Razvoj

-Fizicka dimenzija je aktivna dimenzija razvoja te su za nju karakteristicne stalne promene koje mogu imati progresivni ili regresivni karakter. Zbog toga je veoma vazno da se samospoznaja shvati kao proces koji traje sve vreme naseg boravka u ovoj dimenziji.

Svest je nefizicka bezoblicnost koja kreira oblik ili fizicku ogranicenost kroz vreme-prostor, dubinu, visinu i sirinu, a da pri tom sama nema granicu jer je “dubina” osecanja, “visina” razumevanja i “sirina” misljenja bezgranicna.
To znaci, da je stalno produbljivanje spoznaje neminovnost bez koje nema smisaonog razvoja i da prvi znak regresa obicno pocinje onda kada se smatra da je dostignuta apsolutna ili nepromenjljiva istina. Zato se s razlogom i kaze:”Covek se uci dok je ziv.”
——————–
Seneca: ”Sve dok zivite, nastavite da ucite kako se zivi.”
—————————————
Kineska izreka: “Misao je slična kopanju bunara. Voda je isprva mutna… ali se kopajući sve dublje razbistri.”
—————-
Sokrat: “Naš najvažniji cilj u životu treba da bude uzdizanje naše duše, drugim riječima, napredak naših duhovnih i moralnih moći. Da svakim danom sve više prosvećujemo svoj duh i svakim danom se osjećamo sve više slobodnim i boljim“.
—————–
Platon: “Lako oprostimo detetu kada se plaši mraka. Prava je tragedija kada se čovek plaši svetlosti“.

-Ili kada zapostavlja svoj razvoj. Kada tvrdoglavo bezi od onog sto bi mu donelo spasenje, blagostanje, mir i srecu.
———–
Anaksagora: “Ako hoćeš dugo da sačuvaš plam svetla moraš mu na vreme dodati ulja“.

-Osecanje srece ili funkcionalnost ne dolazi sama od sebe vec je neophodno stalno angazovanje na sopstevenom samorazvoju.
—————
Patrijarh Pavle: “ Nismo birali ni zemlju ni mesto gde ćemo se roditi, ni narod u kojem ćemo se roditi, ni vreme u kojem ćemo se roditi, ali biramo jedno – da li ćemo biti ljudi ili neljudi. “

-Veoma tacno, ali je za takvo razumevanje neophodno postici visok stepen duhovnog razvoja kojim covek prevazidje svoje okolnosti. Na taj nacin postaje slobodno bice koje pronalazi radost u vlastitom konstruktivnom razvoju i samooplemenjivanju jer prodire do sustinskih potreba preko kojih jasnije procenjuje znacaj i vrednost materijalnih ili fizickih potreba.
——————————————————-
Karnead: „Sve što se dešava, ne dešava se samo zbog sudbine. Nešto je i u našim rukama.”
————
Leukip: „Ništa se ne dešava slučajno, sve je sa razlogom i potrebom.“
——————–
Epikur: “Kriviti druge zbog naših nevolja, znak je neznanja; kriviti sebe, početak uviđanja; ne kriviti ni sebe ni druge, znak je mudrosti.“

-Upravo tako. Nista vise ne sputava kreativnu energiju potrebnu za prevazilazenje konflikta nego nepotrebno zadrzavanje u neuroticnom osudjivanju i kaznavanju ili sebe ili drugih.
———
D. Wilkerson: „Zalost radi greha je neprestana kisa, lagana, tiha kisica koja kod uistinu spasenog coveka traje citav zivot…On uvek zali sto je sagresio.“

– Ovo je primer nezdravog ili neuroticnog kajanja koje ubija zivotni elan i vitalnost. Naravno, da je neophodno da se pokaje radi greha ili da se uvidi vlastita greska i nefunkcionalnost da bi covek bio u stanju da prestane gresiti ili da donese svesnu odluku da ne cini greh. Takvo uvidjanje samo po sebi predstavlja progresivan svesni pomak ili razumevanje kojim se oslobadjamo zablude i nefunkcionalnosti.

Greh se uvek nalazi u proporcionalnoj srazmeri s duhovnim razvojem. Sto god je osoba duhovno razvijenija ona je slobodnija ili konstruktivnija i obrnuto. Duhovno nerazvijeni ljudi su sputani niskim nagonima i porivima koji ih navode na greh jer njihovo rasudjivanje obiluje mnostvom zabluda i predrasuda. U takvom stanju oni ne mogu, a da ne grese. Tek kada ostvare progresivniji razvoj prestaju da grese jer se oslobadjaju zabluda te dobijaju i jasniji ili fukcionalniji uvid pa se zato i kaze: “Kada znamo bolje radimo bolje.”
———————————
Carl Jung: „Until you make the unconscious conscious, it will direct your life & you will call it fate“.

-Ja bih dopunila ovu Jungovu recenicu na sledeci nacin:”Dok ne pretvoris nesvesno u svesno ono ce ti upravljati zivototom &zvaces to sudbinom,” losom srecom ili baksuzom umesto disfunkcionalnoscu. Ukoliko postoje potisnuta osecanja ili konflikti (nesvesno) nemoguce je ostvariti integralnost. Sto god se vise obelodanjuju i raskrinkavaju potisnuta osecanja postize se visi stepen integralnosti, a time i visi stepen sposobnosti da se bude odgovoran za svoj zivot i ostvaruje zeljena funkcionalnost.

Advertisements

2 odgovora na “Razvoj

  1. reinkarnacija ponovno rađanje duša u raznim oblicima i formama…naravno da nisu isključeni i drugačiji oblici koji imaju savršeniji oblik ili svest od ljudi.
    A ko je to savršeniji od čoveka?

    Dalje, razvoj duše dok ne postigne savršen razvoj da bi prešla u naredni viši oblik.
    Da li to znači da je naša duša se već dostigla određeni visok stepen razvoja?jer nismo mineral,niti biljka.

    Takođe me zanima šta da li veruješ u poslednju reinkarnaciju, o kojoj se pominje u mnogim religijama i tada tobože duša je u potpunosti integrisana u božansku svest i stoga nema dalju potrebu za reinkarnacijom.

    Sviđa mi se

    • “A ko je to savršeniji od čoveka?”

      Na ovoj planeti intelektualna superiornost ljudi je neosporna, ali to ne znaci da je tako i u odnosu na univerzum. Nije iskljucena mogucnost da na ostalim planetama, van suncevog sistema, postoje intelektualno superiornija stvorenja od ljudi, sto sam ja vec ranije napomenula na sledecem linku:

      https://sofija6.wordpress.com/2010/02/28/i-odedjivanje-postojanja/

      “Da li to znači da je naša duša se već dostigla određeni visok stepen razvoja?jer nismo mineral,niti biljka.”

      Naravno da je nasa svest (samim tim i dusa) kompleksnija od biljaka ili minerala. Zato se i njene zakonitosti razvoja razlikuju. Ljudima je data mogucnost samospoznaje ili samorealizacije svoje istinske, duhovne sustine. Takva samospoznaja uvek rezultira samooplemenjivanjem i konstruktivnim razvojem jer se njome sagledavaju sustinske zakonitosti reda i harmonije koje izviru iz bezgranicnog intenziteta ljubavi.

      “Takođe me zanima šta da li veruješ u poslednju reinkarnaciju, o kojoj se pominje u mnogim religijama i tada tobože duša je u potpunosti integrisana u božansku svest i stoga nema dalju potrebu za reinkarnacijom.”

      Mislim da vecina zabluda potice od toga sto se sve nastoji ograniciti ili staticno odrediti. Svest ili smisao i zivot je bezgranicna kompleksnost upravo zbog toga sto predstavlja proces neprekidne promene i razvoja.

      Ono sto se neprekidno ne razvija nije svest, smisao, zivot ili postojanje. Zato se zivot i vezuje uz disanje ili stalno sazimanje i ekspanziju koja se reflektuje u svesti kao intenzitet osecanja i ekspanzija misljenja.

      Medjutim, u procesu razvoja uvek postoje savrsene, sveobuhvatne promene, razlike ili transformacije koje neprestano kulminiraju jedna u drugu te se time reprodukuju ili samoobnavljaju, sto je u hriscanstvu odredjeno kao: Otac, Sin i Sveti Duh.

      Ali, ovo je dosta opsirno i kompleksno pa je obrazlozeno u obe moje knjige. Zbog toga je potrebno procitati obe knjige u celosti da bi se bolje ili jasnije razumelo sto nastojim da izrazim.

      Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s