Mesečne arhive: novembar 2015

-Istina


Steven Kolbert: “Ne plaši se da ispadneš budala. Zapamti, ne možeš biti odjednom i mlad i mudar. Mladi koji se pretvaraju da znaju kako svijet funkcioniše su uglavnom cinici. Cinizam se preruševa u ruho mudrosti, pri čemu je svjetlosnu godinu daleko od nje. Zato što cinici ništa ne uče. Zato što je cinizam samonametnuto sljepilo, odbacivanje svijeta zato što se plašimo da će nas povrijediti ili razočarati. Cinici uvijek kažu: ne. Reći ‘da’ znači pokrenuti stvari. Reći ‘da’ je način na koji stvari počinju da rastu. Reći ‘da’ vodi nas ka znanju. ‘Da’ je za mlade ljude. I zato, dok god imaš imalo snage, govori ‘da’.”

– Zivot je suvise kompleksan da bi imao formulu u vidu stalnog izjasnjavanja sa da. Takva vrsta ponasanja vodi u drugu krajnost. Lako moze stvoriti hronicnu budalu. Ostani dosledan sam sebi pa, reci da ali, i ne kad tako osecas i mislis da je ispravno.

————————–

Bukowski: “Uvek se nadje neko da ti pokvari dan, ako ne i zivot.”

-Kakav ce biti nas dan ili zivot ne zavisi od drugih vec, od nas. Mi uvek imamo izbor vlastite reakcije na akcije drugih. Prema tome, samo od nas zavisi da li cemo dozvoliti da nam neko kvari raspolozenje, dan i zivot.

————————-

Leonardo da Vinci: “Tamo gdje je galama ne postoji istinsko znanje.”

– Veoma tacno. Galama je prvi znak pristrasnosti, kao i snaznog ega. Ona signalizira da sagovornici zanemaruje argumente. Da im nije u tolikoj meri stalo do toga da nadju resenje ili dublje razumevanje, vec da, po bilo koju cenu, nastoje predstaviti svoje misljenje kao apsolutnu istinu. Sto je vise galame, to je manje argumenata i, obrnuto. Razborit covek razmenjuje misljenje argumentima a, ne galamom.

——————–

Engleska poslovica: “Mirno more nikad nije stvorilo dobrog mornara.”

-Ne kaze se bez razloga da je nuzda majka izuma. Svaka nevolja nas necem nauci. Prisili nas da dublje razmisljanje kojim ostvarimo progresivnije razumevanje.


Francois Jacob: „Ništa nije opasnije nego sigurnost da si u pravu. Ništa nije potencijalno tako razorno kao opsesija istinom koja se smatra apsolutnom. Svi zločini u povijesti bili su rezultat jedne ili druge vrste fanatizma. Svi povijesni pokolji činjeni su u ime kreposti, istinite religije, legitimnog nacionalizma, pravedne politike ili ispravne ideologije, ukratko – u ime borbe protiv nečije druge istine.“

Advertisements

Komunikacija


Rumi?: „Reči su izgovor. Unutrašnja veza je ta koja privlači jednu osobu drugoj, ne reči.

-Ali, taj izgovor je neophodan da bi se unutrasnja veza obelodanila. Zbog toga reci takodje imaju svoju svrhu i ulogu u zblizavanju ljudi.

Vesna: “..ali, ako nema te unutarnje veze, ne vrijede nikakve riječi…”

Vasilije: “Draga moja Slavice ponekad reci gube smisao unutrasnje Zelje. Naravno da Reci nedostaju.”

-Niko ne osporova znacaj unutrasnje veze. Ona je uvek sutina spoljasnje veze ili reci kojima se ta veza razotkriva, stimulise i produbljuje. Unutrasnja veza ( osecanja i misli) je dinamicna ili ziva. To znaci da se neprestano razvija i to upravo kroz vanjski stimulans ili reci kojima ljudi izrazavaju njihovo trenutno stanje svesti.

Tako na primer, u besu se izgovaraju drugacije reci, nego u stanju radosti, srece ili poetskog nadahnuca. Naucnik mora cuti (procitati) reci drugog strucnjaka da bi stimulisao svoju mentalnu aktivnost i time dosao do novih otkrica.

Arogantno je smatrati da smo sposobni “citati misli” jedni drugima. Naravno, ponekad ih je moguce naslutiti kroz ponasanje. Ali, naslutiti nije isto sto i znati. Naslucivanje je subjektivno, pa iziskuje oprez.

Da bi sa sigurnoscu znali sta drugi misle i osecaju moramo ih pitati. Moramo komunicirati s njima. Bez komunikacije, unutrasnja veza moze ostati skrivena ili pogresno protumacena. To se moze negativno odraziti na odnos koji ljudi grade.

U svakom slucaju da intenzitet osecanja, nekad, moze biti toliko snazan da prevazilazi kapacitet govora ili cak i misljena, pa ljudi nisu u stanju da ga izraze recima. Ali, cak i tada imaju snaznu potrebu da komuniciraju bilo kroz uzdah ceznje, tuge, bola, usklik radosti ili krik ocaja.

———————-

Volter: “Želite li da ce razgovarate sa mnom onda mi definišite svoje pojmove.”

– Da bi doslo do sto boljeg razumevanja, odnosno efikasnije, plodonosnije ili objektivnije razmene misljenja neophodno je svesti subjektivne elemente na najmanju mogucu meru. To se u prvom redu cini tako sto svaki sagovornik jasno definise sta podrazumeva pod kojim pojmom. Na taj nacin, sagovornici kreiraju objektivnu predstavu svoje subjektivnosti. To im posluzi kao zajednicaka osnova za diskusiju.

———————

P.Drake: „Najvažnija stvar u komunikaciji je čuti ono što nije izgovoreno“

-Ovo pravilo je primenljivo u komunikaciji suzdrzanih, indirektnih ili pak, neiskrenih i dvolicnih ljudi. Medjutim, ukoliko su ljudi direktni, otvoreni i iskreni, onda se treba slusati upravo ono sto se izgovara. Ponekad problem ne nastaje zbog toga sto se ne cuje ono sto nije izgovoreno vec, zbog toga sto se ne shvata, ili ne zeli cuti ono sto je izgovoreno.

Silvija: “treba imat talenta za to.”

-Zaista. Treba imati talent za slusanje, ne samo onog sto nije izgovoreno vec, isto tako i onog sto se izgovara.