Mesečne arhive: jun 2014

Svrha reci


Meša Selimović: “Riječ je barut, začas plane. Nezadovoljstava uvijek ima, svakakvih, ali nikad ne buknu sama od sebe. Riječ ih upali.“

– Veoma tacno za ovakvu situaciju. Medjutim, ima i drugacijih situacija gde reci donose istinu, utehu, smirenje, spokoj kao i olaksanje. Zato i Shakespeare kaze: “Izrazi svoju bol recju! Bol koja ne progovori gusi srce dok ne pukne!”

————–

“Šta više boli, reći nešto i poželjeti da to niste rekli, ili ne reći ništa i žaliti zato što niste?”

-Mada je cutanje korisno u mnogim situacijama, ipak se ne treba otici u krajnost i okarakterisati govor kao stetan, jer i on ima svoju svrhu i ulogu u procesu postizanja smisla i harmonije.

Harmonija je idealna ravnoteza izmedju suprotnosti koja se formira samo njihovom pravilnom zastupljenoscu ili upotrebom. Zato nesklad uvek nastaje ako se govori kad se treba cutati ili ako se cuti kada se treba govoriti.

————-

-Reci su bogom dan instrument koji se razlicito koristi. Sve zavisi od ljudi i njihove namere. Dok zlonameran covek zloupotrebljava reci za obmanu, manipulaciju i destrukciju, dotle ih dobronameran upotrebljava u korisne i konstruktivne svrhe.

—————

-Reci su zvukovi unutrasnje dubine. Da bi stvorile sklad i harmoniju moraju poteci iz srca. U protivnom proizvode prazan odjek ili sto je jos gore zvukove haosa i destrukcije.

—————

Turgenjev: “Istina koja nije izrecena u pravo vreme gora je od lazi.”

– Postoje momenti koji zahtavaju iskljucivo reci da bi doslo do sporazuma medju ljudima. U takvim momentima reci mogu spasiti neciji zivot, odagnati sumnju i spreciti zlo. Zato se njivova svrha ne treba potcenjivati i omalovazavati.

————

Soldano: “Nije dovoljno razumeti se recima. Potrebno je razumeti se pogledom, osmehom, umom, srcem.”

– Da. Samo sto su sve to razlicita lica jednog istog ili kompleksne unutrasnje dubine koja se manifestuje kao rec, pogled, osmeh, um i srce. Svako od njih ima svoju svrhu i svoje pravo vreme primene, pa zato i Sv, Augustin kaze: ““Ako ćutiš – ćuti iz ljubavi. Ako govoriš – govori iz ljubavi. Ako opominješ – opominji iz ljubavi. Ako opraštaš – oprosti iz ljubavi. Unutrašnji koren neka bude ljubav, Iz ovog korena može da izraste samo dobro.”

Advertisements

Integralnost i iskrenost


M.Selimović: „Nekad i sad – to su dva čovjeka…“

– Zaista. Dva coveka koja stvaraju buducnost treceg. Buducnost treceg je uvek uslovljenja interakcijom prvog i drugog. Tacnije, sposobnoscu drugog da ostvari potpuniju integraciju s prvim. Takva integracija rezultira osnazenim, trecim covekom koji preuzima odgovornost za svoj zivot i svoje ponasanje.

————-

Arnold H. Glazgov: „Srećan je onaj koji zna čega da se seti iz prošlosti, u čemu da uživa u sadašnjosti, i šta da planira u budućnosti.“

– Ne toliko srecan, koliko svestan. U ovom slucaju sreca ne nestaje slucajno, vec aktivnim unutrasnjim rastom i razvojem.

————————–

Heraklit: “Lukavstvo je oružje prostaka, a pamet oružje kulturnog čoveka.”

– Posten covek ostaje dosledan najvisim principima koji mu ne dozvoljavaju da se spusti u nizinu prevare i nepostenja. Takva visina mu omoguci sveobuhvatni pregled situacije. Zato lakse dopre do sustine problema i pronadje konstruktivno resenja koje rezultira dugorocnim skladom i napretkom.

Neposten covek ostaje ogranicen uskogrudim, nizim stepenom razumevanja koje mu, najcesce, donosi trenutnu, materijalnu korist. Medjutim, takva korist je iluzorna. Njome se razara i vanjski i unutrasnji sklad. Pored toga sto se gube iskreni, bliski odnosi s drugima, dolazi i do unutrasnje dezintegralnosti i otudjenja od vlastite duhovne sustine.

———–

Milan Gutovic: “Jaki ljudi ne napadaju nikada. Nemaju potrebe, znaju da su jaki. Slabi ce te uvek napadati. Njima treba glupo opravdanje za sopstevenu nemoc.”

-Istinska snaga daje sigurnost i mir, dok nemoc stvara osecaj nezadovoljsatva, ugrozenosti i nemira. Zato covek koji je siguran u svoju snagu nikada nije agresivan, vec samo slabic kojem nedostaje snaga.

S obzirom da je ovde napravljena razlika izmedju jakih i slabih ljudi, potrebno je objasniti takvu podelu kao i sam pojam snage. Sta je unutrasnja snaga ljudi? Zasto je neki ljudi imaju a, neki ne? Koji je uslov njenog nastanka, itd.?

Unutrasnja snaga proizilazi iz nadsvesnog duhovnog potencijala. Svesni nivo takav potencijal oseca kao nagon ljubavi kojom uspostavlja istinsku konekciju s drugima Razvoj takvog potencijala se manifestuje kao plemenitost, saosecajnost, dobrota, postenje, iskrenost i integralnost u necijem intelektu i karakteru.

Mada svi ljudi imaju takav potencijal njihov odnos prema njemu je razlicit. Kod ljudi koji se, usled zadovoljenja nizih nagona i strasti, odluce da prave kompromis s nagonom ljubavi i savesti, postepeno dolazi do unutrasnje dezintegracije i neiskrenosti. Rezultat toga je samoobmannjivanje. Formiraju se razlicite zablude i iluzije koje afektiraju nacin misljenja, ponasanja, kao i samog dozivljaja egzistencije i tumacenje njene svrhe i smisla.

Dakle, ukoliko neko ne ostaje dosledan svojoj autenticnosti u vidu najvisih, sustinskih vrednosti, kod njega dolazi do svesne degradacije, unutrasnje razjedinjenosti ili nemoci. Iz takvog haosa i besmisla proizilazi agresija, bezosecajnost, okrutnost, manipulativnost, pakost, zloba, itd. Zato i Tolstoj kaze: “Ljudska zloba uvek dolazi od nemoci.”

„Mržnja je aktivno nezadovoljstvo, a zavist pasivno; ne smemo se zato čuditi što zavist tako brzo prelazi u mržnju.“