Mesečne arhive: septembar 2012

Odgovornost


Marko Šelić Marčelo: “Odgovornost treba da postoji sve do tačke koja ti ne ugrožava slobodu, sve dok ne kažeš, ok, možda ovo ne bi trebalo.”

– Da bi sloboda bila sloboda ona mora imati kontinuitet. Da bi kontinuitet bio moguc neophodni su odgovorni izbori. Odgovorni izbori se mogu praviti tek onda kada se sledi univrezalni zakon smisla koji funkcionise po principu konstruktivnog odrzanja i razvoja zajednistva. Razumevanje tog zakona nastaje s duhovnim razvojem. Zato nema istinske slobode bez duhovnog razvoja i odgovornosti. Sloboda bez odgovornosti je haos destrukcije.
“ok, mozda ovo ne bi trebalo” nije nista drugo nego odgovoran izbor koji pravi razliku izmedju konstruktivnog i destruktivnog razvoja, tj. izmedju smisla i besmisla ili kontinuiteta slobode i njenog kraja.
————-
Aristotel: „Smatram hrabrijeg onog koji prevlada svoje želje, nego onoga koji pobijedi svoje neprijatelje; jer najteža bitka je nad sobom samim.“

– Takva bitka se postize odgovornim izborima ili operedeljenjem za opsti sklad koji ima manifestaciju savesti, postenja, iskrenosti i plemenitosti na racun nizeg, sebicnog nagona pohlepe, neiskrenosti, manipulacije, koristoljublja, itd.
———
Goethe: „Slobodni ste ako vam je savest čista.“

-Jos jedna potvrda da se sloboda ostvaruje doslednim i odgovornim izborom sustinskog, univerzalnog sklada, smisla i reda.
——————-
Lav Nikolajevič Tolstoj: “Što manje ljudi znaju o lošim djelima drugih ljudi, tim strožiji su prema samim sebi.”

-To je jedan od razlog zasto neki ljudi s radoscu i zadovoljstvom istrazuju losa dela drugih. Time im vlastita izgledaju prihvatljiva i bezazlena.
———————
Kolins: „Zavist i strah jedine su strasti za koje nije vezan užitak.“

-Hm. Istina je da se ne uziva u zavisti. Medjutim, zavist je neodvojiva od uzitka, jer nastaje kao reakcija na uzitak drugih. Zavidnog coveka uvek muci misao da drugi uzivaju vise nego on. Iz tog razloga kod njega je prisutan stalni strah de ce kod drugih otkriti kvalitetniji i potpuniji uzitak.

Advertisements

Sadasnji trenutak


Tumaram_i_dalje: “prihvatanje sadasnjeg trenutka ma kakav on bio je centralno ucenje eckhart tolla. ali ne u smislu sadrzine sadasnjeg trenutka koji je forma koji je promenljiv vec u smislu bezvremenog neuslovljenog prostora u kom se raznolika sadrzina odvija. zato mislim da tollova ucenja nisu usmerena da se covek oseti „bolje“ u kolokvijalnom smislu jer zamislimo najbanalniji, najekstremniji slucaj (koji sluzi da olaksamo razumevanje)-zavisnik od droge. ako zavisnik prozivljava pakao i time stvara patnju sebi i svojim bliznjima i zeli to da promeni ali ne moze jer je bespomocan rob narkotiku kakvu ulogu „prihvatanje“ ima u njegovom zivotu?..
toll u knjizi „nova zemlja“ ima jedno poglavlje pod naslovom „cuvari frekvencije“ u kom se govori kako mnogi probudjeni ljudi danasnjice svojim prisustvom ucestvuju u budjenju ostalih ljudi.. i tako daje primere da ce neki od tih probudjenih ljudi na spoljasnjem nivou biti vrlo aktivni svojim radom kroz prosveceni biznis, umetnost, duhovno isceljivanje dok ce neki drugi probudjeni ljudi kako toll jasno kaze biti vise okrenuti ka unutra i nece se mnogo eksponirati-obezbedice sebi minumum materijalne nezavisnosti vodeci spolja gledano vrlo neaktivan zivot, ili ce biti otpadnici od drustva ili ce postati „zavisni od neke droge jer je zivot na ovom svetu previse bolan za njih“…
dakle prema tome mozemo zakljuciti da zivot u sadasnjem trenutnku nuzno ne oslobadja od patnje, bola i raznih oblika zavisnosti.
ovo sve govorim jer razumem da je osnovni motiv upustanja u tollovo (slobodno mogu reci i isusovo, budino itd itd) ucenje oslobodjenje od patnje.
zeleo bih da cujem vase misljenje o ovome ?”
——————
Tumaram_i_dalje, izvini sto kasnim s odovorom. Nema sumnje da je Toll dopreo  do nadsvene, duhovne dimenzije. Za takvu dimenziju je karakteristicna intuicija, pa i misticni dozivljaj koji lebdi u besprostoro-vremenskoj punoci/bogatstvu/potencijalu novih uvida ili spoznaje. Lepotu takve dimenzije, ljudi vekovima docaravaju kroz umetnost.

Dakle, bez intuitivnog uvida nema ni novog otkrica, samim tim ni spoznaje ili ucenja. Medjutim, kakav ce karakter necijeg ucenja biti zavisi od nacina njegove interpretacije. Dok pesnici i mistici lebde u plodonosnim oblacima, noseci kisu zednoj zemlji, oni je ne izrucuju, vec samo nagovestavaju.

Zato njihovo ucenje donosi osvezenje, ali nema praktican znacaj. Da bi do njega doslo  zemlja se mora oploditi kisom. Dok se lepota i punoca zgusnutog, kompaktnog oblaka osecanja ne rastoci u individualne kapi misli ne moze se ostvariti jasnoca ili razumevanje s prakticnim znacajem.

Svest ima svoj ritam ili ciklus samoobnavljanja u kojem svi njeni aspekti moraju biti podjednako zastupljeni da bi se ostvario smisao ili potreban progres. Zbog toga ja i isticem znacaj balansa izmedju intelekta ili procesa misljenja s nesvesnom dubinom osecanja.

Mislim da je Ekart ostao zasenjen lepotom i intenzitetom vise duhovne sfere. To ga je sprecilo da shvati zakonitost svesnog razvoja. Zato je obezvredio funkciju misli i reci u tom procesu. Medjutim, ova tema je dosta kompleksna, pa se necu zadrzavati na tome, vec na interpretaciji sadasnjeg trenutka.

Poznato je da postoje razlicite tehnike relaksacije ili opustanja kojima se nastoji umiriti uznemireni um ili preterano, disfunkcionalno misljenje. Nije slucajno sto sve vise ljudi ima taj problem. On nastaje usled neprirodnog zivotnog tempa. Naime, kompleksnost spoljasnjih nadrazaja sve vise uzrokuje preteranu okupiranost i identifikaciju s vanjskim vrednostima. Time se gubi kontakt s unutrasnjim, sustinskim vrednostima.

Na taj nacin izostaje dublji, duhovni razvoj. Bez njega ljudi nisu u stanju da dopru do unutrasnje oaze mira. Da osete unutrasnju snagu koja ih osnazi, umiri, pa i utesi u teskim momentima. Nedovoljan duhovni razvoj, takodje, rezultira dezintegracijom licnosti. To se oseca kao praznina koja se nastoji ispuniti. S obzirom da se ne oseca unutrasnje duhovno bogatstvo, praznina se nastoji ispuniti samo izvana. To vodi u jos goru svesnu dezintegralnost i disfunkcionalnost. A, ne retko i zavisnost od kocke, alkohola, droge, itd. Jer, dok su unutrasnji resursi neiscrpni, dotle su spoljasnji uvek ograniceni.

Ekartov sadasnji trenutak nije nista drugo nego moment svesne integralnosti. U njemu se ostrvari jedinstvo licnosti. Osoba nije razjedinjena nego je u potpunosti prisutna ili sabrana. Koristi puni svesni potencijal. To se oseti kao bezvremenski mir i lepota duhovne snage. Medjutim, za postizanje takvog momenta nije dovoljna samo tehnika, vec aktivna unutrasnja interakcija. Mada takva interakcija zapocinje fizickim opustanjem i relaksacijom ona se, takodje, sastoji od refleksije ili dubokog, iskrenog preispitivanja unutrasnjeg dijaloga, kao i nacina zivota i ponasanja.

Nema permanente i nepromenljive duhovne probudjenosti. To je proces koji je podvrgnut i progresu i regresu. Mada postoje produhovljeni ljudi s dubokim duhovnim uvidom, on nikada nije, niti moze biti potpun. Svaki covek, bez izuzetka, razvija i produbljuje svoje razumevanje dokle god je ovde.

Iako bol i patnja nisu prijatni, oni takodje imaju svrhu u procesu ucenja. Njima se, cesto, signalizira disfunkcionalnost koja se opire promeni ili odgovornijem nacina zivota i ponasanja. Dokle god se opire bolu i neprijatnom osecanju, odnosno dokle god se on nastoji izbeci sprecava se i dublji uvid, a time i progresivnija promena ili razvoj.

Ipak, treba naglasiti da postoje razliciti uzroci disfunkcionalnosti koji zahtevaju i drugaciji nacin prevazilazenja. Sazeto: samo osoba koja ostvari unutrasnju integralnost dozivljava sadasnji trenutak u svoj njegovoj punoci, odnosno pronalazi mir i zadovoljstvo u onome sto jeste, ili uprkos onome sto jeste, kao na primer, teskim zivotnim okolnostima, vanjskim pritiscima, itd. Za sada toliko. Ukoliko smatras da nesto zahteva jasnije obrazlozenje, nastavi da pitas. 🙂 Pozdrav i sve najbolje!

Bijant


Bijant: „U mladosti treba uspijevati, u starosti – biti mudar.“

-Ne znam sta Bijant podrazumeva pod uspehom, a sta pod mudroscu? Cinjenica je da su sretne okolnosti u uspehu veoma retke. Da bi se ostvario uspeh potrebna je mudrost.
————
Meša Selimović: “Svako ima svoju istinu, i to je baš dobro, samo ne znam zašto se zove istinom, jer bi istina morala biti jedna, pa bismo pomrli od dosade, a najbolje je kad je tuđa istina neistina, zabavnije se živi.“

-Istina jeste jedna, ali je njena lepota u njenoj beskonacnoj dubini. Svako od nas dosegne odredjeni stepen te dubine. Time ostvari drugacije prosvetljenje ili razumevanje. Takve razlike nam omogucavaju ucenje i upoznavanje njene kompleksnosnosti i, kroz sebe i, kroz druge.
———
Bertold Breht: „Nikada ne vjeruj onome koji o svakome govori dobro.“

– Hm. A sta s onima koji o svakom govore lose? Duhovni razvoj i kultura ljudi se cesto moze uociti po temi njihovog razgovora. Sto god su ljudi povrsniji oni vise diskutuju druge ljude. Naravno, da je ponekad neophodno pomenuti druge ljude. Medjutim, u tom slucaju se treba voditi racuna o motivu i nacinu njihovog pominjanja. Plemenito je javno odati priznanje i pohvalu za neciju licnu vrednost i humano delo. To ima pozitivan i stimulativan efekt.

Medjutim, ukoliko je u pitanju necija nedolicnost i disfunkcionalnost, tada je pozeljna diskretnost. Najpre se treba razgovarati s osobom koja ima problem. Ukazati na njega. Ponekad se neko iskreno pokaje i spreman je da ispravi gresu. S drugim ljudima se o tome treba govoriti samo onda ako ih se to tice ili ako takvom informacijom mogu izvuci pouku i izbeci neke neprijatnosti.
—-
‎Mahatma Gandhi: „Ljudi svakog dana češljaju i uređuju svoju kosu, a zašto ne i srce?“

-Zato sto je kosu lakse urediti nego srce. Kosa iziskuje povremeni, a srce stalni trud.
————–
-Dobrota nije nista drugo nego koncentrisana ili sazeta mudrost koja deluje kroz osecanje, dok je mudrost rasplinuta dobrota koja ostvaruje jasnocu razumevanja. Zato nema dobrote koja ne sadrzi mudrost, kao sto nema ni mudrosti koja ne stvara dobrotu.
————–
‎ Kineska poslovica: „Rana koju ti zada prijatelj nikada ne zacijeli.“

-Iskren prijatelj nikad nece zadati ranu, vec lazni. U tom slucaju se nema sta zaliti. Naprotiv, mozemo biti sretni sto smo napokon otkrili istinu i oslobodili se zablude prijateljstva.