Mesečne arhive: novembar 2011

Mane


Spinoza: “Malo je onih koji umiju podnositi vlastite mane kod drugih ljudi.“

-Nezreli ljudi su skloni tome da svoje mane zapazaju ili cak projektuju na druge da bi izbegli odgovornost vlastite promene. Njima je lakse da se bore s drugima nego sobom posto im takva bitka omogucava da zadrzavaju i mane i lepo misljenje o sebi.

-Zrelim ljudima neprijatelji najbolje reflektuju postignuti stepen njihovog duhovnog razvoja. Ukoliko nas iritira karakter drugih ljudi to je znak da jos uvek nismo prevazisli slabosti vlastitog ega, kao i potrebe za kontrtolom. Dakle, jos uvek imamo nize razumevanje ili mane koje su prepreka nasem duhovnom miru.
Mudri ljudi su svesni razlicitog duhovnog razvoja ljudi ili njihovog razlicitog karaktera pa ih zato ne uznemiravaju mane drugih. Oni ih shvataju kao neminovnost razlika koje omogucavaju stalnu promenu ili aktivnost i time cine da zivot jeste ono sto jeste.
——————
V. Jerotic: “U samoći čoveku se otvara put u sopstvenu dubinu, i ako on uspe da siđe u nju bez straha i zaziranja, vratiće se obogaćen na površinu, i tek tada, kada je otkrio svoje Ja, imaće otvoren i pravi put prema bližnjem, prema Ti.“

– Adekvatana samospoznaja je uslov iskrenosti i integralnosti, samim tim i funkcionalnosti koja se zasniva na ljubavi i postovanju, kako sebe, tako i drugih. Ukoliko covek nema hrabrosti da se suoci s mracnim ponorima svoje psihe u vidu potisnutih ili skrivenih osecanja, on nece biti u stanju da otkrije svetlost duse, a time ni tajnu ljubavi.
——————
Mesa Selimovic : “Niko nikome ne moze natovariti toliko muke na vrat koliko covjek sam sebi.”

-Veoma tacno. Covek sam sebi stvara i ropstvo i slobodu kroz nacin interpretacije ili razumevanja dogadjaja.
————
Oskar Vajld: “Nezadovoljstvo je prvi korak ka napretku nekog coveka ili naroda.”

-Ljudi obicno cine nesto dotle dok im to pruza zadovoljstvo ili dok zadovoljstvo nadvladava negativne posledice njihovog poroka. Onog momenta kada negativne posledice nadvladaju zadovoljstvo nastaje nezadovoljstvo, a time i spremnost za promenu.
———-
Paulo Coelho: “Sve bitke u zivotu sluze da nas necem nauce-ukljucujuci i one koje gubimo.”

Da. Sve je to sastvani deo iskustva i procesa razvoja. Gubitak nikada nije bez dobitka jer njime bolje sagledavamo slabosti kojih do tada nismo bili svesni. Time nam se i otvara mogucnost i da ih prevazidjemo.
———
Epikur: „Saznanje je neophodno da bi se moglo uživati.“

-Do srece se ne dolazi slucajno nego istrajnoscu da se ostvari adekvatno razumevanje koje dopire do sustinskih zakonitosti zivota. Takve zakonitosti otkrivaju red, smisao i lepotu koja se skriva iza pojave haosa, bola i patnje.

Bogatstvo


Epikur: “Bogatstvo se ne meri materijalnim vrednostima koje čovek poseduje, već čašću koju je stekao“.
-Blago ljudima koji svoje bogatstvo mere humanim delima. Njima pozne godine donose istinski spokoj, mir i i srecu; za razliku od ljudi koji prednost daju beskrupuloznom sticanju materijalnih dobara. Spoljasnje bogatstvo nikada nije u stanju da ispuni unutrasnju prazninu ili ambis koji nastaje zanemarivanjem najtananijih potreba duse.
————
Demokrit: “Sreća se ne nalazi ni u posedima ni u zlatu, sreća prebiva u duši“.
-Ko se ne odazove zovu duse, okrece ledja sreci .
————————–
Epiktet: “Ne zavisi od tebe hoćeš li biti bogat, ali zavisi od tebe hoćeš li biti sretan”.
-Na prvo ne mozes u tolikoj meri da utices koliko na drugo.
————-
Oskar Vajld: „Neprijateljima treba neprekidno oprastati, jer je to upravo ono sto ih najvise ljuti.“
-Jos jedan primer Vajldove duhovitosti. 🙂 Medjutim, neprijateljima ne treba oprastati da bi ih naljutili jer se time i dalje vezemo za nezdrav odnos s njima. Neprijatelju se treba oprostiti tako da ga u potpunosti eliminisemo iz zivota ili da onemogucimo njegov uticaj na nacin naseg misljenja i ponasanja.

Ukoliko oprastamo neprijatelju da bi ga naljutili to je jos uvek znak da ga nismo nadrasli, tj. da on jos uvek ima uticaj nad nama posto se nas nacin misljenja i razumevanja jos uvek nalazi u nizoj, rivalskoj sferi ega.

Istinsko oprastanje nastaje tek onda kada se nase razumevanje izdigne u visu, duhovnu sferu preko koje prevazilazimo vlastitu slabost i disfunkcionalnost, sto nam omoguci da shvatimo slabost i disfunkcionalnost naseg neprijatelja ili ropstvo i sputanost njegovog duha.

Neprijatelj nije nista drugo nego refleksija naseg unutrasnjeg razvoja, pa nam zato najbolje i pokazuje postignuti stepen vlastite slobode i funkcionalnosti.
————–
Dhamapada:”Bolja od hiljade beskorisnih reci je jedna jedina rec koja donosi mir.”
-Mada postoji tendencija omalovazavanja reci u pojedinim religioznim i filozofskim ucenjima, reci nisu beskorisne. One su takodje potrebne jer imaju svoju svrhu i znacaj za manifestaciju skrivene, sustinske realnosti koja zbog svoje sveobuhvatnosti i dubine nikada nije u potpunosti dostizna.

Jedini nacin da intenzitet bezgranicnog, nemerljivog ili nemanifestovanog svede sebe na ogranicenu aktivnost manifestovanog ili merljivog je kroz reci. Zato reci takodje imaju svoju snagu koja se meri dubinom osecanja koja se njima transformise ili obelodanjuje. Iz tog razloga kvalitet recenog ne zavisi od broja reci, vec od sposobnosti da se prenese sto dublji intenzitet skrivene realnosti.
——–
Eshil: “Reči su lek duši koja pati“.
-Eshil takodje uvidja znacaj i snagu reci.

Zivot


Ivo Andric : “Život nikada ne daje ono što obećava, nego uvijek više ili manje od toga. “
-Zivot nikada nista ne obecava nego smo mi ti koji ocekujemo nesto od njega zato sto ga ne shvatamo; sto nismo u skladu s njegovim suptilnim pulsiranjem koji nam u svakom momentu daje upravo ono sto nam je potrebno.

Sve dotle dok sledimo suludi ritam ega nismo svesni sta imamo. Tek onda kada se taj ritam u potpunosti utisa u stanju smo da sagledamo sav onaj blagoslov i izobilje koje se krije u velicanstvenoj punoci zivota.
—————–
Konfucije: “Bolje je upaliti i jednu malu svetiljku nego prokljinjati tamu.”
-Fascinantno je da svaki pojedinac unutar drustva ne smatra sebe odgovornim za nedace i dvolicnost koje u njemu vladaju, vec okrivljuje druge ljude. Medjutim, drugi ljudi nisu nista drugo nego isto takvi pojedinci koji se slicno osecaju.

Zbog toga i imamo paradoks da je svaki pojedinac castan, a drustvo korumpirano. Ukoliko bi svaki pojedinac poceo snositi odgovornost za vlastitu iskrenost i postenje sigurno je da bi nestalo i dvolicnosti i korumpiranosti drustva.
——————-
Victor Hugo:”Svaki sporazum izmedju istine i lazi uvek je na stetu istine.”
-Da. Takvim kompromisom nastaje poluistina.
——————–
Nikola Tesla:”Svi smo mi jedno. Ljudi su medjusobno povezani nevidljivim silama.”
-Ne samo ljudi vec citav univerzum. Sve je uskladjeno jednom istom nevidljivom silom.
————
„Čuvaj se žurbe, jer ona uvijek dovodi do kajanja: onaj koji žuri govori prije nego što sazna,
odgovara prije negoli nešto shvati, odluči prije negoli provjeri, kudi prije nego što se u nešto uvjeri.“
(Arapska poslovica)
-Prva reakcija je skoro uvek iz ega. Duhovna dimenzija je dublja pa za nju i treba vise vremana.
———-
Ivo Andric: „Mnogi postignu ono što su hteli, a izgube sebe.“
-Zato i ima toliko nesretnih ljudi.
——————————-

Epiktet: “Kontrolišite svoje strasti prije nego vam se one osvete.”
-A, osvetice se sigurno. Ko hoce da ima miran i skladan zivot onda mora nauciti da kontrolise sebe.
————————-
Konfučije: „Mudar covek ono što hoće, traži u sebi. Prost čovek to traži u drugima.”
-Mudar covek zna da je izvor srece u njemu samom zato ga tamo i trazi.

Razvoj


-Fizicka dimenzija je aktivna dimenzija razvoja te su za nju karakteristicne stalne promene koje mogu imati progresivni ili regresivni karakter. Zbog toga je veoma vazno da se samospoznaja shvati kao proces koji traje sve vreme naseg boravka u ovoj dimenziji.

Svest je nefizicka bezoblicnost koja kreira oblik ili fizicku ogranicenost kroz vreme-prostor, dubinu, visinu i sirinu, a da pri tom sama nema granicu jer je “dubina” osecanja, “visina” razumevanja i “sirina” misljenja bezgranicna.
To znaci, da je stalno produbljivanje spoznaje neminovnost bez koje nema smisaonog razvoja i da prvi znak regresa obicno pocinje onda kada se smatra da je dostignuta apsolutna ili nepromenjljiva istina. Zato se s razlogom i kaze:”Covek se uci dok je ziv.”
——————–
Seneca: ”Sve dok zivite, nastavite da ucite kako se zivi.”
—————————————
Kineska izreka: “Misao je slična kopanju bunara. Voda je isprva mutna… ali se kopajući sve dublje razbistri.”
—————-
Sokrat: “Naš najvažniji cilj u životu treba da bude uzdizanje naše duše, drugim riječima, napredak naših duhovnih i moralnih moći. Da svakim danom sve više prosvećujemo svoj duh i svakim danom se osjećamo sve više slobodnim i boljim“.
—————–
Platon: “Lako oprostimo detetu kada se plaši mraka. Prava je tragedija kada se čovek plaši svetlosti“.

-Ili kada zapostavlja svoj razvoj. Kada tvrdoglavo bezi od onog sto bi mu donelo spasenje, blagostanje, mir i srecu.
———–
Anaksagora: “Ako hoćeš dugo da sačuvaš plam svetla moraš mu na vreme dodati ulja“.

-Osecanje srece ili funkcionalnost ne dolazi sama od sebe vec je neophodno stalno angazovanje na sopstevenom samorazvoju.
—————
Patrijarh Pavle: “ Nismo birali ni zemlju ni mesto gde ćemo se roditi, ni narod u kojem ćemo se roditi, ni vreme u kojem ćemo se roditi, ali biramo jedno – da li ćemo biti ljudi ili neljudi. “

-Veoma tacno, ali je za takvo razumevanje neophodno postici visok stepen duhovnog razvoja kojim covek prevazidje svoje okolnosti. Na taj nacin postaje slobodno bice koje pronalazi radost u vlastitom konstruktivnom razvoju i samooplemenjivanju jer prodire do sustinskih potreba preko kojih jasnije procenjuje znacaj i vrednost materijalnih ili fizickih potreba.
——————————————————-
Karnead: „Sve što se dešava, ne dešava se samo zbog sudbine. Nešto je i u našim rukama.”
————
Leukip: „Ništa se ne dešava slučajno, sve je sa razlogom i potrebom.“
——————–
Epikur: “Kriviti druge zbog naših nevolja, znak je neznanja; kriviti sebe, početak uviđanja; ne kriviti ni sebe ni druge, znak je mudrosti.“

-Upravo tako. Nista vise ne sputava kreativnu energiju potrebnu za prevazilazenje konflikta nego nepotrebno zadrzavanje u neuroticnom osudjivanju i kaznavanju ili sebe ili drugih.
———
D. Wilkerson: „Zalost radi greha je neprestana kisa, lagana, tiha kisica koja kod uistinu spasenog coveka traje citav zivot…On uvek zali sto je sagresio.“

– Ovo je primer nezdravog ili neuroticnog kajanja koje ubija zivotni elan i vitalnost. Naravno, da je neophodno da se pokaje radi greha ili da se uvidi vlastita greska i nefunkcionalnost da bi covek bio u stanju da prestane gresiti ili da donese svesnu odluku da ne cini greh. Takvo uvidjanje samo po sebi predstavlja progresivan svesni pomak ili razumevanje kojim se oslobadjamo zablude i nefunkcionalnosti.

Greh se uvek nalazi u proporcionalnoj srazmeri s duhovnim razvojem. Sto god je osoba duhovno razvijenija ona je slobodnija ili konstruktivnija i obrnuto. Duhovno nerazvijeni ljudi su sputani niskim nagonima i porivima koji ih navode na greh jer njihovo rasudjivanje obiluje mnostvom zabluda i predrasuda. U takvom stanju oni ne mogu, a da ne grese. Tek kada ostvare progresivniji razvoj prestaju da grese jer se oslobadjaju zabluda te dobijaju i jasniji ili fukcionalniji uvid pa se zato i kaze: “Kada znamo bolje radimo bolje.”
———————————
Carl Jung: „Until you make the unconscious conscious, it will direct your life & you will call it fate“.

-Ja bih dopunila ovu Jungovu recenicu na sledeci nacin:”Dok ne pretvoris nesvesno u svesno ono ce ti upravljati zivototom &zvaces to sudbinom,” losom srecom ili baksuzom umesto disfunkcionalnoscu. Ukoliko postoje potisnuta osecanja ili konflikti (nesvesno) nemoguce je ostvariti integralnost. Sto god se vise obelodanjuju i raskrinkavaju potisnuta osecanja postize se visi stepen integralnosti, a time i visi stepen sposobnosti da se bude odgovoran za svoj zivot i ostvaruje zeljena funkcionalnost.