Mesečne arhive: maj 2013

Kundalini


Verovanje da ljudi pored fizicke dimenzije ili tela poseduju i neficicku ili duhovnu dimenziju, u vidu duse i duha, je univerzalno jer, je prisutno kod svih ljudi nezavisno od rase, kulture, religije, itd. Pitanje je: od kuda takvo verovanje ili na osnovu cega je ono formirano, tj. da li uopste ima nekih fenomena koje ukazuju na verodostojnost takvog verovanja?

Odgovor je potvrdan, o cemu svedoce mnogobrojne parapsiholoske pojave, klinicka smrt, itd. Ipak, nemogucnost naucnog dokaza stvara sumnju, ili cak omalovazava takvo verovanje. Medjutim, naucni dokaz ne moze ni postojati posto se nauka krece samo u okviru fizickih zakonitosti, sto znaci da nefizicke ili duhovne zakonitosti izlaze izvan domena njenog istrazivanja i dokazivanja.

Takva situacija ostavlja dva opredeljenja. Ljudi koji veruju u neprikosnoveni autoritet nauke, sumnjaju u verodostojnost postojanja duhovne dimenzije jer, sve svode samo na fizicku, telesnu dimenziju. Pri, tome zanemaraju cinjenicu da je sama nauka produkt ljudi i da se kao takva nalazi u stalnom procesu razvoja, pa samim tim ima i svojih ogranicenja i nedoslednosti.

S druge strane, ljudi koji su svesni kompleksnosti postojanja u odnosu na naucni metod istrazivanja imaju otvoreniji stav ili spremnost istrazivanja parapsiholoskih pojava kao i duhovnih uvida u razlicitim religijama i ucenjima.

S obzirom da sam ja ranije analizira takve stavove, ovde se necu mnogo zadrzavati na njihovim prednostima i nedostacima, vec cu dotaci fenomene metanoje i kundalinija, posto sam na moj tekst o metanoji dobila interesantan citat o kundaliniju:

“ Znanje o spiritualnom iskustvu se izgubilo na zapadu. Poslednjih nekoliko vekova su mnogi nesrecnici, cija se kundalini probudila, zavrsili u dusevnim bolnicama, gde su im dati lekovi, elektro shokovi I ostala neadekvatna sredstva. Naucnici I doktori su verovali da probudjenje nije normalan nacin ponasanja I niko nije bio u stanju da ga prihvati I kontrolise, pa cak ni osobe iz najblize porodice, kao ni najblizi prijatelji. Zbog toga je u poslednjih dve stotine godina na zapadu bilo malo velikih licnosti, svi su zavrsavali u dusevnim bolnicama ili ostajali u anonimnosti kako bi izbegli tu sudbinu.
U Indiji je situacija potpuno drugacija. Ako pojedinac pokazuje neke nenormalne simptome, ponasa se cudno ili prica nesvakidasnje snove, podrazumeva se da prozivljava dogadjaje koji su izvan uma. Indijsko verovanje je da svest nije konacan proizvod prirode vec da se moze razvijati, I da izmedju jednog stanja postojanja I drugog, postoji kriza. Kada neko ispoljava cudne simptome, veruje se da on prozivljava tu krizu I da je njegova svest podvrgnuta procesu evolucije. Ako je npr. celokupno bice nekog deteta posveceno Bogu I ono dozivljava stvari izvan uma, onda se nejgova cela porodica smatra svetom, a takvo dete je duboko postovano.

Mada se proces spiritualnog budjenja obicno odvija bez incidenata ili prekida, moze se desiti da blokade I necistoce u telu stvore simptome koji podsecaju na razlicita neuroloska I psihijatrijska stanja.

Luda osoba nema konstantan I postojan tok iskustva I njena svesnost je veoma rastrzana. Ona je neorganizovana spolja I potpuno slepa iznutra. Suprotno tome, svesnost osobe koja je probudjena je trajna I postojana. Dok osoba sa probudjenom svesnoscu moze donositi jasne odluke I sudove, luda osoba ne moze. Ludilo I spiritualno budjenje se mogu okarakterisati kao odredjeni nedostatak kontrole, ali spiritualno probudjena osoba je vodjena visom svescu, dok luda osoba nije.

Kada se desavaju neka vanculna iskustva, vazno je konsultovati iskusnu osobu koja zna sta je prosvetljenje, a sta ludilo. Guru moze pravilno da prosudi I odredi dali je mozak u procesu regresije ili zapravo napreduje duz transcendentalne linije. Ako postoji neko organsko ostecenje u mozgu, ono se moze izleciti, ali ako su simptomi spiritualni, osoba ce biti inicirana I bice joj data odredjena vezba kako bi joj se ponasanje stabilizovalo. Ona nece biti primorana na brak ili bilo koju drustvenu ulogu koja nije odgovarajuca za nju. Umesto toga, bice upoznata sa svetim licnostima I njihovim ucenjima. “
Kundalini Tantra, Svami Satjananda Sarasvati


-Naravno, metanoja je pojam zapada, a kundalini istoka. Oba pojma, u izvesnom smislu, oznacavaju duhovno budjenje. Zato imaju slicnosti, ali isto tako i neke specificne razlike. Kada se uzme u obzir duhovno bogatstvo istoka, koje je sabirano vekovima, kroz nesputanu intuitivnu slobodu i razlicite metode kao na primer, joga, tantra, mantra itd., podrazumeva se da se mora izaci iz sfere fizickih zakonitosti u suptilnu, duhovnu sferu svesti, a time i ezotericno izlaganje.

Dok metanoja nastaje spontano, kundalini moze biti iniciran kroz razlicite telesne i mentalne vezbe. Metanoja nema izrazene telesne promene, vec promene u svesnom nivou ili inteligenciji, kao potpuni preokret u nacinu misljenja i delovanja. Ona predstavlja svesni pomak kojim osoba od nefunkcionalnog i destruktivnog nacina misljenja i ponasanja prelazi na funkcionalan i konstruktivan.

Mada kundalini takodje moze nastati sponatano, on je u vecini slucajeva iniciran. Na istoku postoji verovanje da se u dnu kicme nalazi namotana, “telesna energija” ili nesvesni, instiktivni, libidni, ali latentni, tj. uspavani potencijal ljudskog organizma koji se moze aktivirati ili razbuditi. Takva sila se takodje poredi s umotanom, vatrenom zmijom.

Ako se ta sila aktivira ili razbudi ona se uzdize od dna kicme prema glavi kroz cakre, sa karakteristicnim telesnim i mentalnim senzacijama. Smatra se da je njeno dosezanje Sahasrara cakre koja se nalazi na vrh glave ili iznad nje izuzetno retko, posto se time uzrokuje, ne samo ekstaza vec i nadmetalna/superiorna svesnost koja oslobadja iluzije i ostvaruje spoznaju da je jedno sve i sve jedno. Medjutim, aktiviranje kundalinija takodje moze zavrsiti ludilom, pa je za one koji ga iniciraju predlaze oprez ili neophodnost ucenja, pripreme ili nadgledanja citavog procesa od iskusnog gurua.

Ja sam u mojim izlaganjima kundalini okarakterisala kao Telesnu svest ili podsvesni nagon, za razliku od Duhovne svesti ili nadsvesne sfere duse i duha. Telesna svest je osnova fizicke dimenzije, manifestovanosti, oblika ili kreacije, dok je Duhovna svest osnova Telesne svesti. Duhovna svest je nemanifestovana, tj. nema oblik ili pojavu. Telesna svest je produkt duhovne svesti, pa takodje nema pojavu vec, sposobnost da je stvara.

Duhovna svest ili nefizicka dimenzija je sustina postojanja, dok je Telesna svest simulacrum te sustine koja se ispoljava kao priroda i fizicke zakonitosti, za razliku od nefizickih, duhovnih zakonitosti. Ovo je izuzetno apstraktna tematika, ali cu je nastojati sto vise pojednostaviti da bi se na neki nacin shvatio smisao onoga sto sam nastojala izraziti kroz moje knjige.

Kljuc je u naizmenicnosti ili kontradikciji dualnosti koja je uocena i u fizici kroz pojavu elektrona u vidu talasa i cestice. Mislim da su sledece reci Svami Satjanande dosta sture i da se trebaju bolje obrazloziti: “Indijsko verovanje je da svest nije konacan proizvod prirode vec da se moze razvijati, i da izmedju jednog stanja postojanja i drugog, postoji kriza.”

Ne samo, sto Hinduizam, ne posmatra svest kao proizvod prirode, vec naprotiv, prirodu interpretira kao proizvod svesti. Po Hinduizmu svest je nefizicka, sustinska realnost, dok se fizicka dimenzija interpretira kao maya ili iluzija. Dakle, slicno kao i kod religija zapada koje Nebo ili nefizicku dimenziju interpretiraju primarnom, a fizicku sekundarnom, pa se zato fizicka dimenzija navodi kao simulacrum.

Isto tako, na Emeraldskoj Ploči koja je takođe poznata pod imenima Tabula Smaragdina i Hermesova Tajna, za koju se veruje da je napravljena od Egipatskog mudraca ili boga Hermesa Trismegistusa koji se povezuje uz Egipatskog boga Thoth ili Grckog boga Hermesa između ostalog piše i sledeće: ” To što je ispod odgovara tome što je iznad, a to što je iznad odgovara tome što je ispod da bi se ostvarilo čudo Jedne Stvari.”

Prema tome, nije slucajnost sto u fizickoj dimenziji postoje dva osnovna oblika postojanja i to materija i energija, dok u svesti ili nefizickoj dimenziji imamo osecanja i misli. Ili pasivnost i aktivnost, koji vrse neprestanu interakciju i imaju sposobnost transformacije. Fizicka dimenzija je produkt i imitacija nefizicke dimenzije.

Ono sto je tesko shvatiti i objasniti je istovremena dualnost ili razlicitost jednog istog, kao u slucaju elektrona. To se jos vise komplikuje trojstvom, pa u Hriscanstvu imamo Oca, Sina i Svetog Duha, kao i dusu i duh. O cemu se ovde radi?

Za Boga se kaze da je Dusa i Duh univerzuma, odnosno nemanifestovanost koja nema pojavu i oblik, pa shodno tome nije ni svetlost ni tama vec, njihova nevidljiva sustina koja ih stvara. Apsolutno Jedno koje je u isto vreme “u sebi” i “izvan sebe” ili koje je u isto vreme i dusa i duh (osecanje i razumevanje) i svesna sazetost i svesna rasprostranjenost. Sto god se dusa vise sazima, produbljuje ili ponire u sebe, duh se vise siri ili “raste” u razumevanju svega izvan sebe.

Hinduizam to poredi s disanjem ili udisajem i izdisajem; zivotom koji pulsira koji neprestano raste ili se razvija. Teorija Georges Lemaitre (Belgijskog fizičara i katoličkog sveštenika) je takodje bazirana na sirenju i sazimanju praiskonskog atoma.

Ako se uzme u obzir cinjenica da svaki atom unutar sebe ima sazetost ili jezgro, kao i prostor u kojem kruze elektroni, onda se analogija s dusom i duhom ne bi trebala olako pripisivati slucaju vec similacrumu u kojem fizicka manifestacija nije nista drugo nego odraz sustinske, nefizicke ili svesne nemanifestovanosti u vidu trojstva Oca, Sina i Svetoga Duha.

U tom trojstvu elektron je Sin/Misao/Ideja ili aktivni, svesni entitet koji shodno tome uzrokuje manifestaciju, za razliku od duse i duha koji su nemanifestovani ili pasivni s fizickog stanovista/kriterijuma (jer se nista obicno zamislja ili kao tama ili kao etericnost).

Zato je Sin svetlost koja uzrokuje manifestaciju dualnosti, aktivnosti ili fizicku dimenziju. Jer, tama se se odredjuje svetloscu. Bez pojave svetlosti nema pojave tame. Sin (svetlost) izranja iz Oca (sazete, nemanifestovane svetlosti, duse) ili intenziteta osecanja koje samim tim dobija pojavu suprotnosti, tj. tame u fizickom univerzumu, dok u svesti ljudi postoji kao nesvesno.

Iz tog razloga u Hrišćanstvu Lucifer ima značenje nosioca svetlosti (lat. lux, lucis, “svetlo”, and ferre, “doneti, nositi”) kao i Jutarnje Zvezde, ali isto tako i palog anđela koji se povezuju sa zlom, dok se u Gnosticizmu govori o Demijurgu. Misao se krece u “etericnom, ekspanziranom polju” Duha ili razumevanja.

U najapstraktnijem izlaganju, dusa ili jezgro univerzuma je apsolutna sazetost svega u najsavrsenijem osecanju ili Ljubavi koje se rasprostire ili siri kao Duh razumevanja. To je “lice i nalicje” jednog istog. Dusa se sazima ili ostvaruje veci intenzitet ljubavi reciprocno sirenju, istrazivanju ili razumevanju Duha. Na taj nacin Apsolutno sve u univerzumu se sazima, postaje Jedno jezgro, dusa ili intenzitet/osecanje Ljubavi, koje je u isto vreme, kao Jedno ili Duh prodire u sve, pa se i kaze da je sve u Jednom i Jedno u svemu.

Onog momenta kada Duh prodre u sve, “on” prodire u jezgro same duse i otkriva svetu tajnu ljubavi. To je moment kulminacije, oplodnje, otvaranja duse ili radjanja svetlosti, Sina/Misli ili Ideje univerzuma koja je nova, jedinstvena (jedinorodjena), potpuna ili savrsena jer nosi “sliku” celog univerzuma.

Medjutim, s takvom mislju nastaje aktivnost ili razjedinjavanje i ekspanzija mnogostrukih misli ili razlika, a time i Telesnih svesti koje preko energije formiraju razlicita fizicka tela. Preko Sina (svesnosti) nastaje samoobnavljanje, razvoj ili novi ciklus sazimanja svih novonastalih razlika u dusi i prosirivanju njihovog razumevanja kroz duh.

Dakle, u svesti ili “cistoj” nefizickoj dimenziji je uvek sve Jedno. Jezgro, dusa univerzuma sazima, utiskuje svaku impresiju, sliku, zvuk, apsolutno sve u jedinstveno osecanje Ljubavi, tako da svakoj impresiji ili slici odgovara razlicit intenzitet osecanja. Sin/Misao je “slika” duse, njena ekspanzija, manifestovanost kroz svetlost koja omoguci Duhu prodor u tamu i nemanifestovanost duse, tj. apsolutno razumevanje.

Telesna svest je misao/ideja, svetlost (izdvojena od Sina) koja prenosi intenzitet duse u vidu “slike” individualnog fizickog oblika. To je kundalini koji stvara, koncentise i rasporedjuje fizicku energiju, stvarajuci i odrzavajuci oblik. Medjutim, on u isto vreme ima spoj s visom dimenzijom duse i duha tog oblika, sto stvara inteligenciju. Tako da u svesti ljudi postoje tri nivoa i to podsvesni nivo Telesne svesti, nadsvesni nivo duse i duha kao i svesni nivo ili inteligencija.

Izmedju fizicke i nefizicke dimenzije postoji tacno utvrdjen zakon interakcije. Tako na primer, potrebna je intertakcija/spoj dva komplementarno suprotna fizicka oblika ili tela, koja stvaraju jedinstvenu energetsku koncentraciju, koja se spaja s odgovarajucom Telesnom svescu, a time i s odgovarajucim intenzitetom osecanja/duse i duha rezultirajuci karakteristicnom inteligencijom.

Zato izmedju fizickog i nefizickog, ili tela i razlika unutar svesti, mora postojati odredjena ravnoteza ili balansirana zastupljenost, da bi se zivot mogao nesmetano razvijati. Naravno, sustina zivota je svest, koja svojom neprestanom transformacijom, interakcijom, cirkulacijom ili naizmenicnoscu svoja tri stanja u vidu osecanja, misli i razumevanja, sama sebe obnavlja i razvija. U tom ciklusu, sva tri elementa su podjednako vazna i znacajna jer imaju svoju svrhu, ulogu i vreme zastupljenosti u medjusobnom stvarannju i odrzavanju.

Ono sto je elektron atomu, to je misao svesti. Mada je misao najkontroverzniji entitet svesti ona je u neposrednoj konekciji s osecanjem (dusom) i razumom (duhom). Bez misli nema svesnosti/inteligencije, karakteristicne za kompleksna ziva bica kao sto su ljudi. Obezvredjivanje misli nastaje iz nerazumevanja zakonitosti razvoja.

Ja sam u tekstu o metanoji obrazlozila da je metanoja rezultat nesklada izmedju svenog i nesvenog nivoa, u kojem dolazi do neke vrste samobalansiranja i uspostave funkcionalne cirkulacije. Za svesnost/inteligenciju je neophodno da ima balansiranu spoznaju ili okupiranost i spoljasnjim fenomenima i unutrasnjim (osecanjima iz nesvesnog).

Izbegavanje spoljasnjih nadrazaja, preterana meditacija ili koncentracija na telesne senzacije moze ozbiljno da ugrozi svesni balans i svesnu funkcionalnost, tj. da prouzrokuje kundalini koji prouzrokuje psihosomatske smetnje ili koji cak vodi u ludilo. Dakle, u pitanju je konekcija ili potrebni balans izmedju, tela, uma, duha i duse.

Kao sto nije dobro ukoliko dolazi do preterane okupiranosti okolinom i zanemarivanjem unutrasnjih senzacija, tako isto nije dobro zanemarivanje vanjskih nadrazaja koji razvijaju inteligenciju kroz duh. Ukoliko se zanemarauje razvoj svesnog nivoa (inteligencije), a time i proces misljenja, razbudjeni kundalini ili nabujala Telesna svest ga lako moze preplaviti i odvesti u ludilo, a ne duhovno budjenje. Duhovno budjenje ili progresivan svesni pomak nastaje kada svi svesni elementi ostvare balansiran razvoj.

Hristos Vaskrese!


.

 

Uskrs u srcu, Uskrs u dusi, sve mostove spaja, sve prepreke rusi. Svima koji slave, zelim srecan i veseo Uskrs!