Mesečne arhive: februar 2014

Drugaciji pogled na Bukowskog


Smatram da se najvise uci kroz razlicita misljenja. Zato me interesuje vas stav na izjavu Bukowskog. Evo jednog zanimljivog pogleda:

pely: “Dozvolite drugačiji pogled.

Bukowski: „Zatvorio sam svet u kavez dalje od mene.“

Shvatam da Bukowski ne želli upliv kolektvne svesti. Kolektivna svest se menja uplivom svakog od nas. Samim tim ne „prihvatanje“ ili simbolika kaveza, daje distancu koja omogućuje promenu kolektivne svesti.”

-Naravno. Drago mi je da iznosis drugaciji pogled. Slazem se s tobom da je potrebna izvesna distanca od sveta ili kolektivnog misljenja, odnosno momenti unutrasnje kontemplacije kojima se dopire do vlastite autenticnosti, inace preti opasnost da se “ izgubi” ili pocne ziveti “van sebe.”

Ali, koliko nije dobro da covek zivi “van sebe”, isto tako nije dobro ako ode u preterani subjektivizam i jednostranost. Neophodan je balans ili potrebna ravnoteza izmedju subjektivnog i objektivnog. Iako je svaki covek ili subjekt u opoziciji s objektivnoscu, on je u isto vreme deo nje. Prema tome, oni su u stalnoj vezi i uticaju posto stimulisu medjusobni razvoj.

Svet ili objektivnost je “ogledalo” ili znacajan pokazatelj subjektivnog razvoja. Zbog toga je pozeljno da subjekt uvek zadrzava potrebnu dozu otvorenosti i aktivnog stava u odnosu na svet ili objektivnost. Sto znaci, da ima kriticki i samokriticki stav ili da se trudi da ne precenjuje, niti podcenjuje ni sebe, ni druge. U protivnom nije u stanju da ima pravilnu procenu vrednosti, a time ni adekvatnu spoznaju. Zato zatvaranje i udaljavanje od sveta ili objektivnosti vodi ka subjektivizmu i regresu.

Bukowski


Bukowski: „Zatvorio sam svet u kavez dalje od mene.“

-Covek ne zatvara svet u kavez vec, sebe. Na taj nacin nastaje udaljenost, ali i regres razvoja. Svet je takav kakav jeste s razlogom. Nasa svrha sastoji se u tome da otkrivamo taj razlog, da bi bili u stanju da dopiremo do sustinske veze izmedju nas i sveta. Razlika izmedju nas i sveta je iluzija. Jer, mi smo deo sveta kao sto je kaplja vode deo okeana.
—————————
Henri Dejvid: „Ono u šta gledaš nije važno. Važno je ono što vidiš.“

-Ono sto vidis je ono sto mislis i osecas. Zato je vazno ono sto osecas jer to uzrokuje gde gledas i sta mislis.
———–
Budistička mudrost: „Mi smo ono što mislimo. Sve što mi jesmo proističe iz naših misli. S našim mislima, mi stvaramo naš svet.“

– Osecanja i misli su razlite polarnosti svesti, pa bih ja ovu izreku dopunila time sto bih rekla da smo mi ono sto mislimo i osecamo. Jer, aktivnost misljenja se uvek pokrece intenzitetom osecanja, sto je i Lenjin istakao sledecom izrekom: “Bez ljudske emocije nikad nije bilo, niti može biti ljudskog traženja istine.”
——————–
Karlos Kastaneda: “Svi su putevi isti. Ni jedan ne vodi nikuda. Svi oni vode kroz šikaru, u šikaru i van šikare. Ima li taj put srce, to je jedino pitanje. Ukoliko ima, tada je dobar… ukoliko ga nema tada nije ni od kakve koristi. Oba puta ne vode nikuda, samo jedan ima srce, a drugi ga nema. Putovanje jednim, prava je radost; sve dok ga slijediš bićeš u jedinstvu s njim. Zbog drugog ćeš proklinjati svoj život. Jedan te čini snažnim, drugi ti snagu oduzima.“

– Put nema srce, nego covek. Zato jedino pitanje uvek treba biti: da li na ovom putu imam srce, odnosno da li ostajem dosledan sebi i svojoj sustini? Smisao nije u putu ili necem izvan coveka vec, u samom coveku; u njegovom srcu. Srce je izvor svetlosti i zivota. Da bi covekov vanjski put i putovanje bilo osvetljeno, on neprestano mora vrsti unutrasnje putovanje kojim pronalazi put do srca ili sustinskog izvora svetlosti i snage.