Mesečne arhive: februar 2017

Kontrola


 

De Mello: „Dok niste svjesni samog sebe nemate pravo dirati bilo koga, niti se upustati u mijenjanje bilo čega u svijetu. Kada pokusavate promijeniti ljude ili stvari postoji opasnost da to činite zbog vlastite koristi, ponosa, dogmatskih uvjerenja i misljenja, ili samo zato da ispraznite svoje negativne osjećaje. Imam negativne osjećaje i zato se morate promijeniti tako da se ja osjećam dobro. Prvo se pobrinite za svoje negativne osjećaje tako da, kada krenete mijenjati druge, nećete biti potaknuti mrznjom ili negativnim osjećajima nego ljubavlju.“

– De Mello ima veoma lepih iskaza. Medjutim, ova izjava je dosta diskutabilna, jer povezuje ljubav s kontrolom. Najveca vrednost i znacaj ljubavi je upravo u tome sto ne nastoji da menja druge, vec sto prihvata njihovu autenticnost. Sto podstice slobodan razvoj. U takvoj vezi ljudi se medjusobno uvazavaju i izjednacavaju. Prevazilaze sebicne nagone. Deluju pravedno i posteno ili u opstem interesu. Pokazuju visok stepen uvidjavnosti ili imaju obzira prema potrebama drugih. To im i omogucava da ostvare istinski spoj i potpunu iskrenost i razumevanje.

Zelja da se menjaju drugi ne nastaje iz ljubavi, vec iz potrebe za kontrolom. Takva zelja svedoci o arogantnosti, a ne o samosvesti. Ona nas udaljava od drugih. Njome se izdizemo iznad njih, jer smatramo sebe svesnijim i sposobnijim. Na taj nacin ih obezvredjujemo. Pokazujemo im da sumnjamo u njihove sposobnosti. Zato nije cudno sto se ljudi opiru i sto se u njima stvara revolt na takvu vrstu promene.

Ni jedan covek nikada nije, niti moze biti, u potpunosti svestan sebe. Mi citav zivot ucimo, tako sto razotkrivamo sebe, ili spoznajemo dublju dimenziju vlastite svesti. Niko nije u tolikoj meri svestan da ima pravo da upravlja zivotom drugog coveka. Takav pokusaj samo ukazuje na nedovoljnu svesnot, pa i nasilje. Svaki covek ima pravo na svoj put.

Ali, u isto vreme, ljubav nije mazohizam. Ona podjednako postuje, i tudje, i licno dostojanstvo. Iz tog razloga i ima jasne granice tolerancije. Osoba koja deluje po zakonitostima ljubavi trudi se da ih nikad ne predje, jer zna da bi time prouzrokovala nesklad. Ona, isto tako, zna da je svaki covek odgovoran za svoj zivot, shodno tome i za vlastitu promenu. Da niko nikoga ne moze da menja, posto promena zavisi od samog coveka.

U slucaju nesklada s drugima, koncentrise se na sebe. Pokusava pronaci svoje propuste ili deo svoje odgovornosti za nastali nesklad. Sta ona moze uciniti da poboljsa odnos? Ukoliko uvidi da treba da menja nesto u svom ponasanju, tada to i cini. Na taj nacin, vlastitom promenom, inspirise i promene kod drugih. Ljubav nije nametljiva. Ona ne prisiljava, vec inspirise promene.

Ako do njih ne dodje, tada se iskreno izjasni. Kaze kako se oseca, sta joj treba? Da li osoba s kojom ima konfikt moze uciniti odredjene izmene u svom ponasanju da bi zadovoljila te potrebe, ili da bi joj ukazala vise postovanja? Ukoliko ne, tada je bolje da se razidju, nego da ostanu u toksicnom, disfunkcionalnom odnosu.

Ponekad ljudi mogu narusavati sklad, a da to ga nisu ni svesni. U tom slucaju, otvoren i iskren razgovor je uvek koristan. Ako nije u pitanju kontrola, ili ako neko nije zaslepljen vlastitim egom i nizim nagonima, kompromis se uvek moze pronaci. Uvek moze doci do sporazuma i razumevanja. Ukratko, covek koji deluje iz ljubavi, ne prisiljava druge da se menjaju, vec se koncentrise na sebe. Cini sve sto je u njegovoj moci da povrati sklad. Ako, i pored toga ne uspe, tada bar zna da je pokusao, ali da to nije zavisilo od njega.

Naravno, sve ovo se odnosi na odrasle ljude. Odnos izmedju roditelja i dece je drugaciji, posto roditelji snose odgovornost za njihov razvoj. Time imaju i odredjeni stepen kontrole. Medjutim, ta kontrola se ne odnosi na promenu dece, vec na usmeravanje njihovog razvoja. Roditelji trebaju postovati i uvazavati autenticnost dece, ali isto tako, trebaju im ukazivati na to da svaki izbor njihovog ponasanja za sobom snosi i odredjene posledice. Na taj nacin ih uce da sami uskladjuju ili prevazilaze nize, destrukrivne nagone u svom karakteru.

Komentari:

https://forum.krstarica.com/entry.php/46107-Kontrola

 

Advertisements

Veze


 

-Zaljubi se zbog vanjskih kvaliteta, ali se voli zbog unutrasnjih. Tamo gde nema dubljih kvaliteta, povrsni nece biti dovoljni da se oformi dugorocna veza. Telo samo privuce, ali dusa spaja.

—————-

„Sve vrste komunikacija dijele se u dvije skupine; iskrene i neiskrene. Iako nekada mislimo da će nas iskrenost koštati, te da neiskrenošću možemo dobiti mnogo više to je zapravo samo varka. Najiskreniji odnos je zapravo najdublji odnos i stoga nikada nemojte to načelo dovoditi u pitanje. O njemu ovisi opstanak i budućnost odnosa.

– Ako neko zivi casno i posteno, tada je autentican. On ne krije nista vec, iskreno pokazuje sebe. To mu omogucava da uspostavlja istinski bliske odnose s drugima. Neposten covek nije autentican. On ne moze pokazati sebe, a da se ne kompromituju. Zato stvara obmanu ili iluziju iza koje se krije. Ljudi nisu u odnosu s njim vec, iluzijom. Ali, iluzija je kratkorocna. Kad-tad se raskrinka i nestane zajedno s odnosom koji je stvorila.

————-

„Prebolis…al’nikad vise tako ne zavolis…“

-Naravno. Vise nisi isti. Iskustvo te ucini zrelijim pa, zrelije i volis.

——————-

„Ono sto sam ja rekao govori o meni. Ono sto si ti razumeo govori o tebi.“

————–

Selimovic: „Žena više voli nježnu riječ, makar bila i glupa, nego pametnu ako je gruba.“

-Ne samo zena. Ne verujem da ima mnogo muskaraca koji bi se opredelili za grubost, umesto neznosti. Nema pameti u grubosti, niti gluposti u neznosti. U ovom slucaju je u pitanju nedostatak postovanja koji govori vise od reci.

———————-

Bukowski: „Nekad, izmedju toga da imas sve i nemas nista, stoji samo jedan trenutak. „

– Postoje iznenadni trenuci koji donesu preokret nezavisno od nas. Na srecu oni su, ipak, retki. U vecini slucajeva promena zavisi od izbora koje pravimo u svakom datom trenutku.

 

Ducic o zenama


Nema sumnje da je Ducic jedan od nasih najvecih pesnika. Velicina njegovog taletna ogleda se i u tome sto je na fascinantan nacin uspevao da spoji nezna osecanja s grubom realnoscu. Njegove pesme su duboke. U njima se zivot i smrt, neprestano ispreplicu. On ih vidi u prirodi. U ljubavi. U svemu sto postoji. Originalnost Ducicevog misljenja i dubina njegovih filozofskih uvida je najociglednija u njegovoj prozi. Mnogi njegovi stavovi razotkrivaju samu sustinu nekih pojava i time odolevaju vremenu. Zato su aktuelni i danas, pa se cesto citiraju.

Ipak, svaki covek se formira u okviru drustvenog mentaliteta koji, u vecoj ili manjoj meri, vrsi uticaj na njegovo misljenje. Ducic je rastao i razvijao se pod snaznim uticajem patrijarhata. Zene su se nalazile u podredjenom polozaju u odnosu na muskarce. Obrazovanje zenske dece je bilo u potpunosti zapostavljeno. Devojcice su se od rodjenja vaspitavale da budu ponizne. Bespogovorna poslusnost je smatrana vrlinom, dok se samostalno misljenje  i smelost zena da se odupru nedostojnom tretmanu ostro osudjivala. Zato je i bila dosta retka pojava. Kada je Ducic govorio o zenama, on je samo davao povrsnu obzervaciju njihovog ponasanja. On, kao i vecina muskaraca u to vreme, nije razumeo da je takvo ponasanje zena produkt drustva. Da ono ne reflektuje njihove stvarne karakteristike i njihov potencijal. Zbog toga u njegovom shvatanju ima dosta predrasuda i zabluda, sto se vidi i iz sledecih izvoda:

 

„Sve žene vole bogataše, jer je žena uvek siromah. Pametnih se boje… Žene počnu da ljube samo onda kad su voljene, ili bar kad misle da su već voljene. Inicijativa ljubavi uvek dolazi od čoveka. Žena hoće više da bude voljena, nego da sama voli; i više da je žele, nego da je vole. Ona ne samo da prva ne voli, nego prva i ne bira. Čovek joj se može naoko i dopadati, ali je retko da ga prva zavoli. Žena može da se zanese za bogatašem ili artistom, za vojnikom ili sportistom, za lepim ili za umnim, ali se najzad dadne, često za ceo život, sasvim drukčijem čoveku nego kakvog je zamišljala i želela. Ona uvek podlegne jačem, a ne lepšem i umnijem, ni boljem i milijem. Retko koja žena visi o ruci čoveka koji je bio odista čovek njenog ukusa… Padajući pred jakim, a ne pred dobrim i lepim, žena ne razume duh nego volju, i ne lepotu nego nameru…”

 

Žena ne zna da poštuje, nego da voli. Žene ne traže ni da vi njih poštujete, nego da ih volite. Poštovanje za njih znači odsustvo svake ljubavi, nešto hladno i iz glave, a ne nešto preosećajno i iz duše. One veruju da nekog treba najpre voleti, kako bi ga zatim isitnski poštovale, a ljudi misle obratno. Žene misle: gde je mnogo poštovanja, tu je malo ljubavi. Žene imaju stalnu potrebu da budu voljene, i kad one same ne vole, i zato se često predaju i ljudima koji su im inače fizički nemili…“

 

– Ljubav nije isto sto i zaljubljenost. Zaljubljenost je iznenadna, prolazna bura psihe. Slepa, divlja sila strasti, bez razuma, koja zahvati telo i dotakne dusu, ali je ne obuhvati. Zato samo uskovitla povrsna i varljiva osecanja. Ljubav je potpunija, kompleksnija. Ona obuhvati celog coveka. Spoji duh s dusom, razum s osecanjem, pa covek sagleda sustinu. Ostvari celovitost kojom dosegne smisao koji se, zajedno s zivotom, neprestano obnavlja i produbljuje.

Zaljubljenost moze bez postovanja, jer je bazirana na bioloskoj, hemijskoj ili fizickoj privlacnosti. Iz tog razloga je veoma snazna, ali i ogranicena. Ona se, uglavnom, svodi na euforicnu, kratkotrajnu vezu izmedju ljubavnika. Ljubav se ne ogranicava samo na vezu izmedju ljubavnika, vec obuhvata sve veze izmedju ljudi. Nije slucajno sto je postovanje, poverenje i iskrenost u osnovi svakog dugorocnog odnosa. Oni se nalaze u samoj srzi ljubavi. Bez njih nema istinskog spoja ili bliskosti. Tamo gde nema postovanja, nema ni ljubavi. Ljudi se mogu zaljubiti nezavisno od postovanja. Ali bez njega ne mogu voleti.

Ukoliko zaljubljeni ljudi nemaju potrebnu samosvest da njihov odnos razvijaju na iskrenosti i uzjamnom postovanju, njihova veza nece imati sansu da preraste u ljubav. Ili, u odnos u kojem se, pored fizikih potreba, zadovoljavaju i dublje kompleksnije potrebe psihe i duse.

Komentari:

https://forum.krstarica.com/entry.php/45991-Ducic-o-zenama