Mesečne arhive: februar 2015

Komentari na „Realnost“


loncar: ….ipak sud etike trebalo bi da ograničava , kontroliše i upućuje savest na opšte razumno dobro koje je korisno sve i savkom , pa i onom koji se po tom dobru kreće , pa je onda sve to na neki način i lepo….dakle subjektivnu realnu savest treba otikom ograničiti i ustrojiti pa je pustiti da voljno dela….

-Savest nije nista drugo nego visi, duhovni nagon ili svest kolektivne harmonije i kolektivnog dobra, za razliku od nize, individualne svesti o egoisticnom dobru ili koristi. Zato je savest u neraskidivoj vezi s duhovnoscu.

Istinska duhovnost se ne ispoljava verom u boga ili odlaskom u crkvu vec, delovanjem u skladu sa savescu. Duhovni razvoj se pokazuje kroz izbore koje ljudi prave u momentima iskusenja, odnosno time koliko su u stanju da nadvladaju nizi, egoisticni nagon i da se opredele za duhovni nagon savesti.

Nema duhovnosti bez samoplemenivanja ili humanosti. To je razlog zasto je nas narod, pored hrabrosti, izuzetno mnogo cenio cojstvo pa, otuda i cuvena izreka Marka Miljanova: “Junastvo je kada sebe branis od drugoga, a cojstvo je kad drugog branis od sebe.” Drugog branis od sebe samo onda kada uspevas da prevazilazis individualni, egoisticni nagon visim nagonom kolektivnog, opsteg dobra ili savescu.

Zoki D.N.M.: S prvom tvojom tezom bih mogao delimično da se složim : sami sebi postavljamo granice iako je spoznaja beskonačan proces .

Žan Pol Sartr je ovom njegovom izjavom van sfere mojih interesovanja – ne interesuju me utakmice . I zašto bi sa bilo kime izlazio na kraj ? Zar nije čovečnije razmenjivati iskustva u cilju sveukupnog duhovnog uzvišenja ?

Samim time preskočio bih sve ostalo do Aristotela – npr. : ako sam nekome obećao da ću biti ovde i svuda prisutan,to ne znači da sam u obavezi i da učestvujem u nečemu što me se ne tiče …

-Zoki D.N.M dobro si primetio da je spoznaja beskonacan proces. Zato i predstavlja stalnu promenu ili razvoj uzrokovan subjektivno-objektivnom interakcijom (sto sam ja opsirnije obrazlozila u “Subjektivna i objektivna svest”).

Mada mi imamo beskonacan potencijal spoznavanja, svaka nasa realizovana spoznaja predstavlja samo fazu razvoja tog potencijala pa, je samim tim uvek nepotpuna ili ogranicena. Zbog toga je uvek dobro imati u vidu, da ono sto se spoznalo, nije apsolutno vec relativno jer, se neminovno mora produbiti i prosiriti.

Ali, isto tako treba imati u vidu da, ono sto je trenutno nedostupno ili skriveno nasoj spoznaji, vremenom postaje dostupno za otkrivanje pa, nije mudro imati pesimisticki stav u odnosu na proces spoznavanja.

Zar nije čovečnije razmenjivati iskustva u cilju sveukupnog duhovnog uzvišenja ?

Slazem se s ovim.

ako sam nekome obećao da ću biti ovde i svuda prisutan,to ne znači da sam u obavezi i da učestvujem u nečemu što me se ne tiče …

Nisam sigurna da u potpunosti razumem smisao ove izjave pa, ce moj komentar biti uopsten. Kao sto nas narod lepo kaze: “Vo se veze za rogove, a covek za rec. “ Ako se nesto obeca, tada se obecanje treba ispuniti jer, time covek, pored toga, sto ostaje dosledan samom sebi, takodje gradi iskrene, funkcionalne ili skladne odnose s drugim ljudima, koji se zasnivaju na uzajamnom postovanju i uvazavanju. Dakle, ispunjenje obecanja rezultira i unutrasnjim i spoljasnjim skladom.

Naravno, pre nego sto se nesto obeca, treba se dobro razmisliti. Ukoliko neko ne oseca da ce biti u stanju da nesto ispuni, tada je bolje da to iskreno i kaze i da nista ne obeca. Kukavicki je nesto obecati a, ne ispuniti. Tada covek ne izdaje samo drugog vec, i samog sebe.

Advertisements

Realnost


Ivan Tabaković: “Realnost je granica saznanja.”

– Realnost nije nista drugo vec, percepcija ili saznanje koje nastaje kao reazultat subjektivne i objektivne interakcije. Zbog toga, granica saznanja nije odredjena samo necim izvan coveka, vec i samim covekom.

—————

Zan Pol Sartr: “Postoje samo dve vrste ljudi s kojima ne mogu izaci na kraj: to su onji koji sve znaju i oni koji ne znaju nista.”

– Naravno. Takvi ljudi su u zabludi jer, nemaju pravilnu procenu svoje vrednosti. Ne postoji covek koji sve zna, kao i onaj koji nista ne zna.

Da bi se ostvario adekvatan uvid, neophodan je srazmeran odnos subjektivnog i objektivnog. Prema tome, ljudi koji precenju ili potcenjuju sebe, nemaju potreban kriterijum za ostvarenje adekvatne ili realne  spoznaje, cime gube osnovu za razumevanje s drugim ljudima.

 ———-

Gi de Mopasan: “Ko ne ceni sebe, taj je nesrećan, a ko sebe precenjuje – taj je glup.”

-Jos jedan primer da potcenjivanje i precenjivanje vlastite vrednosti uvek vodi u disfunkcionalnost jer, se gubi adekvatan uvid. Zato i Dusko Radovic kaze : “Kada je neko glup ne mozete mu to ni dokazati.”

————–

Beti Riz: „Ako misliš da si isuviše mali da bi bio efektivan onda nisi nikada bio u mraku sa komarcem.“

—————–

Richard Bach: “ You’re always free to change your mind and choose a different future, or different past.”

“Uvek si slobodan da promenis svoje misljenje i izaberes drugaciju buducnost, ili drugaciju proslost.”

– Da bi se ucinio drugaciji korak u buducnost, cesto se iziskuje drugaciji osvrt na proslost. Takva promena rezultira drugacijim razumevanjem sadasnjosti, sto je neophodan uslov da se donesu drugacije odluke ili naprave drugaciji izbori.

———

-Radost i zadovoljstvo, kao i patnja i bol, su sastvani deo ljudskog iskustva. Zato svaki covek ima svoje specificne radosti i bolove, uzrokovane njegovom jedinstvenom individualnoscu.

———–

Džozef Konrad: “Svakog čoveka može da izda savest.”

-Dobar primer samoobmane i bezanja od odgovornosti. Jer, nije savest ta koja izda coveka vec je covek taj koji izda savest. Zato i Aristotel mudro kaze: “Budi gospodar svoje volje i sluga svoje savesti.”