Mesečne arhive: mart 2016

Dr. Jonice Webb i Emocionalna Zanemarenost u Detinjstvu


S obzirom da mi je izreka Robin(a) Williams(a) posluzila kao povod da napisem razlicit odnos ljudi prema samoci, taj odnos je samo jedna komponenta koja moze ukazati na izvesnu svesnu disfunkcionalnost ili cak i mentalni poremecaj. Naravno, mentalni poremecaj je obicno kompleksan pa, se ne moze dijagnozirati samo na osnovu jedne pojave vec, u to mora biti ukljuceno vise simptoma kao i detaljnije istrazivanje.

Zivot a, pogotovo smrt Robin(a) Williams(a) predstavlja temu za sebe pa, se i o tome moze nesto reci. Pored toga sto je Robin bio izuzetno talentovan humorista i glumac, on je takodje bio i veliki altruista koji je nesebicno pomagao ljudima. Zato je njegovo samoubistvo dotaklo srca mnogih ali, ih je isto tako i iznenadilo. Mada je pojavno imao sve atribute uspesnog zivota (slava, novac, sarm) on ipak nije bio srecan. Time se, po ko zna koji put, potvdila cinjenica da je sreca psihicko stanje koje se postize iznutra a, ne spolja.

Iako je depresija uzeta kao jedan od mogucih razloga zasto je Robin Williams oduzeo sebi zivot, njegov slucaj je dosta komplikovan. Naime, tri meseca pre nego sto se ubio njemu je dijagnozovana Parkinsova bolest, da bi se nakon smrti ili obdukcijom ustanovila i demencija (DLB). Pored toga, on je takodje lecen od zavisnosti od kokaina i alkohola. Svakako da je njihovo uzimanje imalo stetan efekt i na telo i na mozak.

Ali, u svemu tome, mislim da je njegovo detinjstvo imalo ogroman znacaj na njegove izbore i ponasanje u kasnijem periodu zivota. Njegovi roditelji su imali kucu sa 40 soba i bili su veoma bogati. Medjutim, bili su stalno odsutni pa, je on najvise vremena provodio sam ili u drustvu sluzavke.

Jednom prilikom je i izjavio da je kao dete bio nizak, bucmast, veoma sramezljiv i usamljen. Takodje je rekao da je talent za humor najvise razvio zahvaljujuci svojoj majci. To je bio najefikasniji nacin da ga ona primeti i posveti mu malo paznje, sto je zaista zalosno.

Prema vecini simptoma, reklo bi se da su psihicke teskoce Robin(a) Williams(a) nastale jos u ranom detinjstvu kao posledica emocioalne zapostavljenosti. Dr. Jonice Webb je svojom dvadesetogodisnjom praksom, kao klinicki psiholog, uocila i identifikovala Childhood Emotional Neglect (CEN). Njena knjiga “Runing On Empty-Overocome Your Childhood Emotional Neglect” je zaista dostojna paznje i vredi je procitati.

Poznato je da traume (pogotovo one iz detinjstva) kao i dugotrajne stresne situacije i zivotne okolnosti, odnosno reakcije na njih, mogu uzrokovati razlicite psihicke poremecaje. Zato se obicno traga za njima kada se nastoji otkriti razlog psihicke teskoce kod ljudi. Ono sto je Dr Jonice uocila to je, da vecina njenih depresivnih pacijenata nije imala neke posebne traume u detinjstvu, da ih roditelji nisu zlostavljali ili na bilo koji nacin maltretirali.

Prema njoj, nije problem u tome sta su roditelji ucinili detetu, vec u tome sta nisu. Oni su ignorisali ili nisu uvazavali njihove emocionalne potrebe. Vecina roditelja je volela svoju decu i to nije radila namerno vec, iz neznanja. Mnogi od tih roditelja su i sami, kao deca, imali slicno iskustvo i to su prenosili na svoju decu. Takodje mnogi nisu bili sposobni da daju disciplinu, da uce decu odgovornosti ili da im ukazuju na posledice njihovih aktivnosti.

Posto emocije te dece nisu uvazavane, tj., znacajan deo njih, oni imaju osecaj da im nesto nedostaje. Zato osecaju unutrasnju prazninu. Kao odrasli imaju teskocu da razumeju vlastita osecanja, samim tim i osecanja drugih. Oni se zbog toga osecaju otudjeni illi drugaciji od ostalih ljudi. Imaju osecaj da je to njihova greska, da nesto nije u redu s njima ali, ne znaju sta? Cesto razmisljaju o samoubistvu, itd.

Svakako da takvo iskustvo formira Polusvesni ego koji otezava detetu da uspostavi neposredan kontakt sa svojom sustinom i time oseca radost i zivotni elan. Umesto toga njegova unutrasnja interakcija se najcesce svodi na tmurno osecanje Polusvesnog ega, sto ga demoralise i proizvodi pesimisticke misli.

Izraz depresija je postao uobicajen u svakodnevnom izrazavanju mada se iza njega kriju razlicite vrste poremecaja. Depresija potice od latinske reci deprimare, sto znaci pritisnuti dole ili potisnuti. Taj izraz je zaista adekvatan jer, u vecini slucajeva upravo objasnjava ono sto se desava u svesti ljudi.

Medjutim, postoje razlicite vrste depresije, odnosno razlicite vrste potiskivanja sto uslovljava i razlicite terapije lecenja kao npr., kognitivna terapija ponasanja, psihodinamicna, interpersonalna, itd., od kojih je kognitivna terapija dosta uspesna. One se ponekad koriste u kombinaciji s lekovima, narocito kada su u pitanju organski poremecaji. Ali, je uvek bolje izbeci lecenje lekovima (ukoliko je to moguce) jer, oni cesto imaju lose nuspojave.

Kao sto postoje fizicke zakonitosti po kojima funkcionisu materijalni oblici ili tela ljudi, isto tako postoje i nefizicke ili duhovne zakonitosti po kojima funkcionise njihova svest. Posto je svest sustinska dimenzija postojanja, njene zakonitosti su suptilnije, pa ih nije lako uociti, samim tim ni razumeti.

Medjutim, one su od izuzetnog znacaja jer se nalaze u neposrednoj vezi s fizickim zakonitostima. Tako na primer, poznato je da misli i osecanja uzrokuju fizicke ili fizioloske promene u telu o cemu svedoci placebo efekt i sugestija. Dovoljno je pomisliti na limun da bi se pljuvacka pocela luciti. Osecanja straha, besa, tuge, stresa uticu na pritisak ili rad srca kao i mozga tako da dolazi do drugacije elektricne i hemijske aktivnosti u njemu, itd. Dakle, telo i psiha se nalaze u stalnoj interakciji, po principu koka-jaje, gde psihicke promene uslovljavaju organske i obrnuto. Dugotrajni nefuknkcionalni nacin razmisljanja moze zaista prouzrokovati fizicke promene u mozgu.

Frojd je u mnogome unapredio psihologiju time sto je otkrio i ukazao na neke psihicke zakonitosti, od kojih je svakako najznacajnije delovanje ili uticaj nesvesnog na svesni nivo u vidu nastanka razlicitih poremecaja kao na primer, neuroza, psihoza, itd. Svavako da je razvojem novih metoda i tehnologije psihologija, kao nauka, dozivela zapazen progres. Ipak, zbog kompleksnosti i suptilnosti njenih zakonitosti, jos uvek je ostalo dosta toga neistrazenog, sto ostavlja mogucnost novih otkrica a, time cesto i drugacijeg sagledavanja i tumacenja nekih vec otkrivenih pojava.

Komentari:

http://forum.krstarica.com/entry.php/44397-Dr-Jonice-Webb-i-Emocionalna-Zanemarenost-u-Detinjstvu

Uskrs!


uskrs12

Svim ljudima koji danas slave zelim prijatno praznicno raspolozenje! Srecan Uskrs!

Samoca


Robin Williams: “Nekad sam mislio da je u zivotu najteze kad ostanes sam. Nije. Najteze je kad si okruzen ljudima pored kojih se osecas sam.”

-Ocigledno je da se u ovoj izreci samoca dozivljava kao teskoca ili nesto sto sprecava coveka da bude srecan. Medjutim, ne dozivljavaju svi ljudi samocu na isti nacin. Preterani strah od samoce, koji nagoni ljude da su neprestano okruzeni drugima ili da imaju partnera, po bilo koju cenu, je vrsta neuroticnosti.

Vecina ljudi uglavnom balansira izmedju potrebe za drugima/drustvom i potrebe za samocom. Njima je samoca potrebna da bi se opustili, “sabrali misli” nezavisno od vanjskog uticaja, posvetili se nekoj aktivnosti koju vole, itd. Za vecinu talentovanih ljudi potreba za samocom je izrazenija posto time lakse realizuju svoj talent i stvaraju zapazenija dela. Postoje i retki ljudi koji su se povukli iz civilizacije i odabrali samocu radi potpunog posvecenja duhovnom razvoju kao npr, monasi. Dakle, samoca nije uzrok patnje za sve ljude.

Zasto? Sta je osnovni razlog zbog cega neki ljudi imaju gotovo neurotican strah od samoce dok, nekima ona prija? Odgovor se nalazi u nama, u nasem duhovnom razvoju ili postignutom stepenu samospoznaje.

Sto god neko ima neposredniji kontakt sa svojom sustinom (tako sto se oslobadja vanjskog uticaja ili nagomilanih predrasuda i zabluda formiranih kroz traumaticna iskustva) on ostvaruje i visi stepen unutrasnje integralnosti. To rezultira osecanjem unutrasnjeg zadovoljstva i ispunjenja, odnosno mira i srece.

Za takvu osobu je karakteristicna izvesna nezavisnost od vanjskog uticaja i okolnosti ili visi stepen kontrole nad svojim mislima i osecanjima. Time ona prestaje traziti i ocekivati srecu samo izvana vec, je postize iznutra neprekidnim procesom samospoznaje ili samoosvescivanja.

Osecaj samoce se javlja usled otudjenosti od vlastite sustine a, time i nemogucnosti zadovoljenja sustinskih potreba. Otuda se javlja praznina koja se uzaludno pokusava ublaziti s necim izvana. Naravno, to se nikad ne moze postici izvana vec, iznutra kroz dublje poniranje u vlasitu psihu ili duhovnu sferu koja nam omogucava da sagledavamo suptilnu kompleksnost zivota.

Time prevazilazimo ogranicenost fizickom dimenzijom i okolnostima, odnosno uvidjamo vlastitu sposobnost da kreiramo sebe, svoju srecu i svoj zivot. Shvatamo da nismo nemocni ili bespomocni. Da uvek imamo mogucnost izbora ili reakcije na ono sto nam se desava, kao i na ono sto mislimo i osecamo. Da mi takodje imamo udeo u odnosu s drugima i da samim tim snosimo deo odgovornosti za stanje u kojem se nas odnos nalazi. Da on ne reflektuje samo druge vec, i nas.

Od odnosa koji ljudi imaju sami sa sobom zavisice i odnos koji uspostavljaju s drugima jer, ljudi mogu dati samo ono sto imaju. Ko nema duhovnu razbudjenost u vidu iskrenosti, vernosti, plemenitosti, itd., nece je moci dati ni drugima.

Svako od nas ima svoj jedinstven razvoj, pa sam tim ima i svoj jedinstven dozivljaj zivota ili egzistencije. Ukoliko zelimo ostvariti konatak s drugima, tada se ne smemo ograniciti samo nasim stanovistem ili smatrati nas pogled na svet ispravan a, ostale u zabludi.

Tada se moramo otvoriti ka drugima, uvaziti njihova osecanja i pazljivo slusati njihovo misljenje. Pokusati proniknuti u njihov svet da bi otkrili mogucnost konekcije. Dokle god radimo nesto isto, postizacemo i iste rezultate. Ukoliko zelimo drugaciji odnos s drugima, tada moramo promeniti i nase ponasanje prema njima.

Ponekad, takodje, moramo preispitati nasa ocekivanja. Da li su ona zaista realna? Da li nam ta osoba s njenim shvatanjem i razvojem, zaista moze pruziti to sto ocekujemo od nje? Labud je labud, lav je lav. Labud se ne moze ponasati kao lav i obrnuto.  Ako se to ocekuje, onda ce frustracija biti uzajamna.

Ovaj zivot nije odrediste ili stanica vec, putovanje kojim razotkrivamo nasu sustinsku prirodu. Zato je kljuc srece u nama. Mi sve oko sebe dozivljavamo i spoznajemo samo kroz sebe. Prema tome, kako dozivljavamo ili razotkrivamo sebe, zavisice kako dozivljavamo ili razotkrivamo i sve izvan sebe.

Selimovic


Meša Selimović: „Zatvaram oči, i vidim: sipi snijeg. Prezdravljam, još s tragovima vatre u žilama, nesigurna vida i nejasne misli, blažen zbog ugodne toplote što se širi iz stare tučane peći, vatra pucketa, svježa, u sobi lebdi zdrav trpki miris anduza, vratio sam se iz strašne tame, živ, snijeg pada, majka sjedi pored prozora, nagnuta nad radom. Vidim njeno mršavo lice, treperavo od sjenki pahuljica što promiču ne žureći. Bdi danima tako, nepomična. Čuva me, nadnesena nada mnom. Neću da se pokrenem, neću da se oglasim ni osmijehom, neka traje ova sreća: majčino drago lice i snijeg što sipi preko njega. Sreća, i osjećanje sigurnosti, beskrajno.“

– Zaista. Beskrajno i dragoceno sagledati izobilje zivota u jednom trenu.
——————————-
Konfucije: “Nagovoriti ljude da čine dobro veće je dobro nego ga sam činiti.”

– Ljudi se ne trebaju nagovarati vec, inspirisati. Nagovorena dobrota je kratkotrajna, jer je nametnuta spolja. Inspiracija spaja s unutrasnjim potencijalom dobrote i time podstice duhovni razvoj. Dobrota, ljubav ili konstruktivnost se nalaze u srzi same duhovnosti. Zato se razvoj duhovnosti ogleda u razvoju takvih karakteristika u inteligenciji.
———————————-
Bukowski: „Kako dođavola čovek može da uživa u tome da ga u pola sedam ujutru probudi budilnik, da skače iz kreveta, oblači se, jede na silu, sere, piša, pere zube i kosu i bori se sa saobraćajem, a sve kako bi došao na mesto gde u suštini zarađuje mnogo novca za nekog drugog, i još traže od njega da bude zahvalan za priliku da to čini?“

-Naravno da niko ne uziva u tome. Ali, u sistemu koji smo stvorili, ljudi cesto rade ono u cemu ne uzivaju da bi priustili, ako ne uvek ono u cemu uzivaju, ono bar osnovne zivotne potrebe. Jer, mnogi koji ne rade ono u cemu ne uzivaju, nisu u mogucnosti da priuste ni to. Zato su mnogi zahvalni za priliku da nesto rade jer, je i ista bolje nego nista. Ovim se ne diskutuje sistem, niti njegova valjanost vec, samo daje odgovor na postavljeno pitanje.

Pored toga, sam proces sazrevanja sastoji se u sposobnosti sagledavanja posledica aktivnosti koje preduzimamo. Mala deca nemaju u dovoljnoj meri razvijenu takvu sposobnost pa, se zato rukovode samo nagonom zadovoljstva. Zbog toga insistiraju na tome da rade samo ono sto im trenutno prija ili pruza zadovoljstvo, a odbijaju da rade ono sto ne vole.

Zreli ljudi se ne rukovode samo tim nagonom. Njihovo razumevanje sadasnjosti je kompleksnije ili potpunije, posto ukljucuje i buducnost. To im omogucava da sagledaju ponekad dugotrajne, neprijatne, buduce posledice koje proizilaze od kratkorocnih, prijatnih aktivnosti, kao i prijatne posledice trenutnih neprijatnih aktivnosti. Na taj nacin su u stanju i da prave svesnije izbore kojima kreiraju funkcionalniju ili sretniju egzistenciju.
——————————
– Ponekad se moze desiti da sreca pronadje one koji cekaju. Ipak, to je veoma retko. Ona uglavnom pronalazi one koji joj idu u susret.
———————
-Ljubav bez razuma prerasta u glupost. Razum bez ljubavi prerasta u okrutnost. Mudrost se pronalazi samo u njihovim jedinstvu.