Mesečne arhive: jul 2012

P.Šumski


P.Šumski:“Čovek koji je u miru sa samim sobom, u miru je sa celim Univerzumom.“

– Sve izvan sebe covek dozivljava samo kroz sebe. Zato je njegova interpretacija vanjskih zbivanja uvek odredjena samospoznajom ili duhovnim razvojem koji mu otkriva skrivene, sustinske zakonitosti njegove duse i univerzuma. Takve zakonitosti mu omogucavaju realizaciju da su patnja, zlo i bol samo fantomi koji zaklanjaju velicanstvenu istinu o neiscrpnoj dubini mira i ljubavi istinske sustine svega sto jeste.

—————-

Žan Pol Sartr: „Postoje samo dvije vrste ljudi sa kojima nikako ne mogu da izađem na kraj: to su oni koji sve znaju i oni koji ne znaju ništa.“

– Naravno. Jer, ne postoje ljudi koji sve znaju ili ljudi koji nista ne znaju, vec samo ljudi koji precenjuje ili potcenjuje svoju vrednost i sposobnost. Takvim stavom ljudi ogranicavaju i sputavaju vlastiti potencijal neophodan za progresivan razvoj, odnosno ucenje i razumevanje.

————

Anoniman: „Bogat si tek onda kada shvatiš da imaš nešto što ne bi mogao kupiti novcem.“

-Materijalno bogatstvo uvek ima cenu jer je ograniceno ili merljivo. Duhovno bogatstvo je neprocenjivo jer je nemerljivo ili bezgranicno. Njime se akumuliraju vrednosti kojima su ljudi u stanju da zadovoljavaju najintimnije, sustinske potrebe. Jedna od njih je i ljubav kojom se ostvaruje istinska konekcija s celokupnim univerzumom. Takva konekcija je uslov viseg, kompleksnijeg razumevanja koje omogucava ljudima dublju samospoznaju, a time i otkrivanje smisla i svrhe vlastite egzistencije.

U svakom slucaju da su materijalne vrednosti potrebne i korisne jer se njima zadovoljavaju egzistencijalne potrebe. Medjutim, istinska sreca i blagostanje nije moguce bez sustinskih, duhovnih vrednosti. Takva realizacija predstavlja pocetnu fazu ili prvi korak na putu viseg evolucionarnog razvoja ljudi. Naredna faza je stalna doslednost i istrajnost da se ostane na tom putu ili da se da prioritet neprestanom produbljivanju i akumulaciji duhovnih vrednosti.

——————-

“ Epiktet: „Ne zavisi od tebe hoćeš li biti bogat, ali zavisi od tebe hoćeš li biti sretan.“

-Ova Epiktetova izjava takodje potvrdjuje gornje tvrdjenje da se istinska sreca ne ostvaruje kroz materijalne, vec kroz duhovne vrednosti. Samim tim samo od nas zavisi da li cemo biti sretni ili da li cemo imati smisaoni dozivljaj egzistencije kroz neprestan duhovni razvoj i razumevanje.

————

“Ne brinite se oko toga sto ljudi misle, oni to rijetko rade.”

– Briga ne nastaje od tudjih misli vec od sopstvenih. Jer, nase vlastite misli ili nasa reakcija na tudja misljenja je ono sto stvara brigu. Zato se ne treba brinuti o tudjem misljenju vec o vlastitom.

—————-

M.Selimović: “Najgore je kad ljudi ćute, kad se ne objasne, pa svaka sumnja ima prava na život. I moja i tvoja.“

-Ukoliko su ljudi posteni i imaju casne i plemenite namere oni se uvek mogu sporazumeti i naci kompromis. Zato je komunikacija uvek potrebna i pozeljna posto se njome mogu izbeci mnogi nesporazumi i nepotrebne sumnje. Komunikacija nije efikasna samo u slucaju kad je neko od sagovornika neiskren, neposten ili kad ima necasnu i manipulativnu nameru.

Advertisements

Žan Pol Sartr


Žan Pol Sartr: „Čim se neka pobjeda detaljno opisuje, ona prestaje da se razlikuje od poraza.“

-Ukoliko pobeda predje u hvalisanje dobija karakteristike promasaja. Medjutim, pozeljno je analizirati ili razumeti i pobedu i poraz, jer nas i jedno i drugo uvek necem nauci.
————-
Karlos Fuentes: “Otkrio sam brzo da je kriticizam oblik optimizma i da kad ćutiš o nedostacima svog društva pokazuješ da si veoma pesimističan o tom društvu. Jedino iskrenim govorenjem o društvu pokazuješ da imaš vjere u njega.“

– Ili drugim recima da verujes da jos uvek postoji nada za promenu i poboljsanje. Ljudi se trude da nesto promene sve dotle dok veruju u mogucnost promene ili dok postoje realne sanse da se promena ostvari. Od aktivnosti se odustaje tek onda kada se izgubi svaka nada ili kada se shvati uzalidnost svakog pokusaja.
—————–
Stiven Kejgva: “Pokušavaj i iskusi neuspjeh, ali nemoj prestati pokušavati.”

-Pokusaj s neuspehom nije poraz, vec je cesto put ka uspehu, posto nas priprema za naredni uspesniji pokusaj. Poraz nastupa samo onda kada se prestane pokusavati.
—————–
Balzak: „Čime ljudi krče sebi put? – Bljeskom genija ili vještinom pokvarenjaka. U ljudske mase treba ili uletjeti kao topovsko đule ili se uvući kao kuga. Poštenjem se ništa ne postiže.“

-U svakom slucaju da se postenjem ne postize ono sto se u ovom slucaju namerava postici, a to je otmica i prevara, bilo silom (topovsko djule) ili podmuklom prevarom (uvlacenje poput kuge). Razlog zasto postenje ne postize otmicu i prevaru nije u nedostatku genija ili neadekvatnoj intelektualnoj sposobnosti, vec u samim karakteristikama otmice i prevare koje negiraju postenje. Sto znaci, da nije moguce izvrsiti otmicu i prevaru, a ostati posten.

Mislim, da ova izreka nije dovoljno duboka jer se zadrzala samo na prividnoj, a ne sustinskoj koristi i dobitku. Zbog toga se pogresno zakljucuje da se postenjem nista ne postize. Pored vidljivih, pojavnih ili materijalnih vrednosti postoje i duhovne, humane ili sustinske vrednosti kojima ljudi spoznaju samu svrhu i smisao njihove egzistencije.

Ljudi koji otmicom steknu materijalno bogatsvo uniste ono najvrednije i u sebi i u odnosu s drugima, cime prouzrokuju duhovnu bedu i siromastvo koje se karakterise nedostatkom ljubavi, prisnosti, iskrenosti, poverenja, ljudske topline i mogucnosti konstruktivnog i funkcionsalnog samorazvoja neophodnog za istinsku srecu. Zato i nas narod kaze: “Oteto-prokleto.”

Postenje otvara dusu, zblizava ljude i spajaja ih dragocenim nitima ljubavi i bliskosti. Takva spona i jeste ono sto daje smisao, radost i vrednost svakoj egzistenciji.
—————-
Lao Ce: “Put koji je put nije put.”

-Veoma tacno. Osnovna karakteristika duhovnosti je neprestan rast i razvoj. Ukoliko je put strogo odredjen i nepromenljiv kao na primer, kod religioznih fanatika, on je uvek zatvoren i ogranicen jer u njemu nema mesta za progresivnu promenu. Zivot je sponatanost i nepredvildljivost te se zahteva stalna fleksibilnost i otvorenost ka novim spozajama i pravcima.
—————
Albert Ajnštajn: „Žena koja ide za gomilom obično neće otići dalje od gomile. Žena koja hoda sama će vjerovatno dospjeti tamo gdje niko prije nje nije kročio.“

-Ne znam zasto ova izerka oslovljava samo zene? Mislim da je ona univerzalna i da se odnosi na oba pola.