Mesečne arhive: septembar 2010

Stihovi II


Bol nocas case mi toci,
od njega ne mogu da se skrijem
pa samo umorne zatvaram oci
i ne preostaje mi nista vec da pijem,
pijem.
——
Plamena i vatre ti se bojis
i dusa tvoja spokoja trazi
u meni ti samo varljivost vidis
pa osmeh njen od moga ti je
blazi.

Od mene ona vise je zena
i ruke njene toplinu daju
jer u tebe ona je zaljubljenja,
a ja u boga sto obitava u raju.

Verujes da samo sebe volim
i da do niceg drugog nije mi stalo
da sve ono sto dati ti zelim
bilo bi ti veoma, veoma
malo.

Tebi treba sigurnost i mir,
pa u njoj ti ga nadji
i ako zelis shvati sve kao hir
al’ molim te iz zivota tiho mi izadji.
———–
Ti samo vidis vraga
i njegov isukan mac
al zastanes li cuces
bogova tihi plac.
———-
Da ces otici to znam i slutim
jer sudbina tvoja prati te nemo
pa samo krijem suze i cutim
dok u sve vecoj tmini nestajemo.
———–
U jednom trenu zivot popio bi ceo
al’ ne mozes vec pijes ga deo
po deo.
U grlu grc ti se javlja
i osecas kako telo ti se truje
sve lepo tad se zaboravlja
dok sam vrag u casu ti
pljuje.
Smrt je tad gorda plemenita
kraljica
i jedino u njenoj sluzbi zelis
biti
Al ne mozes dok i poslednja
postoji kapljica
zivota kojeg moras lagano
piti.
———————
Ne trazim ja nista niti zelim
do nikog nije mi stalo
i necu vise ni da mislim
da li do srece treba jos malo?

I bas me briga sta ce biti
i koji udes mucice ljude
za nikim ja suze necu liti
ono sto mora neka bude.

Mirno ja cu da gledam
na usni zaledjen krik
i zivotu nista vise ne dam
kad za njega samo sam prolaznik.
———-
Bas tako morala sam da zivim
i sta tu ima da se zali?
Niko nek ne oseca se krivim
Bogovi takav udes su mi dali.
A bogovi nisu ljudi,
kod njih zakon je cudan
drugacije kod njih se prasta i sudi
za ovaj zivot jalov i uzaludan.
————-
Sudbinom svojom ja sam te
zvala
i misljah da srecu ti mi nosis
dusu svoju ja sam ti
dala
a sada ti neku drugu
prosis.
—————
Mozda si od svega zastiti me htio
videti nisam mogla od lazi razapetog plasta
il’ mozda iskren si bio,
a dilemu stvorila mi masta.

Zbunjivao me tvoj cudan, daleki mir
lazan il’ stvaran to nisam znala
bese li to tvoj ili zivota hir
pitajuci se jos vise sam se zaplitala.

Dal’ gorcinu svoju zelis ispiti sam
pa zbog toga s ljubavlju se boris
O reci mi, reci
jer ja moram da znam da li me volis
ili ne volis?
—————–
Sve ono sto zelela sam tebi dati,
dacu nekom drugom
jedne veceri dok mozda jos budes
tinjao u meni.
————-
Obrise tvoje kradem ja nocas
luda od zelje, muzike i vina
i opet do mene dopire glas
davne ljubavi i proslih godina.
————
Kraj tebe zena srecom okruzena
i pobednicki sjaj sija joj u ocima
a da li bi licem presla joj sjena
kada bi znala sta mi oduzima?

Nek radost svoju od mene skrije
u ovom trenu ja je molim
jer u proslosti tvojoj bilo je nije
kad samo ja sam mogla da te volim.

Ako te voli kao ja sto sam te volela
tugu moju tad ona razumece
i ponovo kad kraj mene bude prolazila
pogled svoj od mene sklonice.

Advertisements

Stihovi I


Kao i vecina tinejdzera ja sam takodje prolazila kroz fazu pisanja stihova. Danas sam nasla jednu davno zaboravljenu svesku s nekima od njih. Neki su veoma kratki i intimni, neki mi izgledaju pomalo pesimisticki i pateticni, ali mladost nalazi zadovoljstvo cak i u patnji. 🙂
I pored toga, resila sam da ih ovde iznesem i na taj nacin ipak nesto napisem.
Afrodita, nadam se da volis poeziju i da neces biti prestrog kriticar. 🙂

Sta je zivot?
Dal’ smisao postoji u njemu?
Sve ono sto uzme i daje,
zasto to i cemu?
——————–
I zivot ima svoju granicu
preko koje moras preci
kad stignes na svoju
poslednju stanicu.
—————–
Od rodjenja do smrti prelazis
rastojanje
i svestan si da u njemu ti
trajes,
a da li uopste vredi to
postojanje
ako posle njega zauvek
nestajes?
—————

Nisu svi stihovi autobiografski vec su takodje inspirisani dozivljajima drugih. Sledecu pesmu sam napisala posle razgovora s jednim studentom koji mi se poverio kako se osecao kada je raskinuo s devojkom. Na mene je njegova ispovest ostavila veoma snazan utisak jer mi se cinilo kao da sam mogla osetiti njegova osecanja. Zato sam ih i pokusala docarati kroz pesmu.

Noc lazi, gorcine, suza.
Prisutnost sna i jave sto ostavlja trag
na nase buduce…
Moja ceznja da prigrlim te i otkrijem ti sve
govori mi da s tobom ne smem docekati
svanuce.
Zbog toga krijem ove zelje lude
i nagonim neznost i ljubav u razumu da se
guse
i prokleto mirno u lice ti bacam
grube reci bez milosti
bez duse.
Ti ne znas da nanoseci tebi bol
ja razdirem se kao zver u cijoj dusi
pakao se krije…
Nema i daleka, u bolu izgubljena
i ne slutis
da ova noc mnogo vise mene od
tebe pije.
—————
Plasim se svojih misli.
Koren im ne mogu pronaci.
Kuda ce me sve to odvesti?
————————–
Ubija me ova neizvesnost.
Snage u meni je veoma malo.
Ja ne znam sta ce biti sutra
i da li je za zivot ista preostalo?
——————————-
Dal’ neko moze gledati pretvaranje
pupoljka u ruzu, a da pri tom
ne oseti ni najmanji treptaj u dusi?
———————————

Noću, u tišini rodi se kapljica
bezbojna, hladna i sveža.
Zatim druga, potpuno ista.
Nesvesno osluškujes kako se rastaču.
Ne vidiš, al’ osećaš da ih je sve više.
Hladno ti je…Drhtiš…
Sklapaš oči, stežes grudi. Uzalud…
Osećaš pljusak po telu. Šiba te, grčiš se.
Ne smeš da priznaš, a bol se već razlio po noći.

———–
Tesko je ne znati put kojim trebas ici,
a ceo zivot zavisi ti od toga da li smes
ostati ili moras otici?
———–
Ti nisi sa mnom, a ja nikako ne mogu
da shvatim to sto biva, jer svako moje
pitanje i odgovor samo je jedna nova antinomija.
————-
I ja ceznem za strascu, vatrom i
milinom,
jer bog ja nisam niti sjena.
Obavijena zelim biti neznoscu i ljudskom
toplinom
k’o svaka druga, obicna zena.
———-
Ti mislis da o meni sve znas;
da si me najbolje od svih otkrio;
ali i ne slutis koliko se varas
i da si se bas ti najvise prevario.