Mesečne arhive: januar 2016

Snaga


“Snaga je u moci nad sobom, ne nad drugima.”

-Moc nad sobom predstavlja potpunu nezavisnost od vanjskog uticaja. Ukoliko postoji zelja da se ima moc nad drugima, tada je ona bazirana, upravo, na vanjskom uticaju, pa shodno tome ne predstavlja snagu vec, nemoc. Takva nemoc se cesto oseca kao unutrasnja frustracija i praznina.

Otuda se i javlja zelja/potreba da se ima moc nad drugima jer, to daje privremenu iluziju unutrasnjeg ispunjenjenja i snage. Medjutim, takva iluzija ne traje dugo pa, se neprestano i uzaludno primenjuje vanjska sila ili nasilje da bi se ublazio unutrasnji nemir.

Unutrasnja snaga se ne moze ostvariti spolja vec, samo iznutra kroz neprekidan proces samousavrsavanja. Jedino time nastaje unutrasnje ispunjenje ili snaga koja je sama sebi dovoljna pa, zato i nema zelju da vlada nad drugima.

————-

Mika Antić: “Svoju snagu prepoznaćeš po tome koliko si u stanju da izdržiš samoću.”

– Ne samo da izdrzis nego, da je prevazidjes. Istinska snaga ne izdrzava vec, prevazilazi teskocu kroz svoj unutrasnji, duhovni potencijal. Njime je covek u stanju da osmisli svaku zivotnu situaciju, ukljucujuci i samocu. Ona za njega prestaje biti izvor strepnje, a umesto toga postaje izvor kreativne radosti kao i dubjeg, duhovnog mira.

—————–

Meryl Streep: „Više nemam strpljenja za neke stvari u životu! Ne zbog toga što sam postala arogantna, nego jednostavno zato što sam došla do tačke kada više ne želim da gubim vreme na stvari koje me čine nezadovoljnom ili tužnom.

Nemam više strpljenja za cinizam, preterani kriticizam ili bilo kakve zahteve. Izgubila sam volju za udovoljavanjem onima koji me ne cene, nemam ljubavi za one koji me ne vole i ne želim da se nasmešim onima koji se ne smeše meni.

Neću da trošim više ni sekundu na one koji me lažu ili pokušavaju da manipulišu. Ne želim više ni da budem u blizini onih koji se pretvaraju, koji su nepošteni ili površni.

Ne tolerišem akademsku aroganciju i ne prihvatam popularnu trivijalnost. Mrzim konflikte. Verujem u svet pun različitosti i zato izbegavam ljude sa krutim stavovima i nefleksibilnim osobinama.

U prijateljstvu ne tolerišem nedostatak odanosti i izdaju. Ne slažem se sa onima koji ne znaju da daju kompliment ili reč ohrabrenja.

Teško mi je da shvatim ljude koji ne vole životinje. A povrh svega, nemam strpljenja ni za koga ko ne zaslužuje moje strpljenje!“

-Bravo Meryl Streep! Veoma lepo receno.

———————-

“Ne cekaj da se promenim. Kasno je, takav sam, kakav sam. I svaki put kad sam uspeo da budem bolji, pozalio sam. Drugi su to lepo iskoristili…”

– Oni koji koriste, ne prave razliku ko je dobar a, ko nije. Ne iskoristi se neko zbog toga sto je bio dobar, vec zbog toga sto je imao pogresnu procenu ljudi i situacije. To je uvek znak da je potrebno preispitati postojecu granicu tolerancije u odnosu s drugima.

———

“Coveku nisu potrebni ljudi, ali mu je potreban prijatelj.”

-Ako nema ljudi gde ces naci prijatelja? Prijatelj je poznata, bliska osoba koja je pre poznanstva pripadala masi bezimenih, nepoznatih ljudi.

komentari:

http://forum.krstarica.com/entry.php/43935-Snaga

Srecna Srpska Nova godina!!!


Svim Srbima zelim srecnu i uspesnu Novu godinu!!! 🙂

Srecan Bozic !!! 2016


bozic1

Bozicno drvo ka nebu stremi, u srcu radost blista. Dodirnu ljubav zemlju, s rodjenjem Isusa Hrista.

Hristos se rodi!!!

Srecan Bozic svima koji danas slave!!! Zelim vam prijatno slavlje s mnogo radosti i veselja!!!

O diskusiji i diskutovanju


Pre nego sto ljudi stupe u bilo koju diskusiju, dobro je da razumeju njena pravila i karakteristike, da bi znali proceniti da li je neka diskusija vredna ili nije. Odnosno, da li moze stvoriti vise stete nego koristi. Zato i postoji saljiva izreka: “Nikad se ne raspravljaj s budalom. Prvo ce te spustiti na svoj nivo,a onda dobiti na iskustvo.” 🙂 Isto se odnosi i na sujetu. Ko raspravlja sa sujetnim covekom i sam takav izgleda. Kvalitet svake diskusije zavisi od njenih ucesnika ili tacnije, njihovih motiva za stupanje u diskusiju.

 

Sujetne ljude je lako prepoznati. Oni stupaju u diskusiju da bi proklamovali vlastitu velicinu ili nadmoc nad ostalim ucesnicima. Za njih je sagovornik suparnik a, ne saradnik u razgovoru. Cilj je pobediti sagovornika po bilo koju cenu. U nedostatku valjanih argumenata, prelazi se na licni napad, omalovazavanje, obezvredjivanje, provokaciju, skrece se s teme razgovora, pogresno interpretiraju reci, raspravlja se o irelevantnim stvarima, istice se obrazovanje s ciljem da se impresionira, itd.

 

U takvoj diskusiji atmosfera je napeta i neprijatna jer, poprima obelezje svadje i haosa. Nema reda, niti se postuju pravila lepog ponasanja. U njoj ne dolazi do razjasnjavanja neke teme, vec se umesto toga prelazi na licno razracunavanje, razlicite niske podvale i trikove. Jednom, recju, takva diskusija stvara razdor medju ljudima.

 

Za usmeni razgovor, u sujetnoj diskusiji, je karakteristicno odsustvo kulture govora. Sagovorniku se i ne dozvoljava da zavrsi misao vec, se bezobzirno “upada u rec”. U takvoj atmosferi niko nikog ne moze da cuje, zato i ne moze doci do pozitivnog resenja nekog konflikta, niti zadovoljenja odredjenih potreba zbog kojih su sagovornici i pokrenuli neki razgovor. Ovo se ne odnosi samo na intelektualne diskusije vec, takodje i svakodnevne razgovore u porodici izmedju supruznika, roditelja i dece, prijatelja, itd.

 

Tamo gde ljudi nastoje da ostvare istinsko razumevanje ili progresivni pomak razgovorom, svi se podjednako vrednuju i uvazavaju. Svaki sagovornik ima svoje vreme kada govori i iznosi ono sto mu “lezi na dusi”, dok ostali cute i slusaju (bez obzira da li se slazu ili ne) dok ne dodje njihov red da kazu ono sto oni misle. Dok se slusa, ne koristi se vreme u pripremanju govora, vec se istinski nastoji cuti sta sagovornik govori.

 

U diskusiji gde nema sujete, svi sagovornici imaju isti motiv ili cilj, koji se sastoji u tome da se ostvari dublja ili progresivnija spoznaja. Za takvu diskusiju je karakteristicna opustena, prijateljska atmosfera u kojoj sagovornici postaju saradnici a, ne rivali.

 

Stvara se timski, zajednicki napor i zalaganje da se dostigne isti cilj pa, samim tim dolazi i do zblizavanja ljudi. Sagovornici se medjusobno postuju i uvazavaju. U takvom odnosu nicija sujeta nije povredjena. Covek se cak oseca i zahvalan kad mu neko ukaze na neku nedoslednost u njegovoj logici razmisljanja, posto ga to usmeri na ispravniji put.

 

Smisao ili mudrost nema granicu vec, predstvalja proces neprekidnog razvoja. Zbog toga mudar covek nikad nema konacnu, nepromenljivu ili “zatvorenu istinu” koju namece drugima. Njegov odnos prema drugima nije odredjen time da li prihvataju njegovu “istinu”. On se ne rukovodi principom:”Ako ne mislis kao ja, onda si protiv mene.” On moze da prihati ljude koji misle drugacije, po pravilu: “Slozimo se da se ne slazemo.”

 

Ne misle svi ljudi isto, pa je zato koegzistencija s ljudima drugacijeg misljenja neophodna. Ljudi trebaju postovati i uvazavati medjusobne razlike, sve dotle dok ostaju u granici moralnog kodeksa ponasanja ili dotle dok ne pocnu ugrozavati i nanositi zlo i silu drugima i okolini.

 

Posto svaki covek ima svoje misljenje o nekoj temi, slobodan je i da ga iznese. Po nacinu kako neko iznosi svoje misljenje moze se zakljuciti da li se radi o arogantnom/sujetnom coveku ili o ceveku koji istinski traga za dubljom spoznajom. Aroganatan covek smatra svoje misljenje savrsenim pa, zato ocekuje da ga svi bespogovorno prihvate bez adekvatnog obrazlozenja, dublje analize, logike i zdravog razuma. Ukoliko do toga ne dodje, tada prelazi na licni napad i omalovazavanje.

 

Covek koji istinski tezi ka mudrosti iznosi svoje misljenje tako sto ga detaljno obrazlaze. Uvazava valjane argumetne i primedbe, bez ustrucavanja priznaje neku svoju nedoslednost ili gresku, odgovara na pitanja, postuje i uvazava licnost sagovornika ali, isto tako ne ustrucava se da ga i upozori ako doticni krsi pravila lepog ponasanja (najcesce usled nedostatka valjanih argumenata).

 

Potrudi se jos neko vreme da usmeri diskusiju u konstruktivnom smeru, daje sansu sagovorniku da uvidi besmislenost takve rasprave. Medjutim, ako i pored toga ne dodje do promene, tada okoncava razgovor, ne zbog toga sto nema sta reci vec, sto shvata uzaludnost kao i degradaciju takvog razgovora.

 

Sokratova mudrost sastojala se u tome sto je shvatio karakter istine ili neophodnost neprestanog traganja, odnosno produbljivanja i razvoja znanja. Zbog toga nije bio sujetan, za razliku od mnogih koji su ostali u iluziji savrsene spoznaje. Ipak, napravio je gresku kada se upustao u diskusiju sa sujetnim ljudima. Takva diskusija nikad nije plodonosna, vec uvek rezultira neprijateljstvom od strane sujetnih ljudi.

http://forum.krstarica.com/entry.php/43811-O-diskusiju-i-diskutovanju

Srecna Nova 2016 godina!!!


Snowing

Zelim svima srecnu Novu godinu!!! 🙂