Mesečne arhive: novembar 2010

Objašnjenje


Ovaj tekst je trebao predstavljati komentar, ali ga zbog strukture objavljujem kao članak.

Mi svi u sebi imamo centar snage ili duhovnu sustinu koja se nalazi u nadsvesnom nivou. Nadsvesni nivo daleko nadmašuje naš svesni, intelektualni kapacitet. U stvari, funkcionalnost našeg svesnog nivoa i zavisi od kontakta s nadsvesnim.

Duhovno budjenje nije nista drugo nego kontakt s takvim nivoom. Kroz njega intelekt dobija uvid u svoju stvarnu suštinu. Otuda i diktum „Spoznaj samog sebe“ koji vekovima potvrdjuje svoju istinitost, značaj i vrednost.

Duhovnim razvojem se prevazilazi niže, pojavno razumevanje fizičke egzistencije. To osposobljava ljude da se spremnije suočavaju s teškoćama i da  lakše pronalaze izlaz i konstruktivno rešenje iz svake situacije.

Karakteristika produhovljenih ljudi je plemenitost, iskrenost, saosećajnost, postenje, itd. Zato sva religiozna učenja i ističu ovakve osobine kao poželjne pošto su one siguran znak duhovnog razvoja. Neiskrenost, okrutnost, nemoralnost, surovost, manipulativnost itd. implicira duhovno siromastvo ili zaostao duhovni razvoj.

Šta je uzrok duhovne zaostalosti?
Mi smo izuzetno kompleksni, jer pored nadsvesnog nivoa (Duhovne svesti) imamo i podsvesni nivo (Telesnu svest) sa suprotnim nagonom. Kroz naš intelekt ili svesni nivo deluju oba nivoa. Medjutim, posto intelekt vrši interakciju s okolinom formiraju se i dodatni, drugaciji nagoni i osecanja.

S obzirom da svako dete na ovaj svet dolazi (da tako kažem) nepripremljeno, pa i zbunjeno ono uči od roditelja i društva, ili ljudi koji su se već kako-tako adaptirali, kako i samo da se adaptira.

Zato drugi ljudi i društvo imaju ogroman uticaj na formiranje svakog pojedinca. Svaki društveni sistem ima svoje odredjene norme i pravila ponašanja koja, pored progresivnih elemenata, sadrže i regresivne. Ma koliko da ljudska vrsta izgleda moćna s tehnološkim i akademskim dostignućima mi jos uvek ne znamo svoje poreklo. Ne znamo šta je sve ovo, od kuda dolazimo i kuda idemo? Medjutim, ima ljudi koje to ne sprecava da se osecaju svemogucim. Oni smatraju da su gospodari univerzuma. Da se nista ne moze porediti s njihovom inteligencijom i sposobnoscu.

To ih navodi da u potpunosti prihvataju društvene norme, a zapostavljaju unutrašnju interakciju. Zbog toga nisu u stanju da iniciraju duhovni razvoj. Ili, ako ga i iniciraju, on je nepotpun što uslovljava da se sam život kao i dogadjaji iz okoline nepravilno shvataju.

Tako se formiraju razlicite predrasude, zablude, arogantnost i agresija. Čovek se nadje u vrtlogu života i stalnoj borbi, grču i naporu da kontroliše i dominira ili da izbegne padove po bilo koju cenu. Naš narod za takve ljude kaže da jure kao muva bez glave čime se želi istaći njihovo uzaludno i beskorisno rasipanje energije i snage. U želji za blagostanjem i srećom gube mir koji je osnovna komponetna blagostanja i sreće.

Polusvesni ego, takodje, ima i drugu krajnost ili polarnost. Ponekad stvara rezigniranost, bezvoljnost i apatičnost sto navodi ljude da se povlače iz života. Na taj način njihov životni elan i suštinski potencijal ostaje neiskorišćen, pa kreiraju egzistenciju bez radosti i zadovoljstva.

Duhovnim razvojem se ostvari suštinsko razumevanje. Aktivnost ljudi poprimi obeležje visokog stepena efikasnosti i konstruktivnosti. Pronalazi se potreban balans u delovanju. Aktivnost se preduzima kada je portrebna, a od nje se odustaje kada je uzaludna, nepoželjna i štetna.

Advertisements