Mesečne arhive: avgust 2014

Komentari na „Cenu manipulacije“


Loncar123: “p.s. onog momenta , kad čovek bude bio iz sebe iskorenio manipolativna svojstva , čak i ona odbrambena , imaće bezizražajno lice !“

-Naprotiv, tada ce imati lice ljubavi iz kojeg zraci iskrenost i postenje. Tek tada i otkrije pravu lepotu lica koja zadivi.

Loncar123: “….moja generacija i njeni bliski potomci neće doživeti totalno očovečenje….mnim….tako da manipulacija neće biti izkorenjena iz čoveka pa i iz civilizacijskih odnosa….mi možemo samo zamišljati kakav će čovek biti totalno očovečen – i bez manipulativnih moći ( svesnih i podsvesnih )…no pomenuta je ljubav kao večna svetlost…ono što je danas u ljubavi , bilo je i juče…a ljubav je ispunjena dosta manipulacijama…ona čak menja i boju glasa – često nesvesno …..gotovo uvek je kao onaj bokser , naizgled grogirani , koji teži pobedi iz jednog rekao bih podlog udarca…tako i prečesto biva u ljubavi….naj očitiji primer ljubavne manipulacije je ljubav odojčeta prema majci….kao pijavica , odojče se lepi za majku i pijeje onako nežno , toplo — ali sigurno i pouzdano…još u pred fetusnom dobu prve njegove ćelije ukopavaju se u majčinu matericu i piju životne sokove…tad , majka , to strano telo u njenom tkivu ne izbacuje , jer je na neki način evolutivno izmanipulisana…i ta , evolutivno izmanipulisana ljubav , kod majke , traje do poslednjeg njenog daha…evo i kod nas je postala praksa da deca odbacuju majke čim se osamostale – prepuni su starački domovi , odbačenih roditelja – jer život ide dalje ( ne pišem ovo iz staračkog doma , živim sa decom i njihovom decom – čopor smo , da tako kažem , koji se još uvek drži u porodičnoj ljubavi …..no jedan ili dva slučaja nisu pravilo )….

…hoću da kažem , da sve što je od nas , ne treba idealizovati , pa i ljubav…..mi smo ipak samo persone sa maskama , kako u vizuelnom tako i u duhovnom smislu…..a manipulacija je sredstvo odbrane , prevashodno od spoljašnjeg sveta , a ponekad postane i od sebe sama ( no to je već teško stanje )….to sredstvo odbrane funkcioniše samo kao što je rečeno dok ima kretanja – društveno socioloških pa i prirodnih gibanja i promena koje postaju opasnost po čovekov opstanak i razvoj…a njih će biti uvek…tako da će čovek uvek u sam po sebi biti manji ili pak veći manipulant….”

—————–

….moja generacija i njeni bliski potomci neće doživeti totalno očovečenje….mnim….tako da manipulacija neće biti izkorenjena iz čoveka pa i iz civilizacijskih odnosa….

-U to ne sumnjam jer, sa strukturom svesti koju mi imamo drugacije ne moze ni biti. Zato ja uvek i isticem da je samospoznaja proces koji traje svo vreme u ovoj dimenziji i da je svako ucenje koje propagira instantno ocovecenje, ne samo povrsno, vec i stetno.

Dokle god ljudi imaju telo i nalaze se u interakciji s njihovom okolinom, dotle imaju i Telesnu svest i Ego. To nikada ne moze u potpunosti biti iskorenjeno. Kao sto drvo ima krosnju, stablo i podzemni koren, tako i mi imamo podsvesni, svesni i nadsvesni nivo, dokle god smo u ovoj dimenziji.

Medjutim, znacajna razlika nastaje onda kada ljudi postanu svesni toga. Dok ljudi nisu svesni toga, oni ne mogu imati potpunu kontrolu nad sobom ili svojim ponasanjem i razvojem, posto se takvi svesni nivoi haoticno pojavljuju i primenjuju. Onog momenta kada covek postane svestan svojih razlicitih nagona ili kada postane sposoban da ih pravilno identifikuje, tada mu se i pruza mogucnost njihovog izbora, a time i usmeravanja vlastitog razvoja.

Dobar primer toga je bes. Covek koji na vanjske nadrazaje reaguje besom, nije svestan svoga viseg, konstruktivnog potencijala jer, mu nikad nije dao sansu. Onog momenta kad je osetio bes, on je odmah i reagovao iz njega. Posledice toga mogu biti katastrofalne i po njega i po njegovu okolinu, jer reagovanje iz nizeg destruktivnog nagona uvek rezultira neskladom.

Covek koji je svestan svojih razlicitih unutrasnjih nagona, onog momenta kada oseti bes, imace mogucnost drugacije reakcije posto, ce moci reci samom sebi: “Stop. Ovo je moj nizi nagon. Necu dozvoliti sebi da ovlada sa mnom jer, cu povrediti i sebe i druge. Znam da moja reakcija moze biti drugacija. Necu da reagujem iz besa. To dugujem i sebe i drugima.” Takav unutrasnji dijalog moze biti dovoljan da se covek “smiri” tako sto se primitivni, divlji nagon nadvalda visim svesnim nagonom.

Naravno, ovo je samo improvizovan primer, radi sto boljeg razumevanja i ne mora biti efikasan za svakog coveka, posto se za ljude sa dugotrajnom navikom besnog reagovanja iziskuje kompleksniji tretman.

Ono sto sam nastojala reci je to, da je prvi korak promene, koja vodi progresivnom funkcionalnom razvoju,  svesnost o postojanju unutrasnjeg nizeg i viseg ili destruktivnog i konstruktivnog nagona. Na taj nacin se pruza mogucnost njihovog izbora. Ali, iako je svesnost prvi ili pocetni korak, ona sama po sebi nije dovoljna, vec je potrebna stalna doslednost i istrajnost.

Mi smo neprestano izlozeni razlicitim situacijama, iskustvima i iskusenjima koji cesto prevazilaze nas stepen duhovnog razvoja. U takvim momentima se uvek aktiviraju nizi nagoni. Pogotovo, nagon ega, koji moze paradirati kao nad-ego kod ljudi s visokim stepenom duhovnog razvoja. Zbog toga je potrebno stalno preispitivanje kroz neprikosnovenu ili pak brutalnu istinu da bi se raskrinkala samoobmana ega i time se jasnije sagledalo pravo unutrasnje stanje iz kojeg procenjujemo spoljasnju situaciju.

Mi sve izvan sebe procenjujemo kroz sebe. Ako jasno ne sagledavamo sebe, necemo biti u stanju da imamo jasan uvid u situaciju, a time ni da preduzmemo potrebne mere da se ona prevazidje.

Dakle, proces samospoznaje je od izuzetnog znacaja za funkcionalan razvoj ljudi, samim tim i drustvenih sistema koje grade. Jer, svesniji i funkcionalniji ljudi grade svesnije i funkcionalnije drustvene odnose, i obrnuto. Medjutim, opet je neophodno istaci da samospoznaja nikad nije, niti moze biti zavrsena, pa samim tim ni savrsena, vec je to stalni neprestani, kontinualni proces promene ili razvoja. To znaci, da je potrebno neprestano uciti i usavrsavati se da bi bili u stanju da pronalazimo adekvatna resenja za nove probleme i situacije.

S obzirom da je zivot i samospoznaja proces promena, mi u odredjenoj fazi razvoja mozemo pravilno odrediti teskocu i primeniti adekvatne mere, medjutim, one nisu apsolutne posto naredne promene zahtevaju primenu drugacijeg metoda koji prevazilazi stari. Da bi otkrili taj metod i bili u stanju da primenimo potrebne mere, mi se i sami moramo menjati ili usavrsavati. Zato svaki covek ili svako drustvo koje sebe smatra idealnim i savrsenim je vec na putu regresa i kad-tad mora zapasti u krizu.

To sto pises za majku i odojce samo potvrdjuje gore napisano. Odojce nema dovoljno razvijenu inteligenciju da svesno manipulise bilo koga. Ono instinktivno reaguje iz nagona samoodrzanja, telesnih potreba  ili Telesne svesti. Njegova inteligencija nije sposobna da ima jasnu predstavu o koristi-steti, dobru-zlu, mrznji-ljubavi. Ono reaguje kroz telesnu senzaciju bola, pa nastoji da cini nesto sto mu prija ili da se opire necem sto mu je neprijatno.

S majkom je drugacije. S obirom da je njena inteligencija razvijena, ona moze da razume nizi nagon samoodrzanja kod deteta. Da sagleda njegovu bespomocnost, sto u njoj budi visi nagon ili zelju da ga zastiti.

Na taj nacin ona prevazilazi svoj nizi, sebicni nagon ega i razvija visi, nadsvesni nagon nad-ega koji se manifestuje kao ljubav. Ljubav je “otvaranje duse” ili prodiranje u misterioznu dubinu osecanja koja otkriva visi smisao univerzuma skriven u njegovom zajednickom, jedinstvenom svesnom jezgru.

Takav impuls osposobljava majku da nadraste svoju individualnost ili nizi nagon samoodrzanja i Telsne svesti, pa je spremna da zrtvuje sebe i svoj zivot za zivot svoga deteta.

Ukoliko ljudi ne razbude takav impuls ili ukoliko ostanu samo u domenu nizih nagona pod ega i ega oni nisu u stanju da se funkcionalno i konstruktivno razvijaju. Dobar primer za to su majke, koje koriste svoju decu za svoj licni interes ili ih cak i ubiju bez i malo grize savesti.

Advertisements

Cena manipulacije


Mada se nastanku izreka: “Spoznaj samog sebe” ili “Pobedi samog sebe”, gubi trag u drevnoj proslosti, one su i danas veoma pupularne i aktuelne. Takvu transendenciju vremana postizu samo univerzalne istine. U cemu je tajna njihove univerzalnosti? Svakako da je to poruka koju nose, odnosno dubina uvida koji se neprestano potvrdjuje i produbljuje. Sta otkriva takav uvid?

U prvom redu, kompleksnu ili viseslojnu karakteristiku svesti. Covek moze da spozna i pobedi sebe samo ako ima unutrasnje razlike. Koje su to razlike? Ljudi pored svesnog, pojavnog ili intelektualnog nivoa, imaju nagonski ili primitivni podsvesni nivo, kao i visi nadsvesni nivo koji predstavlja samu njihovu sustinu i potencijal smisaonog razvoja.

Bez takvih razlika ljudska svest bi bila pasivna posto ne bi imala aktivnost, tj. misljenje koje daje percepciju ili dozivljaj egzistencije. Zato je svesni nivo veoma znacajan. Njime se formira individualnost ili subjektivnost u okviru objektivnosti, sto je osnovni uslov interaktivnog odnosa, neophodnog za proces spoznaje.

Takvom interakcijom subjektu se pruza mogucnost da spoznaje, ne samo sve izvan sebe, vec i samog sebe ili svoje razlicite unutrasnje nivoe podsvesnog i nadsvesnog, koji se pojavljuju u vidu razlicitih osecanja i nagona.

Medjutim, koliko ce subjekt biti u stanju da otkriva sebe ili kako ce definisati svoju subjektivnost (individualnost) u okviru objektivnosti zavisi od vise faktora uslovljenih kompleksnom spoljasnjom i unutrasnjom interakcijom, o cemu sam ja opsirnije pisla u ranijim tekstovima, pa cu se ovde zadrzati samo na uzrocima i posledicama manipulativnog ponasanja.

Cinjenica je da mi zivimo u nesavrsenom drustvu. Ali, drugacije ne moze ni biti jer, je ovo dimenzija dualnosti i suprotnosti koje uzrokuju aktivnost ili stalnu promenu i razvoj. Zbog toga se i mi sami takodje, nalazimo u procesu stalne promene i razvoja.

Drustvo ne nestaje samo od sebe, vec je produkt ili refleksija ljudi koji ga stvaraju, odnosno njihovog mentaliteta nastalog vecinskim stavom i ponasanjem ljudi. Mi se svi radjamo u drustvu od kojeg ucimo i kome se prilagodjavamo, tako sto biramo nacin na koji funkcionisemo u njemu. U korumpiranom drustvu je potrebna izuzetna snaga i ostrina duha da bi se oduprelo regresivnom kolektivnom ili vanjskom pritisku i opredelilo za individualan, originalan razvoj koji ostaje dosledan unutrasnjim duhovnim principima sklada i konstruktivnosti.

Mada je davno receno da je zlo zarazno, dobro je to, sto se isto moze reci i za dobro. Jer, su i konstruktivnost i destruktivnost sastavni elementi svesti ljudi. Zbog toga je veoma vazno poznavati zakonitosti svesnog razvoja, odnosno uticaj nasih izbora i opredeljenja na njeno funkcionisanje i formiranje.

Ono sto je karakteristicno za svakog manipulatora to je preterana vanjska interakcija na racun unutrasnje. Time jaca arogantnost ega, tako da manipulator svoju subjektivnost ili individualnost dozivljava u rivalskom, a ne solidarnom  odnosu s okolinom. Sva njegova paznja i energija je usmerena na vanjska zbivanja, da bi otkrio mogucnost potencijalne manipulacije, kojom ce zadovoljiti svoje potrebe ili koja ce rezultirati u njegovu korist, bez obzira na moralni kodeks i stetene posledice po njegovu okolinu.

S obzirom da je aktivna interakcija s okolinom veoma vazan element razvoja inteligencije, takvo ponasanje moze imati stimulativan efekt na intelektualni razvoj, pored materijalne koristi i zadovoljenja egoistickih potreba.

Medjutim, s takvim razvojem takodje dolazi do ozbiljne emocionalne ugrozenosti usled sprecenog duhovnog razvoja. U Bibliji se zato cesto navodi da su ljudi “otvdnuli njihova srca” usled toga sto su odabrali svetovni, egoisticni ili materijalni prosperitet na racun duhovnog.

Naime, sta se desava? Kada ljudi manipulisu oni potiskuju savest ili nagon konstruktivnosti u kojem se nalazi sama sustina njihove svesti ili potencijal skladnog, smisaonog razvoja. Na taj nacin oni nisu u stanju da pronadju zadovoljstvo i smisao u sebi vec, ga neprestano traze izvan sebe, cime se stvara zavistan odnos od okoline ili vanjskih zbivanja. To dovodi do toga da oni gube kontrolu nad sobom i svojim razvojem, posto se njihov razvoj usmerava i odredjuje vanjskim zbivanjima a, ne visim, unutrasnjim principima sklada.

Zbog toga, i pored spoljasnjeg privida inteligencije, kod manipulatora dolazi do unutrasnje dezintegracije ili osecanja depresije, besmisla, nezadovoljstva i nesklada koje on pokusava savladati tako sto neprestano trazi novi vanjski stimulans kojim ce obnoviti energiju.

Ovde je ipak, vazno napomenuti da depresija nije svojstvena samo manipulatorima, vec isto tako ljudima koji imaju nerasciscen unutrasnji konflikt ili koji prolaze kroz fazu duhovne krize. Duhovna kriza je cesto simptom unutrasnje neravnoteze koja iziskuje preispitivanje unutrasnjeg dijaloga radi otkrivanja zabluda i predrasuda, da bi se prevazisla. Zablude ili neadekvatni uvidi nastaju kao rezultat precenjivanja ili potcenjivanja vlastite vrednosti u odnosu na okolinu.

Dakle, da bi covek bio u stanju da ostvari integralni razvoj koji rezultira unutrasnjim ispunjenjem i funkcionalanim nacinom ponasnja neohodno je da usmerava svoj razvoj kroz duhovnu svest. Duhovna svest je najvisi, sustinski nivo svesti koji prevazilazi i integrise nize svesne nivoe ili nagone pod ega i ega.

Nagon pod ega je divlji, primitivan nagon samoodrzanja, ali isto tako i destrukcije ili totalne otudjenosti i bezumlja kao na primer, kod masovnih ubica, sadista, itd. Ego je nagon sebicne otudjenosti i individualnosti. Za njega je karakteristicna inteligencija bez savesti, osecanja i obzira prema drugima, kao na primer, kod psihopata i manipulatora.

Takvi nizi nagoni se prevazilaze tek kroz duhovni nagon ljubavi ili osecanja zajednistva i jedinstva s drugim ljudima, bicima i okruzenjem. U takvom nagonu je koncentisan unutrasnji moralni kodeks savesti koji osposobljava ljude da streme konstruktivnom ili skladnom razvoju zajednistva.

Kada se ljudi svesno opredele da usmeravaju svoj razvoj kroz zakonitosti duhovne svesti, tada su u stanju da koriste njihov pun potencijal ili da pronalaze unutrasnju duhovnu snagu kojom odolevaju razlicitim zivotnim teskocama i iskusenjima. Tada inteligencija nadrasta  fizicke zakonitosti jer, prodire u dubine mudrosti koje je osposbljavaju da uvidja visi smisao i svrhu u celokupnoj egzistenciji. Bez takve dimenzije to nije moguce. Zato manipulatori gube mnogo vise nego sto ikada mogu da dobiju.

Uprkos misljenju da posten covek ne moze da prosperira, da je bespomocan i pasivan, to ipak nije tako. Posten covek, i te kako moze da bude aktivan, tako sto se obrazuje i informise i time osposobi sebe da lakse uoci manipulaciju i da se na vreme zastiti. Posten covek nije “slabic preko koga svi gaze”. Naprotiv, on odlucno i nepokolebljivo zastupa svoje principe kao i granicu tolerancije, pa se ne ustrucava da na to skrene paznju ljudima koji je ne postuju.

Zenska i muska manipulacija


Pitajte lektora: “Допада ми се Ваш текст. Често се говори о женској манипулацији у односу према супротном полу. Ипак, рекла бих да је манипулација једнако својствена и мушкарцима, само је, ако могу тако да се изразим, одевена у друкчије рухо.”

– Hvala lektor. 🙂 Ukoliko su u pitanju drazi koje zena ili muskarac koriste u procesu udvaranja ili zavodjenja, ja to ne bih nazvala manipulacijom vec, flertovanjem. Flert se moze okarakterisati kao vrsta dobrovoljne igre ciji je cilj obostrana zabava partnera. Zato tu nema obmane, posto su oba partnera svesna igre.

S manipulacijom je drugacije. U njoj samo manipulator zna sta radi ili sta hoce da postigne. Njegov inters ili dobitak uvek ide na stetu manipulisanog lica, pa on mora da obmanjuje jer, bi istina ugrozila njegov plan. Manipulacija nema veze s polom vec, karakterom.

Pitajte lektora: “Ево једног текста у вези са поменутом женском манипулацијом:”

http://www.b92.net/zivot/ljubav.php?nav_id=457454

-Hvala lektor za tako zanimljiv clanak. 🙂 Iz njega je ocigledno da se sam pojam manipulacije neprestano prosiruje. Na taj nacin tako devijantno ponasanje se sve vise potkrada kao drustveno prihvatljivo. Mislim da se to ne bi trebalo olako prihvatati i da je vreme da ljudi zauzmu aktivniji i ostriji stav prema nekim normama ponasanja koje im se namecu.

Manipulacija (s njenim prvobitnim znacenjem) je veoma devijantna forma ponasanja svojstvena psihopatama. Manipulatori svesno obmanjuju ljude, traumatizuju ih bez imalo savesti, samo da bi ostvarili svoje egoisticne ciljeve. U narodu za takve ljude postoji izreka “da gaze preko leseva” da stignu tamo gde su naumili. Za njih nije nista sveto, niti su sposobni da se saosacaju s drugima, posto su za njih ljudi jednostavno stvari ili sredstvo. Dakle, u pitanju je izopaceni ili veoma bolesni vid ponasanja.

Rekla bih da potenciranje na sitne oblike manipulacije baca u zasenak istinsku manipulaciju koja ostavlja veoma stetne posledice. Jer, iako je svetlo reflektora uklonjeno s nje i usmereno na drugu stranu, to ne znaci da je nema. Naprotiv, njoj takva tama upravo odgovara da ucvrsti korene u svim drustvenim oblastima. Pored toga, manipulacija se cak pokusava okarakterisati kao pozitivna, sto jos vise unosi pometnju i zbunjenost medju ljude.

Terminima kao zenska i muska manipulacija, na izvestan nacin, se namece stereotip ponasanja, koji moze biti veoma porazan za individualan i originalan razvoj, ukoliko se nepromisljeno prihvata. Kao sto sam napomenula, manipulacija ne zavisi od pola vec, od karaktera.

Tako na primer, o istinskoj manipulaciji se moze govoriti kada zena/muskarac smisljeno i proracunato davaju iluziju partneru da je voljen, da zele ozbiljnu vezu s njim/njom, bez da tako osecaju, samo da bi postigli bilo, materijalnu korist, fizicki kontakt, potvdili svoju neodoljivost, itd. Kada postignu ono sto su zeleli, hladnokrvno, bez imalo savesti napustaju ocajne i izmanipulisane ljude.

Iako preterano flertovanje ukazuje na emocionalnu nezrelost i odredjenu psihicku disfunkcionalnost, flert ipak nije u pravom smislu reci manipulacija. U njemu su oba partnera svesna igre bazirane na fizickoj ili pak, emotivnoj privlacnosti. U manipulaciji samo manipulator zna sta radi ili ima plan kojim smisljeno obmanjuje i zadrzava manipulisano lice u zabludi da bi ostvario svoj cilj, bez obzira na posledice po manipulisano lice.

Mada je naslov teksta diskutabilan, slazem se da postoje razliciti vidovi manipulacije u drustvu, pogotovo u oblasti politike i marketinga. Medjutim, pitanje je zasto sve vise nastaju novi i suptilniji oblici manipulacije ili zasto oni postaju sve vise drustveno prihvatljivi?

Na zalost, mislim da sve manje ljudi ima hrabrosti da budu iskreni, originalni ili individualni. Da sve vise zapostavljaju svoj duhovni razvoj ili svoju autenticnost radi povrsnog, stalno promenljivog i ispraznog imidza i stereotipa u drustvu.

To cine s nadom da ce biti prihvaceni, voljeni, uvazeni ili jednom recju da ce ostvariti istinsko osecanje srece i unutrasnjeg ispunjenjenja. Medjutim, to se nikada ne moze ostvariti s polja ili samo kroz fizicku dekoraciju, vec kroz unutrasnji proces intelektualnog, emotivnog i duhovnog razvoja.

Naravno, da nema nista lose u tome da se posveti paznja fizickom izgledu, ali i tu ima granica. Ukoliko neko sve podredjuje tome ili ukoliko smatra da je fizicki izgled jedini uslov da bude sretan, to vec predstavlja problem. Primer su mnoge zene koje preteruju s plasticnom hirurgijom ili muskarci koji preteruju s vezbama i steroidima.

Nema pozitivne manipulacije, jer je to uvek vid obmane, a time i nepostenog i neravnopravnog odnosa koji ponizava i omalovazava manipulisanu osobu. Zato je veoma vazno da su roditelji iskreni i da ne manipulisu svojom decom. Jer, cesto manipulisana deca, kad odrastu, postanu i sami manipulatori, posto uce da ostvaruju svoje ciljeve prevarom i trikovima, a ne casnim zalaganjem. Cena koju za to placaju je mnogo veca nego sto to na prvi pogled izgleda. Pored stalne napregnutosti i nemira, za njih je karakteristicna totalna otudjenost i od ljudi i od vlastite duhovne sustine koja daje uvid u samu svrhu i smisao egzistencije.