Mesečne arhive: april 2012

To je zivot


„Razlika između glupih i pametnih je samo u tome što glupi ne znaju da su glupi, a pametni znaju da nisu pametni.“

-To onda znaci da nema pametmih. 🙂 Svaki covek ima vrednost. Zato se ne treba praviti tako ostra podela na glupe i pametne ljude. Jer, nijedan covek nije toliko glup da u pojedinim situacijama ne bude pametan, kao sto ni jedan covek nije toliko pametan da u pojedinim situcaijama ne bude glup.
———
-Čovek može dati samo ono što ima. Ko ne dopire do suštinskog izvora ljubavi u sebi nije u mogućnosti ni da je da drugima. Svako ljudsko biće ima takav izvor, ali je do njega moguće stići samo stalnim procesom samorazvoja ili svesnom odlukom da se ostane dosledan onom najplemenitijem u sebi.
———
-Nagib Mahfuz: „Je li čovjek pametan sudite po njegovim odgovorima, a je li mudar sudite po njegovim pitanjima.“

-Mudar covek uvek pita ukoliko mu nesto nije jasno, jer ima neposredan kontakt s vlastitim potencijalom mudrosti, koji mu daje dovoljno samopouzadanja da postavlja pitanja. Ljudi koji nisu svesni vlastitig potencijala mudrosti nemaju dovoljno samopouzdanja da postavljaju pitanja, ako nesto ne razumeju. Medjutim, postoje i neukusna, nametljiva i zlurada pitanja koja nikada nece biti postavljena od mudraca vec samo od ogranicenih i povrsnih ljudi.
————
George Bernard Shaw: „Life isn’t about finding yourself. Life is about creating yourself „

-Tacno je da se zivot sastoji u kreiranju samog sebe. Medjutim, da bi covek bio u stanju da uspesno kreira sebe, on mora postati svestan svoje komplesknosti ili svog viseg duhovnog potencijala. Tek takvo otkrice omogucava izdizanje u visu sferu kreativnosti. Bez takvog otkrica ili samospoznaje se zadrzava u ogranicenom, uslovljenom ili nuznom razvoju.
———————
Albanska poslovica : „Teže mi je što si zamahnuo, nego da si me udario.“

-Tako se kaze samo onda kada udarac izostane. 😉 Posle udarca se uvek predomisli, jer se shvati da je zamah ipak bio laksi od udarca. 🙂 Ali, salu na stranu.
Dok ogranicen covek u zamahu vidi razlog za patnju, mudar covek u njemu vidi put slobode, jer mu se otkriva pravo lice i namera onog koji zamahnjuje.
—————————–
-Zivot predstavlja stalnu i neprestanu promenu, zato ljudi nikada ne trebaju da se prepuste ocaju i malodusnosti ukoliko se nadju u neprijatnim okonostima, kao sto se u sretnim okolnostima ne treba uzdignuti ili postati ohol. Mudro je uvek zadrzati potrebnu duhovnu ravnotezu u svakoj situaciji, o cemu svedoci i sledeca anegdota:

„Raduj se onome sto je Bog izabrao za tebe.“

„Kineski seljak i njegov sin od sve imovine imali su samo jednu kobilu.
Nekom prilikom kobila im je pobjegla i njihov komšija je došao i rekao im:
– Kakva užasna stvar, da vam kobila pobjegne.
Seljak je na to odgovorio:
– Ne znam da li je loša ili dobra, takav je život.
Sljedećeg dana kobila se vratila i sa sobom dovela čitav čopor divljih konja. Komšije su se okupili i rekli:
– Kakva velika sreća. Tvoja kobila ti je dovela toliko drugih konja. Sada si bogat čovjek.
A seljak je na to odgovorio:
– Teško je reći da li je to dobro ili zlo. To je život.
Seljakov sin je htio da ukroti konje i zajahao je jednog. Ali konj ga je zbacio , on je slomio nogu i ostao hrom. Komšije su rekli seljaku:
– Uzašno je to sto ti se desilo. Tvoj sin da ostane bogalj.
Seljak je odgovorio:
– Ja ne znam da li je to zlo ili dobro. To je život.
Uskoro su vojnici došli u selo i mobilisali za rat sve sposobne mlade ljude i uzeli su komšijinog sina, ali seljakovog nisu, jer je bio hrom. Tada je komšija rekao:
– Možda više nikada neću vidjeti svog sina. Ali ti si srećan, tvoj sin je pošteđen.
Seljak je opet odgovorio:
– Ja ne znam da li je to dobro ili zlo. TO JE ŽIVOT.“

Advertisements

Nuznost fleksibilnosti


Fleksibilnost je neophodan element progresivnog razvoja i funkcionalnosti, sto se nastojalo izraziti i sledecom izrekom: „Ako nece breg Muji, mora Mujo bregu.“ Ukoliko se covek nalazi na vrh planine i pri tome oseca osamljenost, usled potrebe za komunikacijom s ljudima koji se nalaze u nizini, i koji nisu u stanju da stignu do njega, normalno je da se on mora spustiti do njih. Inace, postaje detinjasto sedeti na vrhu i jadikovati nad svojom sudbinom, poput Nicea.

Mislim da je najvise s njim ostala impresija da intelektualna superiornost neizostavno vodi pesimizmu i tragicnoj izolovanosti od drustva usled nerazumevanja. U svakom slucaju da se misljenja koja idu daleko ispred njihovog vremena cesto susrecu s podozrenjem, nerazumevanjem, pa i omalovazavanjem.

Medjutim, to nije razlog za pesimizam i tragicnu izolaciju. Takva vrsta reakcije se obicno javlja kod arogatnih mislilaca s izuzetno jakim egom, kojima nedostaje fleksibilnost prilagodjavanja zbog nefunkcionalnog razvoja.

Oni preko pesimizma i izdvojenosti dobijaju potvrdu njihove intelektualne superiornosti, sto ih navodi da ih sto vise produbljuju, naravno s negativnim posledicama. Jer, se takvim stavom covek ne otudjuje samo od drugih vec i od svoje sustine. Na taj nacin se pada u zamku materijalnosti ili krutog, jednostranog pristupa fenomenu postojanja koji se pokusava shvatiti samo kroz suvoparnu intelektualizaciju.

Bez duhovnosti covek sebe i sve oko sebe shvata suvise tragicno i fatalno, posto gusi impuls intuicije ili dublje, smisaone dimenzije zivota. Bez takve dimenzije covek nije u stanju da nadraste vlastite okolnosti ili da sagleda skriveni smisao u pojavnom besmislu, pa se samim tim i nadje u depresivnom, pesimistickog krugu intelektualizacije.

U takvom svesnom stanju postoji svesnost o jazu s drugima i otudjenosti, ali se ne pronalazi konstruktivno resenje ili izlaz iz takve situacije. Razlog tome je sto covek pada u zamku svoga ega, pa  svoju vrednost procenjuje samo kroz svoju intelektualnu sposobnost, u cemu sam jaz sluzi kao neosporan dokaz njegove izuzetnosti i superiornosti nad drugima. Zato nije ni spreman ni da ga premosti jer bi time porekao svoju vrednost i superiornost ili sve ono cime se tako dugo identifikovao, tj. sto je postalo sastavni deo njegove licnosti.

Mislioci koji nadrastu njihov ego ili za koje je karakteristican progresivni duhovni razvoj, ne zapadaju u pesimizam ukoliko dodje do nerazumevanja s drugima vec pokusavaju da ga premoste na konstruktivan nacin. Oni ne procenjuju svoju vrednost, niti vrednost drugih ljudi, samo kroz intelektualnu sposobnost, vec naziru dublju, sustinsku lepotu i smisao koja se krije iza pojavne ogranicenosti. Za njih nije karakteristicna otudjenost vec kreativna osamljenost koja postaje izvor radosti i zadovoljstva, a ne patnje.

Razmisljanje


„Tajna pobjednickih misli“: „Razmisljanje koje upravlja vasom inteligencijom je mnogo vaznije od toga koliko inteligencije posjedujete. Vecina nas prave osnovne greske po pitanju inteligencije : potcjenjujemo moc nasega uma, precjenjujemo moc uma drugih ljudi ! „

-Razmisljanje je svojstvo inteligencije. Zbog toga se kvalitet inteligencije i odredjuje prema sposobnosti razmisljanja. Tako na primer, ljudi imaju kompleksniju sposobnost razmiljanja od zivotinja sto je uslovilo i visi kvalitet ili superiornost njihove inteligencije u odnosu na zivotinje.

Medjutim, razmiljanje je samo po sebi kompleksno posto njegov nastanak zahteva vise razlicitih faktora. Jedan od njih su cula preko kojih ljudi primaju nadrazaje ili signale iz njihove okoline. Ti nadrazaji aktiviraju razlicite nivoe nesvesnog (podsveno, nadsvesno, polusvesno) koje se dozivljava u vidu razlicitih osecanja.

Od izbora ili identifikacije osecanja zavisi i formiranje misli. Ukoliko ljudi ne vrse interakciju s njihovim nadsvesnim nivoom ili njihovim duhovnim potencijalom, vec se identifikuju s nizim osecanjima, kao prvim i najsnaznijim reakcijama (buduci da su najblizi culima) formira se nefunkcionalno razmisljanje ili razmisljanje koje obiluje primitivnim nagonima, zabludama i predrasudama.

Na taj nacin mi nismo svesni svog istinskog potencijala, tako da pogresno zakljucujemo, sto nas navodi na nefunkcionalno ponasanje i reakcije kao i nekriticko prihvatanje misljenja drugih ljudi.

Misljenje drugih ljudi je veoma znacajno posto moze biti pozitivan stimulans ka dubljoj refleksiji, a time i konekciji s nasim duhovnim potencijalom, iz kojeg nastaju inspirativne misli koje nam omogucavaju visi stepen spoznaje i razumevanja, a time i progresivnog razvoja.

Medjutim, ukoliko izostane takav proces, tj. ukoliko se misljenje drugih ljudi prihvata bez refleksije ili kriticke i samokriticke analize tada ne dolazi do progresivnog razvoja. U pojedinim slucajevima cak moze doci i do viseg stepena zbunjenosti i nesigurnosti usled prihatanja tudjih vrednosti, bez da su se shvatile ili oformile vlastite.

—————–

Paulo Koeljo: „Snaga mržnje neće te nikuda odvesti, ali snaga opraštanja što dolazi u obliku ljubavi, promeniće tvoj život.“

-Bilo bi dobro da snaga mrznje ne vodi nikud ili da nema efekt. Mrznja kao i ljubav menja zivot. Dok ljubav unapredjuje, mrznja unazaduje. Dok ljubav kreira, ljubav razara i to najvise onog ko je odrzava.

-Oprastanje ne dugujemo drugima vec sebi. Njime se oslobadjamo tereta proslosti, sto nam omogucava da potpunije i kreativnije zivimo u sadasnjosti.

———–

Monteskje: „Poneki su toliko uporni u otkrivanju tuđih slabosti kao da se radi o otkrivanju skrivenog blaga.“

-Koncentrisanje na tudje slabosti omogucava da se izbegne suocavanje sa svojima. Na taj nacin se izbegava odgovornost. Jer, dok se u prvom slucaju ne snosi odgovornost za bilo kakavu aktivnost ili promenu, s drugim slucajem je to mnogo teze.

-Ponekad je takodje u pitanju suptilno prihvatanje i opravdavanje svojih slabosti. Veoma je utesno pronaci slabosti kod drugih, jer to omogucava da se takva pojava okarakterise kao sastavni deo zivota, ili da se ukaze na to da drugi ljudi imaju jos gore slabosti, pa da su samim tim nase slabosti prihvatljive i da ne moramo nista menjati.

Naravno, da nema savrsenog coveka, jer se mi nalazimo u procesu stalne promene i razvoja, tako da je cak i pozeljno prihvatititi sebe s nekim sitnim nedostacima koji ne afektiraju nasu funkcionalnost ili uspostavljanje funkcionalnog odnosa s drugima. Medjutim, ako to nije slucaj ili ako slabosti predstavljaju uzrok nefunkcionalnosti, onda se treba suociti s njima i preuzeti odgovornost za svoj razvoj.

Hristos Voskrese!


Srećan Uskrs s mnogo radosti i veselja!

“ Želim da te svetlost Hristovog vaskrsenja osvetli kao što je osvetlila vaseljenu. I zato te pozdravljam najradosnijim hrišćanskim pozdravom HRISTOS VASKRSE!!!“

Слика

Suprotnosti života


-Zivot je aktivnost proizvedena vecitom igrom jina i janga ili komplementarnim suprotnostima. Zbog toga u njemu postoji dobro i zlo, tuga i radost, smisao i besmisao, itd., posto su to sve neophodni elementi svesnog razvoja.

Svaki nesklad jina i janga se dozivljava kao nemir, patnja i bol koja stimulise duh da uspostavlja ravnotezu, cime nastaje proces promene ili ucenja. Takav proces se u svesnom nivou odrazi kao progresivnija spoznaja koja nam omoguci efikasnije prilagodjavanje.

Bez neravnoteze ne bi bilo zudnje za ravnotezom ili duhovnom dimenzijom cime bi izostalo i dublje, sustinsko razumevanje. Zato bol i patnja, kao rezultati neravnoteze, imaju svoju svrhu u procesu razvoja, jer pokrecu promenu. Ta zakonitost je uocena posredno ili neposredno u mnogim izrekama kao na primer:

Češka poslovica: „Grožđe tuge daje najbolje vino.“

———

Goethe: „Nijedna radost bez tuge ne biva!“

————–

Ivan Cankar: „Nema ljepše nade od one što je nikla iz tuge i nema ljepših snova od onih što ih rađa bol.“

—————-

Carl Gustav Jung: „Susret dviju osoba je poput spoja dva kemijska elementa: ako dođe do reakcije, oboje se mijenja.“

——————–

„Preterena žurba škodi, a često škodi i oklevanje; pametan je onaj ko sve radi u pravo vreme.“

——————-

Ivan Sergejevič Turgenjev: „Suze su poput oluje; posle njih čovek je uvek mirniji.“

—————

Stephen King: „Suze koje zaceljuju iste su one suze što peku i bičuju.“

-Ma koliko da je neprijatno suocavanje s vlastitim zabludama, greskama ili razocaranjem, ono je ipak neophodno ukoliko se nastoji osloboditi od njih.

———-

Pitagora: „Brige bi nas trebale voditi u akciju, a ne u depresiju. Nijedan čovjek koji se ne može kontrolisati nije slobodan.“

-Depresija i pesimizam nastaju kao potpuno blokiranje duhovne snage sto dovodi do zadrzavanja u pojavnom neskladu ili neravnotezi. Uzrok blokiranja moze biti nesvesno opiranje novim vrednostima jer se zele zadrzati strare, nefunkcionalne, ali egoisticno sentimetalne ili poznate. Pa je cesto u pitanju i nesposobnost fleksibilnosti, kao i strah od nepoznatog. Zato je za takvo stanje karakteristicana neprijatna, pasivna ucmalost koja izbegava ostrinu duha jer bi odveo u aktivnost i promenu.

——————

Konfučije: „Ako hoćeš da si stalno srećan ili mudar, moraš da se menjaš.“

—————

Afrička poslovica: „Kad nemaš neprijatelja u sebi ne može ti naškoditi neprijatelj van tebe.“

-Veoma tacno. Integralna osoba stvara jedinstvenu unutrasnju snagu kojoj ni jedno vanjsko iskusenje ili negativan uticaj ne moze nauditi.

———————-

Jefferson Davis: „Ne budite nikad ponizni pred oholima, niti oholi pred poniznima.“

————————-

„Ne mozes pronaci mir izbegavajuci zivot.“

-Niko ne moze u potpunosti izbeci zivot, posto ce ga zivot uvek podsetiti da je tu. 🙂 Mir se ostvaruje razumevanjem ili svesnim uskladjivanjem suprotnosti, a ne njihovim ignorisanjem ili potiskivanjem.

—————–

Oscar Wilde: „Žaliti zbog svojih iskustava znači zaustavljati vlastiti razvoj.“