Mesečne arhive: februar 2012

Subjektivizam


Fridrih Shiler: „Sedište je duše onde gde se unutarnji svet i vanjski svet dodiruje. Jer, niko ne poznaje sebe ako je samo on, a ne u isti mah još i neko drugi.“

-Komplementarna suprotnost subjektivnosti i objektivnosti postoji s razlogom. Ona je neophodan uslov aktivnosti ili razvoja. Da bi ljudi bili u stanju da spoznaju sebe ili vlastitu unutrasnju nemanifestovanost, neophodno je da se ona reflektuje kao spoljasnja manifestovanost ili ekspanzija razlika i aktivnosti u vidu drugacijih misljenja i razumevanja drugih ljudi.

Svako misljenje izvire iz iste, jedinstvene dubine univerzuma kao specifican fragment svetlosti koji u susretu s nasim misljenjem ili svetlom stvara neutralno, nepristrasno  osvetljenje neophodno za objektivan uvid naseg unutrasnjeg stanja svesti. Takvim uvidom se oslobadjamo subjektivne iluzornosti, sto nam omoguci dublje prodiranje u vlastitu nemanifestovanost koja krije sam izvor naseg unutrasnjeg svetla.

Sto znaci, da bi nase misljenje ili realozovana svetlost bila u stanju da dopre do svog unutrasnjeg, nemanifestovanog potencijala svetlosti, neophodan je spoj ili oplodnja s vanjskim svetlom. Takva oplodnja rezultira sveobuhvatnim svetlom objektivnosti koje prevazilazi ogranicenost jednostranog subjektivnog razumevanja, cime se dobija potrebna ostrina ili snaga da se pronikne u dubinu unutrasnje nemanifestovanosti.

Bez takve oplodnje unutrasnje svetlo ili razumevanje postaje nefunkcionalno jer nije u stanju da vrsi daljni prodor do svog unutrasnjeg potencijala. Medjutim, i ovde je neophodna potrebna ravnoteza ili balans. Kao sto nedovoljna interakcija s vanjskim svetlom ili misljenjem drugih ljudi zadrzava u sterilnoj subjektivnosti, tako i nekriticko prihvatanje misljenja drugih ljudi ili preterana apsorpcija vanjske svetlosti,  zadrzava u zaslepljenosti ili nedovoljnoj ostrini naseg svetla da stigne do svog unutrasnjeg potencijala.

-Posledica preteranog subjektivizma izrazena je sledecom izrekom: „Ja sam ostao pri svome zato svi drugi odose dalje.“ Naravno da se ovakva izjava ne bi trebala uzeti kao kruto pravilo jer sve zavisi od specificnih okolnosti. Ponekad se ljudi nadju u situaciji u kojoj je potrebno slediti unutrasnji glas ili intuiciju uprkos tome sto vecina ljudi ima drugacije misljenje. Sve zavisi od toga koliko je nas duhovni razvoj dorastao situaciji.

-Aktivnost spoljasnjih razlika se moze shvatiti uz pomoc sustinskog intenziteta unutrasnje dubine, kao sto se i do nje dopire preko aktivnosti spoljasnjih razlika. Zato i jedno i drugo treba biti zastupljeno u procesu razotkrivanja smisla egzistencije.

-Preterana meditacija u vidu subjektivizma koji iskljucuje proucavanje misljenja drugih ljudi nije korisna, kao sto nije korisno ni proucavanje misljenja drugih ljudi bez potrebne zastupljenosti subjektivne refleksije.

Advertisements

Mrkla Noc Duse (Dark Night of the Soul)


Zlatna Iris: „moje neko shvataje je da integracija sa bogom (koja kako kazes moze da nastupi samo onda kada covek vise nije u telu) je moguca samo ukoliko je covek za zivota dostigao mudrost, prosvetljenje, neko bi rekao i vaskrsenje. sto se tice hriscanstva, mozda gresim, ali opet moje shvatanje isusovog vaskrsnuca je upravo povezano sa mrklom noci duse. (nisam citala jovana da bih znala o cemu se radi, nagadjam) raspece je ta mrkla noc kroz koju je trebalo proci da bi mogao da vaskrsne kao duhovni covek – isus hrist.“

Zxy: „Ja mislim da vaskrsava svaki čovek još za života kad se produhovi što naravno bude kad noseći svoj krst prodje kroz golgotu na svom putu i da je to smisao poruke“ Ja sam put,istina i život“

Zlatna Iris: ja ne delim isto misljenje…mislis li zaista da se svaki covek produhovi u pravom smisli reci? postane svestan svoje sustine…oko sebe ja vidim vrlo malo onih koji zive u skladu sa sobom, a mnogo onih koji se zadovoljavaju prolaznim, kratkotrajnim zadovoljstvima koje nudi spoljasnji svet. i samo nanose sloj za slojem na svoju skoljku misleci da ce nova farba, nova tekstura, novi ukras biti dovoljan da ih ucini srecnim. a unutra suplje….

-Isus je bio podvrgnut fizickom mucenju zbog cega je i umro, da bi posle tri dana vaskrsao. On je bio duhovno probudjen i pre vaskrsnuca. Mrkla noc duse je nesto drugo. U njoj ljudi nisu podvrgnuti fizickom mucenju vec je to neka vrsta unutrasnje krize koja moze da se javi kod religioznih ljudi kao sumnja u njihovu veru.

Takva kriza je cesta kod religioznih ljudi usled njihove ogranicenosti autoritetom, teologijom, dogmom ili bezrezervnim, nepromisljenim prihvatanjem ideja koje nisu, niti mogu biti asimilirane na svim nivoima njihove psihe. Naime, svaki covek ima svoju jedinstvenu unutrasnju lepotu i originalnost ili duhovni potencijal koji treba da se realizuje u njegovoj licnosti kroz svesni nivo ili um.

Spoljasnji uticaj je pozitivan ako aktivira takvu realizaciju ili ako stimilise ljude na prodiranje u dublje nivoe njihove psihe, cime obelodanjuju njihova dublja osecanja i misli. Time se ostvaruje unutrasnja integracija ili dobija jasniji uvid i u sebe i sve izvan sebe. Ukoliko ne dodje do takvog procesa vec se bez razmiljanja prihvata necije misljenje tada se potreban unutrasnji proces razvoja paralise sto rezultira unutrasnjom dezintegracijom i neravnotezom koja moze rezultira krizom. Kriza je pravi blagoslov jer predstavlja katarzu u kojoj se um ili svesni nivo oslobadja spoljasnjih uticaja i uspostavlja ponovni kontakt sa svojim duhovnim potencijalom.

Zasto su neki ljudi podlozniji bezrezervnom ili nekritickom prihvatanju spoljasnjeg uticaja? Neki beze od odgovornosti posto imaju duboko potisnuto osecanje inferiornosti i nesigurnosti, nekima pojedine ideje omogucavaju da i dalje zadovoljavaju nize nagone i strasti, odnosno takve im ideje omogucavaju da svesno imaju visoko misljenje o sebi i svom duhovnom razvoju i pored unutrasnje dezintegracije ili zanemarivanja svojih dubljih moralnih vrednosti, osecanja i potreba.

To je kao privremena anestezija koja maskira unutrasnji bol i haos te je covek u stanju da i dalje zadrzava iluziju svoje savrsenosti, srece, uspeha i zadovoljstva. Jednom recju, u pitanju je zapostavljen duhovni razvoj ili unutrasnja dezintegracija i neiskrenost sto je Zlatna Iris takodje zapazila:

mislis li zaista da se svaki covek produhovi u pravom smisli reci? postane svestan svoje sustine…oko sebe ja vidim vrlo malo onih koji zive u skladu sa sobom, a mnogo onih koji se zadovoljavaju prolaznim, kratkotrajnim zadovoljstvima koje nudi spoljasnji svet. i samo nanose sloj za slojem na svoju skoljku misleci da ce nova farba, nova tekstura, novi ukras biti dovoljan da ih ucini srecnim. a unutra suplje….

Da li to znaci da se ne trebaju prihvatati ili proucavati ideje drugih ljudi? Naravno da ne. Svaki covek nosi svoj specifican i jedinstven uvid koji veoma mnogo moze da obogati i stimulise nas uvid i razumevanje, te je korisno i pozeljno proucavati misljenja drugih ljudi. Ali, ne bez kritickog osvrta, pitanja i analize.

U takvoj analizi i um (razum) i srce (osecanja, intuicija) moraju biti podjednako zastupljeni i zadovoljeni, odnosno integrisani. Odlika svake dogme ili zatvorenog sistema je da apelira ili na jedno ili na drugo. Zbog toga je korist, zadovoljstvo i mir koji se ostvaruje kroz dogmaticno ucenje, ne samo lazan, vec i stetan posto zaustavlja potreban unutrasnji proces integracije ili realizaciju ljudi o njihovom stvarnom unutrasnjem stanju. Time se unutrasnja neravnoteza ili dezintegracija jos vise potiskuje sto kasnije rezultira i kompleksnijom krizom ili visim stepenom nefunkcionalnosti.

Istina ili mudrost je ziva aktivna dubina koja se neprestano produbljuje, zato ucenje koje se ne razvija ili koje se zaustavlja na bilo kojoj dostignutoj dubini mudrosti vremenom prerasta u njenu suprotnost, pa i Andre Žid kaže: “Veruj onima koji tragaju za istinom, sumnjaj u one koji su je pronašli.”

Komentari na De Melo


Ovo su komentari na tekst De Melo:

Zxy: „Glupost je takodje savršeno zadovoljna sobom a ni ruža nije tako bezazlena; izgleda da De Melo nikad nije orezivao ruže inače bi znao.

Ali Sofija bez obzira što si lepo rekla sve takodje tačno je da ko umnožava znanje umnožava muku. Što više znaš više patiš,izgleda da sve moraš da platiš,od prokletstva Faustovog patiš;ovim ne mislim na tebe ,to važi za sve.“Dok ne budete kao deca nećete ući u carstvo nebesko“-da li na kraju razvoja postižemo to da budemo kao deca ponovo.

ps ovaj moj komentar nemoj uzimati baš za ozbiljno,nije mi namera ni bila to,htedoh samo da u tvoj sistem koga inače volim i cenim malo nereda unesem.“

-Hvala zxy. Slobodno unosi nereda koliko god hoces, jer posle njega sledi ciscenje i reorganizacija koja moze rezultirati jos boljim redom nego pre.  Mislim da je veoma korisno kada ljudi iznose svoje misljenje, pogotovo ako se razlikuje. Tada se neka pojava bolje rasvetljava ili spoznaje posto se sagledava iz razlicitih perspektiva. Naravno, u svemu tome je vazno da se eliminise ego ili sujeta da bi diskusija ostvarila svoju svrhu ili omogucila maksimalni stepen dubljeg uvida ili progresivne spoznaje.

Mnogi mudraci s razlogom u deci sagledavaju osobine koje su neophodne da se zadrze kod odraslih ljudi. To su u prvom redu apsolutna iskrenost, prirodnost ili neizvestacenost, odsustvo manipulativnosti, cistota, nevinost, itd. Da li je moguce da se takve osobine zadrze kod odraslih ljudi? Zasto vecina ljudi ne zadri te osobine?

Moguce je kroz aktivan duhovni razvoj. Ono sto se desava kod ljudi prilikom njihovog odrastanja je da okolina, pored pozitivnog takodje vrsi i negativan uticaj na njihov razvoj (sto sam ja opsirnije objasnila kroz formiranje Polusvesnog ega). Ljudi koji zapostave dublju unutrasnju interakciju ostaju preokupirani samo fizickim zakonitostima ili nizom, otudjenom svescu ega sto rezultira neiskrenoscu, koristoljubljem, manipulativnoscu, itd.

Odrastanje ili razvoj inteligencije kod ljudi namece i kompleksnije probleme, izazove, iskusenja pa se zbog toga od odraslih ljudi i zahteva visi stepen odgovornosti. Iz tog razloga je lepo ostati dete, ali posto razvoj smisla iziskuje promenu, svako je zivotno doba potrebno jer nosi svoju dubinu uvida ukoliko smo sposobni da je sagledamo.

Zlatna Iris: „zxy ja ne mogu a da ne uzmem ovaj tvoj komentar za ozbiljno jer se nekad zapitam da li je mudrost prokletstvo ili blagoslov….da li je neophono potonuti na dno da bi mogao da se uzdignes?

sofija uvek se obradujem kada vidim tebe na ovim stranama
a sto se tice ruze ja bih to ovako shvatila, ruza iako u sebi ima i mirisnu lepotu i ruzno opasno trnje ona je zadovoljna sobom i zato je vise lepa nego sto je neprijateljsko trnje ruzi….“

Zxy: „Zlatna Iris ti često postavljaš to pitanje pa ću ti reći šta ja o tome mislim.Jeste,tačno je ,prirodni čovek mora da se slomi da bi ga zamenio duhovni čovek.Taj preobražaj je centralna tačka hrišćanstva bilo da se do njega dolazi „odozdo“ kroz patnju(katolici) ili odozgo „milošću božijom“(pravoslano učenje) a u razvoju ličnosti na psihološkom planu to je trenutak kada ego ustupa svoje centralno mesto .. jastvu.“

-Svidja mi se tvoja kombinacija reci Zlatna Iris. Lepa ruza i ruzno trnje. Da li trnje ruzi ruzu? Ili je lepa ruza lepa i pored toga sto ima ruzno trnje? Dilema dostojna Sekspirovog Hamleta. 🙂

da li je mudrost prokletstvo ili blagoslov….da li je neophono potonuti na dno da bi mogao da se uzdignes?

Da bi odgovor na ovo pitanje bio razumljiv ili jasan neophodno je obrazloziti nekoliko razlicith oblasti koje su same po sebi kompleksne, sto zahteva i vreme i prostor mnogo veci nego sto je predvidjeno za komentar. Ali se nadam da ce i ovo sturo ili delimicno objasnjenje ipak donekle biti razumljivo. Zxy ima pravo kada pominje hriscanstvo.

Sa Svetim Jovanom od Krsta i njegovom poemom „Mrkla noc duse“ nastao je termin koji se  upotrebljava da oznaci krizu koja moze rezultirati ekstazom ili jedinstvom s dusom, a time i Bogom (koji se nalazi u samom centru duse). Takva kriza ima svoje faze razvoja i veoma je slicna depresiji.

Jovan je bio spanski, katolicki mistik (16 vek) koji je zajedno s Terezijom Avilskom razradio preobrazaj (kao sto zxy navodi) prirodnog coveka u duhovnog. U takvom procesu se oslobadja cula (otuda mrak) te se veoma mucno „putuje“ do vlastite duse gde se dozivljava ekstaza, posle koje covek bude prociscen i culno i duhovno.

Ja o misticizmu imam svoje misljenje (koje nisam sada u stanju da detaljnije izlozim) i smatram da nije uvek adekvatno. Po meni istinska ili potpuna integracija svesnog nivo s dusom i eventualno s Bogom nije moguca u telu jer bi se ono anhiliralo takvom snagom. Takva integracija je moguca  samo kada prestane interakcija tela i svesti ili kad nastupi smrt.  Zbog toga i Platon navodi da se potpun preobrazaj desava smrcu ili odvajanjem duse od tela.

U telu je moguca samo kratkotrajna i delimicna integracija preko interakcije uma (svesnog nivoa) s dusom ili nadsvesnim nivoom sto rezultira prosvetljenjem i mudroscu. Ja bih takvu interakciju okarakterisala kao aktivnu jer verujem da postoji i pasivna u kojoj razmisljanje nema odredjenu svrhu ili nije kontrolisano, vec se u momentima opustenosti „izgubi u mislima“ kroz njihovo spontano naviranje. Isto tako verujem da se kroz san vrsi neka vrsta samooporavka i samolecenja psihe koja je veoma znacajna za pravilno funkcionisanje svesnog nivoa.

Moje misljenje je da se prirodan covek nikada ne moze iskoreniti dokle god je covek u telu i da takvo shvatanje moze prouzrokovati vise stete nego koristi jer daje laznu iluziju savrsenosti. Mi s razlogom imamo telo ili Telesnu svest u ovoj dimenziji posto je ona, kao komplementarna suprotnost Duhovnoj svesti, uslov aktivnosti, razvoja i promene.

Duhovno budjenje je razlicito za svakog coveka. Neki ljudi od ranog detinjstva pokazuju znakove duhovne razbudjenosti, sto se tumaci prethodnom ili prethodnim reinkarnacijama. Kod nekih se ono javi u kasnijem periodu zivota, dok kod nekih takvo budjenje moze imati dramatican efekt kao kod „mrkle noci duse“ ili „kada se potone na dno“. Tako sta se obicno desi ljudima s jakim egom ili kako nas narod kaze ljudima sto imaju „silu“; kod oholih ili previse samouvernih ljudi koji sem sebe i svoje snage ne priznaju nista i nikog.

Posto se u zivotu sve balansira takvi ljudi se nadju u situacijama u kojima se u potpunosti „prelome i pokleknu“, tj. koje ih nateraju da shvate vlastitu slabost i ogranicenost. To se obicno desi posle dugotrajnog i mukotrpnog opiranja usled kojih se nagomilaju snazna, protivrecna osecanja koja udalje ljude od njihove istinske, duhovne sustine. Povratak toj sustini iziskuje prodor kroz takvu „gustinu i tminu“ osecanja te poprima obelezje psihicke agonije.

U momentu kada um postaje svestan viseg nadsvesnog nivoa ili duse dozivljava se ekstaza olaksanja, blazenstva ili srece koja se nikada pre nije tako intenzivno osetila. Zbog toga takav moment i bude moment promene ili prekretnice u zivotu.

Mada se u takvom momentu prelomi ego i „rodi duhovni covek“, ni ego ni „prirodan covek“ se ne unisti vec i dalje kooegzistira, samo sto ih covek postaje svesniji. To mu omogucava i mogucnost efikasnijeg, zrelijeg i odgovornijeg izbora, a time i funkcionalnijeg ponasanja.

 Naime, do tada je um svestan samo prirodnog coveka i fizickih zakonitosti egzistencije. Otuda takva ogranicenost i „sila“. Posle takvog iskustva um se „prosiruje“ sazreva ili evoluira tako sto spoznaje svoju duhovnu prirodu i njene zakonitosti, sto mu omogucava da bude fleksibilan ili da ima dublji uvid.

Na pitanje: da li je mudrost prokletstvo ili blagoslov? Odgovor je: mudrost je uvek blagoslov. Prokletstvo je udaljavanje od mudrosti ili duhovne sustine. Ja sam vec mnogo puta istakla da je ova dimenzija, dimenzija razvoja kroz komplementarne suprotnosti.

Mudrost se produblje tako sto se covek neprestano suocava s konfliktima ili neravnotezom koja se moze balansirati samo kroz visi stepen razumevanja ili dublje mudrosti. Tako da su konflkti i neravnoteza pokretacka snaga razvoja jer stimulisu aktivnost i promenu.  Zbog toga smo mi stalno suoceni s iskusenjima jer ego i prirodan covek nikada nisu, niti mogu biti unisteni. Oni se samo nadrastaju ili prevazilaze dubljom mudroscu ili razumevanjem.

De Melo


‎De Melo: “Ruža ima jednu osobinu koja vama nedostaje: savršeno je zadovoljna sobom. Nije, kao vi, od samog rođenja programirana da bude nezadovoljna. Nije oštećena ni najmanjom težnjom da bude nešto drugo od onoga što jeste, i zato uživa tu jedinstvenu ljupkost i odsustvo unutrašnjih sukoba što se u ljudskom rodu može videti samo kod mistika i dece.“

-Mada izuzetno cenim Mela ova njegova izjava ipak nije dovoljno duboka kao sto na prvi pogled izgleda. U svakom slucaju da je njegova namera da stimulise ljude da budu zadovoljni sobom ili onim sto jesu.

Medjutim, ljudi nisu ruze. Zakonitost njihovog razvoja i bitisanja u ovoj dimenziji je mnogo kompleksnija. Zato ljudi jesu onakvi kakvi jesu posto su neprekidno prinudjeni da prave izbor izmedju uzvisenosti njihove duse i tamnog ponora njihove psihe.

U tome se i nalazi njihova snaga i njihova slabost, njihov blagoslov i njihovo prokletstvo. To je ono sto ih izdvaja od ostalih zivih bica na ovoj planeti i sto im namece nuznost odgovornog izbora.

-Slazem se – lepo je biti ruza, dete ili mistik oslobodjen svake odgovornosti. Medjutim, izlaz nije u bekstvu. Ljudi nisu ni ruze, ni deca, a pitam se da li bi svet bio bolji da svi odu u sumu i da ne mare za nikoga ili nista osim sebe i svoga misticizma?

I kao sto se kaze: „Lako je biti dobar u dobrome, ali je tesko biti dobar u zlu.“ Zato se „na muci poznaju junaci.“ Kao sto hrast jaca na buri, tako i ljudi izgradjuju karakter u bujici zivota. Naravno da je neophodna  potrebna doza misticizma koja nas spaja sa skrivenom dubinom duse, ali ako se ostane samo na tome tada takav spoj ostaje jalov.

On je plodan tek onda kada se realizuje u mislima ili svesnom nivou ili kada se primeni u svakodnevnom zivotu kao znacajna pokretacka snaga progresa, konstruktivnih  resenja ili poboljsanju i materijalnih i drustvenih odnosa.

Ne znam u kojoj su meri ljudi, koji obezvredju znacaj misli i reci, svesni da upravo koriste iste omalovazene reci i misli, kojima iskazuju svoju ideju ili misli o tome kako su misli beznacajne?

————————–

-Da bi ljudi bili u stanju da razvijaju njihov pun potencijal ili da budu ono sto stvarno jesu neophodna je apsolutna iskrenost i odgovornost. Ali, posto takav izbor sprecava zadovoljavanje ili pravdanje nizih nagona i strasti, mnogi ljudi se opredeljuju da budu ono sto u sustini nisu.

———————-

„DEVET RAZLOGA ZBOG KOJIH SI BOGAT:

1. Sinoć nisi otišao na spavanje gladan;

2. Nisi spavao napolju;

3. Imaš izbor odeće svakog jutra;

4. Jedva da si se oznojio danas;

5. Ne provodiš vreme u strahu;

6. Imaš pristup čistoj, pitkoj vodi;

7. Imaš pristup medicinskoj zaštiti;

8. Imas pristup interenetu;

9. Pismen si;“

„Mislite da su to nebitne stvari? Ali zapitajte se koliko ljudi sada to nema i koliko su te stvari zaista važne?!“

– Ovakvo podsecanje je uvek korisno. 🙂 Nisu samo materijaljne vrednosti uzrok bogatstva ili blagostanja ljudi vec isto tako i njihov odnos prema njima. Blagosloveni ljudi znaju vrednost onog sto imaju. Nezadovljni nisu u stanju da to otkriju jer su preokupirani onim sto nemaju.

——————-

Gustave Flaubert: „Ništa tako ne ponizuje čovjeka koliko to što vidi da budale uspijevaju u stvarima u kome je on doživio neuspjeh.“

– Okarakterisati uspesnog coveka budalom nije bas mudro. Naprotiv, takva arogantnost ili pristrastan stav sprecava progresivan razvoj i spoznaju. Uspesan covek uvek otkrije vise ili dublje zakonitosti uspeha od ljudi koji nisu uspeli. Zato mudar covek uci od uspesnih ljudi, dok ih budala potcenjuje.

Razlika izmedju mudrog coveka i budale sastoji se u tome sto mudar covek nista i nikog ne potcenjuje vec je otvoren ka ucenju, promeni i novim idejama, dok arogantnost ili precenjivanje vlastite vrednosti ogranicava ljude.

—————–

Anatole France: „Obrazovanje se ne sastoji od toga koliko ste zapamtili ili koliko znate. Sastoji se od toga da razlikujete koliko znate, a koliko ne.“

– Istinska spoznaja nas oslobadja iluzije znanja tako sto nam ukazuje na vlastitu ogranicenost ili na ono sto jos uvek ne razumemo ili ne znamo.

—————

Mahatma Gandhi: „Happiness is when what you think, what you say, and what you do are in harmony.“ (Sreca je kada je ono sto mislis, kazes i radis u harmoniji.)

-Sreca se ostvaruje integracijom licnosti koja se manifestuje kao jedinstvena svesna snaga. Ukoliko je covek podeljen unutar sebe on nece biti u stanju da oseti svoju sustinsku snagu i lepotu, samim tim ni da dozivi istinsku ekstazu srece.

————————

Sveta Katarina Sijenska: „Hrabrom čovjeku su dobra i loša sreća kao njegova lijeva i desna ruka. On koristi obje.“

-Mozda bi pravilnije bilo reci mudrom coveku. Jer, su mudrom coveku i dobra i losa sreca podjednako vazne da iz njih izvuce pouku ili da sagleda nesto sto do tada nije video.

Nastavak citata


Evo jos nekoliko Ekartovih citata koje sam pronasla na internetu:

“Being spiritual has nothing to do with what you believe and everything to do with your state of consciousness.”

„Duhovnost nema nista s tim u sto verujes vec sa stanjem tvoje svesti.“

-Nije li stanje svesti posredno ili neposredno uzrokovano onim sto verujes, kao sto je i verovanje uzrokovano stanjem svesti u kojem se nalazis? Jedno u drugom se uvek reflektuje.

————-

“…whenever there is inspiration…and enthusiasm…there is a creative empowerment that goes far beyond what a mere person is capable of.”

„…gde god je inspiracija…i entuzijazam…tamo je kreativno osnazenje koje ide daleko od sposobnosti osobe.“

-Tacno.  Ali je tacno i to da se inspiracija, entuzijazam i kreativnost mogu manifestovati samo kroz osobu. Zato se ne treba podcenjivati svrha postojanja osobe kao i znacaj njenog kultivisanja kroz duhovni razvoj. Od stepena kultivacije neke osobe zavisi i njena sposobnost svesnog izbora da stupi u konatkt s unutrasnjim potencijalom kreativnosti.

—————-

„Stoga je sadašnji trenutak jedini stvaran, jedino što uvijek postoji.“

„Sadašnji je trenutak takav kakav jest. Uvijek. Možete li ga takvim prihvatiti?

-Sadasnji trenutak je moment promene ili razvoja uzrokvan unutrasnjom i spoljasnjom aktivnoscu. Da bi osoba bila u stanju da prihvati ili dozivi Sadasnji trenutak onakvim kakav jeste, njena unutrasnja aktivnost ili razvoj se mora naci u potpunoj saglasnosti sa spoljasnjom aktivnoscu. Dokle god se ne ostvari takva saglasnost nije moguce doziveti sveobuhvatnost momenta koji reflektuje jedinstvenu punocu zivota.

———–

„Misao i jezik stvaraju očiglednu dvojnost i odvojenost osobe što zapravo ne postoji. Istina glasi: -Vi niste netko tko je svjestan stabla, misli, osećanja ili iskustva. Vi ste svjesnost ili svjest u kojoj se stvari pojavljuju.-“

-Ova izjava zapostavlja sustinsko pitanje, a to je: Kako se stvari pojavljuju u svesti ili sta je to sto omogucava pojavu stvari u svesti na nacin koji je razumljiv svesti? Odgovor je: misao i reci. Dvojnost ili komplementarna suprotnost je neophodan uslov aktivnosti, samim tim i razvoja. Zato su misli i jezik neophodni uslovi svesne aktivnosti, a time i razvoja svesti.

-Mada Ekart obezvredjuje znacaj misli i reci u procesu razvoja svesti on ih ipak kroz ovu izjavu indirektno istice jer pravi razliku izmedju pasivnog potencijala nadsvesnosti i aktivnog svesnog stanja:

„Bezoblična svjest kroz ‘Vas’ postaje svjesna sebe.“

-Time potvdjuje cinjenicu da je razvoj aktivnost koja mora sadrzavati komplementarnu suprotnost.

——-

„To je izranjanje budne pažnje, prostor, prisutnost, u kojem se primaju reči. Tada reči postaju manje važne. Mogu biti značajne ili besmislene.“

-Ekart istice dimenziju cutanja kao superiornije sredstvo komunikacije medju ljudima. Medjutim, dimenzija cutanja ne moze u potpunosti iskljuciti reci jer ona nije nista drugo nego efikasno slusanje. Zato on i kaze da je to izranjanje paznje, prostora ili prisutnosti u kojem se primaju reci. Sto znaci da je neophodno da se prime reci da bi taj prostor, prisutnost ili paznja imala karakteristike zivota ili smisaone promene.

Zbog toga reci jesu vazne jer uzrokuju aktivnost ili promenu cak i onda kad imaju privid beznacajnosti ili besmislenosti. Kazem, privid beznacajnosti i besmislenosti, jer je psihologija dokazala da reci nikada nisu besmislene ili beznacajne posto uvek vode ka dubljem smislu ili potisnutom psihickom stanju osobe.

————————-

Latinske izreke:

„U jadnom si stanju kad moras da cutis o onome o cemu bi govorio.“

„Govor je slika uma; kakav je covek, takav mu je govor.“

—————

Ibn Hazm: „Znanje ima udela u svakoj vrlini, a neznanje u svakom poroku.“

—————

Louise L. Hay: „Mi ne možemo izmeniti druge ljude. Pustimo ih, dakle, na miru! Trošimo mnogo energije pokušavajući da izmenimo druge, a kada bismo samo polovinu te energije usmerili na sebe, postali bismo drugačiji. A kada mi postanemo drugačiji, i drugi se prema nama drugačije odnose. Vi, sigurno, ne možete učiti umesto nekog drugog! Svako uči svoju posebnu, jedinstvenu lekciju. Sve što možete učiniti jeste da sami učite. Pritom je prvi korak da volite sebe, jer tada nećete dopustiti da vas uništava destruktivno ponašanje drugih.“

 

Odgovor na Duhovnost


Ovja komentar sam dobila na tekst o Duhovnosti:

„kako bi nazvala onaj tip ljudi koji osecaju taj neki disbalans u sebi, dakle ljudi koji su svesni da poremecenog odosa izmedju unutrasnjeg i spoljasnjeg sveta i traze neki put, izlaz? da li se ti ljudi razlikuju ili ne od onih koji zive sa tim disbalansom. kao sto si dala primer poboznih koji kradu, i koji zive sa osecajem da je takvo ponasanje ispravno.“

Drago mi je da si postavila to pitanje, jer je prosto nemoguce odjednom sve objasniti. Ne znam koliko si primetila da ja stalno insistiram na tome da je duhovni razvoj proces koji traje svo vreme dok smo u ovoj dimenziji? To cinim iz razloga, sto pojedina ucenja daju lazno uverenje da je moguce doziveti neko misticno duhovno budjenje i da je ostatak zivota ekstaza ili bliss bez ikakvih problema. Ne samo sto to nije tacno, vec je i stetno.

Svi mi imamo jedinstvene ili narocite okolnosti (neki to nazivaju sudbina koja moze biti uzrokovana karmom, neki lekcije itd.) kroz koje moramo proci ili koje moramo prevazici, tako sto cemo uciniti pravilnu reakciju na njih ili sto cemo odoleti iskusenju. To mozemo uciniti samo onda kada svesno biramo savest, nagon plemenitosti ili ljubavi, tj. visi duhovni petencijal.

Kao sto u skoli svaki razred postaje tezi usled kompleksnijeg gradiva, tako je i u zivotu. Sto god covek ostvaruje visi duhovni razvoj, on se u isto vreme susrece i sa kompleksnijim zivotnim situacijama. Zbog toga se razvoj uvek maninifestuje kao promena u vidu balansa i disbalansa ili nesto poput Hegelove teze, antiteze i sinteze.

Sto znaci, da svaki balans ili odredjena ravnoteza koja se ostvarila adekvatnom spoznajom, neminovno mora biti ugrozena nekim incidentom ili zivotnom okolnoscu koja ce se odraziti kao unutrasnji konflikt ili disbalans. Takav konflikt, nemir ili disbalans uzrokuje drugacija ili nova osecanja i misli, tj. otkriva nam drugacije aspekte nase licnosti koje traze integraciju na jednom visem nivou, sto nas aktivira na dublju refleksiju, a time i postizanje viseg ili progresivnijeg stepena spoznaje, koja nam opet omogucava uspostavu unutrasnjeg balansa i ravnoteze. Dakle, disbalans kao komplementarna suprotnost balansu je neminovan u procesu razvoja. Iako on nije prijatan, on je ipak znacajna pokretacka snaga razvoja.

Medjutim, disbalans ili neravnoteza kod duhovno razvijene (integralne) osobe, koja je uzrokovana nekom situacijom ili incidentom,  se razlikuje od disbalansa osobe  s dezintegracionom  licnoscu ili osobe sa zaostalim duhovnim razvojem. Prvi disbalans bi mogli oznaciti kao akutni, drugi kao hronicni. Dok duhovno razvijeni ljudi lakse i brze dolaze do resenja ili ponovne uspostave balansa, ljudi sa zaostalim duhovnim razvojem cesto produbljuju krizu zato sto jos vise akumuliraju osecanja Polusvesnog ega kroz nepravilne izbore ili reakcije.

kao sto si dala primer poboznih koji kradu, i koji zive sa osecajem da je takvo ponasanje ispravno.

Ovo takodje zahteva objasnjenje. Ljudi koji osecaju grizu savesti usled toga sto su ucinili neko nehumano delo pokazuju visi stepen duhovnog razvoja od onih koji je nemaju. Takvi ljudi jos uvek imaju dovoljno autenticnog, sustinskog razvoja da ih takva kriza odvede do dublje unutrasnje refleksije ili nadsvesnog nivoa, sto ce se u svesnom nivou manifestovati kao resenost za promenu ili odluka da se humanije postupa.

Stepen potiskivanja savesti je proporcionalan stepenu otudjenja od sustinskog, autenticnog ili nadsvesnog nivoa duhovnog potencijala. Psihopate nemaju savest jer su svoje sustinske zakonitosti u potpunosti zamenuli pojavnim, uzrocno posledicnim zakonitostima fizicke egzistencije ili su se cak identifikovali s detruktivnim nagonom Telesne svesti.

Duhovnost


Ono sto danasnje drustvo treba to su posteni, iskreni i funkcionalni ljudi, jer jedino to moze dati svetliju buducnost covecanstvu. Zato duhovno ucenje koje podstice takav razvoj ljudi, ispunjava svoju svrhu. Duhovnost nije filozofija niti je neophodno da neko bude filozof ili da pripada nekakvoj eliti da bi bio u stanju da se duhovno razvija. Duhovnost je dostizna i moguca za svako ljudsko bice.

Ona nije nista drugo nego razvoj viseg nadsvesnog potencijala u svesnosti ili umu. Zato um i jeste dragocen u ovoj dimenziji. Nadsvesni potencijal je dusa ili vise Sopstvo koje um oseca ili dozivljava kao intenzitet ljubavi, konstruktivne kreativnosti ili kao savest, odnosno visu (moralnu) zakonitost zajednistva.

Ukoliko bilo koji covek sledi i svesno razvija takav nagon u umu on postize progresivan duhovni razvoj koji se manifestuje kao mudrost ili dublji uvid u sustinske zakonitosti postojanja. Zato je svaki mudar covek duhovno razvijen i obrnuto. Sto znaci, da mudrost ne zavisi od koeficijenta inteligencije ili obrazovanja vec samo od duhovnog razvoja.

Inteligencija je sposobnost shvatanja uzrocno posledicnih zakonitosti fizicke egzistencije, te se ljudi koji brze i lakse shvataju takve zakonitosti smatraju inteligentnijim. Duhovnim razvojem se dopire do sustinskih zakonitosti postojanja, sto znaci da se prevazilaze pojavni, uzrocno posledicni odnosi fizicke egzistencije, a uvidja se dublji skriveni smisao, sklad i sustina koja prevazilazi individualni, otudjeni ili sebicni intres Ega.

Duhovni razvoj omogucava integralni razvoj licnosti (ujedinjenje sva tri svesna nivoa) koji se manifestuje kao iskrenost, funkcionalnost, odgovornost ili brze i efikasnije uspostavljanje unutrasnjeg mira, ravnoteze ili osecanja ispunjenosti, srece i zadovoljstva. Ma koliko da je covek inteligentan, ukoliko zapostavlja duhovni razvoj on nije u stanju da ostvari integralnost, uravnotezenost ili potrebnu funkcionalnost i konstruktivnost ni u sebi ni u interakciji s okolinom.

Zato su ljudi sa poremecenim kao i sa zaostalim duhovnim razvojem neuravnotezeni i neuroticni. Neiskreni, manipulativni ili duhovno nerazvijeni ljudi imaju duboko potisnut osecaj krivice, te im je potrebno da odrzavaju neku vrstu balansa na taj nacin, sto veliku paznju posvecuju formi, ritualima ili nevaznim stvarima da bi se osecali kao dobri.

Tako na primer, neko moze da ide redovno u cvrkvu, odrzava striktan post, redovno se moli ili izgleda pobozan, itd., a da u isto vreme vara, krade ili cini zlo drugim ljudima. Drugim recima da je dvolican ili da vodi dvostruki zivot. Njemu samom je potrebna farsa oko crkve da bi umirio svoju savest ili da bi sam sebe uverio da je ipak, dobar i da nije tako los.

Zbog toga takvim ljudima odgovara svaka filozofija ili ucenje kojim se oslobadja odgovornosti ili koja ostavlja mesta za zadovoljenje nekih njihovih nizih strasti i nagona. Takva filozofija je obicno iskomplikovana i nakicena bombasticnim, recima koje su u sustine prazne i neprakticne.

Ipak, svako ima svoje misljenje i neka se nahodi prema njemu. Moja namera nije da ikom namecem svoje misljenje, niti ocekujem pozitivan prijem kod svih ljudi. Drago mi je ukoliko ima takvih sto razumeju ovo sto pisem ili ukoliko moje pisanje, rezonuje s njima.  Ukoliko ne, to je takodje OK.

Svesna sam cinjenice da se svaki covek nalazi na svom jedinstvenom stepenu razvoja, te da smo zbog toga svi drugaciji. Da je to ono sto jeste u ovoj dimenziji i da je bilo koji pokusaj da natera ljude na isto misljenje i ponasanje (pa makar i konstruktivno) uvek rezultiralo jos gorom podelom, otporom i nasiljem.