Reklame

Nazalost wordpress ima reklame. Neke izgledaju neukusne. Ne bih  nikome preporucila da klik na njih. Hvala.

Trenutak

M. Antić: „Svoju snagu prepoznaćeš po tome koliko si u stanju da prevaziđeš trenutak, jer trenutak nekada ume da bude duži i strašniji od vremena i večnosti.“ 

-Trenutak je koncentracija vremena u večnosti. U trenutku užasa nestaje i vreme i večnost. Postoji samo stradanje koje nas preplavi. U kojem se izgubimo, pa ne vidimo izlaz. Nismo svesni izbora. Ne shvatamo da je izvan užasa neuništivo svetlo života i smisla. Svaki put kad se ego odvoji od svetla života i istine stvara ambis zla. Spiralu besmisla i patnje koja vrtoglavom brzinom vuče na dno. Iz toga ambisa se izbavlja tek onda kad se ego suoči s vlastitom zabludom i uvidi svoju  slabost i malenkost. Kad prepozna svetlo istine kao viši izvor snage i mudrosti. Tad je voljan da mu se vrati i sjedini s njim. Iz tog jedinstva iskrsne nova snaga i entuzijazam kojom se rastera tmina i otkrije novi put s jasnom direktivom.  

—————— 

-Kao što postoji razlika izmedju brušenog i nebrušenog dijamanta tako postoji razlika izmedju umetnosti i filozofije. Umetnost je nebrušeni dijamant koji skriva izvornu lepotu. Filozofija je brušeni. Njoj je misao dala jasne konture i oblik.

———

-Dobitak je kombinacija šanse i izbora. Ako izostane pravilan izbor ostaje samo promašena šansa.

———————

-Najdragocenije stvari se ne čuvaju u sefu, već u srcu.

————- 

-Kontrola je potrebna nad mislima, a ne ljudima.

Briga

Corrie Ten Boom: “Briga je vrtlog uzaludnih misli koje se okreću oko centra u kojem je strah.” 

-U centru brige je strepnja/strah da nešto nije u redu ili da iz nečeg može proizaći nešto loše. Nekada je to osnovano, a nekad ne. U slučaju kada je briga osnovana nije negativna. Omogući da se organizuje i spremnije dočeka teškoća. Takva briga se, često, poistovećuje s pažnjom i trudom da se život učini lakšim i prijatnijim i sebi i drugima.

Neosnovana briga je simptom neurotičnosti i anksioznosti koje umanje sposobnost efikasnog delovanja. Realna briga stimuliše na aktivnost. Preduzimaju se potrebne mere kojima se nastoji izbeći ili bar ublažiti neprijatna situacija. 

Neosnovana, kao i preterana, briga parališe. Vodi u očaj i depresiju i tako još više produbljuje disfunkcionalnost. Spreči da se pronadje rešenje, otkrije radost i sagleda dublja svrha i smisao života.

————

“Vrijeme je takvo da ne pobedjuju bolji i pametniji nego oni koji se ničega ne stide.”

Nema pobede tamo gde se otima spoljašnje svetlo da bi se prikrila unutrašnja tama. Prava pobeda svetli i unutrašnjim i vanjskim sjajem. 

—-

-Iskušenja su sastavni deo iskustava. Kada im odolimo znači da smo izvukli pouku i naučili lekciju.

-Kako se pripremaš, tako i uspevaš.

-Marljiv rad i upornost idu u susret uspehu.

-Dok pokušavaš nisi poražen. Poražen si tek onda kad prestaneš pokušavati.

Vladan Desnica

Vladan Desnica: „U svome najprisnijem i najbitnijem, čovjek je uvijek sam. Nosimo oko sebe svoju samoću kao svoju atmosferu.  Naše samo jezgro ovijeno je tankom no nesaderivom opnom koja nas od svega odvaja. Biće — mala tačka svijesti,  okružena beskrajem ništavila. I, najzad, čovjek i umire sam.“

-Biće koje nije svesno svoga bitka ima doživljaj ništavila. Mala tačka svesti nije okružena ništavilom, već izranja iz dubine duše u prostranstvo duha. U jedinstvu s njima postaje stvaralačka vatra koja sruši barijeru izmedju unutrašjeg i spoljašnjeg.  Tako ekspanzira u novi, viši smisao. Oseti radost kreativnosti i života. Sve što je živo treba da se otvara, da diše. Da bi unutrašnji život ostao zdrav i svež mora imati vezu s vanjskim.  

-Bog je stvorio jednu Zemlju, ali su je ljudi razdelili u države.

-Uradi najbolje što možeš i čekaj ishod u miru.

-Nema velikog uspeha dok se ne oslobodi straha od velikog poraza.

-Što prosečnost smatra nemogućim talent učini mogućim. Što talent smatra nemogućim, genijalnost učini mogućim. 

-Često pogrešno znanje ima gore posledice od potpunog neznanja. 

-Ne slažem se s tim što misliš, ali poštujem tvoje pravo da kažeš šta misliš.

Max De Pree

Max De Pree „Ne možemo postati ono što hoćemo da budemo tako što ćemo ostati ono što jesmo!“

-Zato je potreban stalni razvoj. On se postiže unutrašjom interakcijom izmedju svesnog i nadsvesnog. Svesno je realizovani razvoj ili ono što trenutno jesmo. Nadsvesno je viši potencijal ili nerealizovana mogućnost koju smo u stanju da ostvarimo. Ta mogućnost se javi u vidu želje. 

Ali, dok neke ljude želja pokrene u aktivnost, kod nekih ostaje pasivna. Ako je ego opterećen nerasčišćenim konfliktima, predrasudama, sumnjom u vlastitu sposobnost, strahom od neuspeha itd. gubi motivaciju i postaje inertan.

Ukoliko dodje do takve reakcije potrebna je introspekcija kojom se identifikuju unutrašnje prepreke i uzrok njihovog nastanka. Da bi se uspešno savladale vanjske prepreke najpre je potrebno savladati unutrašnje.

U stvari, savladjivanje vanjskih prepreka je uvek odraz savladjivanja unutrašnjih. Uspeh postižu samo ljudi koji u potpunosti shvate i savladaju unutrašnje prepreke. Tako su u stanju da koriste svoj puni potencijal. Dokle god postoji i najmanja unutrašnja prepreka nedostaje potrebna snaga i istrajnost da se ostvari željeni cilj.

Mada vanjski podsticaj i podrška može da osnaži, snaga ne dolazi izvana, već iznutra. Galileo Galilei je to znao kada je rekao: “Čoveka ne možete ničemu naučiti možete mu samo pomoći da on to pronadje u sebi.”

Ogledala

R. Bah: “ Svi na ovom svetu-svi smo mi odrazi, svi smo ziva ogledala jedni drugih.”

– Dok ogledalo pokazuje fizički odraz, interakcija s okolinom reflektuje psihičko stanje. I u jednom i u drugom slucaju mora postojati nesto drugačije da bi doslo do spoznaje.

Vanjska zbivanja aktiviraju unutrasnju kompleksnost u vidu osecanja, misli i reakcija. Tako postajemo svesni sebe i nečeg izvan sebe. To nam omogućava razvoj ili inteligentni dozivljaj zivota.  Zato i Jung kaze: „Sve što nas iritira kod drugih može nas dovesti do shvatanja nas samih.”

Tol: „mada mi se cini da nismo bas nikako slicni iako nesvesno trazimo svoj odraz u drugima, ne bi li pronasli suprotnosti-prave tragove alterega-kompatibile, jin i jang.. da bi dvojina imala smisao i dobar ishod..(ono mushko u nama trzi podudrno zensko u muskom polu ..a tako i u prijateljstvu)”

-Ono sto fascinira u svemu je kontradiktornost istog i razlicitog. Naime, svi imamo istu jedinstvenu sustinu ili potencijal ljubavi, konstruktivnosti i sklada, ali ga razlicito razvijamo. Usled toga i imamo razlicite karaktere.

Mada takve razlike uzrokuju sukobe, patnju, muku i tegobu, one su u isto vreme i efikasno sredstvo ucenja. Heraklit kaze: “Nije dobro za ljude da im sve ide kako oni žele.” Tada se najlakse zanesu. Formiraju zablude i aragantnost. Osveste se i progledaju tek kad ih nesto tresne po glavi. 🙂 To ih prisili na preispitivanje i dublje razmisljanje kojim otkriju zabludu.

Razlika stvara dvojnost i aktivnost. Jedno (isto) je neaktivnost ili stanje mira. Mi tezimo unutrasnjem miru. Zbog toga i nastojimo da pronadjemo ljude sa slicnim duhovnim razvojem (moralnim shvatanjima i vrednostima) jer tako ostvarimo konekciju na sustinskom, duhovnom nivou.

Ali, razvoj je dinamican proces. Bliss, mir, spoj i razumevanja kod slicnih ljudi ne mora stalno trajati posto svaka osoba ima drugaciji tempo razvoja. To moze dovesti do razlicitog misljena ili nesuglasica. Isto tako, ponekad se moze ostvariti spoj s ljudima s kojima se prethodno bilo u sukobu. Sve zavisi od smera i tempa njihovog i naseg razvoja.

Ljubav, kao ista sustina i konstruktivni smisao, uvek spaja, dok pojavne razlike i egoizam (kao nizi stepen razumevanja) uvek razdvaja. Medjutim, razlike i individualnost su neophodne, jer nam omogucavaju razvoj i ucenje.

Komentari:

https://forum.krstarica.com/threads/ogledala.907355/

Lepota

“Kad prestaneš da se trudiš da budeš lepa u pogrešnim očima shvatićeš da u nekim drugim to već jesi.” 

-Fizička lepota bez duhovne je nepotpuna. Istinski lepa žena ne traži lepotu kroz oči drugih, već je nosi u vlastitim.

————

“Sve je moguće onima koji veruju.”

-Vera motiviše na aktivnost. Za nešto se zalaže sve dotle dok se veruje da je dostižno ili ostvarljivo. Kada se izgubi vera i nada prestaje i trud. Uspeh je jedinstvo želje, volje, nade i istrajnog rada.

————-

-Ako te ljudi napuste, uprkos tome što si bio iskren i pošten, ne misli da si išta izgubio. Izgubili su oni.

-Do sreće se stiže kroz čisto srce i smiren um.

-Kada neko zna svoju vrednost tada se ne opterećuje time šta drugi misle o njemu.

-Srećan je onaj ko kroz mala zadovoljstva doživljava veliku radost.  

-Ne zatvaraj srce kroz razočaranja i teškoće, već otvaraj um. 

-Čovek se rečima predstavlja, ali se kroz dela otkriva.

-Lažni prijatelji su kao senka. Pojave se u svetlim momentima, a u mračnim  – nestanu. 

Sreća

Priča je parafrazirana, a pouka je moja.

Mudri starac je išao poljem diveći se prirodnim lepotama.  U susret mu je naišao čovek koji je na leđima nosio toliko težak teret da su mu noge klecale.

– Zašto nosiš tako težak teret i osuđuješ sebe na takvu muku? – pitao je starac.

– Mučim se kako bi moja deca i unuci bili srećni – rekao je čovek.– Moj pradeda se mučio kako bi pomogao mome dedi. Deda se mučio zbog moga oca, a moj otac zbog mene.  Ja se sada mučim zbog sreće moje dece.

– A, da li je neko od vas bio srećan? – upitao je mudrac.

Čovek se malo zamislio, a onda rekao: 

-Mislim da nije, ali  moja deca i unuci sigurno hoće!

– Krtica nikad nije othranila orla, niti je nepismen čovek ikog naučio da čita. – uzdahnuo je mudrac. – Najpre moraš sam naučiti da budeš srećan, kako bi pokazao svojoj deci šta je sreća. To će biti tvoj najvredniji poklon njima.

Pouka: Sve je u balansu. Da bi se deca odigla potreban je izvestan trud, napor i zalaganje. Ali, ne treba otići u krajnost. Do sreće se ne stiže samo kroz materijalne vrednosti, već i kroz emocionalni i duhovni rast i razvoj. 

Zato se ne sme podceniti značaj kvalitetnog vremena koje roditelji provode s decom; njihova pažnja, ljubav, emocionalna podrška kao i radosna, harmonična i bezbrižna atmosfera koju stvaraju za decu. 

Roditelji najbolje uče decu vlastitim primerom. Dobro je da deca vide da su roditelji vredni i odgovorni, ali da i pored toga pronalaze radost i zadovoljstvo u životu. To će ih najviše stimulisati da i sami postanu takvi.

Ako deca stalno gledaju izmučene i iscrpljene roditelje koji nisu u stanju da odvoje vreme za njih i još ako čuju da je sva ta muka zbog njih, kako će se osećati? Kako će to sebi objasniti? Iz toga može proizaći samo unutrašnji konflikt, a ne sreća i zadovoljstvo. 

Komentari:

sreca.905920

Prilike

“Umori se čovek od pružanja prilika, tamo gde neprilike žive.. Od gledanja kroz prste.. Od ko zna kojeg po redu ‘nema veze’.. Jer ima.”

-Od toga se ne treba umoriti. S tim se treba na vreme rasčistiti.”

————-

“Srce vam je razvratom pokvareno, a bez čistog srca nema potpunog i pravilnog saznanja. Da bi se pametno postupalo nije dovoljna samo pamet, već čisto srce dobra narav i jak karakter.“

-Samo iz čistog srca proizadju iskrene misli. Bez iskrenosti nema ni jasnog razumevanja, ni čvrstog karaktera.

——————

-Istina se ne može spoznati bez uma i srca. Srce je krije, a um razotkrije. 

-Ne misli da nema nade i da ćeš uvek ostati u teškoj situaciji. Život se menja, a i ti s njim. Kad se uloži više truda pronadje se i izlaz.

-Ako želiš da ti život postane bolji tad se potrudi da budeš bolji. 

-Nije važno što ne skidaš zvezde s neba, važno je da ne skidaš osmeh s lica.

-Život se ne može shvatiti samo kroz pravila pošto se sastoji i od izuzetaka. Zato se stalno uči nešto novo.

-Poluistina je, često, gora i opasnija od potpune laži.

Poluistina je gora, jer u njoj ima elemenata istine, pa zvuči uverljivije. Lakše se poveruje u nju nego u potpunu neistinu. Iz istog razloga, poluistinu je teže otkriti nego potpunu laž. Zato nanosi više štete. Poluistinom se uglavnom služe lukavi, manipulativni ljudi koji nastoje da stvore sumnju, nanesu nekom štetu ili da ostvare neku dobit. Zrnce istine im služi kao pokriće da bi se izvukli ako im se izvitoperi plan.

——–

-Ljudi se, iz želje da ostave utisak, predstavljaju drugačijim nego što jesu. A, ne znaju da je prirodnost i jednostavnost ono što najviše impresionira. 

Uskrs 2020!

Svima koji danas slave zelim zdrav, srecan i veseo Uskrs!

Hristos vaskrse!

-Reči-

Na tekst o recima sam dobila komentar:

„U ovom tekstu obrađuješ interesantnu temu, o interakciji „misli“ i „reči“. Navodiš Izjava Eckharta Tolla u knjizi „Moć sadašnjeg trenutka“ koja glasi: „U svakom slučaju, reči same po sebi nisu važne.“- nije precizno formulisana pa može da se interpretira na različite načine. 

Naravno ali zar reč bilo kakva ne uzrokuje „radnju“ ma kakva bila pozitivna ili negativna, što bi značilo (a i znači) da utiče na razvoj misli i konačan sud ili odluku. U prvom pasusu navodiš značenje „opreznosti“ koju ilustruješ narodnom izrekom, ali u takvu konstataciju bi terbalo da se „uplete i „moral“. 

Smatram da je moral bitna kategorija koja ograničava ili pak unapređuje misao zavisno od situacije, reč pokreće , zaustavlja i ubija ( u prenosnom smislu sve to radi misao). „Kad dosegnete stanoviti stupanj unutrašnje povezanosti, istinu prepoznajete kad je čujete“. Tačno ali to bi onda već bila iskustvena kategorija, a opet ne dokazana odnosno bez sigurnog zaključka, kao lični osećaj. U svakom slučaju „ja mislim“ da ova tema „mora“ da ima moral kao kategoriju koja u tom trojstvu treba da egzistira, reč, misao, moral!“

-Odlicno zapazanje. O tome se i radi. Dok Eckhart istice beznacajnost reci, ja im pridajem znacaj. Reci, takodje, imaju svrhu u procesu razvoja kao i u realizaciji dublje, skrivene sustine. Na primer, dok covek misli promene se odvijaju samo u unutrasnjem, ali ne i u vanjskom svetu. 

Misli su subjektivnost koja nije dostupna drugima. Ali, onog trenutka kada se misli izgovore nastupi i vanjska promena. Izgovorene reci postaju deo vanjskog sveta/objektivnosti. Time izazivaju razlicite reakcije kod drugih ili okoline. Kroz reakcije drugih subjekt dobija povratnu informaciju iz objektivnosti, tako da se inicira novi proces misljenja i razumevanja. Dakle, reci i dela omogucavaju subjektu interakciju s objektivnoscu. Ta interakcija je osnova razvoja, jer dovodi i do subjektivnih i objektivnih promena.

U subjektu se te promene manifestuju kao razlicite misli. Kroz njih nastaje razumevanje/interpretacija objektivnosti i okolnosti. U zavisnosti od razumevanja okolnosti zavisi i donosenje odluka o daljnoj aktivnosti. Odluka ne mora uvek rezultirati nekom aktivnoscu, vec i suzdrzavanjem od aktivnosti. U pojedinim situacijama se moze proceniti da bi vanjska reakcija ili aktivnost bila, ne samo uzaludna, vec i stetna; da bi jos vise doprinela neskladu i otudjivanju. Zato se odluci za pasivnost. Odustane se od reci i dela.

Kako ili na osnovu cega se procenjuje? Intelekt procenjuje objektivnost kroz  interakciju s razlicitim unutrasnjim nivoima sveti. Razliciti nivoi stvaraju i razlicite misli ili razumevanje.

„U svakom slučaju „ja mislim“ da ova tema „mora“ da ima moral kao kategoriju koja u tom trojstvu treba da egzistira, reč, misao, moral!“

-Slazem se, s tim sto bih izmenila redosled. Stavila bih moral-misao-rec. Mada postoje neke opsteprihvacene moralne vrednosti, pa se ubistvo, nasilje, kriminal itd., smatraju nemoralnim i neprihvatljivim u vecini drustvenih zajednica, postoje i individulne moralne vrednosti, odnosno razlicita procena dobra/zla, pravde/nepravde.  Zbog toga ima toliko razlicitih misljenja i sukoba medju ljudima.

Kako objasniti razlike i istovetnost moralnih vrednosti ili kako one nastaju? One nastaju razlicitim duhovnim razvojem. Ukoliko ljudi ne vrse procenu vrednosti kroz duhovni potencijal izostaje dublja refleksija i sustinsko razumevanje. Dolazi do preterane subjektivnosti u vidu predrasuda i iskrivljenih moralnih vrednosti koje omogucavaju da se opravdavaju egoisticne potrebe i manipulativno delovanje.

Sto god vise ljudi koriste duhovni potencijal ili vrse dublju unutrasnju refleksiju efikasnije eliminisu egoisticne potrebe. Postaju objektivniji. Na taj nacin su u stanju da deluju iz univerzalnih moralnih vrednosti koncentisanih u sustini svakog bica. Tako ostvare vlastiti smisaoni razvoj koji im omoguci funkcionalan razvoj s okolinom.

„Opreznost je majka mudrosti.” Opreznost vodi u kontemplaciju, a time i u obzervaciju vlastitog misljenja. Covek postane svestan funkcionalnog i disfunkcionalnog nacina misljenja. Dubina razumevanja ne proizadje iz kvantiteta, vec kvaliteta misli. Prekomerno razmisljanje koje demoralise i ima karakter ocaja i jalovosti nastaje iz Polusvesnog ega. Njemu se ne sme prepustiti, vec se mora zaustaviti.

Misljenje koje se inicira iz nadsvesnog nivoa nikad ne demoralise. Iako se kroz njega  mogu otkrivati neprijatne, mucne istine i o sebi, i o drugima, njime se, takodje, pronalazi i resenje ili nacin kako da se takve slabosti prevazidju. Ono jaca volju i daje snagu i energiju da se odoli iskusenjima i da se istraje u konstruktivnom nacinu delovanja i ponasanja.