Drustvo


Dzidu Krisnamurti: “Nije mera zdravlja biti dobro uklopljen u drustvo bolesno iz temelja.” 

– Bolesno drustvo najbolje pokaze zdravlje i karakter pojedinaca. Sto god je karakter slabiji postaje bolesniji, pa se lakse uklapa u bolesno drustvo. Samo jaki karakteri imaju dovoljno snage i mudrosti da se odupru bolesnom drustvu i tako  sacuvaju autenticnost i duhovno zdravlje. 

———-

“Ponekad se i dobar covek umori od svoje dobrote. Jer dok je svima bio dobar sebi je bio najgori.”

– Dobrota nije samoobezvredjivanje ili bolesno podcenjivanje vlastite licnosti. Dobrota je harmonija koja nastaje ravnopravnim odnosom izmedju ljudi. Istnski dobar covek nije dobar samo prema drugima, vec i prema sebi. On nastoji da razume potrebe drugih, ali i svoje, da bi dobio pravilnu procenu njihovog prioriteta. Zato i zna kad nesto treba da ucini za druge, a kad za sebe?

Advertisements

Nepravda


Demokrit: “Ko nanosi nepravdu, nesretniji je od onoga koji je trpi “. 

-Vanjsko ponasanje reflektuje unutrasnje stanje svesti. Kad dodje do otudjenja od duhovne sustine zavlada haos niskih nagona i strasti. Nedostaju plemenita osecanja, mir i sklad. Ko nanosi nepravdu drugima samo ispolji vlastitu bedu i mizeriju.

———-

“Kad dobar covek pogresi on krivi sebe. Kad los covek pogresi on krivi drugog.”

-Pametan covek se ne koncentrise na ljude i optuzivanje, vec na izvlacenje pouke iz greske. On uci iz greske. Zato je i ne ponovi.

————

-Sujetan covek ce se radije odreci istine nego iluzije o vlastitoj superiornosti. 

Descartes i Eckhart Tolle


Eckhart(ove) misli imaju nagovestaj dubine, ali Descartes(ove) imaju dubinu. Descartes je jednom recenicom rekao mnogo vise nego sto to, obicno, uspeva kroz mnogobrojne reci. Zato ovde navodim njegovu cuvenu recenicu i Eckhart(ove) misli.

Descartes: “Cogito, ergo sum.”

Mislim, dakle jesam.”

-To jesam ne znaci samo postojanje, vec i svesnost o postojanju. Svesnost da si ziv u jednoj tacki u vremenu. Bez obzira da li mislis o sadasnjem, proslom ili buducem. Sve to postoji zato sto mislis o tome. Misao je ta koja daje zivot i, sadasnjem i, proslom i, buducem. Gde nema misli nema ni zivota. Nema svesti o postojanju.

Stvari koje ne misle nisu svesne zivota. Covek koji ne misli i izgubi pamcenje ne moze biti svestan zivota kao covek koji misli ili covek koji je svestan proslosti, sadasnjosti i buducnosti. Vreme je potrebno da bi se ostvario smisaoni kontinuitet. Bez njega misao gubi smisao ili svesnost i razumevanje.

—————————————–

Eckhart:

Nothing has happened in the past; it happened in the Now. Nothing will ever happen in the future; it will happen in the Now.”

Nista se nije desilo u proslosti; desilo se u Sada. Nista se nikad nece desiti u buducnosti; desice se u Sada.”

-Sve se desava kad mislis. I proslost i buducnost i sadasnjost. Aktivnost pocne s mislju. Misao ne nosi sobom samo zivot, vec i svesnost o zivotu. Kroz nju znamo da smo zivi i da postojimo. Postoji ogromna razlika izmedju postojanja koje nije svesno svoga postojanja i postojanja koje zna da postoji. Ako nisi svestan sebe ne mozes biti svestan ni neceg izvan sebe.

———————–

Time isn’t precious at all, because it is an illusion. What you perceive as precious is not time but the one point that is out of time: the Now. That is precious indeed. The more you are focused on time—past and future—the more you miss the Now, the most precious thing there is.”

Vreme uopste nije dragoceno, zato sto je iluzija. Ono sto dozivljavas dragocenim nije vreme vec jedna tacka koja je izvan vremena:Sada. To je stvarno dragoceno. Sto god se vise fokusiras na vreme-proslost i buducnost- vise propustas Sada, najdragoceniju stvar koja postoji.”

-Ono sto je dragoceno u Sada to je misao. Misao sobom nosi svesnot i razumevanje. Nosi zivot koji je izvan vremena. Vreme je potrebno da bi zivot ostvario smisaoni kontinuitet ili razvoj u ovoj dimenziji. Da bi postojao i opstajao kao smisao. Vreme ne moze postojati bez misli, a misli bez zivota. Zivot kroz vreme daje smisao mislima. Zato je sve dragoceno. Sve ima svrhu i razlog postojanja. Da nema iluzije kako bi znali sta je istina?

—————————

Awareness is the greatest agent for change.”

Svesnost je najveci agent promene.”

-Zaista. Samo, svesnost ne dodje sama od sebe, vec promenom misljenja. Do promene u ponasanju i delovanju ne moze doci dok ne dodje do promene u misljenju. Promena misljenja rezultira drugacijom svesnoscu ili razumevanjem.

Ljubavnici trebaju znati kako da izgube sebe


P. Coelho: “Lovers need to know how to lose themselves and then how to find themselves again.”

Ljubavnici trebaju znati kako da izgube sebe a onda kako da opet sebe pronadju.”

-Gubljenje i traženje sebe predstavlja duhovni rast i razvoj ljubavnika. Stupanje u vezu prisiljava ljubavnike da vrše individualne promene. Ljubavnici ne mogu zadržati istu individualnost pošto je proširuju ili ujedinjavaju s individualnošću druge osobe. To zahteva drugačiju adaptaciju i drugačije razumevanje. Ne može se misliti samo o sebi i vlastitim potrebama, već se misli i o potrebama ljubavnika. Znači, staro JA se gubi pošto se proširuje s novim MI. Ako do toga ne dodje, ne može se ostvariti sklad i uzajamno razumevanje.

Medjutim, sklad se ne može ostvariti ni u MI u kojem se JA u potpunosti poriče i izgubi. Gde nema slobodnog ni autentičnog razvoja. Ljubavnici trebaju podržavati i podsticati jedno drugo da budu najbolja verzija sebe. Odnos izmedju ljudi uvek reflektuje njihov personalni razvoj. Bez funkcionalnog razvoja ljudi, nema ni funkcionalnog razvoja njihovog odnosa.

Cuda


“Cuda ne zbunjuju. Nazivamo ih tako i tacka. Ali nas uvek iznenade obicne stvari.”

– Neobičnost u običnosti se zapazi duhovnim uvidom. On prevazidje ograničeni, čulni doživljaj. Kad se život sagledava duhovnim očima tad se i iza najobičnije forme i oblika ukaže njena veličanstvena suština.

——-

Um se obogaćuje primanjem, a srce davanjem.

– Um koji prima ljubav postaje bogatiji. Srce koje je daje postaje plemenitije. Zato se bogatstvo uma ne može odvojiti od darežljivosti srca. Što je srce darežljivije više obogaćuje um, dok bogatiji um više otvara srce.

Komentari:

https://forum.krstarica.com/threads/cuda.890949/

Sreca i uzivanje


 

Epikur: „Saznanje je neophodno da bi se moglo uživati.“

-Do sreće se ne dolazi slučajno nego istrajnošću da se stekne razumevanje koje oslobadja od zabluda i samoobmana. Samo čovek koji ima hrabrosti da se neprestano suočava s istinom pronalazi izlaz iz teškoće. Ako se neka situacija ne može promeniti vanjskim delovanjem, tada je potrebno unutrašnje.

Njime se ostvari svesni pomak. Prodre se dublje kroz bol i patnju. Uvidi se njihova iluzornost. Shvati se da je život mnogo kompleksniji. Da kroz njega duša samo stvara iskustvo koje će joj doneti novu mudrost i uliti novu snagu. Tako se pronadje uteha i mir u onom što jeste.

-Od nesvesnog coveka zivot stvara ono sto ne zeli da bude. Svestan covek stvara zivot onakvim kakav zeli da bude.

 

Lombardi


Vince Lombardi: “Cena uspeha je težak rad, posvećenost poslu i odlučnost da, bilo pobedili ili izgubili, damo sve od sebe zadatku koji nam je bio u rukama.”

—————

-Mi vidimo samo ono što mislimo da vidimo. Ako promenimo mišljenje, tad se i svet koji gledamo, takođe, menja.

———–

Sopenhauer:“ Čovek pun duha se i u potpunoj samoći izvanredno zabavlja svojim mislima.”

-Produhovljeni ljudi nose u sebi lepotu i bogatstvo unutrasnjeg zivota. Momenti osamljenosti im sluze da prodru dublje u vlastitu dusu i tako dosegnu visi stepen razumevanja. Njime prevazidju stari bol i otkriju novu radost. Duhovno siromastvo ima karakteristiku unutrasnjeg vakuma. Zato povrsni ljudi imaju neuroticnu potrebu za drustvom. Ono im omogucava da izbegnu unutrasnju prazninu koja ih plasi.