogu poticati iz dubine duse kao konstruktivan ili kreativan nagon koji nam ukazuje put ka visem stepenu slobode. Znaci, dok neke zelje imaju karakter zaslepljivanja ili nizeg razumevanja, dotle neke mogu uzdignuti svesnost na visi stepen razumevanja.

…a čovečnost zna, da je izbor bilo koji ( bilo čega ili bilo šta ) sredstvo za ograničavanje i porobljavanje onog što je izabrao to i to..

Ne razumem kako je izbor sredstvo porobljavanja bilo cega ili koga, osim ako mu to nije namera?

..a izbor potiče iz volje …

Izbor potice iz svesnosti o postojanju razlicitih mogucnosti. Ukoliko covek nije svestan da ima drugu ili drugaciju mogucnost delovanja on ne moze imati izbor. Izbor nastaje tek onda kada se javi svesnost o postojanju vise nacina ili mogucnosti naseg delovanja. To je ujedno i put slobode.

Porobljava samo ona zelja koja zaslepljuje ili koja se namece kao jedina mogucnost ili put delovanja, tj. koja nema potrebnu fleksibilnost promene i razvoja u odnosu na situaciju i okolnosti.

Tako na primer, ista zelja u odredjenom momentu i situaciji moze biti korisna, pozeljnja i konstruktivna, dok opet u drugoj situaciji ili momentu moze biti stetna i neprikladna.

Sto god covek vise spoznaje karakter njegove zelje njemu se pruza i veca mogucnost njene kontrole, pa i prevazilazenja (ne potiskivanja) ako je to neophodno za uspostavljanje potrebnog unutrasnjeg balansa.

Svakako da opsesivna zelja kod neuroticnih ljudi predstavlja ogranicenost ili neslobodu, medjutim, konstruktivna, fleksibilna zelja kod psihicki zdravih ljudi cesto unosi visi stepen kvaliteta i smisla u njihovu egzistenciju.

.. onaj ko izabere život , njemu robija…

Mi jesmo u zivotu, pa zasto mu se onda opirati ili nasilno gusiti njegove impulse? Gde ces veceg robijasa od coveka koji se muci da gusi zivot u sebi, da od aktivnog zdravog tela i duha pravi les ili zombija bez radosti, zelja, nada i ocekivanja? Kakav je njegov kvalitet zivota ili njegovih najblizih koji su prinudjeni da zive s takvim zombijem?

Kljuc je u umerenosti, taktu, fleksibilnosti i prilagodjavanju. Ako je lepo vreme, nema niceg loseg u tome sto imamo zelju da izadjemo napolje i uzivamo u carima i lepoti prirode. Dok ima sunca, uzivamo u njemu. Kad sunce zadje, zahladi i pocne kisa s olujom, ne zalimo, vec se prilagodimo onom sto jeste i pronadjemo zadovoljstvo u toploj sobi s dobrom knjigom. Izlaz ili put slobode uvek postoji samo je neophodno uloziti odredjeni trud da se on pronadje.

..pa ako čovek robija svom izboru , ne možemo govoriti da je slobodan..

Naprotiv, covek ne robija svom izboru vec pronalazi slobodu, srecu i zadovoljstvo u svom izboru sto je Ljilja veoma lepo izrazila.

Sretna zena


    Ničija, nečija i svačija

„Žene se dele na ničije, nečije i svačije.
Ti si naišao na ničiju.
Bolje bi mnogo bilo da si naišao na nečiju.
Jer nečija je nečija,
navikla je da pripada,
pa kako je jednom bila nečija,
može postati i tvoja.
A ova što je vazda ničija,
ni na šta nije navikla.
Nije ni morala da se navikava.
A ti misliš – dobro je:
ničija je slobodna.
Pa, ničija je baš i ničija
zato što tako voli slobodu
i što nikad ne bi postala nečija.
Svačija je isto nečija,
samo što je previše nečija,
ali uz dobre razloge
može postati umereno nečija,
pa opet može postati samo tvoja.
Pa čemu onda osmeh što sam ja ničija
kad je to, zapravo,
najgore što može da ti se desi?“

Jelena Marković

-Ovu simpaticnu pesmicu sam nasla na internetu i nadam se da njena autorka nece imati nista protiv sto je komentarisem. To cinim zato sto sam i sama zena i sto smatram da i pored svojevrsne originalnosti, ova podela zena nije potpuna jer izostavlja kompletnu, sretnu zenu.

Nicija, necija i svacija zena nikada ne moze biti u potpunosti sretna jer nije svesna svoje prave vrednosti. Zato je i procenjuje samo u odnosu s drugima. Da bi zena bila istinski sretna mora biti nezavisna ili svoja. Samo takva zena moze da usreci sebe, samim tim i sve oko sebe, jer je u stanju da daje svoju celovitost.

——————

P. Coelho: „Apsolutna sloboda ne postoji, postoji samo sloboda izbora, a od onog trenutka kada nešto izaberemo postajemo obavezni da svoju odluku poštujemo.“

-Negacija Apsolutne slobode nastaje iz ogranicenog razumevanje njene apsolutne karakteristike. Sloboda izbora ne moze da postoji bez apsolutne slobode. Jedino u njoj postoje razlicite mogucnosti koje u sebe ukljucuju i suprotnosti. Shodno tome, i neslobodu. Apsolutna sloboda daje mogucnost izbora izmedju slobode i neslobode. Ako postoji samo sloboda bez neslobode, tada postoji samo jedna mogucnost. Samim tim nema izbora, a time ni apsolutne slobode.  Apsolutna sloboda nije destinacija ili zavrsna, konacna mogucnost, vec predstavlja put ili proces razvoja beskonacnih mogucnosti.

———————–

-Samim tim sto postoji izbor postoje i razlicite mogucnosti. Proces razvoja intelekta upravo se i sastoji u stalnom izboru izmedju slobode i neslobode, ili izmedju duhovne bezgranicnosti i fizicke ogranicenosti. Zato se sloboda u zivotu nikada ne moze ostvariti samo jednim izborom, vec predstavlja neprekidan lanac izbora izmedju slobode i neslobode.

Svakim izborom duhovne bezgranicnosti otvaraju se ili prosiruju nove mogucnosti i izbori, dok se svakim izborom fizicke ogranicenosti suzava mogucnost izbora. Ako je tako, zasto se bira fizicka ogranicenost?

Sve zavisi od postignutog stepena duhovnog razvoja u razlicitim situacijama. Ukoliko data situacija aktivira reakciju Polusvesnog ega misljenje i razumevanje obiluje zabludama. Time ogranicimo izbore jer nismo svesni duhovnih zakonitosti, odnosno drugacijih izbora i mogucnosti.

Nas niko ne sprecava da promenimo svoju odluku, ukoliko napravimo neki izbor ili ukoliko shvatimo da je takav izbor pogresan, odnosno ukoliko shvatimo da bi nam drugaciji izbor omogucio visi stepen slobode.

Medjutim, nema slobode bez doslednosti i odgovornosti. Prema tome ukoliko se izaberu duhovne zakonitosti i put slobode, neophodno je ostati na njemu i praviti daljnje izbore u okviru takvih zakonitosti, inace ce nas drugaciji izbor, tj. opredeljenje za fizicke zakonitosti vratiti na put ogranicenosti i neslobode.

Znaci, mi smo uvek slobodni da biramo izmedju slobode i neslobode, samo je pitanje koliko smo sposobni da napravimo pravilnu procenu? Jer, neki izbori mogu davati iluziju slobode, a biti u sustini neslobodni i obrnuto.