Mesečne arhive: novembar 2010

Objašnjenje


Ovaj tekst je trebao predstavljati komentar ali ga zbog strukture objavljujem kao članak.

Mi svi u sebi posedujemo centar snage, moći ili duhovno jezgro koje je naša iskonska suština. Ta suština daleko nadmašuje naš svesni ili intelektualni kapacitet posto se nalazi u nadsvesnosnom nivo ili nesvesnom. U stvari, funkcionalnost našeg svesnog nivoa i zavisi da li smo u stanju da dopremo do tog nivoa.

Ono što se često označava kao „duhovno budjenje“ upravo označava kontakt s takvim nivoom ili realizaciju ljudi o njihovoj istinskoj suštini. Zato i diktum „Spoznaj samog sebe“ već vekovima ima istu moć i svežinu kao i u doba kada je nastao jer se ljudi neprekidno uveravaju u njegovu istinitost, značaj i vrednost.

Duhovna dimenzija ljudi kao najviši, suštinski nivo svesti osposobljava ljude da sagledavaju suštinske zakonitosti postojanja. Time oni prevazilaze niže, pojavno razumevanje fizičke egzistencije i ostvaruju istinsku mudrost koja ih osposobljava da pronalaze, ne samo smisao već i svrhu vlastite egzistencije, kao i da se lakše suočavaju sa mogućim teškoćama ili da pronalaze konstruktivno rešenje i izlaz iz svake situacije.

Karakteristika ljudi s progresivnim duhovnim razvojem je plemenitost, iskrenost, saosećajnost ili sve one osobine kojima svaki čovek evolucionarno teži. Zato sva religiozna učenja i ističu ovakve osobine kao poželjne pošto su one siguran znak duhovnog razvoja. Neiskrenost, okrutnost, nemoralnost, surovost, manipulativnost itd. implicira zaostao duhovni razvoj i emocionalnu nezrelost pa se zato i kaže da su takvi ljudi siromašni duhom.

Šta je uzrok duhovne zaostalosti ljudi?
Mi smo izuzetno kompleksni pošto pored nadsvesnog nivoa (duhovne svesti) takodje imamo i podsvesni nivo (telesnu svest) sa potpuno suprotnim nagonom od duhovne svesti. Medjutim, naš svesni nivo pored toga što oseća nagone oba ova nivoa takodje vrši vanjsku interakciju s okolinom.
S obzirom da svako dete na ovaj svet dolazi (da tako kažem) nepripremljeno, pa i zbunjeno ono uči od roditelja i društva ili ljudi koji su se već adaptirali u ovoj egzistenciji kako i samo da se adaptira.

Zato drugi ljudi i društvo imaju ogroman uticaj na formiranje svakog pojedinca. Svaki društveni sistem ima svoje odredjene norme i pravila ponašanja koja pored progresivnih elemenata takodje sadrže i regresivne elemente ili elemente koji se sukobljavaju s duhovnim vrednostima.

Ma koliko da ljudska vrsta izgleda moćna sa njenim tehnološkim i akademskim dostignućima ona još uvek nije utvrdila vlastito poreklo te ne zna šta je sve ovo ili od kuda dolazi i kuda ide? Medjutim, i pored toga ona se oseća uspešno adaptirana i sigurna.

To navodi mnogo ljude da u potpunosti prihvataju društvene norme ili zapostavljaju unutrašnju interakciju tako da nisu u stanju da iniciraju duhovni razvoj. Ili ako ga i iniciraju on je nepotpun što uslovljava da se sam život kao i dogadjaji iz okoline shvataju preozbiljno i fatalno.

Različiti dogadjaji formiraju i različita snažna osećanja koja imaju nižu ili pojavnu mudrost sačinjenu od predrasuda. Na taj način čovek se nadje u vrtlogu života te se nalazi u stalnoj borbi, grču ili naporu da kontroliše i dominira ili da izbegne padove po bilo koju cenu. Naš narod za takve ljude kaže da jure kao muva bez glave čime se želi istaći njihovo uzaludno i beskorisno rasipanje energije i snage. U želji za blagostanjem i srećom gube mir koji je osnovna komponetna blagostanja i sreće.

Pojavna mudrost polusvesnog ega takodje ima i drugu krajnost ili polarnost te navodi neke ljude da se rezignirano, bezvoljno i apatično povlače iz života čime kreiraju egzistenciju bez radosti i zadovoljstva. Na taj način njihov životni elan i suštinski potencijal ostaje neiskorišćen.

Duhovnim razvojem, ljudi ostvaruju suštinsko razumevanje čime im se omogućava da koriste suštinski potencijal. To se vidi po tome što njihove aktivnosti poprimaju obeležje visokog stepena efikasnosti i konstruktivnosti. Oni pronalaze potreban balans koji se sastoji u tome da se preduzima aktivnost tamo gde je portrebna, ali isto tako da se odustaje od aktivnosti gde bi ona bila uzaludna, nepoželjna ili štetna. Time u njihovoj egzistenciji dominira potrebna doza mira i aktivnosti koja je neophodna da se sagleda suptilni smisao kao i radost života.

Advertisements