Mesečne arhive: jul 2013

Veličina


Mark Twain: „Izbjegavajte one koji omalovažavaju vaše ambicije. To rade samo mali ljudi dok istinski veliki ljudi u vas pobuđuju osećaj da i vi možete postati veliki.“

 -Velicina ne dolazi slucajno, vec razvojem unutrasnjeg potencijala. Razvoj takvog potencijala omogucava velikim ljudima da ga uoce i podsticu i kod drugih. Mali ljudi jos uvek nisu dostigli takav stepen svesnosti ili razumevanja. Zato nisu u stanju da budu podstreh ni sebi, ni drugima.

————–

 Pablo Picasso: “The meaning of life is to find your gift. The purpose of life is to give it away.”

“Smisao zivota je da pronadjes svoj dar. Svrha zivota je da ga dajes.”

– Ova izreka se na izvestan nacin nadovezuje na prethodnu. Mi svi imamo skriveni potencijal ili dar kojeg je neophodno otkriti u sebi. Takvo otkrice nam omogucava njegov razvoj.

Uslov razvoja unutrasnjeg dara je njegovo spoljasnje davanje ili darivanje drugima. Time dolazi do ekspanzije toga dara jer, ga drugi ljudi dopunjavaju svojim utiscima, cime se stvara obogacena ili objektivna slika.

Ona sluzi kao ogledalo preko kojeg unutrasnji dar sagledava svoju realizaciju, sto dalje aktivira njegovo otvaranje i produbljivanje, tj., neophodnu cirkulaciju da se razvija i zivi. Jer, zivi samo ono sto se razvija. A, razvija se samo ono sto cirkulise.

————–

Preuzeto od hakim bej: “Sreca i nesreca su samo sinonimi za opisivanje iskrenosti i lazi. Cak i ako ponekad zaboli, iskrenost leci. Postoje ljudi koji obicnom iskrenoscu lece. Lako ih je prepoznati; cesto govore „Srce me je uvek vodilo“. Njih srce, oni nas. Taj put, na kraju, ponovo vodi do srca. Taj put je krug. Ko ne moze da pronadje svoje srce, treba da sledi one koji govore istinu. Kad-tad ce ponovo cuti kucanje.”

– Iskrenost je jedan od osnovnih elemenata srece za razliku od obmane i samoobmane koje predstavljaju klicu nesrece. Srz srca ili osecanja je dusa, zato osecanja koja dopiru iz takve dubine uvek dostignu visinu duha, koji osposobljava razum da dobije potrebnu ostrinu za dopiranje do sustine (istine).

—————-

-Dusa i duh su yin i yang svesti koji medjusobnom interakcijom kao i transformacijom stvaraju, odrzavaju i razvijaju jedno drugo. Zato se nikada ne mogu u potpunosti sagledati vec, uvek ostaju neshvatljivi i nedostizni u izmaglici nesvesnog.

—————————

Duško Radović: “Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.”

-Kljuc srece nije izvan nas vec, u nama. Zato je nju uzaludno traziti u spektakularnom sjaju izvan sebe. Ona se uvek pronalazi u blagoj svetlosti otvorenog srca i ciste savesti.

——————-

-Da nema nemira, ne bi bilo ni razvoja mira. Visi stepen mira se uvek ostvari preko nemira, koji razgradjuje nizi stepen. Na taj nacin nemir takodje ima funkciju u procesu progresivnog razvoja mira.

Advertisements

„Srecniji od Boga“


„Pa dobro, ipak taj naslov “Srecniji od Boga” mi ne smeta puno jer sam ga odmah svatio

kao izraz humora g. Walscha, koji je inace izuzetno duhovita osoba. Naslov je toliko apsurdan da naprosto moze preziveti samo kao šala.

Donald Walsch je dao težinu svojoj prvoj knjizi “Konverzacije sa bogom” na taj nacin sto tvrdi da je imao viziju, tj. u nekom poluizbezumljenom stanju od spostvanih pitanja koja su ga mucila je poceo da dobija odgovore, cak u vidu fizickog glasa koji mu je odgovorao na najdublja pitanja o egzistenciji i svrsi. I tako dalje, ima tu mnogo zanimljivih detalja.

No tamo onda postoje i nekoliko mesta gde on tvrdi da je od Izvora dobio saznanja kako zapravo dobro i zlo ne postoje, te da je Hitler u raju. Pa sad, naravno da je u raju ako ne postoji zlo pa simim tim ni ideja pakla.

Onda sledeca meni nejasna “istina” o tome da u stvari ne trebamo nikakav proces razvoja, da u svakom momentu, ne, vec sada mozemo biti srecni, ispunjeni, ostvareni…itd.

Pa na kraju mi apsoulutno nije jasna ta jeftina izjava kako zapravo mozemo i trebamo sve vreme biti sretni, a sreca je tako relativna stvar. Mene vise recimo zanima rec MIR, duhovni mir. Sreca zvuci nekako drugorazredno i relativno.

Ne zadovoljava me naprosto njegovo velicanje kategorija srece i tolerancije.

Ja sam vise za mir i ljubav.

Jer…kao sto rekoste, zena koja umire od neke teske bolesti ili gladi, tesko moze biti srecna,

ali zato moze imati mir ako ga je prethodno stekla kroz razvoj (koji je sigurno podrazumevao i poneku nesrecu, frustraciju, zalost …). Nekako mi se cini da, sve i kada bi od danasnjeg dana pa do kraja svog fizickog zivota prebivao u nekoj opstoj sreci ne bih na pretnodne boli gledao sa gnusanjem.

Usput, zaboravih se potpisati, ja sam otovrio temu o sreci N.D. Walscha.

pozdrav

Bane“

Pozdrav Bane,

kao sto sam vec napomenula, nisam citala “Srecniji od Boga” da bih bila u stanju da dam adekvatnu procenu. Zato cu se zadrzati samo na nekim generalnim razmatranjima koje opovrgavaju koncept o stalnoj sreci.

Ali, pre toga, cu se osvrnuti na sam naslov. Slazem  se s tobom da je naslov toliko apsurdan da se moze protumaciti samo kao duhovitost ili sala. Ipak, postoji i izvesno nastojanje da se takva ideja ozbiljno shvati, sto se vidi iz sledeceg: “Take the idea that you can be happier than God. What a thought! What a concept! It’s revolutionary! So a lot of people have been resisting it. For years they’ve been pushing against it, denying it, even making it “wrong.” Yes, people—and, ironically, religions—have been making it wrong to be even a little happy, let alone happier than God.”

“Uzmi ideju da mozes biti sretniji od Boga. Koja misao! Koji koncept! Ona je revolucionarna! Tako da joj je mnogo ljudi pruzalo otpor. Godinama su je napadali, poricali, cak je smatrali “pogresnom”. Da, ljudi – i, ironicno, religija – smatrali su pogresno da se cak malo bude sretan, a kamoli sretniji od Boga.”

Verujem da on razlog takvog nastojanja obrazlaze i pojasnjava u njegovoj knjizi, tako da ja nisam kompetenta da o tome govorim. Ne znam iz kog Izvora je on dobio informaciju o Hitleru, ali mene ta opaska upozorava na neophodnost vise doze trezvenog razmisljanja i kritickog osvrta.

Ja sam dosta pisala o znacaju moralnosti, koncepciji dobra i zla, itd., u mnogim tekstovima, pa ne bih opet o tome. Dobro si primetio da bi mir bio mnogo prikladniji izraz od srece. Medjutim, cak ni tada citav koncept nije u potpunosti odrziv jer, zanemaruje kompleksnost svesti ili zivota. Kazem: svesti ili zivota, zato sto je sustina zivota svest.

U potpunosti se slazem s Walschom tvrdjom da je neophodno spoznavati zakonitosti funkcionisanja zivota. Ali, da bi bili u stanju da spoznajemo zakonitosti funkcionisanja zivota, mi moramo otkrivati ili spoznavati zakonitosti funkcionisanja vlastite svesti.

Cinjenica je, da zivot predstavlja stalnu promenu, u vidu radjanja i smrti ili zamene starog i novog, koja se manifestuje kao aktivnost razvoja. Takva pojavna aktivnost nije nista drugo nego refleksija sustinske, svesne kompleksnosti ili njene sposobnost da vecito egzistira u komplementarnoj suprotnosti kroz transformaciju kojom sama sebe pokrece i odrzava. Iz tog razloga je nemoguce ostvariti permanenatan mir ili srecu jednom za svagda, vec se oni neprestano moraju postizati dokle god smo u ovoj dimenziji.

Naravno, da otkrivanje zakonitosti svesti i zivota u mnogome ubrzavaju i olaksavaju takav proces. Ali, on nikada nije, niti moze biti zavrsen jer, nas svesni nivo predstavlja pojavni ili ograniceni nivo svesti, za razliku od nadsvesnog (sustinskog) koji sadrzi sam potencijal svesti.

Naime, nasa svest se sastoji od dva osnovna nivoa i to: svesnog i nesvesnog ili misljenja i osecanja, o cemu sam ja opsirnije pisla, pa cu ovde samo ukratko rezimirati. Svesni nivo predstavlja stalnu aktivnost misljenja, prema tome i stalnu promenu koja se manifestuje kao razvoj inteligencije/svesnosti/razumevanja.

Ono sto stvara aktivnost misljenja su spoljasnji i unutrasnji nadrazaji. Unutrasnji nadrazaji dolaze od osecanja ili nesvesnog. Mi imamo citav spektar razlicih kao i komplementarno suprotnih osecanja na primer, ljubav – mrznju.

Takve razlike poticu od kompleksnosti nesvesnog ( podsvesno, nadsvesno i Polusvesni ego). U zavisnosti koji nagon ili osecanje biramo zavisi i proces formiranja misli ili sposobnost da ostvarimo adekvatno razumevanje. Zbog toga sam ja veoma oprezna sa svakim ucenjem koje propagira instantno, nepromenljivo i permanento osecanje srece i mira.

Sreća


Srecu bi mogli okarakterisati kao idealno svesno stanje kojem tezi svako ljudsko bice. Iz tog razloga, sreca predstavlja neiscrpnu, vecito aktuelnu temu. U vezi toga sam dobila sledeci komentar, za kojeg smatram da bi mogao interesovati vise ljudi:

“Ove reči Donalda Walscha su me podstakle da ponovo postavim jedno pitanje

na vašem blogu. Prilažem iseček iz njegove knjige “Srećniji od boga”:

“The Good News is that you do not have to go through hell to get to heaven.

This does not mean that you’ll never be sad again, yet sadness and unhappiness are not the same thing. We’re going to explore that idea here, as we look deeply at how you can be happy all the time.

Am I happy all the time? No. I’d by lying if I said I was. Am I happy more of the time than ever before? Yes. Is this starting to feel like most of the time? Yes. Do I really think I can be happy all of the time? Yes. ”

E sad mene zanima, da li je biti srećan sve vreme zaista nešto što je uopšte za bilo koga moguće a i potrebno? Dobro je poznato koliko patnja može biti lekovita. Naravno mnogo lekovitija je kada se dođe do toga da je patnja veoma dobar lični terapuet svakoga od nas. Naravno mora se tu onda i shvatiti od čega se lečimo i šta je svrha postojanja u ovoj dimenziji…kompleksna tema, no najkraće rečeno, ovde smo da bi upoznali sami sebe.

Da li postoje ljudi koji nisu morali patiti, koji su oduvek bili “srećniji od boga”.

Biti ceo život srecan i ne dotaći patnju bi značilo skoro kao i potpuni prekid procesa

duhovnog i mentalnog razvoja.

Šta vi mislite o tome?”

-Mislim da je otvoren pristup prema svakoj novoj ideji neophodan za progresivan razvoj ljudi. Ali, to ne znaci da se svaka nova ideja treba “slepo”, bezrezervno ili nekriticki prihvatiti. Naprotiv, i te kako je potrebno svaku novu ideju podvrci detaljnoj analizi ili izvesnom balansiranju teoretskih i prakticnih elemenata, da bi dobili jasniji uvid u njenu valjanost. U protivnom se veoma lako moze zaneti i od toga imati vise stete nego koristi. Ne postoji savrsena ideja ili ideja koja se ne produbljuje, iz prostog razloga sto je ljudska svesnot aktivnost, pa zbog toga razumevanje ljudi predstavlja stalnu promenu ili razvoj.

Mada retko dajem procenu bilo cijeg misljenja, ukoliko nisam dovoljno informisana, ovaj put cu uciniti izuzetak i dati svoj utisak samo na osnovu glavnih ideja, koje ocigledno dominiraju u Walschovom ucenju. S tom napomenom, da se moje misljenje takodje treba prihvatiti s rezervom jer, je ipak neophodno procitati vise njegovih izlaganja da bi se dala adekvatnija procena.

“Take the idea that you can be happier than God.” Zaista, podjimo od te ideje. Da li je uopste moguce poci od takve ideje? Jer, ko od nas zna koliko je Bog sretan? Ili sto je jos neverovatnije, ko ga je prevazisao da zna da je sretniji od njega? Ne samo sto je ovakva ideja besmislena i neosnovana vec, takodje zvuci arogantno i megalomanski.

To se vidi i po tome sto se ona namece kao jedina moguca preko ultimatuma: ili verujes ili ne verujes u ideju da zivot treba biti sretan? Ako verujes – odlicno, znas kako se treba ziveti. Ako ne verujes, onda je takodje ok. jer postoji formula za to koja se moze dobiti kroz lekcije (koje se naravno, trebaju kupiti).

Dakle, u takvu ideju se ne moze sumnjati, cak ni po cenu katastrofa, patnje, tragicnih iskustava, itd. U nju se mora verovati jer je ona olicenje progresa, dok sve sto je protivno takvoj ideji predstavlja “mracnu silu covecanstva” i neznanja. U takvoj shemi ne ostaje mnogo mesta za zdrav razum.

Da li se stvarno moze ocekivati od zene koja umire od gladi i bolesti ( gledajuci svoje dete koje takodje, umire od gladi i bolesti) da veruje da je zivot sretan? Nece li takvo tvrdjenje njoj zvucati kao uvreda, a ne pomoc?

Pored toga, prisutna je izvesna ambivalencija i kontradiktornost. Mislim da se sledeca izjava ne bi trebala olako prihvatiti (bez adekvatnog obrazlozenja) jer spaja medjusobno iskljuciva osecanja. “This does not mean that you’ll never be sad again, yet sadness and unhappiness are not the same thing.”

Kao sto covek ne moze u isto vreme biti suv i mokar, tako isto ne moze biti tuzan i sretan. Jer, ako si tuzan, onda nisi sretan i obrnuto. Sreca u potpunosti eliminise tugu, sto znaci da tuzan covek ne moze biti istinski sretan.

Isto tako, njegova sledeca izjava je takodje diskutabilna:

“Am I happy all the time? No. I’d by lying if I said I was. Am I happy more of the time than ever before? Yes. Is this starting to feel like most of the time? Yes. Do I really think I can be happy all of the time? Yes.

And you can be, too. You can be happier than God.”

Meni ovo izgleda kao prazno obecanje zasnovano na vestoj manipulaciji reci. Mada je pitanje: “Da li sam sretan svo vreme? ” postavljeno u sadasnjem vremenu, negativan odgovor je dat u proslom: “Ne. Lagao bih da kazem da sam bio.” To je ucinjeno s razlogom. Cilj ovih izjava je da se stekne uverenje o sreci koja ne prolazi, pa nije moguce reci: “Ne. Lagao bih da kazem da jesam”. Zato se teskoca izbegava proslim vremenom.

U svemu je takodje znacajna iskrenost i to je postignuto, ali s vesto postavljenim pitanjima. Poslednje pitanje nije : “ Da li sam sretan svo vreme?” vec: “Da li stvarno mislim da mogu biti sretan svo vreme? Odgovor je naravno da, iz cega sledi zakljucak: “ I vi isto tako mozete to biti. Mozete biti sretniji od Boga”

Hm, suvise samouveren zakljucak bez adekvatnog obrazlozenja ili argumentovanih dokaza. Jer, jedno je misliti, a drugo je stvarno postici/odrzati srecu u neprijatnim, tragicnim situacijama koje u potpunosti “izbace iz koloseka”, usled toga sto nadrastaju duhovni razvoj ili ostvareni stepen razumevanja.

Ipak, Walschova ideja srece nije u potpunosti bez osnove. Sreca ne dolazi sama od sebe vec, smo mi ti koji je omogucavamo ili sprecavamo vlastitim izborom ili stavom prema zivotnim okolnostima. Zato bih se slozila s njim da zivot ima svoje zakonitosti koje je neophodno otkriti da bi ostvarili funkcionalniji, samim tim i sretniji nacin zivota. Vecina ljudi bi mogla biti mnogo sretnija, nego sto jeste, uz pravilnije izbore, nacin ponasanja ili drugacijim odnosom prema sebi i drugima.

Medjutim, zivotne zakonitosti predstavljaju beskonacnu dubinu mudrosti, pa zbog toga nikada nisu u potpunosti dostizne ljudskoj svesnosti ili razumevanju, vec se uvek delimicno otkrivaju. Zato nase razumevanje i predstavlja neprekidan proces razvoja i ucenja kojim postizemo bolju adaptaciju, a time i visi i postojaniji stepen srece, sto je i Walsch uocio. Verujem, da Walschovo izlaganje ima korisnih informacija koje vredi razmotriti, ali da se ipak, celom konceptu treba pristupiti s dozom zdravog razuma i kritickog osvrta.

Moment


E. Tolle: “All you really need to do is accept this moment fully. You are then at ease in the here & now and at ease with yourself.”

“Sve sto treba stvarno da uradis to je da prihvatis ovaj moment u potpunosti. Onda si spokojan ovde i sada i u miru sam sa sobom.”

– Moment je uvek u nama, mada on nastaje kao rezultat interkacije s necim izvan nas. Nase stanje svesti stvara moment. Zato svaki moment zavisi od unutrasnje sabranosti ili integralnosti, jer je ona uslov uspesne interakcije ili konekcije s necim izvan nas. Bez takve konekcije nema punog dozivljaja momenta, posto nije moguca sinteza unutrasnjeg i spoljasnjeg potencijala koji cine zivot.

—————–

Oprah: “Whatever has happened to you in your past has no power over this present moment, because life is now.”

“Sto god da ti se desilo u proslosti nema snagu u ovom sadasnjem momentu zato sto je zivot sada.”

-Zivot jeste sada. Medjutim, to sada takodje zavisi od naseg stava prema onom sto je proslo. Ako ne prevazilazimo ono sto je proslo, tako sto izvlacimo pouku, vec biramo jadikovanje i ogorcenje, necemo imati potrebnu integralnost (celovitost) da dozivimo sada, a time ni da sagledamo puni potencijal onog sto jeste.

——————–

Eckhart: “Joy does not come from what you do, it flows into what you do & thus into this world from deep within you.”

“Radost ne dolazi od toga sto radis, vec tece u to sto radis & tako u ovaj svet duboko iz tebe.”

– U svakom slucaju da radost ne dolazi od rada vec od nas. Ali, rad takodje ima svrhu i znacaj u nastanku nase radosti, jer je pokrece i aktivira. Mi trebamo nesto izvan nas, da bi otkrili i razvijali to sto je u nama.

————–

-Radost i tuga su emocionalne polarnosti koje uzrokuju intelektualnu promenu, preko drugacijeg dozivljaja ili razumevanja egzistencije. Zato u njima postoji izvesna doza straha od nepoznatog. Jer, dok radost uzdize, tuga spusta tako da mesto povratka nikada nije isto.

—————–

Steven Smith: “Love is not passive. Choosing to live your best is choosing to love at your best.”

 “Ljubav nije pasivna. Odabrati da zivis sto bolje mozes je odabrati voleti sto bolje mozes.”

-Ljubav je sustina univerzuma koja je ljudima data u vidu njihovog duhovnog potencijala. Da li ce takav potencijal biti aktivan ili ce ostati pasivan i neiskoriscen zavisi samo od ljudi i njihovog izbora.

—————–

P. Coelho: “Lovers need to know how to lose themselves and then how to find themselves again.”

“Ljubavnici trebaju znati kako da izgube sebe, a onda kako da opet sebe pronadju.”

– Naravno da je svrha ovakvog gubljenja i trazenja u progresivnoj promeni ili duhovnom rastu ljubavnika. Da bi ljubavnici bili u stanju da izgube sebe, oni najpre moraju otkriti svoje nize sopstvo. Dok ljubavnici ne otkriju svoje nize sopstvo, oni nece biti svesni nuznosti njegovog odricanja ili prevazilazenja radi dosezanja dublje dimenzije viseg sopstva. Odnos izmedju ljudi uvek reflektuje njihov personalni razvoj, sto znaci da bez funkcionalnog razvoja ljudi, nema ni funkcionalnog razvoja njihovog odnosa.

Pirandelo


Pirandelo: “U nama uvijek postoji potreba da za svoje nesreće i gubitke optužujemo drugoga.”

– Takva potreba postoji kod nezrelih ljudi ili ljudi koji nisu spremni da snose odgovornost za svoje vlastito ponasanje. Znacajna karakteristika zrelosti sastoji se u saznanju da mi sami sebi kreiramo i gubitke i nesrecu pogresnim izborima, stavom ili razumevanjem.

Zato je zrelost uslov progresivne promene ili otvorenog stava prema ucenju. Dok se optuzuju drugi ljudi, covek nikada nije u stanju da shvati gde gresi, pa samim tim nije svestan promena koje mora da ucini u svom ponasanju da bi ostvario zeljeni rezultat.

Iako mi nismo u mogucnosti da uticemo na izbore i aktivnost drugih ljudi, koje oni prave u odnosu na nas, mi uvek imamo vlastiti izbor reakcije u odnosu na njihovo ponasanje i aktivnost.

Svaka situacija u zivotu je lekcija koja nas necem uci, tako sto nas primorava da pronalazimo potreban stav u odnosu na nju. Dokle god postoji bes, frustracija, razdrazljivost, iracionalan otpor, itd., to je znak da ne reagujemo pravilno ili da nismo polozili lekciju, posto jos uvek nismo dosegli unutrasnji potencijal kojim bi ostvarili dublju spoznaju zivota. Takva spoznaja uvek rezultira mirom.

——————-

Mesa Selimovic: “Nikad ne zalite sto ste upoznali neku osobu u svom zivotu…Jer, dobre osobe ti daruju srecu…Lose ti daju iskustvo, a zle ti daju lekciju…U svakom slucaju dobijes nesto, i ne mozes nikako biti gubitnik, jer u zivotu koliko si naucio toliko si pobedio.

-Zaista. Zivot predstavlja proces svesnog razvoja. Zato, svi ucimo jedni od drugih kroz razlicite zivotne okolnosti ili situacije.

——————–

Oprah: “The greatest discovery of all time is that a person can change his future by merely changing his attitude.”

“Najvece otkrice svih vremena je da osoba moze da promeniti svoju buducnost samo promenom svoga stava.”

– Upravo tako. Promena stava nasataje promenom misljenja koje opet, nastaje procesom razumevanja samog sebe a, time i zivota.

———————–

Taleb: “The imagination of the genius vastly surpasses his intellect; the intellect of the academic vastly surpasses his imagination”

“Imaginacija genija znatno prevazilazi njegov intelekt; intelekt akademika znatno prevazilazi njegovu imaginaciju.”

– Interesantno poredjenje, ali se ipak u potpunosti ne slazem s njim, jer izostavlja talent svojstven umetnosti. Mislim da bi sledeca izreka bila adekvatnija: -Imaginacija umetnika znatno prevazilazi njegov intelekt; intelekt akademika znatno prevazilazi njegovu imaginaciju. Jedino je genije u stanju da ostvari potreban balans izmedju imaginacije i intelekta tako sto u sebi sjedini umetnika s akademikom. To mu omoguci da koristi puni svesni potencijal, cime ostvari lucidan uvid koji prodre kroz iluzornost pojave do samog jezgra sustine.