Mesečne arhive: novembar 2012

Narodna mudrost


Narodna mudrost: „Oluje teraju hrastove da puste korenje.“

-Neki ljudi teskoce u zivotu navode kao dokaz da ne postoji visi smisao ili visa inteligencija postojanja (Bog) vec da je sve slepi, haoticni nagon i slucaj. Takvo misljenje nastaje iz nerazumevanja sustinskih zakonitosti postojanja. Njime se zadrzava samo u pojavnim fizickim zakonitostima, te je procena postojanja jednostrana, jer se vrsi samo kroz fizicku, a ne i duhovnu dimenziju.

Fizicka dimenzija predstavlja dimenziju razvoja, pa shodno tome mora imati komplementarnu suprotnost (dobro-zlo) jer su one uslov aktivnosti ili promene. Mada takva aktivnost ima pojavu nesavrsenosti, nereda, pa i besmisla, njome se uvek ostvari uvid u visi, dublji smisao. Zato nista u zivotu nije beznacajno. Sve ima svoju svrhu i namenu, samo sto mi nismo u stanju da to uvek sagledamo i shvatimo.
——————
Fridrih Georg Junger: „Kada bi postojala bića koja bi ljudima ispunjavala sve želje, to nebi bili bogovi nego demoni.“

-Jos jedan primer da su dobro i zlo razlicite polarnosti spoznaje koje omogucavaju uvid u dublji smisao ili sustinsku celinu postojanja. Kao sto nema lica bez nalicja, tako nema ni zla, a da u isto vreme ne aktivira dobro. Nikad se vise ne tezi dobru nego u zlu. Zato svako zlo nosi u sebi klicu dobra jer pokrece daljnji razvoj. Bez dublje spoznaje zla ne bi znali kako da ga prevazidjemo ili izbegavamo i time kreiramo dobro.
—————-
“Nitko ne moze definirati srecu. Moras biti nesretan da bi to razumio…“

-Ova izjava se nadovezuje na prethodne. Da nema uspona nebi moglo biti ni pada. Da nema nesrece nebi moglo biti ni srece. Dokle god se opire dualnosti, opire se zivotu, a time i mogucnosti da shvatimo njegov dublji smisao. On se otkriva tek onda kada prestaje otpor ili kada smo spremni da prihvatimo zivot u celosti.
————
“Dobro je da je čovjek osim govora izmislio i šutnju. Ona je bedem hrabrih mučenika. Ili samoodbrana umnih pred najezdom oholih neznalica.”

-Covek nije izmislio ni govor ni sutnju. I jedno i drugo je Bogom dano. Medjutim, coveku se treba odati priznanje na vestini njihove upotrebe. Jedino mudri ljudi pronalaze pravi trenutak njihove primene, sto stvara potrebnu ravnotezu da se dosegne konstruktivna, lucidna dubina duhovnog mira i razumevanja.
————–
„Tamo gdje je koncentracija budala velika, budalasto je ne biti budalast.“

-Budalasto je biti budalast ako to nisi. Ne dozvoli da drugi usmeravaju tvoj zivot vec ga usmeri sam i budi ono sto si, pa ma gde i s kim bio.
—————
Džo Stramer: „Ako čovjek nešto dugo radi, a ne postaje u tome bolji, on mora da je glup.”

-Ne mora da znaci da je glup. U pitanju moze biti pogresan stav prema poslu ili cak pogresan posao, tj.nedostatak afiniteta za takvu vrstu rada. Svaki covek ima talent za nesto; samo ga treba otkriti. Da bi se napredovalo u radu neophodna je volja i entuzijazam koje dolaze s ispravnim stavom i afinitetom za posao. Dakle, ako čovek nešto dugo radi, a ne postaje u tome bolji – vreme mu je da promeni ili stav prema poslu ili posao. 😉

Metanoja


Mislim da je Banetov komentar o ovoj temi veoma lep i da zasluzuje paznju, pa ga zato ovde iznosim kao prilog.

Bane: “Evo setih se opet nečega što bih rado izneo i podelio sa vama,
a ujedno i pokrenuo na dalji razvoj ovog divnog bloga.
Naime, sve duhovne škole i religije govore o duhovnom razvoju, gde čovek može uz određene napore i odricanja da dostigne viši stepen spoznaje samoga sebe i okoline,
da spozna Ljubav u ponoj svojoj svetlosti,…da se takoreći promeni na bolje.
Sve je to skoro nezamislivo, kao što sam već napomenuo, bez procesa,
koji traje najčešće ceo život.
No, sa druge strane postoje i veoma retki primeri takozvane metanoje koja je zaista
jedan poseban primer za razmatranje i sigurno kao takav vredan pomena.
Ovde ću ga objasniti samo u najkraćim crtama.
Metanoja je Grčka reč a označava obraćenje, potpun preokret u mislima,rečima i delima.
Govorimo o ljudima koji nisu nikakvom svojom voljom stupali na put pronalaženja Istine i Ljubavi, čak su se često svim svojim delima borili protiv iste,…ubice, lopovi, razbojnici…
da kažemo, oni poslednji na svim i moralnim i etičkim lestvicama.
Dosta primera i priča koje opisuju ovaj fenomen se mogu naći u spisima i delima svetih otaca i pustnjaka. No i u današnje vreme se može tu i tamo čuti ili pročitati za poneki
sličan slučaj.
Put svakoga od nas koji smo krenuli nekim putem samospoznaje i traženja Istine,
(za koju verujem da može biti samo jedna, a da nam se zbog varirajuće udaljenosti od iste neprestano menjaju perspektive) se čini kao da se mi, svojim ličnim naporom borimo za blizinu te neke Svetlosti i cilja,…ideala, a da je taj slučaj sa ovima kojima se dogodila metanoja ustvari sasvim obrnut, kao da ih je ta ista Istina ili Bog (kako hoćete) sam i to preko
noći privukao k sebi. Tako se zaista pominju primeri gde su ubice doslovce postjali sveci koji su prodali svu imovinu i tamo negde u osami traglali i učili se ljubavi koju su posle nesebično delili svima koji bi im pristupili. U tom istinskom duhovnom blagostanju (koje često nije značilo lagodan život) su ostajali do svojih zadnjih dana.
Eto, toliko od mene o ovom zaista meni divnom fenomenu(pojavi).
Ako neko želi može da razvije ovu temu sa pitanjima, slaganjima i neslaganjima, …primerima… Bilo bi to lepo.
Kao i uvek…dobro mi budite
Bane”

-Fenomen metanoje nije razmatran samo u teologiji vec takodje i u psihologiji od strane Junga. Metanoja nedvosmisleno ukazuje na kompleksnost ljudske svesti. Po Jungu je metanoja spontano samolecenje duse ili uspostava potrebnog balansa kroz mentalnu krizu.

Takva kriza moze imati manifestaciju nervnog sloma ili psihoznu epizodu posle koje sledi potpuna transformacija ili preobrazaj licnosti, tako sto se dotadasnje destruktivno ponasanje ili nefunkcionalan nacin misljenja zamenjuje konstruktivnim i funkcionalnim. Ovakvo tvrdjenje ne protivreci teoloskom koji uzrok takvog preobrazaja tumaci Bozijom miloscu. Naprotiv, mislim da se medjusobno dopunjuju i time davaju jasnije objasnjenje ovog fenomena.

Sama rec metanoja potice od dve grcke reci i to meta u znacenju “iza” ili “posle” kao i noeo u znacenju “intelekta”, “razumevanja”, “percepcije”, itd. U retorici se metanoja cesto navodi kao promena misljenja, a u teologiji se povezuje s pokajanjem.
Nije slucajno sto se metanoja desava arogantnim ljudima s nefunkcionalnim ponasanjem ili pak gresnicima i ubicama. Svako ljudsko bice ima sustinski, duhovni ili nadsvesni nivo duse koji predstavlja potencijal ljubavi, smisla i konstruktivnosti.

Taj nivo je “jezgro” svesti ili bezgranicni izvor mudrosti koji omogucava progresivan razvoj ljudi. Ukoliko izostane duhovni razvoj ljudi (usled traumaticnih dogadjaja koji oforme polusvesni ego) nagomilavaju se razlicite zablude, predrasude kao i destruktivno ponasanje jer se proces misljenja ili razumevanja odvija samo kroz nize, sebicne nagone (impulse ega i pod ega).

Takav razvoj je uvek ogranicen i kad-tad mora rezultirati krizom (bilo u vidu metanoje ili ludila) jer jedino duhovni nivo omogucava integralan razvoj licnosti ili funkcionalan razvoj svesnosti. Ljudi su predispozirani da koriste sve svesne nivoe. Ukoliko se potiskuje impuls ljubavi i konstruktivnosti dolazi do neprirodnog razvoja kao i dezintegracije licnosti jer potisnuti impuls nikada ne nestaje. Naprotiv, on uvek postoji kao potencijal promene kojem se oformljeni ili ograniceni ego ili identitet neprestano odupire i time stvara mentalnu tenziju, iscrpljenost i slom.

Ukoliko u takvim momentima prestane otpor ega ili pod ega osoba se “preplavi” nadsvesnim impulsom ljubavi cime dolazi u kontakt s visom ili sustinskom dimenzijom smisla ili neunistivom, bezgranicenom duhovnom slobodom. Takav kontakt uzrokuje svesni pomak koji omogucava osobi da shvati ogranicenost i iluzornost vlastitog identiteta ili ego razumevanja u odnosu na superiornu jedinstvenost univerzuma kojem pripada.

Dakle, svesni pomak, metanoja ili duhovno budjenje predstavlja visi stepen evolucionarnog razvoja ljudi ili njihove svesnosti, tj. razumevanja koje ih drasticno menja. Medjutim, vecina ljudi nema tako dramaticno duhovno budjenje jer su u njihovom procesu razvoja vise-manje zastupljeni svi nivoi svesti. Metanoja nastaje samo kod ljudi koji su u potpunosti izgubili kontakt svojom sustinom ili koji su duzi vremenski period ostvarivali razvoj samo kroz ego ili pod-ego, tj. kod moralno posrnulih, ubica ili krajnje arogantnih ljudi.

Ukoliko u momentu krize osoba zadrzava arogantni stav ili otpor prema promeni tada moze doci do regresivnog svesnog pomaka koji se manifestuje kao potpuna dezintegracija licnosti, odnosno svesne funkcionalnosti, sto vodi u ludilo. To nastaje zbog toga sto nizi, divlji impuls podsvesnog ili Telesne svesti “preplavi” visi, svesni nivo. Zato mnoge religije navode oholost i arogantnost kao uzroke pada i propasti jer se takvim stavom udaljuje od Istine, Boga ili vlastite sustine.

Nije tesko razumeti zasto se ljudi koji su doziveli metanoju nikada ne vracaju predjasnjem nacinu zivota, misljenja ili ponasanja. Ljudi koji su posle mucne tegobe i ogranicenosti mentalnog haosa uspeli da dosegnu visinu duhovnog smisla i slobode nikada vise nemaju zelju da se vrate u mracne ponore psihe. Proces ucenja ili evolucionarnog razvoja ljudi sastoji se u njihovoj teznji i kretanju od goreg ili regresivnijeg ka boljem ili progresivnijem, pa se niko s boljeg ne vraca na gore.