Mislim da pojmovi zatvorenog i otvorenog srca, kao i pojam duse, nisu dovoljno jasni, pa cu, ukratko, izneti njihovo osnovno znacenje. Svi oznacavaju sferu osecanja. Medjutim, unutar te sfere postoje znacajne razlike koje je veoma vazno shvatiti ukoliko se proucava duhovnost.
Pod pojmom srca se podrazumevaju osecanja kojih su ljudi svesni ili, koja osecaju. Dakle, ispoljena, realizova osecanja. Pod pojmom duse se podrazumeva visi potencijal nerealizovanih osecanja. On se cesto poredi s beskonacnom duhovnom dubinom. Jezgro duse je cista ljubav. Ta ljubav je ziva. Zato se neprestano produbljuje. Dusa je nematerijalna, ziva sustina svakog bica.
Intelekt/um je svesna, aktivna sfera misli. On vrsi i unutrasnju i vanjsku interakciju. Unutrasnja se svodi na interakciju s osecanjima. Preko uma spoznajemo sta osecamo. Um, tacnije, ego je uvek prinudjen da pravi izbor ili, da se opredeljuje za razlicita osecanja koja se javljaju u interakciji s okolinom. Najvisa, najplemenitija proizilaze iz duse/sustine bica, dok niza, sebica proizilaze iz Polusvesnog ega i Telesne svesti.
Kada se ignorise savest i plemenita osecanja, a umesto njih se biraju niza, sebicna i proracunata, tada se gubi veza s duhovnom sustinom. Sve vise se orijentise na vanjsku interakciju. Ogranicava se. Sustinske vrednosti se zamenjuju vanjskim. Srce se zatvara. Postaje povrsno. U njemu nema topline duse ili uzvisenih osecanja, vec se puni proracunatim osecanjima i vrednostima. Pokrecu ga vanjske vrednosti kao na primer, materijalna dobit, izgled, status itd.
Prema tome, zatvoreno srce je srce koje je izgubilo kontak sa svojom sustinom. Zato i ne oseca cistu, nesebicnu, pravu ljubav vec, njenu imitaciju. Takva „ljubav“ je sebicna, malodusna, proracunata. U mom postu „Prava ljubav“ sam poslala video od Rabina Abrahama Tverskog koji je takvu ljubav nazvao „fishy love“ ili „riblja ljubav“.
Medjutim, citav njegov koncept, kao i primer s ribom, ima dosta kontradiktornosti. U tom primeru riba je hrana. Covek je rekao da voli ribu u znacenju da voli da je JEDE ribu a, ne da ima neko dublje osecanje prema ribi. Ljubav prema ribi, kao hrani, se ne moze porediti s ljubavlju koju ljudi imaju jedni prema drugima. Hranom se zadovoljava fizioloska potreba. Ljubav izmedju ljudi je mnogo kompleksnija, jer zadire u sferu duse, odnosno potpuno drugacijih potreba.
Ljudi s otvorenim srcem su plemeniti, posteni, iskreni, itd. posto imaju kontakt svojom sutinom. Njihovo srce se neprestano ispunjava novom dubinom ljubavi koja navire iz duse. Oni sponu izmedju srca i duse zadrzavaju otvorenom tako sto se uvek opredeljuju za plemenita osecanja i casna, postena dela.
