Mesečne arhive: februar 2016

Dobrota i mudrost


Visok koeficijent inteligencije nije uvek uslov za razvoj mudrosti. Covek s visokim koeficijentom inteligencije moze biti lukav, ali ne i mudar. Mudrost i lukavsto nisu isto. Mudrost predstavlja sustinsko razumevanje samog sebe. Shodno tome i svoje okoline. To osposobljava ljude da grade konstruktivne i harmonicne odnose s drugima koji se zasnovaju na iskrenosti, pravdi, postenju, plemenitosti, altruizmu ili dobru. Akcije i ponasanje ljudi koje proizilaze iz mudrosti, ne koriste samo njima, vec blagotvorno deluju i na okolinu.

Za razliku od mudrosti, lukavstvo ne bira sredstvo za postizanje cilja. U njemu dominira podlost, pohlepa, manipulacija, obmana, nepravda. Jednom recju zlo kojim se stvara otudjenost i razdor medju ljudima. Aktivnosti koje proizilaze iz lukavstva, pohlepe i zla ugrozavaju zivote nevinih ljudi, pa i same planete.

Mada neka duhovna ucenja nastoje da opovrgnu postojanje dobra i zla, takva teorija po mnogo cemu ima karakteristike “nojevog zabadanja glave u pesak” kao i potpunog odvajanja od svakodnevnog zivota koji obiluje njihovim primerima. Poricanje dobra i zla nece pomoci ljudima da povrate duhovni mir i ravnotezu, vec pronalazenje nacina kako da reaguju na njih i kako da ih prevazidju.

Tvrdjenje da dobro i zlo postoji u ljudima a, ne izvan njih je besmisleno. Njime se ukazuje na nepoznavanje zakonitosti razvoja drustva i pojedinaca, odnosno njihove medjusobne interakcije i uslovljenosti. Ne moze nesto biti u pojedincima a, da nije u drustvu i obrnuto, jer su uparvo pojedinci ono sto cini drustvo.

Pojedinac koji je u svom intelektu razvio zlo davace ga i drugima ili drustvu. Takvi pojedinci kradu, manipulisu, ubijaju, siluju zene, decu, muskarce, muce zivotinje i ljude, izivljavaju se nad nevinim i slabim. Nemaju obzir ni postovanje za nikog. Nista im nije sveto.

Degradacijom moralnih vrednodsti u drustvu sve vise preovladava misljenje da je dobar covek glup. Time se samo ukazuje na nepoznavanje istinskih karakteristika dobrote. Dobrota nije kukavicluk i bespomocnost. Niti je neuroticnost koja ne zna svoju vrednost, pa dozvoljava ponizavajuci tretman.

Naprotiv, dobrota je hrabrost, odgovornost i smelost suocavanja s onim sto jeste. Dobrota nikoga ne sili, niti podcinjava ali, isto tako ne dozvoljava da bude potcinjena. Ona ceni druge ali, i sebe. Dobrota je zasnovana na mudrosti koja ima sustinsko razumevanje postojanja, dok se zlo zadrzava u lukavstvu i pojavnom razumevanju. Nije slucajno da su svi mudraci do sada bili dobri. Kao ni to, da sve religije i duhovna ucenja, isticu neophodnost konstruktivnog ponasanja u procesu duhovnog razvoja.

Svaki covek se radja s nizim, destruktivnim i visim konstruktivnim nagonom da cini zlo i dobro. Koji ce neko nagon razviti/razvijati zavisi od vise faktora. Osnovni je da razume svoju svest. Da razume uticaj osecanja (podsvesnog i nadsvesnog ) na formiranje misli, odnosno razvoj svog intelekta.

Time dobija mogucnost da utice na svoje misli, da ih kontrolise, usmerava i tako gradi svoj karakter. Dakle, iako je inteligencija svakog coveka odredjena rodjenjem, njegov karakter nije. Njega svaki covek sam kreira kroz izbor razlicitih nagona.

La Rosfuko je pravilno uocio da nije dovoljno imati samo dobre kvalitete, vec da treba znati upravljati njima. Znaci, dok je za zlo dovoljan samo viskok stepen inteligencije, za dobro je, pored toga, porebna sposobnost usmeravanja vlastitog razvoja. Jedino mudrost ukazuje u kom pravcu i u koju svhu treba usmeriti svoju inteligenciju da bi se ostvario progresivan, funkcionalan razvoj koji ce rezultirati unutrasnjim ispunjenjem i smislom.

Ljudi koji su se opredelili za nize nagone pohlepe, prokletstva, iskoriscavanja drugih, odnosno koji su u potisnuli “glas savesti” postaju beskrupulozne, bezosecajne psihopate koje cine zlo radi svoga sebicnog interesa. Takvi ljudi mogu biti izuzetno inteligentni, poslovno uspesni, snalazljivi, itd. Medjutim, oni su otudjeni od vlastitog potencijala konstruktivnosti ili duhovne sustine. Usled toga dodje do unutrasnje dezintegralnosti i neiskrenosti koja se oseca kao stalni nemir, nezadovoljstvo i unutrasnja praznina.

Sreca takvih ljudi nikad ne zavisi od njih, vec uvek od neceg izvan njih. Kao na primer, uspeha manipulacije, dokazivanja, imidza, materijanih vrednosti, itd. To ih sprecava da ostvare dusevni mir nezavisno od okolnosti.

Za razliku od njih, ljudi koji odaberu da slede plemenita osecanja i “glas savesti”, prevazidju nize nagone i tako ostvare unutrasnju integralnost i iskrenost. To im omoguci potrebnu objektivnost i sustinsko razumevanje neophodno za postizanje razvoja koji rezultira unutrasnjim i vanjskim skladom, kao i prevazilazenjem teskih zivotnih okolnosti.

komentari:

https://forum.krstarica.com/entry.php/44040-Dobrota-i-mudrost

Advertisements