Mesečne arhive: april 2011

Uopštena interpretacija svesti


Svest je izuzetno kompleksna zbog toga sto promena njenog stanja uzrokuje razlicite transformacije pa su mi shodno tome postavljenja sledaca pitanja:

„Šta je sa telesnom aktivnosti bebe u majčinom stomaku koja nema ni svest ni misli .I pošto se “ svest“ svuda pojavljuje kao alfa i omega svega da li se negde može pročitati tvoja definicija toga pojma ,šta zapravo po svešću podrazumevaš.? Kako žive i razvijaju se životinje koje nemju svest,insekti na primer.
I na kraju krajeva šta je sa nama kad padnemo u nesvest. Da li tad ne živimo? Potrebno je zato precizirati šta reč “ svest“ kod tebe označava da bi se razumeli. Jer kod tebe ona ima prvorazrednu ulogu dok sam je ja kod drugih nalazio samo kao sekundarnu,izvedenu. „

Smatrala sam da mozda ima jos ljudi sa slicnim pitanjima sto me je navelo da ovde iznesem najuopsteniji odgovor:
Sustinsko jedinstvo, sveobuhvatnost, smisao ili „jezgro „svesti je uvek nemanifestovano u fizickoj egzistenciji tako da ostaje nesvestan ili neshvacen potencijal koji izgleda pasivan. To je ono sto se obicno definise kao Bog.

Ekspanzija tog „jezgra“ ili sazetosti stvara apsolutnu rasplinutost ili individualizaciju cime se gubi smisao, ali se dobija oblik u vidu energije i materije (atoma). Iako energija sama po sebi nije svesna ona prenosi svesne impulse pa njena koncentracija u atomu obrazuje specifican svesni impuls koji odredjenom atomu omogucava interakciju sa potrebnim atomima cime se obrazuje zeljeno telo ili oblik. Tako da je svaki atom produkt svesti oformljen kroz energetsku koncentraciju.

Veca i kompleksnija koncentracija atoma ili energije (svesnih impulsa) rezultira nastankom Telesne svesti sto se manifestuje kao organizovana, smisaona aktivnost ili zivot u materijalnom obliku ili telu. Takva svest je karakteristicna za biljke, insekte, mikroorganizme itd., a kod ljudi predstavlja autonomni nervni sistem koji svesni nivo (inteligencija) dozivljava kao id (po Frojdu) a koji sam ja okarakterisala kao Telesnu svest.)

Dakle, aktiviranje ili ekspanzija nemanifestovane svesne sazetosti ili „jezgra“ stvara manifestovanost ili aktivnost u vidu nesvesnog materijalno-energetskog oblika, kao i svesnu ogranicenost (Telesnu svest) tako da je takva transformacija dijabolicna sto se u hriscanstvu simbolicno izrazilo kroz Lucifera.

Isto tako, u hriscanstvu Bog je odredjen kao Ljubav ili Apsolutna svesna sazetost ili nemanifestovanost koja je nevidljiva, ali cija snaga prozima i objedinjuje citav univerzum. Iz takve snage iskrsne ili se rodi Sin, tj. Jedinstvena ideja (savrsena misao ili prototip oblika) univezuma koja u sebi objedinjuje svaku ideju ili prototip oblika koji postoji u univerzumu.
Svako telo ili oblik u fizickoj egzistenciji ima svoj prototip ili nefizicku ideju iz koje nastaje i koji deluje po istom principu kao jedinstvena, pocetna ideja.

Ideja je sama po sebi nefizicka ili nematerijalna snaga krativnosti cija se emanacija transformise u Telesnu svest preko svetlosne energije, pa mnoge religije Telesnu svest predstavljaju u vidu vatrene ili zlatne zmije (azdaje, spirale) koja je u bliskoj vezi s bozanstvom. Tako na primer, gnostička sekta Ophites je predstavljala Hrista u obliku zmije. U hinduizmu Kundalini takodje asocira na zmiju. Ako se uzme u obzir cinjenica da DNK ima oblik spirale onda ovakvo iskonsko verovanje ipak nije samo puka slucajnost vec ima dublji, intuitivni uvid.

Kompleksna tela (Telesne svesti) zivih bica stupaju u interakciju s njihovom idejom sto uzrokuje nastanak inteligencije koja opet ima svoje specificne zakonitosti razvoja. Prema tome, svest je sustina i uzrok svega sto jeste ili sto postoji. Neshvatljivi i nedostizni smisao koji se konstantno produbljuje i razvija kroz svoju komplementarno suprotnu dimenziju pojave i oblika.

„Kako žive i razvijaju se životinje koje nemju svest, insekti na primer?“

Sto se tice insekata oni nemaju interakciju s njihovom idejom (pa nemaju ni inteligenciju) te je njihovo delovanje instinktivno ili odredjeno samo kroz kodiranost Telesne svesti. Zato je njihova aktivnost vodjena instinktivnim, a ne razumnim reakcijama.

„I na kraju krajeva šta je sa nama kad padnemo u nesvestDa li tad ne živimo?“

Inteligencija je produkt interakcije Telesne svesti ili telesnog oblika (fizicke dimenzije) s bezoblicnom, nefizickom ili duhovnom (idejnom) dimenzijom. Ukoliko dodje (iz bilo kojih razloga) do prekida takve interakcije to se odrazi nesvesnim stanjem u kojem telo ili organizam funkcionise samo kroz ogranicenu Telesnu svest bez inteligencije. Zato se za ljude u komi i kaze da vegetatiraju kao biljke.

Mi cesto poistovecujemo svest samo sa svesnim nivoom ili inteligencijom (misljenjem ) zato nije ni cudno sto imamo poteskocu da je odredimo. Pored svesnog nivo pojam svesti u sebe ukljucuje sustinski nivo nadsvesnog (duh i dusa) kao i podsvesnog (Telesna svest koja preko energije koordinira telesne funkcije organizma). Sve te svesne razlike ili njihove manifestacije predstavljaju ljudsko bice, pa se zato cesto i navodi veza izmedju tela, uma i duha ili duse.

Advertisements

I


„BISERI MUDROSTI“: „Takav je život da čovek često mora da se stidi onoga što je najlepše u njemu i da upravo to sakriva od sveta, pa i od onih koji su mu najbliži.“

– „Cena danasnjeg zivljenja.“
– „I tako svet ostaje bez onog najlepseg. Istina,na zalost!“
– Ne mislim da mora. Ako je to najlepse cisto i iskreno, ne samo sto ne mora da se stidi vec treba da se time ponosi kao i da se bori da to neguje ili odrzava pod bilo kakvim okolnostima.
—————–

Vajninger: ‘Kada oseti ubicu u sebi, gospodin ubija sebe, a razbojnik druge.“

-Razborit covek ne ubija nikog. On bira put samorazvoja kojim prevazilazi ubicu u sebi.
————————–

VLADETA JEROTIĆ : „Velika je veština znati razgovarati sa čovekom .“

-A, jos veca nastojati da ga razumes time sto mu dopustas da govori ili sto ga pazljivo slusas.
—————————-

SENEKA : „Komplimente i uvrede sveta treba jedanko primati; prvi neka te ne vesele, a drugi ne vređaju .“

-Takav stav ostvaruju ljudi s visokim stepenom samospoznaje, jer znaju da je citav zivot proces samousavrsavanja te ih komplimenti ne zanesu, ali u isto vreme su svesni svoje vrednosti pa uvrede na njih nemaju efekt.
—————————–

GETE : „Ako tražiš pametan odgovor, moraš mudro da pitaš .“

-Da. Ali isto tako moras znati koga trebas pitati?
———————————

Nemanja Sugovic: „Zene ne znaju bas da ocene pamet jednog muskarca ako im se dopada,i veoma su sklone da uzmu paradokse kao logicne zakljucke, ako se ovi slazu sa njihovim vlastitim zeljama.“

-Svaka zena kao i muskarac je jedistvena, razlicita i individualana, sto samo po sebi predstavlja narocitu vrstu kompleksnosti. Zato se osoba nikada ne moze shvatiti kroz generalizovanu ili ogranicenu razliku njenog pola. Uslov za razumevanje komleksnosti jedne osobe je prevazilazenje predrasuda nastalih kroz pojavne, polarne razlike.
————————-

Nemanja Sugovic:“Srce vam je razvratom pokvareno,a bez cistog srca nema potpunog i pravilnog saznanja.Da bi se pametno postupalo nije dovoljna samo pamet,vec cisto srce dobra narav i jak karakter.“

-Slazem se. Iz cistog srca izviru i ciste ili jasne misli koje formiraju plemenit karakter bez kojeg nema konstruktivne aktivnosti ili dela dostojnih divljenja i postovanja.
————————–

Svetislav M. Jarić (doktor filozofije, matematike i prava): „Kada stvaralac stvori monumentalno delo, i kad vidi da je to završetak njegove misije, verovatno da kod njega dolazi do kolapsa takvih razmera da on postaje normalan čovek; a za genija postati normalan je isto kao i samoubistvo.“

-Stvaralacka kreativnost je neiscrpna ili neunistiva. Zato misija ljudi koji se nalaze na putu samospoznaje ili konstruktivnog samorazvoja nikada nije niti moze biti zavrsena. Ne kolapsira genije ili sustina coveka, vec njegov ograniceni svesni nivo ega.
————————————

Svetislav M. Jarić (doktor filozofije, matematike i prava): „Filosofi uvek treba da govore nejasno, i toliko nejasno, da i njima nije razumljivo šta su govorili , i toliko nerazumljivo da bi bilo u toj meri podsticajno za polemiku da se mogu, u svoj raskoši te nemogućnosti ili mogućnosti hermeneutičkog odabira te raznovrsnosti i raskoši, naći sve teme. Preimućstvo genija je u tome da ne čini male gluposti.“

-Samo genije uspeva da nejasno ili apstraktno tranformise u jasno i konkretno cime ostvaruje progresivni razvoj ljudske vrste. Potencijal je uvek apstraktan, dok je njegova realizacija konkreta. Zato se u osnovi stvaralastva nalazi teznja ljudi da realizuju potencijalno ili da apstraktno transformisu u konkretno. Visi stepen takve sposobnosti predstavlja i visi stepen njihove genijalnosti.
U cemu je razlika izmedju apstraktnog i konkretnog? Apstraktno je visa dimenzija sustinske celovitosti ili sveobuhvatnosti koja nikada nije u potpunosti dostizna, svesna, jasna ili razumljiva, pa shodno tome i predstavlja potencijal.
Konkretno je samo deo nedostizne sveobuhvatnosti koji je postao razumljiv ili svestan. Deo nikada nije potpun, pa je zato konkretizacija uvek ogranicenija od apstraknosti. Medjutim, transformacija apstraktnog u konkretno je neophodan uslov razvoja ili opstanka ljudi u fizickoj dimenziji jer oni imaju koristi samo od onoga sto je konkretno ili upotrebljivo ili cega su svesni.

Razmatranja


S obirom da spoznaja predstvalja neprekidan proces promene ili razvoja neophodno je stalno preispitivanje i svoga i tudjeg misljenja. Sto god se odredjena pojava sagledava iz vise razlicitih aspekata doprinosi se i njenom potpunijem objasnjenju i razumevanju.
Zato sam odlucila da iznesem svoju percepciju pojedinih aforizama kao i razlicitih aspekata sagledavanja jedne iste pojave kroz komentare drugih ljudi. Smatram da su razlike izuzetno korisne posto stimulisu i aktiviraju duhovni potencijal sto rezultira progresivnim ucenjem i razvojem.

HESE : “ Ako nekog mrzimo, onda u njegovom liku mrzimo nešto što je usađeno u nama samima. Ono što nije u nama samima, to nas ne uzbuđuje. “

-Mrznja je unutrasnje siromastvo ili nepotun duhovni razvoj za razliku od ljubavi koja predstavlja bogatstvo duhovnog razvoja. Zato mrznja predstavlja nerazumevanje samog sebe, pa shodno tome i drugih. Ono sto uzbudjuje je duhovno siromastvo ili unutrasnja praznina koja trazi da se ispuni kroz zanemareni duhovni potencijal.

——-

KANT : „Dužnost prema samome sebi se sastoji u tome da čovek očuva ljudsko dostojanstvo u vlastitoj ličnosti.“
-„a sto je veoma tesko u danasnjim vremenima, pored ovolikih poltrona, i manipulacije….“
-„na nasu zalost Vi ste ovo lepo rekli…“

-Naravno da nije lako. Da je lako onda ne bi ni bila duznost. Sto je nesto teze to je i znacajnije jer iziskuje visi stepen progresivnog razvoja da se uspesno obavi. Tesko jeste, ali je moguce za svakog coveka jer samo od njega zavisi kojoj duznosti daje prednost.

———————

DUČIĆ : „Ljudi ne smeju ostati sami sa sobom.Često vole i društvo glupaka,i nevaljalca,čak i svog protivnika,nego da trpe samoću,a to znači društvo samog sebe.Ovo je zaista najgorči paradoks.Naporni sportovi,traženje duhovitosti bufona i učenosti šarlatana,dolazi samo iz očajne dosade.“

-Ne samo iz dosade. Dosada je simptom mnogo dubljeg uzroka. Ona signalizira zapostavljen duhovni razvoj ili unutrasnje siromastvo koje s njim nastaje.
Duhovno razvijeni ljudi se ne plase ostati sami sa sobom. Naprotiv, za njih je kreativna osoma izvor radosti kao i unutrasnje snage koja ih osposobljava da se suoce s bilo kojom teskocom.

———————

„Vrlina se ne sastoji toliko u uzdržavanju od poroka, koliko u nemanju želje za njima.“

-Vrlina se postize. Njen pocetak je upravo u suzdrzavanju od poroka ili u svesnoj odluci da covek izgradi samog sebe u nesto vise i smisaonije. Ne samo sto on na taj nacin ostvaruje visi stepen slobode i razumevanja vec to rezultira time da u potpunosti izgubi zelju za porocima.
Zasto do toga dodje? Zato sto mu takva odluka omoguci kontakt s njegovom pravom sustinom koje sve vise postaje svestan. Vrlina je odraz duhovne dimenzije, dok je porok odraz pojavnog ili nizeg stepena razumevanja. To je razlog zasto su duhovnost i porocnost medjusobno iskljucive.

Hristos Voskrese!


Svim hriscanima zelim lep i prijatan Uskrs!

Razlika izmedju ograničenog (programiranog) i slobodnog ponašanja (II)


Kada se govori o ograničenom ili programiranom ponašanju nemoguće je zaobići Polusvesni ego i iskustvo. Iskustvo je značajan faktor procesa učenja i razvoja koje utiče na ponašanje ljudi kao i formiranja njihovog karaktera.

Postoje iskustva koja nam omogućavaju funkcionalno ponašanje ili brže i jasnije učenje u svakoj novoj situaciji, kao što postoje i iskustva ili dogadjaji koji nas sprečavaju da ostvarimo progresivan razvoj time što nas zadržavaju u nefunkcionalnoj programiranosti ili razumevanju. Od kuda potiču tako različita iskustva?

Takva iskustva potiču iz različitih svesnih nivoa. Iskustva koja nas zadržavaju u nefunkcionalnom ili programiranom ponašanju, reagovanju i razumevanju potiču od Polusvesnog ega. Polusvesni ego je „rezervoar“ neosmišljenih dogadjaja ili potisnutih osećanja koja se kroz njih formiraju. Iz takvih osećanja proizilaze disfunkcionalne misli u vidu automatskog, unutrašnjeg dijaloga.

Takav dijalog se najčešće javlja ili u vidu potcenjivanja samog sebe i svoje vrednosti ili u vidu precenjivanja svoje vrednosti u odnosu na druge ljude (arogantnost). Zato on obiluje predrasudama i zabludama. Kada se u svako novo iskustvo ili situaciju unose predrasude i zablude ili programiranost iz predjašnjih iskustava uzrokuje se ograničenost koja sprečava proces progresivnog razvoja i učenja.

Predjašnja iskustva koja nam pomažu u novim situacijama potiču iz personalnog nadsvesnog nivoa koji predstavlja postignuti stepen duhovnog razvoja. Ona imaju karakter osmišljenih, konstruktivnih iskustava. Takva iskustva uglavnom pomažu brži proces učenja i razumevanja. Medjutim, ponekad se može desiti da i takva iskustva mogu predstavljati prepreku daljnjem razvoju.

To se obično dešava u ekstremnim situacijama koje u potpunosti nadrastaju naš razvoj te se zahteva korišćesnje punog svesnog potencijala ili kontakt s Duhovnom svešću da bi se ostvarilo pravilno razumevanje ili nadrasla situacija.

Zbog toga je veoma važno da u svakoj situaciji ljudi preispituju njihov unutrašnji dijalog ili dominantne misli. Koliko je to što govore sami sebi, i o sebi i drugima zaista tačno? Da li im iskustva (dogadjaji) iz prošlosti pomažu ili odmažu u osvetljavanju trenutnog iskustva ili situacije? Koliko njihova trenutna situacija nadrasta predjašnja iskustva? Da li je potrebno da čine nešto drugačije nego što su činili do tada? Koliko su pristrasni ili koliko su ostvarili potrebnu neutralnost neophodnu da se situacija sagleda u pravom svetlu, itd.?

O mudrosti


Zajednička karakteristika svih ljudi je njihova težnja ka sreći, zadovoljstvu, radosti ili unutrašnjem miru i ispunjenju. Mada je takav ideal isti za sve ljude njihovo razumevanje načina kojim se ostvaruje takvo idealno psihičko stanje se razlikuje.

Tako na primer, neki ljudi smatraju da je uslov takvog stanja materijalno bogatstvo, neki opet da je to slava, fizički izgled, idealan partner, itd. Naravno, da sve to pruža osećanje sreće. Medjutim, takva sreća ima privremen karakter, tj. ne donosi suštinsku ili permanentu unutrašnju ispunjenost ili funkcionalnost kojom osoba osmišljava svoju egzistenciju.

U prilog toj činjenici govori i podatak da nije redak slučaj da pojedini ljudi, koji i pored toga što imaju gore nabrojano, ne doživljavaju sreću ili unutrašnju ispunjenost. Ponekad se čak desi da mladi, lepi, bogati i slavni ljudi izvrše samoubistvo.

Dakle, razumevanje kojim se smatra da se sreća ostvaruje samo bogatsvom, slavom ili pojavnim uspehom fizičke egzistencije ne predstavlja suštinsku, već prividnu mudrost.

Šta to znači ili u čemu je razlika izmedju prividne i suštinske spoznaje? Prividna spoznaja je niži stepen razumevanja kojim se ograniči samo na spoljašnju interakciju ili vrednostima fizičke egzistencije. Na taj način osoba formira svoje misli ili svoj karakter samo kroz interakciju s okolinom ili vrednostima koje u njoj vladaju. Zbog toga, ne preže ni od čega da ostvari svoje ciljeve.

Drugim rečima, gubi moralnu dimenziju ili savest, iskrenost, poštenje, plemenitost, saosećajnost, nesebičnost, a razvija osobine manipulativnosti, prevare, sebičnosti, licemerja itd. Medjutim, razvoj takvih osobina za posledicu ima dezintegralnost ličnosti koja kad-tad rezultira unutrašnjim neskladom i nefunkcionalnošću, odnosno osećanjem besmisla i nezadovoljstva.

Osnovni uslov za doživljavanje unutrašnjeg sklada ili sreće je integralni razvoj ličnosti. Njega je moguće ostvariti samo onda kada osoba svoj razvoj usmerava kroz vlastite, suštinske vrednosti, a ne nametnute vrednosti izvan nje. Srž takvih vrednosti je konstruktivna, moralna dimenzija ljudi koja se karakteriše iskrenošću i prevazilaženjem sebičnih interesa ili njihovom integracijom s interesima okoline.

Takvo shvatanje i razumevanje prevazilazi ograničenost izdvojene fizičke egzistencije time što prodire u suptilnu, duhovnu dimenziju unutar samih ljudi. Njome se stapa s jedinstvenom svešću univerzuma kojom se postaje svestan bezvremenskog, neuništivog sklada ili smisla postojanja i u sebi i u svemu oko sebe.

Takv sklad i smisao predstavlja sveobuhvatnost ili najvisi svesni potencijal mudrosti koji je nepresušivi izvor radosti, sreće i zadovoljstva. Njega imaju svi ljudi. Ali, da bi se do njega stiglo neophodno je savladati niže nagone i strasti ili površnu, pojavnu mudrost fizičke egzistencije. To je put o kojem je govorio Isus, Buda, Lao Tzu kao i mnogi mudri ljudi koji su stigli do tog izvora.