Mesečne arhive: jun 2017

Samodoslednost


– Svaki covek sve izvan sebe dozivljava i procenjuje kroz sebe. Zato je odnos koji imamo sa sobom osnova svih odnosa. Sto bolje ili jasnije sagledavamo sebe, bicemo u stanju da jasnije sagledavamo i sve izvan nas. Medjutim, proces samospoznaje nikada nije potpun, konacan ili zavrsen. On traje citav zivot posto se ostvaruje razvojem unutrasnjeg, bezgranicenog potencijala. Iz tog razloga je veoma vazno uocavati promene u vlastitoj svesti kroz razlicita osecanja i misli.

Sustinski duhovni potencijal je uvek konstruktivan. Javlja se ili, kao ljubav, tj. plemenita, velikodusna osecanja koja nadrastaju egoizam. Ili, kao savest u vidu najvisih, moralnih principa koji osposobljavaju coveka da svesno prevazilazi niske, egoisticne nagone i interese radi opstih, i time deluje pravedno i posteno. Takav proces primorava ljude na apsolutnu iskrenost. To im pomaze da stave sebe u proporcionalan odnos s okolinom, cime dobiju realniju predstavu i o sebi i o drugima. Na taj nacin dobijaju jasan uvid u progresivne promene koje moraju ciniti da bi ostvarili sklad i funkcionalnost u vlastitom zivotu.

Misljenje koje imamo o sebi je od izuzetnog znacaja, jer uslovljava nase ponasanje i aktivnosti. Zbog toga ga je neophodno stalno preispitivati. Koliko je zasnovano na vanjskom uticaju, a koliko na autenticnom, unutrasnjem uvidu i vrednostima? Naravno, da vanjski uticaj i misljenje drugih nije uvek stetno. Ono takodje moze biti pozitivan element procesa rasta i razvoja. Pogotovo u slucaju kada se izgubi unutrasnji moralni kompas i zapadne u krizu.

Tada nam misljenje drugih moze pomoci da dobijemo realniju predstavu o sebi i svom stanju. Da nas primora da preispitamo svoje stavove, uvidimo zablude i time opet uspostavimo kontakt s unutrasnjim duhovnim potencijalom. Medjutim, ukoliko se pridaje preteran znacaj vanskom uticaju i vrednostima, odnosno ukoliko se nekriticki prihvata misljenje drugih, tako da na osnovu njega formiramo misljenje o sebi, onda je vanjski uticaj stetan. On nas sprecava da razvijamo vlastitu autenticnost ili da koristimo vlastiti duhovni potencijal koji je neophodan da bi se ostvarila smisaona egzistencija. Znacaj auteniticnog razvoja i samodoslednosti istice se i u sledecim citatima:

A. Whitney Griswold: „Samopostovanje se ne moze uloviti. Ne moze se kupiti. Ono nije nikada za prodaju. Ne moze se proizvesti iz javnih odnosa. Ono nam dodje kad smo sami, u tihim momentima, na tihim mestima, kad iznenadno shvatimo da smo, znajuci dobro, radili dobro; znajuci lepo, sluzili tome; znajuci istinu, govorili je.“

A. Lincoln: „Karakter je kao drvo, a reputacija kao senka. Senka je ono sto mislimo o njemu; drvo je prava stvar.“

A. Lincoln: „Zelim da upravljam poslove ove administracije tako da na kraju, kad odlozim dizgine vlasti, ukoliko izgubim svakog prijatelja na zemlji, da mi ostane samo jedan koji se nalazi u meni.“

Balzac: „Nema vece prepreke ka dobrom odnosu s drugima od rdjavog odnosa sa samim sobom.“

Marion L. Jacobsen: „Stetis sebi i svom odnosu s drugima ukoliko imas suvise visoko ili suvise nisko misljenje o samom sebi. Posmatraj sebe skromno i realno. I nemoj se lazno predstavljati zato sto hoces da izgledas to sto nisi.“

Merilo


Danica Miletic: „Meri coveka kako se raduje za tebe ne kako tuguje sa tobom.“

– Da li je bas tako? Teska vremena su oduvek bila najbolji test prijateljstva. Nepouzdan prijatelj deli s tobom samo radost. Veran deli i radost i tugu. Ako hoces upoznati coveka, tad ga meri i kroz radost i kroz tugu.

„Radovati se tudjoj sreci je vrhunac plemenitosti ljudskog bica.“

-Vrhunac postoji samo u ogranicenosti kao poslednja faza. Plemenitost nije ogranicena. Zato i nema vrhunac, vec se razvija zajedno s covekom. Kada volimo tada se radujemo sreci drugog, ali isto tako osecamo njegovu bol u patnji. Uz njega smo i u dobru i u zlu. Ako neko nije sposoban da oseti neciju tugu, nece biti sposoban ni da oseti neciju radost. Samo onaj ko iskreno tuguje s nekim, iskreno se i raduje njegovoj sreci.

—————————-

Dusko Radovic: „Dobra je svaka muka koja nas povezuje i lose je svako dobro koje nas razdvaja.“

-U svakom slucaju da vanjska muka i dobro predstavljaju velika iskusenja za ljude. Ipak, njihova reakcija na takva iskusenja se razlikuje. Sve zavisi od toga sta je u njima? Ako u njima prevladava zlo, nema te muke koja ce ih istinski zbliziti i povezati. Ako je u njima istinsko dobro i ljubav tad nema vanjskog iskusenja koje ih moze razdvojiti.

—————

Dostojevski?: „Biram biti čovjek. Oprostiti, zaboraviti loše, a zapamtiti lijepu gestu. Priznati kad pogriješim i kažem onu najtežu riječ: OPROSTI. Osjećam se bolje kao čovjek. Zbog ponekog dobrog djela i lijepe riječi, čak i ako mi suprotna strana ne uzvrati. Nema veze, ljepše je ovako. Divan je osjećaj kada legneš noću u krevet i lako zaspiš, jer nema tamnih utvara da te progone zbog zlih djela. Čista savjest je od neprocjenjive vrijednosti.“

-Zaista. Cista savest je oaza duhovnog mira u stalnim nemirima zivota.

——————-

-Sve ima svoje pravo vreme primene, pa i odricanje i zadrzavanje. Ne dobija se uvek zadrzavanjem, niti se gubi odricanjem. Ponekad gubimo mnogo vise zadrzavanjem nego odricanjem.

—————-

„Ne hodaj na prstima kroz zivot se gazi.“

-Ne hodaj na prstima, ali i ne gazi. Kroz zivot se koraca. Nisi balerina da ides na prstima. Nisi ni govedo u krdu da gazis sve pred sobom. Covek si. On ide smelim, ali i odmerenim koracima, jer postuje i svoj i tudji zivot.

——————

Mesa Selimovic?: „Brini se vise za svoju savjest, nego za svoj ugled. Jer, savjest je ono sto ti zaista jesi, a ugled je ono sto drugi misle o tebi. A ono sto drugi misle o tebi…to je njihov problem.“