Arhive kategorija: Uncategorized

Balasevic


Balasevic: “Jednostavno, nekada mi se činilo da je savršeno poznavati savršenu osobu poput tebe, ali na kraju shvatih da to savršeno poznavanje savršene osobe ipak traži da i ova druga strana bude savršena. Nažalost, ja nemam takav pedigre. Ja sam neko sasvim običan, manje bitan.. Samo jedna mala duša na ovome svetu, ali opet, ja sam neko ko je ceo svoj svet video u tebi… “

-Hm. Poslednje reci ukazuju da je savrsenstvo vlastitog sveta projektovano u osobu koja je time dobila karakteristike savrsenstva. Zato ostaje pitanje da li je u takvom savrsenstvu uopste bila moguca veza izmedju stvarnih ljudi?

——-

Mika Antic: „Ako je neko u mraku izgubio kapu, zar ce ici na svetlost da je trazi?“

-Nece je traziti na svetlosti, vec uz pomoc svetlosti. Nosice je sobom u mrak da bi resterao tminu. To ce mu omoguciti da sagleda skriveno ili da otkrije ono za cim traga.

————–

Lao Tzu: “ Ako ste depresivni, zivite u proslosti. Ako ste anksiozni, zivite u buducnosti. Ako ste u miru, zivite u sadasnjosti.“

– Ljudi nisu uvek depresivni zbog proslosti, niti su anksiozni zbog buducnosti. Naprotiv, najcesci razlog je upravo sadasnjost ili trenutna situacija u kojoj se nalaze. U slucajevima gde se na nju ne moze uticati, proslost i buducnost mogu biti blagotvorne.

Ponekad ljudi pronalaze utehu u dragocenim momentima iz proslosti. Cesto ih smesne predjasnje avanture ili dogodovstine uspevaju opet razveseliti i uneti malo vedrine. Ili, im secanja na ranije prebrodjene teskoce i uspehe vrate nadu da ce buducnost, ipak, biti bolja. To im daje snagu i podstreh da istraju. Na taj nacin im proslost i buducnost ublazi bol i ucini da neizdrzivo postane izdrzivo.

Medjutim, u slucjevima gde je moguce uticati na promenu situacije, beg u proslost ili buducnost postaje stetan. Njime se nastoji izbeci suocavanje sa situacijom, odnosno preuzimanje aktivnog stava i odgovornosti za svoj zivot.

Zivot je promena koja zahteva stalnu adaptaciju kroz vlastiti rast i razvoj da bi bili u stanju da uspostavljamo duhovnu ravnotezu i pronalazimo mir. Ko to ne cini za njega nema mira ni u proslosti, ni u buducnosti, ni u sadasnjosti.

Covek koji je ostvario istinski mir u sadasnosti, miran je bez obzira da li se kroz nju suocava s prosloscu, da bi izvukao pouku, ili anticipira buduce dogadjaje. Spoj ili integracija proslosti i buducnosti u svakom sadasnjom momentu je neophodna da bi on postao potpun i efikasan.

Advertisements

Vladeta Jerotic o ljubavi i ljubomori


Vladeta Jerotic: „“Природној тежњи према љубави потребни су повољни услови за развој. Јер волети другог човека значи и разумети га, а свакако и – опраштати му. Није, додуше, лако волети човека онаквог какав јесте, али само ако будемо у стању да га не само прихватимо већ и да га заволимо управо онаквог какав јесте, подстаћи ћемо га да постане онакав какав може да буде.“

Puskin takodje izrazava slicno misljenje: „Ти мене воли онаквог какав јесам, а ја ћу се потрудити да будем бољи.“

-Lepo receno, pronicljivo i dubokomisleno. Odnos s drugima uvek reflektuje odnos koji imamo sami sa sobom. Da bi bili u stanju da volimo, razumemo i prastamo drugima, tada najpre moramo voleti i razumeti sebe. Otuda i teskoca.

Ni jedan covek nije u stanju da u potpunosti voli i razume sebe iz prostog razloga sto je njegov potencijal ljubavi i razumevanja neiscrpan ili beskonacan. Zato i predstavlja ideal kojem se stalno tezi. Koji se uvek samo delimicno ili ograniceno realizuje tokom celog zivota, pa neprestano ucimo kako da volimo, razumemo i prastamo i sebi i drugima.

Shvatajuci i prihvatajuci vlastitu ogranicenost kao neminovnost u procesu razvoja i usavrsavanja kroz razlicite zivotne situacije, covek je u stanju da prihvati i ogranicenost drugih. To mu omogucava da s njima ostvari istinski blisku vezu. Takva veza je znacajan vanjski podsticaj koji inspirise progresivan rast i razvoj. U takvoj vezi ljudi se lakse otvaraju i prema sebi i prema drugom. Lakse uvidjaju zablude i greske koje ih sprecavaju da budu vise od onog sto trenutno jesu.


 

Jerotic: „… може се опрезно рећи да је љубомора одраслих наставак љубоморе из детињства која није преброђена. Познати присилни карактер љубоморе потиче из чињенице да садашња ситуација подсећа љубоморну особу на неку раније потиснуту ситуацију. Шта се најчешће потискује у љубомори? Жеља за неверством, хомосексуалност и нарочито нарцизам, односно немоћ подношења губитка.

Љубомора почива на каптативној љубави, у основи егоистичној и похлепној. Афективна основа љубоморе је… страх од одвајања и страх од губитка, отуд у свакој љубомори има потребе за поседовањем и господарењем, коју породична и шира друштвена структура појачавају или слабе. Љубомора је мање сексуална страст, више тежња за моћи.

Може ли постојати љубав без љубоморе? Љубав је увек на пола пута између имати и бити, љубомора претеже на страну имати.
Када се страст љубоморе разгори и приближи суманутости, постоји увек жеља за апсолутним припадањем, симбиотичком стопљеношћу са партнером (који је, у ствари, обично идеализован родитељ) за прождирањем у љубави.

Насупрот љубави, љубомора ствара застој у индивидуализацији, сужава, скраћује и умањује стваралачке могућности човека, своди га на једнодимензионалну особу, страшљиву и осветољубиву, нарцистички и великопоседнички настројену, инфериорну и зависну.“

-Ljubomora je simptom diskonekcije s duhovnim potencijalom ljubavi i mudrosti koji omogucava svakom coveku da se progresivno razvija ili da na konstruktivan nacin osmisljava i prevazilazi konflikte. Kada se izgubi veza s visom, duhovnom dimenzijom onda dolazi do suzenja svesti i razumevanja na ograniceni kapacitet ega. To rezultira unutrasnjom nemoci, otudjenjem, nesigurnoscu, osecanjem ugrozenosti i straha sto se nastoji prevazici iluzijom vanjske moci. Zbog toga se i javlja snazna potreba za kontrolom.

Covek se uzaludno trudi da kontrolise svoju okolinu da bi povratio osecanje unutrasnje snage, mira, smisla i sklada, ne shvatajuci da se nesklad nalazi u njemu, a ne izvan njega. Time se nadje u mucnom krugu disfunkcionalnog nacina misljenja i ponasanja. On svu energiju koristi na to da kontrolise, pa i manipulise okolinu, umesto da je koristi da trazi uzrok u sebi i potisnutim konfliktima koji su ga odvojili od duhovnog uvida i time prouzrokovali mnostvo zabluda i o sebi i o drugima.

Da i ne


Pitagora: „Najstarije i najkraće riječi „da“ i „ne“ zahtjevaju najviše razmišljanja.“

– Mada se stepen razmisljanja uslovi i samom „tezinom“ pitanja, nema sumnje da te reci, pored iskrenosti, takodje zahtevaju i smelost i odgovornost. Zbog toga se njima, najcesce, i ispolji neciji pravi karakter i autenticnost.

—————

HW Longfellow: „If we could read the secret history of our enemies, we should find in each man’s life sorrow and suffering enough to disarm any hostility.“

(„Ako bi mogli citati tajnu istoriju nasih neprijatelja, mogli bi pronaci u zivotu svakog coveka tugu i patnju da razoruza svako neprijateljstvo.“)

Ova izjava ima dosta slicnosti s Linkolnovom: „I don’t like that man. I must get to know him better.“

(„Ne volim tog coveka. Moram ga bolje upoznati.“)

-Dok se ne razume, dotle se osudjuje. Ovim se ne nastoji reci da se odobrava necije nemoralno i destruktivno ponasanje. Ili, da se treba osloboditi od odgovornosti i snosenja posledica za izbore i aktivnosti. Daleko od toga. Kazna sluzi kao neka vrsta opomene zlocincu i utehe zrtvi. Medjutim, ona nikada nije dovoljna ili efikasna da u potpunosti oslobodi od zlocina. Za to je neophodno razumevanje dubljeg uzroka disfunkcionalnog ponasanja. Ono stimulise zlocinca da promeni nacin zivota, a zrtvi pomogne da oprosti.

——————————

Češka poslovica: „Ljubav je kao suza: rađa se u očima, a pada na srce!“

– Lepo receno. Ljubav i suza se ne mogu odvojiti od srca. Mada se suza radja u ocima, ona, isto kao i ljubav, izvire iz srca.

——————–

Francuska poslovica: „Bogatstvo se stiče znojem, posjeduje strahom, a napušta tugom.“

– Po ovome bi se reklo da u bogatstvu nema mesta za srecu. 😉 🙂

—-——————-  

Martin Rut: „Drugi ce prema tebi postupati onako kako postupas prema samom sebi.“

– Veoma tacno. Odnos s drugima uvek reflektuje odnos koji imamo sami sa sobom. Ko se podcenjuje dopusta ponizavajuci tretman od stane drugih. Ko se precenjuje, taj je ohol i arogantan. Samo covek koji se stavlja u proporcionalnu srazmeru s drugima postuje druge, ali i sebe. Zato i nastoji da uspostavi ravnopravan odnos zasnovan na medjusobnom postovanju i uvazavanju.


Ciceron: „Ima jedan prirodni zakon, zajednički svim ljudima, važan i nepromjenljiv, koji nam preporučuje vrlinu i zabranjuje nepravdu. Taj zakon nije jedan u Rimu, a drugi u Atini, niti različit danas od onog što će biti sutra. Opšti nedjeljiv, uvijek isti, on obuhvata sve narode i sve vijekove.“

Komentari:

https://forum.krstarica.com/entry.php/46630-Da-i-Ne

Samodoslednost


– Svaki covek sve izvan sebe dozivljava i procenjuje kroz sebe. Zato je odnos koji imamo sa sobom osnova svih odnosa. Sto bolje ili jasnije sagledavamo sebe, bicemo u stanju da jasnije sagledavamo i sve izvan nas. Medjutim, proces samospoznaje nikada nije potpun, konacan ili zavrsen. On traje citav zivot posto se ostvaruje razvojem unutrasnjeg, bezgranicenog potencijala. Iz tog razloga je veoma vazno uocavati promene u vlastitoj svesti kroz razlicita osecanja i misli.

Sustinski duhovni potencijal je uvek konstruktivan. Javlja se ili, kao ljubav, tj. plemenita, velikodusna osecanja koja nadrastaju egoizam. Ili, kao savest u vidu najvisih, moralnih principa koji osposobljavaju coveka da svesno prevazilazi niske, egoisticne nagone i interese radi opstih, i time deluje pravedno i posteno. Takav proces primorava ljude na apsolutnu iskrenost. To im pomaze da stave sebe u proporcionalan odnos s okolinom, cime dobiju realniju predstavu i o sebi i o drugima. Na taj nacin dobijaju jasan uvid u progresivne promene koje moraju ciniti da bi ostvarili sklad i funkcionalnost u vlastitom zivotu.

Misljenje koje imamo o sebi je od izuzetnog znacaja, jer uslovljava nase ponasanje i aktivnosti. Zbog toga ga je neophodno stalno preispitivati. Koliko je zasnovano na vanjskom uticaju, a koliko na autenticnom, unutrasnjem uvidu i vrednostima? Naravno, da vanjski uticaj i misljenje drugih nije uvek stetno. Ono takodje moze biti pozitivan element procesa rasta i razvoja. Pogotovo u slucaju kada se izgubi unutrasnji moralni kompas i zapadne u krizu.

Tada nam misljenje drugih moze pomoci da dobijemo realniju predstavu o sebi i svom stanju. Da nas primora da preispitamo svoje stavove, uvidimo zablude i time opet uspostavimo kontakt s unutrasnjim duhovnim potencijalom. Medjutim, ukoliko se pridaje preteran znacaj vanskom uticaju i vrednostima, odnosno ukoliko se nekriticki prihvata misljenje drugih, tako da na osnovu njega formiramo misljenje o sebi, onda je vanjski uticaj stetan. On nas sprecava da razvijamo vlastitu autenticnost ili da koristimo vlastiti duhovni potencijal koji je neophodan da bi se ostvarila smisaona egzistencija. Znacaj auteniticnog razvoja i samodoslednosti istice se i u sledecim citatima:

A. Whitney Griswold: „Samopostovanje se ne moze uloviti. Ne moze se kupiti. Ono nije nikada za prodaju. Ne moze se proizvesti iz javnih odnosa. Ono nam dodje kad smo sami, u tihim momentima, na tihim mestima, kad iznenadno shvatimo da smo, znajuci dobro, radili dobro; znajuci lepo, sluzili tome; znajuci istinu, govorili je.“

A. Lincoln: „Karakter je kao drvo, a reputacija kao senka. Senka je ono sto mislimo o njemu; drvo je prava stvar.“

A. Lincoln: „Zelim da upravljam poslove ove administracije tako da na kraju, kad odlozim dizgine vlasti, ukoliko izgubim svakog prijatelja na zemlji, da mi ostane samo jedan koji se nalazi u meni.“

Balzac: „Nema vece prepreke ka dobrom odnosu s drugima od rdjavog odnosa sa samim sobom.“

Marion L. Jacobsen: „Stetis sebi i svom odnosu s drugima ukoliko imas suvise visoko ili suvise nisko misljenje o samom sebi. Posmatraj sebe skromno i realno. I nemoj se lazno predstavljati zato sto hoces da izgledas to sto nisi.“

Merilo


Danica Miletic: „Meri coveka kako se raduje za tebe ne kako tuguje sa tobom.“

– Da li je bas tako? Teska vremena su oduvek bila najbolji test prijateljstva. Nepouzdan prijatelj deli s tobom samo radost. Veran deli i radost i tugu. Ako hoces upoznati coveka, tad ga meri i kroz radost i kroz tugu.

„Radovati se tudjoj sreci je vrhunac plemenitosti ljudskog bica.“

-Vrhunac postoji samo u ogranicenosti kao poslednja faza. Plemenitost nije ogranicena. Zato i nema vrhunac, vec se razvija zajedno s covekom. Kada volimo tada se radujemo sreci drugog, ali isto tako osecamo njegovu bol u patnji. Uz njega smo i u dobru i u zlu. Ako neko nije sposoban da oseti neciju tugu, nece biti sposoban ni da oseti neciju radost. Samo onaj ko iskreno tuguje s nekim, iskreno se i raduje njegovoj sreci.

—————————-

Dusko Radovic: „Dobra je svaka muka koja nas povezuje i lose je svako dobro koje nas razdvaja.“

-U svakom slucaju da vanjska muka i dobro predstavljaju velika iskusenja za ljude. Ipak, njihova reakcija na takva iskusenja se razlikuje. Sve zavisi od toga sta je u njima? Ako u njima prevladava zlo, nema te muke koja ce ih istinski zbliziti i povezati. Ako je u njima istinsko dobro i ljubav tad nema vanjskog iskusenja koje ih moze razdvojiti.

—————

Dostojevski?: „Biram biti čovjek. Oprostiti, zaboraviti loše, a zapamtiti lijepu gestu. Priznati kad pogriješim i kažem onu najtežu riječ: OPROSTI. Osjećam se bolje kao čovjek. Zbog ponekog dobrog djela i lijepe riječi, čak i ako mi suprotna strana ne uzvrati. Nema veze, ljepše je ovako. Divan je osjećaj kada legneš noću u krevet i lako zaspiš, jer nema tamnih utvara da te progone zbog zlih djela. Čista savjest je od neprocjenjive vrijednosti.“

-Zaista. Cista savest je oaza duhovnog mira u stalnim nemirima zivota.

——————-

-Sve ima svoje pravo vreme primene, pa i odricanje i zadrzavanje. Ne dobija se uvek zadrzavanjem, niti se gubi odricanjem. Ponekad gubimo mnogo vise zadrzavanjem nego odricanjem.

—————-

„Ne hodaj na prstima kroz zivot se gazi.“

-Ne hodaj na prstima, ali i ne gazi. Kroz zivot se koraca. Nisi balerina da ides na prstima. Nisi ni govedo u krdu da gazis sve pred sobom. Covek si. On ide smelim, ali i odmerenim koracima, jer postuje i svoj i tudji zivot.

——————

Mesa Selimovic?: „Brini se vise za svoju savjest, nego za svoj ugled. Jer, savjest je ono sto ti zaista jesi, a ugled je ono sto drugi misle o tebi. A ono sto drugi misle o tebi…to je njihov problem.“

Sadasnjost


 

Verujem da vise ljudi moze imati slicno pitanje, pa izdvajam ovaj komentar:

 

Atlas: „Zar ti se ne čini Sofija da stalne promene i zbrzani život ne dozvoljavaju da sadašnjost uopšte postoji 😦 „

 

Eckhart Tolle nije, ni prvi ni, jedini autor koji skrece paznju na cinjenicu da je Sadasnji moment sve sto uvek imamo. Mi sve dozivljavamo u Sadasnjem momentu. Ako mislimo o proslosti prozivljavamo je u Sadasnjem momentu. Ako mislimo o buducnosti, takodje i to dozivljavamo u Sadasnjem momentu. Mi nikada nista nismo doziveli, niti mozemo doziveti, izvan tog momenta. Iako sadasnji momenti postaju prosli, njih uvek zameni novi Sadasnji moment. Zato on uvek opstaje ili postoji kao aktivan, aktuelan moment zivota koji se neprestano obnavlja samom promenom.

Medjutim, Sadasnji moment je samo manifestacija dublje misterije. Zato se ne treba zadrzati samo na njemu, vec on treba posluziti kao polazna osnova koja vodi ka skrivenoj sustini koja ga stvara. Sta je to sto stvara Sadasnji moment? To je zivot. Osnovna karakteristika zivota je aktivnost u vidu stalne promene ili smisaonog razvoja. Sve sto je zivo u ovoj dimenziji se neprestano menja ili razvija. Ukoliko to ne cini tada umire ili nestaje iz ove dimenzije.

Prema tome, sva ziva bica imaju Sadasnji moment ili aktivni moment promene/razvoja. Medjutim, taj moment je razlicit za razlicte vrste zivih bica. Biljke nemaju isti Sadasnji moment kao ljudi. One ga ne dozivljavaju na isti nacin, jer se njihova svest razlikuje od nase. One nemaju intelekt, samosvest ili JA kao mi. Ali, isto tako, JA svakog coveka je individualno i razlicito, sto uslovljava da svaki covek na svoj jedinstven nacin dozivljava Sadasnji moment. I ne samo to. JA svakog coveka se neprestano razvija kroz razlicite zivotne okolnosti i spoznaju cime je i njegov Sadasnji moment uvek drugaciji tokom celog njegovog zivota.

Sta se iz toga moze zakljuciti? Da je svest sustina aktivnosti, promena ili smisaonog razvoja, samim tim i zivota. Ziva bica cija svest ima intelekt ili koja misle, drugacije dozivljavaju vreme od zivih bica koja nemaju tu sposobnost. Na ovoj planeti jedino ljudi imaju dozivljaj vremena kroz proslost, sadasnjost i buducnost, sto im sluzi kao osnova spoznavanja, pamcenja ili smisaonog kontinuiteta. Ocigledan dokaz toga su ljudi s dimencijom. Oni gube pamcenje tako sto prestaju biti svesni proslih dogadjaja. Time dolazi do pogorsanja intelektualnih sposobnosti sve do potpunog gubitka identiteta i svesne funkcionalnosti.

Tvrdjenje da je intelekt, odnosno misljenje, individualnost i ego stetno za duhovni razvoj ljudi samo ukazuje na nedovoljno poznavanje zakonitosti razvoja svesti. Bez takvih karakteristika nasa svest jednostavno ne bi bila funkcionalna. Mi s razlogom imamo te karakteristike. Nas evolucinarni zadatak se i sastoji u tome da ih shvatimo da bi bili u stanju da ih koristimo u konstruktivne svrhe i time unapredimo i sebe i vlastitu okolinu. Naravno, da misljenje moze biti nefunkcionalno i time stvoriti destrukciju. Naravno, da individualna egzistencija moze biti otudjena kroz arogantan, okrutan i bezosecajan ego i time prouzrokovati mizeriju.

Ali, isto tako intelekt i misljenje vodi ka napretku i visem stepenu funkcionalnosti. Individualnosti i razlike su osnova zivota koja nam omogucava da se razvijamo, spoznajemo i ucimo. Zato nema niceg loseg u individualnoj autenticnosti. Nije svaki ego otudjen i sebican. Ima toliko ljudi koji svoj ego i individualnost dozivljavaju u stalnoj konekciji i jedinstvu s univerzumom kojem pripadaju. Koji su vlastiti ego i sposobnost misljenja prihvatili i spoznali kao privilegiju koja im je data da bi razotkrivali sebe i misteriju zivota. Ni jedan covek ne moze u potpunosti eliminisati identitet i ego, a da time ne izgubi svesnu funkcionalnost. Ego se samo moze osvescivati kroz visu duhovnu dimenziju sto rezultira njegovim kultivisanjem, usavrsavanjem ili opelemenjivanjem posto time prevazilazi nize, sebicne nagone.

 

„Here and now“


 

Mada je znacaj sadasnjosti ili sadasnjeg trenutka razmatran od strane mnogih mislilaca, pre Eckhart-a Tolle-a, on je dugo bio zapostavljen. Eckhartova knjiga „Moc sadasnjeg trenutka“ je uspela da ga reprezentuje na takav nacin da je postao, gotovo, globalna senzacija. Zato njegova knjiga s pravom zasluzuje paznju i priznanje. Ipak, ni jedno misljenje se ne treba brzopleto, bezuslovno i nekriticki prihvatiti. Pogotovo, ukoliko se namece kao ekskluzivno. Ekskluzivost misljenja je uvek bila odlika jednostranosti i ogranicenosti. Njime nastaje iluzija da se stiglo do konacne istine, cime prestaje daljnje traganje, a time i razvoj. Posledica toga je pristrastan i arogantan stav prema drugacijim misljenjima. O njima se stvaraju predrasude. Zato se cesto ignorisu, omalovazavaju i podcenjuju iako se ne razmatraju i ne razumeju.

 

Istina nema konacnost. Ona je utkana u sam zivot. U njegove promene. Da bi bili u stanju da je sagledavamo u tim promenama, moramo se i sami menjati uporedo s njima. Moramo zadrzavati otvoren um. Isti onaj um koji Eckhart proglasava beskorisnim i pored toga sto predstavlja vrhunac evolucionarnog razvoja na ovoj planeti; sto bez njega egzistencija ljudi gubi osnovnu dimenziju covecnosti. Tako na primer, kod ljudi koji izgube um dolazi do potpuno drugacijeg kvaliteta zivota. Za ljude koji zapadnu u komu se obicno kaze da zive kao biljke. Oni vise nemaju istu sposobnost razumevanja i razvoja. Isto tako, kod ljudi koji polude ne dodje do prosvetljenja. Naprotiv, kod njih nastupi besmisleno, kosmarno i mucno stanje. Sve to ukazuje na cinjenicu da s razlogom imamo um. Da je on znacajan element misterije zivota koju treba otkrivati, a ne obezvredjivati.

 

Ono sto je Eckhart uocio i sto s entuzijazmom opisuje je nadsvesni nivo koji predstavlja samu sustinu svesti. Shodno tome i uma ili svesnog nivoa. Medjutim, ono sto on ne shvata to je uzajamna veza izmedju uma i nadsvesnog nivoa. Um nije nista drugo nego aktivna manifestacija pasivnog potencijala, koji se realizuje tek u kontaktu s umom. Zato um, ego, misli i reci imaju svoj znacaj i svrhu, koju on nije u potpunosti shvatio.

 

Iz tog razloga i donosi brzoplet zakljucak da je um stetan, jer proizvodi misli koje odrzavaju ego i time stvaraju nemir i disfunkcionalnost. Zato predlaze da se upusta u sadasnji trenutak bez misli. U svakom slucaju da je i to potrebno, jer time um dolazi u kontakt sa svojom sustinom ili visom nadsvesnom dimenzijom. Medjutim, to nije dovoljno. Neophodno je da posle takvog kontakta um postaje aktivan, refleksivan; da formira misli koje osvescuju ego. Takvim konataktom misli postaju produktivne jer se u njima realizuje sustinski svesni potencijal. Time se sve sjedinjuje u umu kao jedinstvena kreativna snaga. Um postaje srediste aktivnosti ili konstruktivne promene. Takav moment se oseca kao izuzetno psihicko i fizicko okrepljenje ili revitalizacija. U takvom momentu covek koristi svoj puni svesni kapacitet cime ego ostvaruje sustinski uvid ili razumevanje.

 

Dakle, da bi covek bio u stanju da bude prisutan ili da ostvari apsolutnu sabranost i svesnot u svakom sadasnjem trenutku, on mora spojiti um s visim nadsvesnim potencijalom. Sto znaci da mora biti i pasivan i aktivan u isto vreme. Aktivnost nastaje tek s mislima. One su neizbezne. Naravno, da misli mogu prouzrokovati nemir i disfunkcionalnost, ali isto tako, njima se ostvari i mir i funkcionalnost. Eckhart zanemaruje cinjenicu da misli ne stvaraju samo patnju, vec pruzaju i utehu i blagostanje. Da se preko njih pronalazi resenje i izlaz iz krize. Preko njih, se takodje prevazilazi i ogranicenost ega. On zapostavlja cinjenicu da je njegovo shvatanje, kao i shvatanje svakog coveka, rezultat misli koje proizilazi iz uma. Iako postoje intitivni dozivljaji u kojima se um spaja s visom nadsvesnom sferom, takvi dozivljaji se takodje moraju transformisati u misli da bi postali razumljivi.

Milsli su privilegija koja nam omogucava kompleksnije razumevanje. Medjutim, svaka privilegija u isto vreme sobom nosi i visu dozu odgovornosti i duznosti. Od nas se zahteva da upoznajemo zakonitosti formiranja misli da bi bili u stanju da ih kultivisemo ili pravilno upotrebljavamo. Ukoliko um, a time i ego, ne dolazi u kontakt s visim nadsvesnim potencijalom formiraju se disfunkcionalne misli. Takve misli iscrpljuju i telo i um, jer se ne mogu revitalizovati, vec ostaju zarobljenje u mracnom, kosmarnom krugu zabluda ili nizeg stepena razumevanja. Rollo May je 1953 godine u knjizi „Covekova potraga za sobom“ pisao o sadasnjem trenutku, kao „trudnom“ momentu promene u kome treba imati aktivan ili svestan, odgovoran stav da bi promena dobila smisao ili vodila coveka ka zeljenoj funkcionalnosti. Mislim da njegovi uvidi zaista zasluzuju paznju, pa cu ovde navesti nekoliko njegovih citata, s tom napomenom da je dr Otto Rank jos 1929 godine prvi uoptrebi izraz „ovde i sada“ u psihoterapijskoj literaturi nastojeci da istakne znacaj sadasnjeg momenta u psihickom razvoju ljudi.

 

“ Prva stvar neophodna za konstruktivnu upotrebu vremena je ucenje da se zivi u stvarnosti sadasnjeg trenutka. Psiholoski govoreci, ovaj sadasnji moment je sve sto imamo. Proslost i buducnost imaju znacenje zato sto su deo sadasnjosti; prosli dogadjaji postoje sada zato sto mislis o njima u sadasnjem momentu, ili sto uticu na tebe, tako da si kao zivo bice drugaciji u sadasnjosti. Buducnost ima stvarnost zato sto je mozes stvoriti u umu u sadasnjosti. Proslost je jednom bila sadasnjost, i buducnost ce biti sadasnjost u nadolazecim momentima.“

 

„Proslost ima smisao jer osvetljava sadasnjost, a buducnost zato sto cini sadasnjost bogatijom i dubljom.“

 

„Nije ni malo lako, iako tako moze izgledati, da se zivi u neposrednoj sadasnjosti. To iziskuje visok stepen svesti o sebi kroz dozvljavanje svoga „JA“. Sto god je neko manje svestan sebe kao onog sto deluje, on postaje neslobodan i automatizovan i time je manje svestan sadasnjosti.“ Napomena: Dr May tu navodi primer radnika koji radi rutinski posao i koji u nastojanju da izbegne dosadu obavlja posao polusvesno i automatski. U takvim momentima covek se oseca kao da je miljama udaljen od mesta u kojem se nalazi i posla koji radi. On oseca kao da izmedju njega i sadasnjosti postoji zid. Taj covek kaze: „Radim kao da sam neko drugi, a ne ja.“

 

„Ocigledan razlog zasto suocavanje sa sadasnjoscu stvara anksioznost je taj sto namece pitanje odluke i odgovornosti. Ne moze se uciniti mnogo u vezi proslosti, i veoma malo se moze uciniti u vezi daleke buducnosti – kako je prijatno onda sanjati o njima! Koje oslobodjenje od brige, koje olaksanje od mucnih misli sta se treba ciniti s vlastitim zivotom!“

 

„Najefikasniji nacin da se osigura vredna buducnost, kao sto smo pomenenuli, je da se suoci sa sadasnjoscu hrabro i konstruktivno. Jer, buducnost je rodjena i stvorena iz sadasnjosti.“

 

„Sadasnji moment nije ogranicen od tacke do tacke na satu. On je uvek „trudan“, uvek spreman da se otvori, da rodi.“

 

„Vreme za ljudsko bice nije hodnik, vec kontinualno otvaranje.“