Mesečne arhive: septembar 2012

Komentari na Kazanovu


Đakomo Kazanova: “Žena uopšte nema čari, sve dok ih vi ne otkrijete.”

Zxy: “Lep izbor citata čija sadržina prija kao i njihovih komentara
hvala ti na svemu što radiš Sofija.
Ja bih se ipak zadržao na onom što reče Kazanova
jer mislim da ga nisi dobro razumela
U ono vreme nosile su glomaznu odeću žene
do čari se dolazilo tek kad se to sve skine
bilo je tu dosta posla dok se sve otkrije.”

– Haha zxy, hvala. Ali, ne vredi da branis Kazanovu jer se on mogao bolje izraziti. Moja izjava je jesna i ne ostavlja nedoumicu o zenskim carima. Njegova se izjava moze tumaciti na vise nacina. Jedan od njih je taj sto si ti pomenuo. Takav nacin je ogranicen jer se zadrzava samo na muskoj percepciji ili dozivljaju. Sto znaci da nije objektivan, vec iskljucivo subjektivan.

Za njega cari zene postoje samo onda kada ih on otkrije. Ako ih ne otkrije, one ne postoje, sto je tacno za njegovu subjektivnu, ali ne i objektivnu realnost. Zenske cari postoje bez obzira da li su skrivene ili otkrivene; bez obzira da li ih je on otkrio ili ne.

Drugi je da zena bez muskarca nije u stanju da otkrije svoju vlastitu vrednost ili cari, sto je stavlja u podredjen polozaj koji potcenjuje njenu sposobnost samorazvoja. Koliko ce zena biti svesna njenih cari ne zavisi od muskarca vec od same zene.

Mada, komplementarna supronost muskarca i zene (kao yin i yang) ima svrhu razvoja, ali u takvom sistemu ni jedna suprotnost nema podredjen ili nadredjen polozaj, vec su obe podjednako vazne i znacajne za medjusobno postojanje ili opstanak.

Sto znaci, da je ipak neophodna medjusobna interakcija muskarca i zene koja ce stimulisati ili aktivirati razvoj njihovog unutrasnjeg potencijala. Medjutim, potencijal uvek postoji bez obzira da li je aktiviran ili ne.

123loncar: “..mislim da pojam čari nije prikladan za ono o čemu govori sofija ..ono što očarava mene ne mora ni jednog živog stvora da očarava … a mene ili nekog bilo kog, može da očara nešto što je dopadljivo na ovaj ili onaj način .. a dopadljivost suprotnog pola za bilo kog zdravog čoveka formira se kao skup ili spreg mikro dopadljivosti … dakle , zasigurno je da svaka osoba ima gotovo beskonačan broj dopadljivih elemenata na sebi / u sebi / oko sebe — zrači …a ta beskonačnost razume se ako se vratimo na početak da smo na tom planu različiti , samo zato što je svak od nas jedinstven u vremenu i prostoru ; pa je i dopadljivost nečija jedinstvena i neponovljiva …dakle, nema univerzalne dopadljivosti ili pak nedopadljivosti ; stoga nema ni univerzalne čarobnost , jer nema univerzalnih čari … za nekog su očaravajuće plave oči , a za nekog crne ; a retki su ravnodušni / ne lože se na oči … i tako u beskraj ..stoga bilo ko ne može biti siguran ako je očaravajući za neke na taj i taj način da je isto tako i očaravajući za onoga koji je njega začarao … sve u svemu , kad se govori o čarima , subjektivizam je objektivan do “ koske “ …svi koji misle i veruju u populističku / masovnu očaranost, umiri žedni i željni istine … masovna očaranost se proizvodi , kao sapun ili pak viršle … stoga je i prolazna .. svak ko je bio očaran ( lično – bez populističke euforije ) nekom osobom i spoznao to stanje u sebi , zna da je ono večito ( imalo ili nemalo ljubavi ) …a onaj kod koga nečije čari ni vreme ne uništi ( mislim na starost ) , taj zna štaje večna ljubav i večno voljenje … dakle , svak ima čari ako je večno voljen ( do smrti u dobru i zlu ).. a ako se ne voli večno ( do smrti u dobru i zlu ) , onda i nije bilo ljubavi jer nije tu ništa bilo očaravajuće — onda je sve to bila sujetna potreba za posedovanjem , u kojoj je bilo lažnih iskaza o čerima koje očaravaju .. zavodnička manipulacija …a to znaju podjednako žene kako i muškarci …tako ja mnim …”

– Odlicno zapazanje loncar. U potpunosti se slazem da se razliciti ljudi ocaravaju razlicitim stvarima, pa je i definicija i dozivljaj ljubavi razlicit za svakog coveka. Uzrok tome je razlicit razvoj ljudi.

Jung je s razlogom okarakterisao proces individuacije kao osnovnu teznju, ako ne i svrhu inkarnacije svakog ljudskog bica. Individuacijom se ostvaruje (simbolicno receno) sazrevanje, kompletiranje, ostvarenje celovitosti ili samoispunjenje.

Ja sam vec ranije istakla da je za aktivnost ili razvoj neophodna komplementarna suprotnost. To se vidi po tome sto ljudi pored svesnog nivoa koji se manifestuje kao aktivnost misli takodje imaju i sazeti, nesvesni intenzitet osecanja.

Ali, isto tako pored unutrasnje (subjektivne) suprotnosti, svesni nivo ljudi ima spoljasnju (objektivnu) suprotnost, sto mu u kombinaciji ili njihovoj specificnoj interakciji omogucava kompleksan razvoj licnosti ili individualnost.

Za zdrav ili funkcionalan razvoj licnosti neophodne su obe ove interakcije ali u potrebnoj zastupljenosti ili balansu (sto nije uvek lako postici). Preterana spoljasnja ili unutrasnja interakcija (formirana kroz polusvesni ego) dovodi do odredjenih zabluda, a time i nefunkcionalnog ponasanja.

Poznato je da oba pola u ranoj mladosti ili periodu puberteta pocinju zapazati spoljasnju suprotnost polova, a time i teznju za spojem ili jedinstvom koje se manifestuje, bilo kao fizicka, bilo kao romanticna ljubav. Takva spoljasnja suprotnost je znacajan stimulans za proces unutrasnjeg sazrevanja kod mladih ljudi ili njihovu unutrasnju teznju ili potrebu za ispunjenjem ili celovitoscu.

Medjutim, dok mladi ljudi svoju snaznu potrebu ili nagon nastoje da zadovolje samo izvan sebe ili kroz druge ljude (usled toga sto jos uvek nisu u dovoljnoj meri svesni svog unutrasnjeg potencijala ili svoje vrednosti) dotle zreliji ljudi s visim stepenom samospoznaje i integralnosti otkrivaju vlastiti unutrasnji potencijal kojim ostvaruju process individuacije sto rezultira unutrasnjim stanjem mira, ispunjenja ili zadovoljenja, cime nestaje i preterana ( cesto i neuroticna potreba) za spoljasnjim ispunjenjem.

Da li to znaci da osoba s visokim stepenom individuacije vise nema potrebu za partnerom? Ne u potpunosti. To znaci da je takva osoba OK. i s partnerom i bez partnera. Da je u stanju da u svakoj situaciji otkrije ono najefikasnije za nju ili da ostvari potrebnu funkcionalnost, mir i zadovoljstvo.

Cak sta vise, progresivna individuacija je uvek uslov zdravog, sretnog i funkcionalnog odnosa izmedju dvoje ljudi, i obrnuto. Ukoliko osoba ne ostvaruje potrebnu individuaciju ona nije svesna svoje vrednosti i svoga potencijala tako da nije u stanju da sama ostvaruje unutrasnje stanje mira i zadovoljenja vec to uvek trazi, ocekuje ili zahteva od okoline ili drugih ljudi. Medjutim, ne postoji osoba izvan nje koja ce biti u stanju da to ucini, sto ce kad-tad rezultirati konfliktom, razocaranjem i uzaludnim traganjem za idealnim partnerom.

Odgovornost


Marko Šelić Marčelo: “Odgovornost treba da postoji sve do tačke koja ti ne ugrožava slobodu, sve dok ne kažeš, ok, možda ovo ne bi trebalo.”

– Da bi sloboda bila sloboda ona mora imati kontinuitet. Da bi kontinuitet bio moguc neophodni su odgovorni izbori. Da bi covek bio u stanju da se odgovorno ponasa on mora imati adekvatno razumevanje sustinskog jedinstva univerzuma koji funkcionise po principu konstruktivnog smisla, reda ili sklada. Takvo razumevanje dolazi samo s progresivnim duhovnim razvojem. Zato nema istinske slobode bez duhovnog razvoja i odgovornosti. Sloboda bez odgovornosti je haos destrukcije.
“ok, mozda ovo ne bi trebalo” nije nista drugo nego odgovoran izbor koji pravi razliku izmedju konstruktivnog i destruktivnog razvoja, tj. izmedju smisla i besmisla ili kontinuiteta slobode i njenog kraja.
————-
Aristotel: „Smatram hrabrijeg onog koji prevlada svoje želje, nego onoga koji pobijedi svoje neprijatelje; jer najteža bitka je nad sobom samim.“

-Slazem se. Takva bitka se postize odgovornim izborima ili operedeljivanjem za opsti sklad koji ima manifestaciju savesti, postenja, iskrenosti i plemenitosti na racun nizeg, individualnog ili sebicnog nagona pohlepe, neiskrenosti, manipulacije, koristoljublja, itd.
———
Goethe: „Slobodni ste ako vam je savest čista.“

-Jos jedna potvrda da se sloboda ostvaruje doslednim i odgovornim izborom sustinskog, univerzalnog sklada, smisla i reda.
——————-
Konfučije: “Ko nastoji da zadovolji sve svoje strasti, taj gasi vatru slamom.”

– Pohlepni ljudi imaju povrsnu, ogranicenu ili iluzornu, a ne sustinsku spoznaju slobode. Zato njihovi bezobzirni ili neodgovrni izbori kad-tad rezultiraju gubitkom slobode jer kreiraju nezeljene, destruktivne posledice po njih same.
———–
Lav Nikolajevič Tolstoj: “Što manje ljudi znaju o lošim djelima drugih ljudi, tim strožiji su prema samim sebi.”

-To je jedan od razlog zasto neki ljudi s radoscu i zadovoljstvom istrazuju losa dela drugih. 🙂 Time pravdaju i oslobadjaju sebe za vlastita losa dela i neodgovorne izbore.
———————
‎ Đakomo Kazanova: „Žena uopšte nema čari, sve dok ih vi ne otkrijete.“

-Ako ih nema kako se onda mogu otkriti? Otkriti se moze ono cega ima. Cega nema to se ne moze otkriti. Zato je istina da zena ima skrivene cari koje se ukazuju onom ko je sposoban da ih otkrije.
———-
Kolins: „Zavist i strah jedine su strasti za koje nije vezan užitak.“

-Hm. Istina je da se ne uziva u zavisti. Medjutim, zavist je neodvojiva od uzitka jer nastaje kao reakcija na uzitak drugih. Zavidnog coveka uvek muci misao da drugi uzivaju vise nego on. Iz tog razloga kod njega je prisutan stalni strah de ce kod drugih otkriti kvalitetniji ili potpuniji uzitak.

Sadasnji trenutak


Tumaram_i_dalje: “prihvatanje sadasnjeg trenutka ma kakav on bio je centralno ucenje eckhart tolla. ali ne u smislu sadrzine sadasnjeg trenutka koji je forma koji je promenljiv vec u smislu bezvremenog neuslovljenog prostora u kom se raznolika sadrzina odvija. zato mislim da tollova ucenja nisu usmerena da se covek oseti „bolje“ u kolokvijalnom smislu jer zamislimo najbanalniji, najekstremniji slucaj (koji sluzi da olaksamo razumevanje)-zavisnik od droge. ako zavisnik prozivljava pakao i time stvara patnju sebi i svojim bliznjima i zeli to da promeni ali ne moze jer je bespomocan rob narkotiku kakvu ulogu „prihvatanje“ ima u njegovom zivotu?..
toll u knjizi „nova zemlja“ ima jedno poglavlje pod naslovom „cuvari frekvencije“ u kom se govori kako mnogi probudjeni ljudi danasnjice svojim prisustvom ucestvuju u budjenju ostalih ljudi.. i tako daje primere da ce neki od tih probudjenih ljudi na spoljasnjem nivou biti vrlo aktivni svojim radom kroz prosveceni biznis, umetnost, duhovno isceljivanje dok ce neki drugi probudjeni ljudi kako toll jasno kaze biti vise okrenuti ka unutra i nece se mnogo eksponirati-obezbedice sebi minumum materijalne nezavisnosti vodeci spolja gledano vrlo neaktivan zivot, ili ce biti otpadnici od drustva ili ce postati „zavisni od neke droge jer je zivot na ovom svetu previse bolan za njih“…
dakle prema tome mozemo zakljuciti da zivot u sadasnjem trenutnku nuzno ne oslobadja od patnje, bola i raznih oblika zavisnosti.
ovo sve govorim jer razumem da je osnovni motiv upustanja u tollovo (slobodno mogu reci i isusovo, budino itd itd) ucenje oslobodjenje od patnje.
zeleo bih da cujem vase misljenje o ovome ?”
——————
Tumaram_i_dalje, izvini sto nisam ranije odgovorila, ali tek sada sam slobodna da to ucinim. U svakom slucaju da Toll ostvaruje dublje svesno prodiranje cime otkriva skrivenu dimenziju duse. Za takvu dimenziju je karakteristicna intuicija, pa i misticni dozivljaj koji lebdi u besprostoro-vremenskoj punoci/bogatstvu/potencijalu novih uvida ili spoznaje. Lepotu takve dimenzije, ljudi vekovima docaravaju kroz umetnost.

Dakle, bez intuitivnog uvida nema ni novog otkrica, samim tim ni spoznaje ili ucenja. Medjutim, kakav ce karakter necijeg ucenja biti zavisi od nacina njegove interpretacije. Dok pesnici i mistici lebde u plodonosnim oblacima, noseci kisu zednoj zemlji, oni je ne izrucuju vec samo nagovestavaju.

Zato njihovo ucenje donosi osvezenje, ali nema praktican znacaj. Da bi do njega doslo neophodno je oploditi zemlju kisom ili ostvariti spoj vise i nize sfere jer time nastaje akumulacija viseg bezgranicnog potencijala koja je u stanju da se realizuje u novu spoznaju. Dok se lepota i punoca zgusnutog, kompaktnog oblaka osecanja ne rastoci u individualne kapi misli ne moze se ostvariti jasnoca ili razumevanje s prakticnim znacajem.

Svest ima svoj ritam ili ciklus samoobnavljanja u kojem svi njeni aspekti moraju biti podjednako zastupljeni da bi se ostvario smisao ili potreban progres. Zbog toga ja i isticem znacaj balansa ili ravnoteze izmedju aktivnog, svesnog nivoa ili procesa misljenja s pasivnim, nesvesnim nivoom osecanja.

Mislim da je Ekart ostao zasenjen lepotom i intenzitetom vise duhovne sfere sto mu je onemogucilo da shvati zakonitosti svesne transformacije, a time i aktivnog svesnog nivoa ili funkcije misljenja pa ga je obezvredio. Medjutim, ova tema je dosta kompleksna tako da ne bih bila u stanju da je ovde detaljnije obrazlozim, zato cu pokusati da se zadrzim na interpretaciji sadasnjeg trenutka.

Poznato je da postoje razlicite tehnike relaksacije ili opustanja kojim se nastoji osveziti od disfunkcionalne ili preopterecene aktivnosti misljenja nastale neprirodnim zivotnim tempom. Naime, kompleksnost spoljasnjih nadrazaja sve vise uzrokuje preteranu okupiranost i identifikaciju s vanjskim vrednostima cime se gubi kontakt s unutrasnjim, sustinskim vrednostima.

Na taj nacin izostaje potreban proces unutrasnjeg duhovnog razvoja ili samospoznaje. Samospoznajom ljudi otkrivaju svoj visi, duhovni potencijal koji predstvalja neunistivu “oazu” snage, mira, ljubavi i konstruktivnosti. Zato izostanak duhovnog razvoja uvek rezultira dezintegracijom licnosti sto se oseca kao praznina i nezadovoljstvo koje se nastoji ispuniti kroz spoljasnji sjaj ili vrednosti (usled toga sto covek nije svestan vlastitih) sto vodi u stanje jos vise disfunkcionalnosti, pa i zavisnosti kao na primer, droga, kocka, alkohol, itd. Jer, dok su unutrasnji resursi neiscrpni dotle su spoljasnji uvek ograniceni.

Ekartov sadasnji trenutak nije nista drugo nego moment svesne integralnosti u kojem se dosegne jedinstvo licnosti tako da osoba nije razjedinjena nego je u potpunosti prisutna ili sabrana da koristi svoj puni potencijal sto rezultira izvanrednim bezvremenskim mirom i lepotom duhovne snage. Medjutim, za postizanje takvog momenta nije dovoljna samo fizicka vezba ili tehnika vec konstantan, progresivni, duhovni razvoj koji u sebe ukljucuje aktivnu unutrasnju interakciju. Mada takva interakcija cesto zapocinje fizickim opustanjem ili relaksacijom ona se takodje sastoji od refleksije, kontemplacije i dubokog, iskrenog preispitivanja svoga nacina zivota i ponasanja.

Nema nepromenljive duhovne probudjenosti vec je to proces koji traje sve vreme dok smo u ovoj dimenziji, pa je samim tim podvrgnut i progresu i regresu. Istina je da ljudi ostvaruju razlicit duhovni razvoj, pa samim tim imaju i razlicit uvid, ali ne postoji probudjen ili savrsen covek koji se ne razvija ili ne produbljuje svoje ucenje i razumevanje. Zato se nicije ucenje ne treba bezuslovno ili nekriticki prihvatati ukoliko ne rasplamsava skrivenu iskru nase vlastite svetlosti i uvida.

Iako bol i patnja nisu prijatni, oni takodje imaju svoju svrhu u procesu ucenja posto predstavljaju znacajan podsticajni element promene. Njima se cesto signalizira odredjena nefukcionalnost i zamaskirana arogantnost ega koja se opire nezeljenoj ali potrebnoj ili zrelijoj promeni nacina zivota i ponasanja.

Dokle god se opire bolu i patnji ili dokle god se oni nastoje izbeci sprecava se i dublji uvid, a time i progresivnija promena ili razvoj. Ipak, neophodno je naglasiti da postoje razlicite kategorije ili uzroci bola i patnje sto iziskuje neophodnost razlicitih uvida ili razumevanja za njihovo prevazilazenje.
Sazeto: samo osoba s potrebnim duhovnim razvojem koja ostvaruje integralnost u stanju je da dozivljava ili prihvata sadasnji trenutak, tj. da pronalazi mir u njemu jer dopire do duse ili neiscrpnnog, sustinskog izvora snage i mudrosti. Ali, za sada toliko. Ukoliko smatras da nesto zahteva jasnije obrazlozenje, nastavi da pitas. 🙂 Pozdrav i sve najbolje!

Bijant


Bijant: „U mladosti treba uspijevati, u starosti – biti mudar.“

-Sretne okolnosti su moguce u uspehu; ali su retke. Uspeh se u glavnom zasniva na mudrosti. Da bi covek bio istinski uspesan i sretan mora biti mudar. Mudrost se ostvaruje adekvatnom samospoznajom ili duhovnim razvojem preko kojeg se spoznaju sustinske potrebe. Time se omogucava pravilna procena ponasanja ili odnosa prema drugim ljudima i materijalnim vrednostima.
————
Meša Selimović: “Svako ima svoju istinu, i to je baš dobro, samo ne znam zašto se zove istinom, jer bi istina morala biti jedna, pa bismo pomrli od dosade, a najbolje je kad je tuđa istina neistina, zabavnije se živi.“

-Istina jeste jedna, ali je njena lepota u njenoj beskonacnoj dubini. Svako od nas dosegne odredjeni stepen te dubine i time ostvari drugacije prosvetljenje ili razumevanje. Takve razlike nam omogucavaju ucenje ili upoznavanje njene kompleksnosnosti i kroz sebe i kroz druge.
———
Bertold Breht: „Nikada ne vjeruj onome koji o svakome govori dobro.“

– Hm. A sta s onim koji o svakom govori lose? Duhovni razvoj i kultura ljudi se cesto moze uociti po temi njihovog razgovora. Sto god su ljudi povrsniji oni vise diskutuju druge ljude i obrnuto. Naravno, da je ponekad neophodno pomenuti druge ljude. Medjutim, u tom slucaju se treba voditi racuna o motivu ili nacinu njihovog pominjanja. Plemenito je javno odati priznanje i pohvalu za necije licne vrednosti i humana dela jer se time moze pozitivno ili stimulativno uticati i na druge.

Ali, ukoliko je u pitanju necija disfunkcionalnost, tada je pozeljna diskretnost, te se najpre treba razgovarati s osobom koja ima problem. S drugim ljudima se o tome treba govoriti samo onda ako ih se to tice ili ako takvom informacijom mogu izvuci pouku ili izbeci neke neprijatnosti.
—-
‎Mahatma Gandhi: „Ljudi svakog dana češljaju i uređuju svoju kosu, a zašto ne i srce?“

-Zato sto je kosu lakse urediti nego srce. Kosa iziskuje povremeni, a srce stalni trud.
————–
-Dobrota nije nista drugo nego koncentrisana ili sazeta mudrost koja deluje kroz osecanje, dok je mudrost rasplinuta dobrota koja ostvaruje jasnocu razumevanja. Zato nema dobrote koja ne sadrzi mudrost, kao sto nema ni mudrosti koja ne daje dobrotu.
————–
– Mudrost je najdublji, bozanski uvid ili razumevanje koje izvire samo iz cistog i iskrenog srca. U njemu je sadrzana jedinstvena celovitost, sklad ili harmonija univerzuma. Lukavstvo ili dvolicnost nastaje iz pojavnog, ogranicenog ili individualnog razumevanja. Takvo razumevanje nikad ne daje mir ni dobrotu vec uvek rezultira neskladom i nefunkcionalnoscu, ne samo za druge vec i za samu osobu koja ostaje zarobljena takvom iluzornom spoznajom.
———-
‎ Kineska poslovica: „Rana koju ti zada prijatelj nikada ne zacijeli.“

-Iskren prijatelj nikad nece zadati ranu, vec lazni. U tom slucaju se nema sta zaliti vec naci uteha u saznanju da smo napokon otkrili istinu i oslobodili se zablude prijateljstva.