Izmene

Povremeno napravim izmene u knjigama i tekstovima. Ne zbog pogresnih ideja, vec stila pisanja. On zahteva usavrsavanje da bi se jasnije izlozio smisao.  Pored toga, znanje koje se ne prosiruje prerasta u dogmu. Spoznaja je proces promene ili razvoja. Zato je potrebna dopuna koja, istovremeno, stvara bolju kristalizaciji misli, pa se mnoge stvari jednostavnije/razumljivije objasne.

Za pisanje treba talent. Iako ga nemam 🙂 sklona sam reflektivnom razmatranju pojava ili otkrivanju njihove dublje, skrivene sustine. To jos vise doprinosi teskoci izjasnjavanja. Narocito stilu pisanja. Cesto pokusavam unutrasnju sirinu misli sazeti u kratke, jednostavne reci. Ponekad uspem, a ponekad je taj pokusaj nezgrapan. 🙂 Nedostaje mu lakoca i elegancija. 🙂  Ipak, smatram da se pisanje poboljsava praksom. 

Dugogodisnjim istrazivanjem egzistencijalne misterije dosla sam do nekih uvida koji su mi pomogli da srecnije i mirnije plovim po uzburkanoj reci zivota dok me prenosi od jedne do druge obale. Zato i pisem. Postoji mogucnost da moje pisanje jos nekom bude korisno.

Ko istinski traga za istinom nema autoritete. Sve preispituje. Nicije misljenje ne ostaje nedostupno kritici. Ukljucujuci vlastito. Jedino se tako moze uciniti pomak. Lepo je na vetrometini naci zaklon i osecati se sigurno. Zbog toga se lako padne u zamku bezrezervnog i nepromisljenog prihvatanja misljenja omiljenog pisaca ili duhovnog ucitelja.

I ako neko misli drugacije aktiviraju se predrasude i osnazi pristrasnost. Ne  razmatraju se argumenti, niti se pokusava shvatiti njihov smisao, vec se takvo misljenje automatski odbacuje kao netacno. Ponekad i nedostojno, kod krajnje zatvorenih umova. Tako se ne moze stici tamo gde se poslo. To su jos stari grci znali. 

Platon: „Prijatelj mi je Sokrat, ucitelj moj, no veca mi je prijateljica istina.“

Aristotel: „Drag mi je Platon, ali mi je draza istina.“

Hvala redovnim posetiocima na posvecenom vremenu i podrsci. Ovim putem zelim da obavestim one koji su download starije verzije knjiga da sam ucinila neke izmene. Ukoliko ih interesuje mogu pogledati na smashwords.

Reklame

Nazalost wordpress ima reklame. Neke izgledaju neukusne. Ne bih  nikome preporucila da klik na njih. Hvala.

Osvešćivanje ega

Ego je dugo prezentovan kao opasan uljez koji je štetan i koji se mora eliminisati. Medjutim, da li je to olako prihvaćeno i da li je zasnovano na činjenicama? 

Ego je neophodan za razumevanje. Osoba koja nije svesna svoga identiteta, jer misli da je Isus, Napoleon ili neko drugi više nije sposobna da adekvatno interpretira realnost.

Ljudi s demencijom gubitkom ega gube um i sposobnost koherentnog mišljenja. Samim tim, prestaju biti svesni sebe i svoje okoline.

Dakle, ego ili Ja mora postojati. Medjutim, kako ego doživljava i interpetira vlastitu individualnost i identitet zavisi od njegove konekcije i identifikacije s različitim osećanjima ili nivoima svesti.

Prvi znak da ego gubi kontrolu i da potpada pod uticaj Telesne svesti su telesne reakcije, kao npr, napetost, grčenje tela, ubrzano disanje, lupanje srca, panika. To signalizira stanje automatske fiziološke reakcije poznato kao borba ili bekstvo. 

Takvo stanje, takodje, može biti izazvano i Pulusvesnim egom u vidu Post traumatskog stresnog poremećaja. Njega svaki spoljašnji nadražaj ili asocijacija na traumu može aktivirati. Dovoljan je čak i miris i zvuk. 

U zavisnosti od osećanja koja su u to vreme formirana javi se bes, agresija, panični strah. Ako se prepusti tom nagonu ego degradira u pod-ego, pa se počne ponašati iracionalno i bezumno. 

Medjutim, postoji i suptilniji Pulusvesni ego. Ne javlja se kao nagon/osećanje, već unutrašnji dijalog s mnoštvom zabluda i predrasuda. Kroz njih se ili precenjuje ili podcenjuje vlastita vrednost. 

S obzirom da je ta interakcija najčešća ego je poistovećen samo s negativnostima koje proizilaze iz te interakcije. A, to su disfunkcionalne, jalove i mučne misli kojima se ne pronalazi rešenje unutrašnjem konfliktu. Nije se shvatio razlog zbog čega do toga dodje.

Mislima nedostaje duhovna dubina, jer ego nema kontakt s nadsvesnim potencijalom. Ne koristi puni svesni kapacitet. Zato i ne može  postići unutrašnju integralnost i sabranost.

Kada se javi disfunkcionalno mišljenje treba samog sebe zaustaviti i prestati misliti. Okupirati pažnju nečim drugim, opustiti se i smiriti telesne reakcije. Ego jedino kroz smiren um uspostavi kontakt s nadsvesnim  i preraste u nad-edo. Postaje celovit i integralan. Ima kontrolu nad sobom i može neutralno posmatrati osećanja i reakcije pod-ega i Polusvenog ega. 

Tek tada misli postaju nadahnute duhovnim uvidom ili mudrošću. Postaje jasno šta se treba činiti i menjati u svom životu i ponašanju da bi se postigao sklad i u sebi i u odnosu s drugima. Razradi se plan i preuzme odgovornost za njegovo sprovodjenje.

To ne sprečava spontanost i uživanje. Naprotiv, tada život postaje radosniji, jer postaje organizovaniji, pa se potpunije i bezbrižnije prepušta svakodnevnim, malim, ali dragocenim zadovoljstvima. 

Znači, ego se osvešćuje funkcionalnim mišljenjem, a ne nemišljenjem. Samo to mu daje integralnost i sposobnost da svesno shvati značaj humanosti, dobra, poštenja ili moralnog i odgovornog ponašanja za lično i društveno blagostanje. 

Sopstvo i ego

Svrha i značaj ega se ne može razumeti bez Sopstva. Sopstvo je smisao ili Idejna celovitost iza samosvesnog telesnog bića. Ono je sam život iz kojeg proizilaze sve psihičke i fizičke razlike.  

Zašto su potrebne razlike? Da bi nastala aktivnost i razvoj. Aktivnost nije moguća u Apsolutno Istom ili Jednom. Zašto je potreban razvoj? Da bi smisao ili život bio ono što jeste, odnosno zadržavao karakteristiku smisla. Ono što se ne razvija postaje beživotnost i besmisao. Zbog toga se Apsolutno Jedno uvek spaja i razdvaja. Razdvajanjem stvara materijalizaciju ili aktivnu, fizičku dimenziju.

Sopstvo uvek ostaje nematerijalni, vrhunski smisao koji se nikada ne može spoznati u telu. Kao što se velika posuda ne može staviti u malu, tako ni Sopstvo ne može postojati u telu. Takva snaga bi ga raznela. Šta je onda u telu? Kakav život ili svest? ( Sobzirom da je svest život.)

Telo i svest svakog čoveka je emanacija njegovog Sopstva. U gnostocizmu se ta emanacija naziva demijurgom. Platon demijurga interpretira kao tvorca-graditelja fizičkog sveta koji stvara materijalne oblike ili tela po uzoru na njihove Ideje. Dakle, demijurg je Izvršilac ili drugačija svest od nematerijalne Ideje. 

S demijurgom nastaje „rasparčavanje svesti/života“. Svako telo postaje drugačija Telesna svest. Kod ljudi je to podsvesni, instinktivni, životinjski, bezumni nagon koji se može okarakterisati kao autonomni nervni sistem koji održava telo. 

Ali, pošto je telo i Telesna svest u vezi s demijurgom, a demijurg sa Idejom-Sopstvom (Duhovnom svešću) njihovim kontaktom nastaje um ili inteligencija. S umom živo biće postaje svesno sebe ili svoga Ja, tj. dobija ego preko kojeg vrši i unutrašnju i spoljašnju interakciju. Spoljašnjom postaje svestan svoga okruženja, a unutrašnjom svojih osećanja i nagona. 

Sebični, kao i neurotični nagoni proizilaze iz Telesne svesti i Polusvesnog ega, dok se veza s nadsvesnim i Sopstvom oseća kao savest, mir i ljubav. U momentu kada se ego opredeli za mir, ljubav i savest spaja se sa Sopstvom, postaje celovit i dobija suštinsko razumevanje. Misli se nadahnjuju mudrošću. Kada ne sledi savest i plemenita osećanja udaljava se od Sopstva i ostaje u iluzornom, pojavnom razumevanju života. 

Što god više ego ima kontakt s nadsvesnim postaje svesniji i shvata značaj toga kontakta. Zato i nastoji da se u svakom situaciji opedeli za ono što je pošteno i humano. 

Tereti

Rimska izreka: „Tereti su lakši onima koji ih znaju nositi.“ 

– Od reakcije na nevolju zavisi da li je otežamo ili olakšamo. 

——- 

„Čovjek koji teži vlastitoj veličini podcjenjuje sve drugo. Uspoređen s njegovim egom, ostatak svijeta je nestvaran. Stoga kako bi u potpunosti postali svjesni stvarnosti svega, moramo se osloboditi okova vlastitih želja. Prolazimo kroz ovu disciplinu kako bi se pripremili za svoje socijalne dužnosti – preuzimanje dijela tereta naših bližnjih. Svaki pokušaj postizanja širine života zahtijeva “dobitak kroz lišavanje, a ne pohlepu”. I tako, težnja je Čovječanstva postepeno proširiti svijest o jedinstvu sa svime.“

– Čovek čiji ego podcenjuje svoju okolinu ne vidi jasno isto kao i čovek koji nema „svoje Ja“ i podcenjuje svoju sposobnost. Jedino zdrav ego, koji se ne podcenjuje niti precenjuje, već vrednuje i sebe i druge, neutralno razmatra i svoje i tudje mišljenje. Tako i sakupi dovoljno  pravilnih informacija da ima realan uvid u okolnosti.  

Što se tiče dužnosti i obaveza svako treba ispunjavati svoju. Naravno da treba postojati medjusobna saradnja i podrška, ali preuzimanje odgovornosti i obaveza koje pripadaju nekom drugom (bez opravdanog razloga) ne pomaže nikom. Naprotiv, time se stvara nesklad. Jedna strana se preoptereti, a druga postaje neodgovorna i nastoji da izbegava obaveze. 

Nisu sve želje loše i destruktivne. Ima pozitivnih kojima se pokreće progres. „I tako, težnja je Čovječanstva postepeno proširiti svijest o jedinstvu sa svime.“ Upravo je to primer pozitivne želje koji pokreće na aktivnost da dodje do njenog ostvarenja ili da se postigne taj cilj.

———–

„Kako vaša svijest postaje čista, svijet i njegovi stanovnici spontano postaju čisti u vašim očima.“

– Znači, samo pranje mozga pomaže da sve bude lepo i čisto. 😉 🙂

————

Lao Tzu: „Kada si zadovoljan onim što si i ni sa kim se ne uporedjuješ i ne nadmećeš, svi će te poštovati.“

– Pošteni ljudi sigurno hoće. Mada, ima i onih koji nikoga ne poštuju. Ali, najvažnije je da ćeš se sam poštovati.

Sartre

Sartre: „Čovjek je osuđen da bude slobodan.“

– Sloboda ne može postojati bez izbora. S obzirom da je čovek prinudjen na stalni izbor svojih aktivnosti i ponašanja osudjen je na slobodu. Medjutim, sloboda dobija smisao tek s odgovornošću. Što je čovek svesniji postaje odgovorniji pošto jasnije sagledava posledice svojih izbora i aktivnosti. 

Shvata šta ga vodi u blagostanje i duhovnu slobodu, a šta zadržava u ropstvu okolnostima i telesnoj programiranosti. Duhovnom slobodom dobija kontrolu nad sobom i svojim ponašanjem, dok ga ropstvo sebičnim nagonima zadržava u neznanju i neodgovornosti tako da pravi pogrešne izbore kojima stvara bedu i destrukciju. Zato  Sartre kaže: „Čovjek je odgovoran za ono što jest.“

————

„Juče, danas, sutra! Da li postoje? Da li postoji moć jučerašnjeg trenutka? Ili sadašnjeg? Ili moć sutrašnjeg trenutka? Hoće li „sutra (pesma kaže „jutro“) promeniti sve“? 

Gde je istina, gde je najtoplije, šta najviše raduje, šta najviše postoji? „pošto prošlost nije više, a budućnost nije još, sadašnje se tek nalazi između dva ništa; ali-sadašnje je tačka bez prostiranja; od momenta kada je sadašnje tu, to već i nije. 

Sada je dakle kontradiktorno i, iz tog razloga, jedno ništa. Na ovaj način, realnost se svodi na jedno ništa smešteno između dva ničega.“

– Pronicjivo razmatranje koje izlazi iz privida sadašnjeg trenutka kao stvarnosti. Sadašnji moment, zajedno s prošlim i budućim je promenljiva pojava, a ne suština života. Suština je u čoveku i njegovoj svesti. Jedino je čovek nešto, jer je svesni život u razvoju koji kroz promenu spoznaje istinu. 

Dakle, samo je svest uvek postojeća, dok su sadašnjost, prošlost i budućnost prolazne pojave. Sve postoji zato što postoji svest. Ona je ultimatni smisao, život i realnost. Na to je  i Hegel ukazao: „Sve što je umno jeste stvarno, i sve što je stvarno, umno je…“

—————

Carl Jung: „Bez bola nema dolaska k svesti. Ljudi će učiniti sve, ma koliko apsurdno, kako bi izbegli suočavanje sa sopstvenom Dušom. Čovek ne postaje prosvetljen zamišljanjem figura svetlosti, već praveći tamu svesnom.“

– Pod tamom se podrazumava nesvesno u smislu potisnutih osećanja i dogadjaja. Dokle god su prisutni sprečavaju slobodan i funkcionalan razvoj. Što god je potisnuto ne nestaje samo od sebe, već se mora time suočiti, ma koliko da je bolno i neprijatno. 

Slično misli i Phil McGrow kada tvrdi da „ne možeš menjati nešto što sam sebi ne želiš priznati“, a Jack Canfield da to ne možeš ni lečiti.

Kontemplacija

Karl Jaspers: „Nezavisnost onoga ko filozofira leži u tome što on svoje misli ne zamišlja kao dogme da bi im se potčinio, nego što postaje gospodar svojih misli.“

– Ego u stanju reflektivnog mišljenja postaje nepristrasan i neutralan. Prevazidje lični interes, niže strasti i želje pošto se izdigne u sferu duha i oslobodi telesne programiranosti i uslovljenosti.

————–

“Kad dobar čovek pogreši on krivi sebe. Kad loš čovek pogreši on krivi drugog.”

-Pametan ne krivi nikog, već izvlači pouku iz greške. Zato je i ne ponovi.

————

-Sujetan čovek će se radije odreći istine nego iluzije o vlastitoj superiornosti.

—————

-Lakše je ostati u zabludi nego tragati za istinom. Zabulda je površna. Istina je duboka. Do nje se ne može stići bez napora i hrabrosti.

———-

–Misao i osećanje daju život svakom momentu. Oni su sam život koji stvara moment.

———–

Ako nisi blagoslov sebi nećeš biti ni drugima.

Drustvo

Jiddu Krishnamurti: “Nije mera zdravlja biti dobro uklopljen u drustvo bolesno iz temelja.”

-Bolesno drustvo najbolje pokaze zdravlje i karakter pojedinaca. Sto je karakter slabiji lakse se uklapa u dekadenciju. Samo jaki karakteri imaju dovoljno snage i mudrosti da se odupru hipokriziji i sacuvaju autenticnost i duhovno zdravlje.

———-

“Ponekad se i dobar covek umori od svoje dobrote. Jer dok je svima bio dobar sebi je bio najgori.”

– Dobrota stvara harmoniju kroz ravnopravan odnos izmedju ljudi. Shodno tome, covek koji podcenjuje sebe i svoju licnost ne stvara sklad. Vise deluje iz neuroticnosti nego dobrote.

Dobar covek nije dobar samo prema drugima, vec i prema sebi. Nastoji da razume potrebe drugih, ali i svoje, da bi dobio pravilnu procenu njihovog prioriteta. Zato i zna kada nesto treba da ucini za druge, a kad za sebe.

——

Democritus: “Ko nanosi nepravdu, nesretniji je od onoga koji je trpi “. 

-Dela i ponasanje reflektuju unutrasnje, psihicko stanje. Kad dodje do otudjenja od duhovne sustine zavlada haos niskih nagona i strasti. Nedostaju plemenita osecanja, mir i sklad. Ko nanosi nepravdu samo ispolji vlastitu bedu i mizeriju.

Nedoslednosti u Sada

Nedoslednosti u citatima Eckhart Tolle.

„The only thing you ever have is now.“

„Jedino što ikada imaš je sada.“

„Realize deeply that the present moment is all you ever have. Make the Now the primary focus of your life.“

„Duboko shvati da je sadašnji moment sve što uvek imaš. Napravi Sada primarnim fokusom svoga života.“ 

– S obzirom da je Sada sve što ikada imaš i da hoćeš ne možeš, a da ne budeš u njemu. Osim, ako ne izgubiš um. Čemu onda panika da imaš ono što stalno imaš? Dok si ovde imaš život u kojem se razvijaš. 

Naravno, da se razvoj uvek dešava u sadašnjem momentu, ali se ne traba fokusirati na moment, već ono najvažnije u njemu, a to je duhovni rast. Od toga zavisi svaki doživljaj i percepcija. Samo integralna ličnost koristi puni svesni kapacitet i oseća mir i postiže funkcionalnost. Bez iskrenosti, poštenja, plemenitosti i humanosti nema integralnosti. Fokus treba biti na negovanju i očuvanju takvih karakternih osobina u svakoj situaciji i momentu.

Razvoj nije moguć bez suprotnosti. Spoznajemo sebe i kroz mir i kroz nemir, aktivnost i neaktivnost, uživanje i patnju, radost i tugu. Naš razvoj je drugačiji od ostalih bića, na ovoj planeti, jer imamo najkompleksniji um/inteligenciju.   

Jedino smo mi svesni promena kao sadašnjeg, prošlog i budućeg. Zato imamo sećanje i možemo predvideti posledice svojih aktivnosti. Bez toga naše razumevanje ne bi imalo koherentni kontinuitet.

Život svakog čoveka je poseban, jer je i on jedinstven. Različite sposobnosti, interesi i personalnost utiču na način života i ponašanja. Genijalni ljudi se u potpunosti posvete svom talentu i neumorno stvaraju. To im postane životni zadatak i samo kada ga ispunjavaju osećaju se srećni i zadovoljni.

Ali, oni su dosta retki. Preterana aktivnost kao i preterana pasivnost prouzrokuje nesklad. Sklad je u balansu. Nismo ovde samo da uživamo, već i da se usavršavamo, ostvarimo konekciju s drugima i osmislimo vlastitu egzistenciju.

To se ne može postići bez truda i zalaganja kao i svih resursa koje imamo, a koji se pronalaze u promenama tokom razvoja. Prošlost čuva dragocena iskustva iz kojih se moze izvući pouka. Zbog toga se treba osvrnuti na nju kada želimo nešto bolje prosuditi. Na primer, nečije predjašnje ponašanje najbolje predkaže buduće. 

Nada, entuzijazam i radost iščekivanja ne može postojati ako nema plana za buduće promene. Okupirnost nekim projektom može osmisliti egzistenciju i dati joj naročitu  draž. U svakom slučaju da je sadašnji moment najvažniji pošto se jedino u njemu može delovati. Samo je on vreme/promena. Ali, s obzirom da postoji čitav život uvek se može delovati i usmeriti promena u željenom pravcu.

Da bi sadašnji moment bio aktivan i svestan moraju postojati prošli i budući. Jedino zajedno stvaraju smisao. Da nema njih postojala bi mrtva, nesvesna jednoličnost. Prema tome, sve promene imaju svrhu i pomažu da postignemo ono zbog čega smo ovde.

Sadašnje, prošlo i buduće nije izvan nas, već u nama, u našoj svesti. Tu uvek postoje. Iako se prošlost ne može vratiti u fizičkom svetu može u unutrašnjem kroz um. Zato je um dragocen. Kada se izgubi čovek ničega nije svestan.

Čak i u momentu kada se ne misli i kada se egzistencija pokušava osetiti samo kroz čula um je i dalje funkcionalan. Mozak bez njega ne bi mogao upućeno doživeti ili odrediti unutrašnje i spoljašnje senzacije kao prijatne ili neprijatne. 

Medjutim, važno je napomenuti da um nije svest, već samo jedan od njenih elemenata. Naša svest, pored uma, sadrži i podsvesno i nadsvesni, duhovni potencijal.  Funkcionalnost uma zavisi od interakcije s njima.

“Time isn’t precious at all, because it is an illusion. What you perceive as precious is not time but the one point that is out of time: the Now.“

„Vreme uopšte nije dragoceno zato što je iluzija. Ono što smatraš dragocenim nije vreme nego jedna tačka koja je izvan vremena: Sada.“ 

– Naprotiv. Jedino je Sada u vremenu. Vreme je promena. S obzirom da je Sada moment stalne promene vreme postoji samo u njemu. Promene koje su se desile u prošlosti su završene. U njima više nema vremena. Prošlo je. Nema ga ni u budućem dok ne stigne tamo.

Prema tome, Sada je manifestacija, a ne suština, života u kojoj se odvija stalni razvoj kroz promenu/vreme. Ljudi toga postaju svesni kada misle. Misao sobom nosi razumevanje. S njom sve postoji. Nastaje i nestaje. Medjutim, misli se kvalitativno razlikuju. Mogu biti funkcionalne i disfunkcionalne i time doprinositi različitom shvatanju života u svakom momentu. Od čega to zavisi?

Od objektivnih i subjektivnih faktora. Objektivni je spoljašnja promena ili dogadjaj/situacija u kojoj se nalazimo. Subjektivni je interpretacija dogadjaja. Šta uslovljala adekvatnu interpretaciju i reakciju na dogadjaj, a šta iracionalnu? 

Različita osećanja i nagoni. Misli koje proizilaze iz podsvesnog su vodjene telesnim porivima, zabludama i predrasudama. To sužava svesnost/razumevanje i spreči um da dosegne nadsvesno. Zato ponašanje i delovanje postane nerazumno i destruktivno.

Da bi um bio u stanju da koristi puni svesni kapacitet mora doći u kontakt s duhovnim potencijalom. Jedino tako ga može realizovati ili transformisati u misli. Samo misli iz nadsvesnog donose novu, progresivnu spoznaju i osveste um. Daju sposobnost čoveku da preuzme kontrolu nad sobom i vlastitim mislima i ponašanjem. 

Dakle, neophodno je da ljudi postanu svesni različitih nivoa svesti ili osećanja koje stvaraju drugačije misli. Time shvate i značaj introspekcije u kojoj neutralno posmatraju svoja osećanja-misli. To im omogući da se opredele za najplemenitije  i da deluju  u skladu sa savešću, jer znaju da samo tako mogu postići sklad u sebi i svom okruženju.  

Tagore

Rabindranath Tagore: “ Um koji je samo logika je kao nož koji je samo oštrica. Zakrvavi ruku koja ga koristi.“

– Dobar primer nepravilnog korišćenja termina kojim se može stvoriti, ne samo nesporazum, nego i pogrešno razumevanje. U ovom slučaju logika je poistovećena s bezosećajnošću i proračunatošću. Medjutim, to nije njeno pravo značenje. Logika znači veštinu rezonovanja i koristi se da bi se stiglo do istine kroz razlučivanje pogrešnih od ispravnih tvrdjenja. 

Na primer, u kriminalnom slučaju moraju se gledati samo činjenice bez primese bilo kakvih osećanja. U tu svrhu koristi se logika koja, kao nož, reže zamršene čvorove dok se ne stigne do ispravnog rešenja. Logika, takodje, eliminiše pristrasnost, pa je neophodna da se pogresno mišljenje izvede na pravi put.

Dosta ljudi se ustručava usprotiviti mišljenu autoriteta. Pogotovo omiljenom piscu. Smatraju to nezahvalnošću. Imaju osećaj da ga izneveravaju. Ponekad sumnjaju i u vlastito shvatanje. Jer, ko su oni da misle drugačije od nekog velikana?

Ukazati na nedoslednost u mišljenju autoriteta ne znači izdaju ili nezahvalnost za duhovno dobro koje je dao čovečanstvu. On se ne prestaje voleti i poštovati ako se ide dalje i otkrivaju dublji aspekti istine. Ako se nešto vidi i uoči treba reći. Volter s pravom kaže „Svaki čovek je kriv za svo dobro koje nije počinio.“

Nijedan čovek ne zna sve. Ničije znanje se ne treba precenjivati ili podcenjivati, jer zajedno znamo  više. Ko istinski voli mudrost neće imati ništa protiv ako mu se skrene pažnja na neku grešku. Naprotiv, biće zahvalan, jer će ga to više približiti istini, kao i sve koji tragaju za njom. 

Fizički svet ima strukturu koja je realizovana i utvrdjena logosom. Zato se njegovo funkcionisanje otkriva logikom. Medjutim, pored istina koje vladaju u fizičkom svetu postoji i istina svesti. Svest je viši, nefizički potencijal fizičkog univerzuma. Taj potencijal je živi, beskonačani smisao koji se ne može spoznavati samo kroz fizičke zakonitosti i logiku, već i kroz psihičke i intuiciju. 

Ali, pošto se pojava i suština nalaze u stalnoj uslovljenosti i zavisnosti imaju konekciju. Ta konekcija je logika. Ma koliko da je neka spoznaja apstraktna i intuitivna mora sadržati elemente logike. U protivnom je netačna i besmislena.

Treba biti oprezan s duhovnim učiteljima koji iznose njihovo shvatanje kao otkrovenje i apsolutnu istinu. Mudar učitelj zna da se uvek uči. Trudi se da ne pravi vlastitu kopiju od svojih učenika, već im prenosi svoje znanje tako što ih podstiče da sami razmišljaju. Jedino tako mogu stvarno učiti i ići dalje. Dokaz za to su Sokrat, Platon i Aristotel.

Sokrat je bio Platonov učitelj, a Platon Aristotelov. Aristotel je bio učitelj Aleksandra Makedonskog. Svaki je na svoj način postigao izuzetnost, jer je učen da misli i zadržava otvoren um.     

Zdrav razum i logika

Najefikasnija odbrana od svake vrste prevare, manipulacije i „pranja mozga“ je zdrav razum i logika. Kada to popusti obmanjivač lako preuzima kontrolu nad svesnim i podsvenim. Podsvesno su osećanja, a svesno mišljenje.

Obično se cilja na podsvesno ili osećanja pošto se zna da će iz njih proizaći i mišljenje, samim tim i razumevanje i ponašanje. Zato se koristi sugestija. Ako se nešto predstavi kao delo nekog stručnjaka ili poznatog autoriteta slabi zdrav razum i logika, jer se javlja predrasuda da je to što se izlaže potpuno tačno; u to ne treba sumnjati niti se treba proveravati i ispitivati. 

Kada se nastoji izneti nešto protivno zdravom razumu i logici tada se dobro „umota“ u verodostojna tvrdjenja da bi prošlo. Loša jabuka se lako proda ako se izmeša s dobrima i stavi u isti džak. Jedna od metoda je tvrdjenje da se ne slušaju reči, već da se shvati ono što je iza reči. 

Iza reči su misli, a iza misli osećanja. Naravno da ima veoma dubokih osećanja koje je teško transformisati u misli. U tom slučaju se i ne mogu pronaći adekvatne reči. Zato se lako poveruje u to tvrdjenje. Medjutim, kada se misli iskristališu ili kada se dobije bolje razumevanje tada se i pronadju prave reči.

Spoznaja je proces transformacije višeg nadsvenog potencijala u svesno. Taj potencijal se nikada u potpunosti ne realizuje, već uvek postoji kao nagoveštaj dubljeg razumevanja. Ukoliko neko kaže da se obraća pažnja na ono što je iza reči, ali ne i same reči to je isto kao da kaže gledaj u daljinu, ali ne ispred sebe. Drugim rečima, gledaj u nejasno, ne obraćaj pažnju na očigledno. 

I dok se koncentriše na to da se nešto vidi u mutnoj daljini sve manje se vidi ono što je „isped nosa“. Ne vidi se nelogičnost i nedoslednost u rečima. Tako manipulator lako preuzme kontrolu i usmerava daljnji način mišljenja i ponašanja. Najčešće mnoštvom ograničenja, ali isto tako i obećanjem da će sve biti dobro i lepo ako se slede instrukcije.  

Ni jedan čovek ne može ništa reći bez reči. One su uvek polazište i osnova na koju se treba obratiti naročita pažnja kroz zdrav razum i logiku da se ne bi zanelo i zalutalo. 

Intelektualac

Albert Camus: „Intelektualac? Da. I nikad to ne poriči. Intelektualac je neko čiji um posmatra sam sebe. Volim to, jer sam sretan što sam obe polovine, posmatrač i posmatrani. „Mogu li se spojiti?“ To je praktično pitanje. Moramo se spustiti na to. „Prezirem inteligenciju“ zapravo znači: „Ne mogu podneti svoje sumnje.“

————————–

– Gde god je božija duša tu je svako dešavanje: i sadašnje i prošlo i buduće. U njoj i kroz nju sve postoji. „Ovde i sada“ je samo mali deo njenog bitisanja. Postojala je pre i postojaće i posle, jer se vraća neuništivom izvoru iz kojeg potiče.

————-

Tin Ujević: „Mi smo išli putem. Put je bio dug. Kasno opazismo da je taj put krug.“

– Krug simboliše ponavljanje i beizlaznost. U kružnici postoji paradoks početka i kraja. Na primer, ukoliko izdvojimo jednu tačku na kružnici kao početak, ona će u isto vreme predstavljati i kraj. Što god se više udaljavamo od nje to smo joj bliži. Onog momenta kada je dostignemo tada smo u isto vreme i na početku i na kraju. 

————

Meša Selimović: „Ja ću te pustiti da šutiš. Samo nemoj progovoriti prekasno.“

– Govor gradi i ruši. Spaja i razdvaja. Sve zavisi iz koje dubine osećanja izvire i do koje visine razuma dopire. Da bi se ljudi sporazumeli moraju se izjasniti, moraju govoriti.