Mesečne arhive: april 2012

Nagib Mahfuz


-Nagib Mahfuz: „Je li čovjek pametan sudite po njegovim odgovorima, a je li mudar sudite po njegovim pitanjima.“

-Mudar covek uvek pita ukoliko mu nesto nije jasno, jer nije ogranicen vlastitim razumevanjem. Zna da je spoznaja beskonacan, kontinualan proces razvoja. Zato ima zelju za stalnim sticanjem znanja. Pored toga, ima dovoljno samopouzadanja u vlastitu sposobnost razumevanja bilo kojeg odgovora. Ljudi koji nisu svesni vlastitog potencijala mudrosti nemaju dovoljno samopouzdanja. Plase se da ispolje svoje nerazumevanje kroz pitanje ili sumnjaju u vlastitu sposobnost razumevanja odgovora. Medjutim, postoje i neukusna, nametljiva i zlurada pitanja koja nikada nece biti postavljena od mudraca, vec samo od ogranicenih i povrsnih ljudi.


„Razlika između glupih i pametnih je samo u tome što glupi ne znaju da su glupi, a pametni znaju da nisu pametni.“

-To onda znaci da nema pametnih. 🙂 Svaki covek ima vrednost. Nije mudro potcenjivati glupe, niti uzdizati pametne. Nijedan covek nije toliko glup da u pojedinim situacijama ne bude pametan, kao sto ni jedan nije toliko pametan da u pojedinim situacijama ne bude glup.
———

George Bernard Shaw: „Life isn’t about finding yourself. Life is about creating yourself .“

-Tacno je da se zivot sastoji u kreiranju samog sebe. Medjutim, da bi covek bio u stanju da uspesno kreira sebe, on mora spoznati sebe. Mora postati svestan svog viseg duhovnog potencijala. Tek takvo otkrice omogucava izdizanje u visu sferu kreativnosti. Bez takvog otkrica ili samospoznaje se zadrzava u ogranicenom, uslovljenom i nuznom razvoju.
———————
Albanska poslovica : „Teže mi je što si zamahnuo, nego da si me udario.“

-Tako se kaze samo onda kada udarac izostane. 😉 Posle udarca se uvek predomisli. Shvati se da je zamah, ipak, bio laksi od udarca. 🙂 Ali, salu na stranu.
Dok ogranicen covek u zamahu vidi razlog za patnju, mudar covek u njemu sagleda istinu. Otkrije pravo lice onog koji je zamahnuo. Taj moment je za njega dragocen, jer ga oslobodi zablude.

Advertisements

Nuznost fleksibilnosti


Fleksibilnost je neophodan element progresivnog razvoja i funkcionalnosti, sto se nastojalo izraziti i sledecom izrekom: „Ako nece breg Muji, mora Mujo bregu.“ Ukoliko se covek nalazi na vrh planine i pri tome oseca osamljenost, zbog potrebe za komunikacijom s ljudima koji se nalaze u nizini, i koji nisu u stanju da stignu do njega, normalno je da se on mora spustiti do njih. Inace, postaje detinjasto sedeti na vrhu i jadikovati nad svojom sudbinom, poput Nicea.

Mislim da je najvise s njim ostala impresija da intelektualna superiornost neizostavno vodi pesimizmu i tragicnoj izolovanosti od drustva usled nerazumevanja. Cinjenica je da se misljenja koja idu daleko ispred njihovog vremena posmatraju s podozrenjem, nevericom, nerazumevanjem, pa i omalovazavanjem i ismejavanjem.

Medjutim, to nije razlog za pesimizam i tragicnu izolaciju. Takva reakcije, takodje, potice iz nerazumevanja. Javlja se kod arogatnih mislilaca s izuzetno jakim egom, kojima nedostaje fleksibilnost prilagodjavanja.

Oni preko pesimizma i izdvojenosti dobijaju potvrdu njihove intelektualne superiornosti. To ih navodi da se jos vise distanciraju. Ali, to ima negativne posledice. Takvim stavom covek se ne otudjuje samo od drugih, vec i od svoje sustine. Pada u zamku krute, jednostrane intelektualizacije kojoj nedostaje duhovni uvid.

Bez duhovnosti covek sebe, i sve oko sebe, shvata suvise tragicno i fatalno posto gusi impuls dubljeg, sustinskog smisla zivota. Zato nije u stanju da nadraste vlastite okolnosti i osmisli pojavni besmisao, vec se nadje u depresivnom, pesimistickog krugu intelektualizacije.

Svestan je otudjenosti i jaza s drugima, ali ne pronalazi konstruktivno resenje da to prevazidje, niti vidi izlaz iz takve situacije. Razlog tome je sto svoju vrednost procenjuje samo kroz svoju intelektualnu sposobnost. Upravo mu takva udaljenost sluzi kao dokaz i potvrda vlastite  izuzetnosti, kao i superiornosti nad drugima. Zato nije spreman da se odrekne te udaljenosti. Time bi porekao svoju vrednost i superiornost ili sve ono cime se tako dugo identifikovao; sto je postalo sastavni deo njegove licnosti.

Mislioci koji imaju istinski progresivnan razvoj ne zapadaju u pesimizam ukoliko dodje do nerazumevanja s drugima, vec pokusavaju da ga shvate i premoste na konstruktivan nacin. Oni ne procenjuju svoju vrednost, niti vrednost drugih samo kroz intelektualnu sposobnost, vec naziru dublju, sustinsku lepotu i smisao koja se krije iza pojavne ogranicenosti. Tako pronalaze sponu koja ih spaja s drugima. Osposobljava ih da uspostave prisan i blizak odnos s njima. Za njih nije karakteristicna otudjenost, vec kreativna osamljenost koja postaje izvor radosti i zadovoljstva, a ne patnje.

Razmisljanje


„Tajna pobjednickih misli“: „Razmisljanje koje upravlja vasom inteligencijom je mnogo vaznije od toga koliko inteligencije posjedujete. Vecina nas prave osnovne greske po pitanju inteligencije : potcjenjujemo moc nasega uma, precjenjujemo moc uma drugih ljudi ! „

Misljenje je osnovno svojstvo inteligencije. Njime nastaje percepciju ili razumevanje. Zato je veoma znacajno. Sposobnost kompleksnijeg misljenja stvara i kompleksnije ili superiornije razumevanje. Tako na primer, ljudi imaju kompleksnije misljenje od zivotinja. Zbog toga imaju i kompleksnije razumevanje zivota i postojanja.

Medjutim, razmiljanje je samo po sebi kompleksno. Zahteva vise razlicitih faktora da bi nastalo. Jedan od njih su cula preko kojih ljudi primaju nadrazaje ili signale iz okoline. Ti nadrazaji aktiviraju razlicite nivoe nesvesnog (podsveno, nadsvesno, polusvesno) koja se javljaju u vidu razlicitih osecanja.

Od izbora ili identifikacije osecanja zavisi i formiranje misli. Ukoliko ljudi ne vrse interakciju s njihovim nadsvesnim nivoom ili njihovim duhovnim potencijalom, vec se identifikuju s nizim osecanjima, kao prvim i najsnaznijim reakcijama (buduci da su najblizi culima) formira se nefunkcionalno razmisljanje ili razmisljanje koje obiluje primitivnim nagonima, zabludama i predrasudama.

Na taj nacin nismo svesni svog istinskog potencijala, tako da pogresno zakljucujemo. To nas navodi na nepravilne reakcije i ponasanje. Izmedju ostalih i nekriticko prihvatanje misljenja drugih ljudi.

Misljenje drugih ljudi je veoma korisno. Ono je znacajan vanjski stimulans koji nas vodi ka dubljoj unutrasnjoj refleksiji, a time i konekciji s duhovnim potencijalom. To rezultira inspirativnim mislima ili novim, progresivnijim razumevanjem. Tako i ostvarimo progresivan, funkcionalan razvoj.

Medjutim, ukoliko izostane takav unutrasnji proces, odnosno ako se misljenje drugih prihvata bez refleksije ili kriticke i samokriticke analize, tada ne dodje do progresivnog razvoja. Naprotiv. U pojedinim slucajevima cak dodje do viseg stepena zbunjenosti, nesigurnosti i nefunkcionalnosti usled prihatanja tudjih vrednosti, bez da su se oformile i shvatile vlastite.

—————–

Paulo Koeljo: „Snaga mržnje neće te nikuda odvesti, ali snaga opraštanja što dolazi u obliku ljubavi, promeniće tvoj život.“

-Bilo bi dobro da snaga mrznje ne vodi nikud ili da nema efekt. Mrznja kao i ljubav menja zivot. Dok ljubav unapredjuje, mrznja unazaduje. Dok ljubav kreira, ljubav razara i to najvise onog ko je odrzava.

-Oprastanje ne dugujemo drugima vec sebi. Njime se oslobadjamo tereta proslosti, sto nam omogucava da potpunije i kreativnije zivimo u sadasnjosti.

———–

Monteskje: „Poneki su toliko uporni u otkrivanju tuđih slabosti kao da se radi o otkrivanju skrivenog blaga.“

-Koncentrisanje na tudje slabosti omogucava da se izbegne suocavanje sa vlastitim. Na taj nacin se izbegava odgovornost. Jer, dok se u prvom slucaju ne snosi odgovornost za bilo kakavu aktivnost ili promenu, u drugom slucaju promena je neminovna.

-Ponekad je, takodje, u pitanju suptilno prihvatanje i opravdavanje vlastitih slabosti. Utesno je pronaci slabosti kod drugih. Potvrdjuju da drugi imaju jos gore slabosti, pa nije neophodno menjati vlastite.

Naravno da nema savrsenog coveka. Mi se nalazimo u procesu stalne promene i razvoja tako da su sitni nedostaci neminovnost. Ukoliko ne umanjuju efikasnost i uspostavljanje funkcionalnog odnosa s drugima, pozeljno ih je prihvatiti. Medjutim, ako slabosti predstavljaju uzrok nefunkcionalnosti, onda se treba suociti s njima i preuzeti odgovornost za svoj razvoj.

Hristos Voskrese!


Srećan Uskrs s mnogo radosti i veselja!

“ Želim da te svetlost Hristovog vaskrsenja osvetli kao što je osvetlila vaseljenu. I zato te pozdravljam najradosnijim hrišćanskim pozdravom HRISTOS VASKRSE!!!“

Слика

Suprotnosti


-Zivot je aktivnost koja nastaje vecitom igrom jina i janga pa, u njemu postoji dobro i zlo, tuga i radost, smisao i besmisao. Komplementarna suprotnost je neophodan element razvoja. Svaki nesklad jina i janga se dozivljava kao nemir, patnja i bol koja stimulise duh da uspostavlja ravnotezu.

Bez neravnoteze ne bi bilo zudnje za ravnotezom. Izostala bi zelja za spoznajom dubljih, duhovnih zakonitosti. Zato bol i patnja, kao rezultati neravnoteze, imaju svrhu u procesu razvoja. Oni pokrecu promenu i proces ucenja. Ta zakonitost je uocena posredno i neposredno u mnogim izrekama kao na primer:

Češka poslovica: „Grožđe tuge daje najbolje vino.“

———

Goethe: „Nijedna radost bez tuge ne biva!“

————–

Ivan Cankar: „Nema ljepše nade od one što je nikla iz tuge i nema ljepših snova od onih što ih rađa bol.“

—————-

Carl Gustav Jung: „Susret dviju osoba je poput spoja dva kemijska elementa: ako dođe do reakcije, oboje se mijenja.“

——————–

„Preterena žurba škodi, a često škodi i oklevanje; pametan je onaj ko sve radi u pravo vreme.“

——————-

Ivan Sergejevič Turgenjev: „Suze su poput oluje; posle njih čovek je uvek mirniji.“

—————

Stephen King: „Suze koje zaceljuju iste su one suze što peku i bičuju.“

-Ma koliko da je neprijatno suocavanje s vlastitim zabludama, greskama i razocaranjem, ono je neophodno ukoliko se nastoji osloboditi od njih.

———-

Pitagora: „Brige bi nas trebale voditi u akciju, a ne u depresiju. Nijedan čovjek koji se ne može kontrolisati nije slobodan.“

-Depresija i pesimizam nastaju kao potpuno blokiranje duhovne snage, pa se ostaje u pojavnom neskladu i neravnotezi. Uzrok blokiranja moze biti nesvesno opiranje promeni, kao i novim vrednostima. Zele se zadrzati stare, nefunkcionalne ali, egoisticno sentimetalne i poznate. Ponekad je u pitanju strah od nepoznatog. Nedostaje fleksibilnost. Radije se zadrzava u  neprijatnoj, pasivnoj ucmalosti nego da se izlozi ostrini duha koji vodi u aktivnost i promenu.

——————

Konfučije: „Ako hoćeš da si stalno srećan ili mudar, moraš da se menjaš.“

—————

Afrička poslovica: „Kad nemaš neprijatelja u sebi ne može ti naškoditi neprijatelj van tebe.“

-Veoma tacno. Integralna osoba stvara jedinstvenu unutrasnju snagu kojoj ni jedno vanjsko iskusenje i negativan uticaj ne moze nauditi.

———————-

Jefferson Davis: „Ne budite nikad ponizni pred oholima, niti oholi pred poniznima.“

————————-

„Ne mozes pronaci mir izbegavajuci zivot.“

-Niko ne moze u potpunosti izbeci zivot, posto ce ga zivot uvek podsetiti da je tu. 🙂 Mir se ostvaruje razumevanjem i svesnim uskladjivanjem suprotnosti a, ne njihovim ignorisanjem i potiskivanjem.

—————–

Oscar Wilde: „Žaliti zbog svojih iskustava znači zaustavljati vlastiti razvoj.“