Reklame

Nazalost wordpress ima reklame. Neke izgledaju neukusne. Ne bih  nikome preporucila da klik na njih. Hvala.

Dietrich Bonhoeffer

Dietrich Bonhoeffer: „Glupost je opasniji neprijatelj dobra nego što je zlo. Protiv zla možemo da se bunimo, ono se može razotkriti, u slučaju nužde i sprečiti silom; zlo uvek u sebi nosi i klicu sopstvenog uništenja zato što kod ljudi makar izaziva neprijatnost. 

Protiv gluposti smo nemoćni. Tu ne možemo ništa da postignemo protestima ili silom; argumenti ne vrede, u činjenice koje govore protiv prethodno oformljenih mišljenja jednostavno niko ne veruje – u takvim slučajevima je glupak čak i kritičan…

Osim toga glupak je, za razliku od zlikovca, u potpunosti zadovoljan samim sobom: da, on je čak i opasan zato što se lako razdraži i prelazi u napad. Stoga moramo biti obazriviji sa glupakom nego sa zlim čovekom. Nikada više ne treba da pokušavamo da glupaka ubedimo argumentima, to je besmisleno i opasno.

Da bismo znali kako da izađemo na kraj s glupošću, moramo da pokušamo da shvatimo njenu suštinu. Jedno je sigurno: ona u suštini nije defekt intelekta, nego ljudskosti. 

Ima ljudi intelektualno veoma dobro opremljenih, koji su glupi, i intelektualno usporenih koji su sve samo ne glupi. To, na vlastito iznenađenje, otkrivamo u određenim situacijama.

Utisak da je glupost urođena slabost nije tako jak kao onaj da ljude u određenim situacijama načine glupima, tj. da sami dopuštaju da budu zaglupljeni.

I možemo da vidimo da ljudi koji žive odvojeno od ostalih, usamljeni, tu manu ređe poseduju nego ljudi ili grupe ljudi koji imaju potrebu za druženjem ili su na to upućeni.

Čini se, dakle, da je glupost više sociološki nego psihološki problem. Ona je rezultat delovanja izvesnih istorijskih okolnosti na čoveka, psihološki fenomen koji prati određene spoljašnje prilike.

Ako to razmotrimo malo detaljnije, pokazuje se da svaki jak spoljašnji razvoj sile političkog ili verskog tipa pogađa veliki broj ljudi glupošću. 

Da, to gotovo zvuči kao neki socio-psihološki zakon. Moć jednih zavisi od gluposti drugih. 

Nikada, međutim, neke ljudske sposobnosti, na primer intelektualne, ne bivaju umanjene niti nestaju, već preovlađujući utisak koji razvoj moći ostavlja na određene ljude oduzima njihovu samostalnost – oni, manje ili više nesvesno, odustaju od samostalnosti u situaciji u kojoj se nalaze.

Činjenica da je glupak često i tvrdoglav, ne sme da nas zavede da poverujemo da je samostalan. Već u razgovoru s njim primećujemo da nemamo posla s njim lično, već sa sloganima, parolama itd. koji su ga poptuno zarobili. 

On je zaposednut, zaslepljen, zloupotrebljen i zlostavljan u čitavom svom biću. 

On je pretvoren u instrument bez volje i tako je u stanju da čini sve moguće zlo, a istovremeno nije u stanju da ga spozna kao zlo. 

Ovde leži opasnost od demonske zloupotrebe, koja čoveka može zauvek da uništi. “ 

-Ovakvo odredivanje pojmova samo jos vise unosi pometnju i pravi razdor medju ljudima. Zlo je zlo, a glupost je glupost. Zao covek nanosi stetu drugima zato  sto je beskrupulozan i sebican. Iako moze biti veoma inteligentan, njegovoj inteligenciji nedostaje najvaznija karakteristika ljudskosti, a to je saosecanje s drugima. Za psihopatu je dobro i opravdano sve ono sto mu donosi korist, bez obzira kakve posledice ima na druge. Psihopata je lukav. Sve radi planski, podmuklo i smisljeno.

Glupost je intelektualna inferiornost. Ona nije toliko opasna. Mnogo je opasniji zatvoren um. Ljudi koji su zaslepljeni vlastitom istinom. Koji sve gledaju crno-belo. Takvi ljudi nisu spremni na kompromis i saradnju. Ne zele da saslusaju drugacija misljenja. Sve koji ne misle kao oni smatraju neprijateljima. Nastoje da ih eliminisu. Zato i jesu agresivni. Agresija proizilazi iz nerazumevanja i potrebe za kontrolom.

Razborit covek nastoji da razume drugacija misljenja i stavove da bi otkrio neku sponu ili zajednicku karakteristiku na osnovu koje se moze ostvariti saradnja; udruziti snage i postici uzajamna korist. Jer, ljudi mogu imati razlicita shvatanja ili percepcije o necem, ali u osnovi mogu imati isti cilj. A, to je humanije drustvo i bolji uslovi zivota.

I dok se ljudi zatvorenog uma svadjaju; nazivaju jedni druge glupacima psihopate imaju najvise koristi od toga. To im i pogoduje da nesmatano izvalce korist za sebe. Niihov moto i jeste: “Zavadi, pa vladaj.”

Od kuda krenuti? Kako postici humanije drustvo? Treba najpre krenuti od sebe. Iskreno pogledati vlastiti potencijal, ali i nedostatke. Da li kao osoba mogu biti humaniji, iskreniji i bolji preme clanovim svoje porodice, komsijama, kolegama na poslu itd.? Sta konkretno mogu uraditi danas da bi ulepsao dan mojoj zeni/muzu, detetu, komsiji, ljudima s kojima dodjem u konatakt?  

Dobrota i plemenitost nije glupost i bespomocnost. Naprotiv, to je autenticna snaga od koje svako zlo zazire. Dobar covek postuje i sebe i druge. Ne rukovodi se samo vlastitim interesom, vec opstim. Nastoji da deluje pravedno i posteno. Zato i ima moralne vrednosti. Zna sta je dobro, a sta lose da cini i sebi i drugima.

Vrh uvek ima temelj na kojem pociva. Kada se razori korumpiran temelj i vrh pada.   

Uskrs 2021!

Srecan Uskrs! Hristos vaskrse! ❤

Srecan Uskrs!

Svima koji danas slave zelim srecan Uskrs!

Misli i osecanja

Friedrich Nietzsche: „Buducnost utice na sadasnjost isto koliko i proslost.“

– Ono sto nam se desilo kao i ono sto mislimo da ce se desiti uvek utice na to kako se trenutno osecamo i sta mislimo, odnosno kako dozivljavamo sadasnjost. Osecanja i misli su sustina svakog dozivljaja.

————-

Fb. stranica „Neko bitan“: „Zasto vise ne verujem nikome? Jer su me lagali! Zasto malo pricam? Jer me nisu slusali. Zasto sam ovakva kakva jesam? Jer su me takvom napravili.“

– Svestan covek stvara sam sebe. Preuzima odgovornost za vlastiti zivot i ponasanje. Nesvesnog stvaraju drugi, jer nece da preuzme odgovornost. Lakse mu je da izigrava zrtvu.

—————–

„Sve dok nas ego igra glavnu ulogu, uvek cemo dozivljavati iste drame.“

-Ego ili ja je osnova identiteta i svesne funkcionalnosti. Ko nema ego nije svestan sebe. Ko nije svestan sebe ne moze biti svestan ni svoje okoline. Ego je uvek akter svake misli i dela. Medjutim, pitanje je kakav je ego? Osvescen ili neosvescen? Neosvescen ego zadrzava u zabludi. Osvescen vodi ka progresu.

Srecan Osmi mart!

Svim zenama zelim srecan Osmi mart! ❤

Proslost, sadasnjost, buducnost

Lao Tzu: “Ako ste depresivni, zivite u proslosti. Ako ste anksiozni, zivite u buducnosti. Ako ste u miru, zivite u sadasnjosti.“ 

– Lao Tzu je bio izuzetan mislilac i filozof. Njegove izreke i danas plene mudroscu i dubokomislenim uvidima. Ipak, da li se sve treba nepromisljeno prihvatati ukoliko dolazi od nekog autoriteta? Da li je to zaista korisno? Mislim da je mnogo bolje razmisliti o onom sto se kaze, bez obzira ko je rekao, a potom formirati vlastito misljenje. Samo tako se moze istinski uciti i napredovati.

Ljudi nisu uvek depresivni zbog proslosti, niti su anksiozni zbog buducnosti. Naprotiv, najcesci razlog je upravo sadasnjost ili trenutna situacija u kojoj se nalaze. U slucajevima gde se na nju ne moze uticati, proslost i buducnost mogu biti blagotvorne. 

Ponekad ljudi pronalaze utehu u dragocenim momentima iz proslosti. Cesto ih smesne predjasnje avanture ili dogodovstine uspevaju opet razveseliti i uneti malo vedrine. Ili, im secanja na ranije prebrodjene teskoce i uspehe vrate nadu da ce buducnost, ipak, biti bolja. To im daje snagu i podstreh da istraju. Na taj nacin im proslost i buducnost ublazi bol i ucini da neizdrzivo postane izdrzivo. 

Medjutim, u slucjevima gde je moguce uticati na promenu situacije, beg u proslost ili buducnost postaje stetan. Njime se nastoji izbeci suocavanje sa situacijom, odnosno preuzimanje aktivnog stava i odgovornosti za svoj zivot. 

Zivot je promena koja zahteva stalnu adaptaciju kroz vlastiti rast i razvoj da bi bili u stanju da uspostavljamo duhovnu ravnotezu i pronalazimo mir. Ko to ne cini za njega nema mira ni u proslosti, ni u buducnosti, ni u sadasnjosti. 

Covek koji je ostvario istinski mir u sadasnosti, miran je bez obzira da li se kroz nju suocava s prosloscu, da bi izvukao pouku, ili anticipira buduce dogadjaje. Spoj ili integracija proslosti i buducnosti u svakom sadasnjom momentu je neophodna da bi on postao potpun i efikasan.

————-

Mika Antic: „Ako je neko u mraku izgubio kapu, zar ce ici na svetlost da je trazi?“

-Nece je traziti na svetlosti, vec uz pomoc svetlosti. Nosice je sobom u mrak da bi resterao tminu. To ce mu omoguciti da sagleda skriveno ili da otkrije ono za cim traga.

Oprastanje i davanje sanse

Krstarica 27/11/2020 “Citati Paola Koelja važna su LEKCIJA za sve nas” od M.P.:

“Veliki pisac imao je poruku, koja nam može pomoći da shvatimo nečije postupke i odluke. 

Pre mnogo godina u našoj kući je zazvonio telefon. Mama je podigla slušalicu, a s druge strane je bila njena sestra. Rekla joj je kako je napustio suprug, ostavivši je samu sa dvoje dece. Mama je počela da psuje, govoreći kako je on izdajnik, nesrećnik, kukavica… Kipela je od ogorčenosti.

Sledeće godine isto se desilo i našoj porodici. Tata je otišao kod druge žene. Mama je ponavljala kako su svi muškarci isti i kako će nam biti bolje bez njega. Nismo bili siromašni, ali nismo živeli ni bogato. Štedeli smo od onog za šta je mama vredno radila. Nakon par meseci, otac je došao, podvijenog repa, tražeći da se vrati kući. Međutim, mama nije htela ni da čuje za to.

„Moram da budem ponosna i ne smem da mu oprostim. Živećemo bez njega i snaći ćemo se,“ ispričala je mama svojoj sestri preko telefona.

I živeli smo. Iako je taj ponos bio zaliven gorkim suzama samoće. Mama nije htela da pokaže razumevanje prema svom mužu. Nije htela ni da ga sasluša kada je došao da se pokaje.

Naravno, godinama kasnije i ja sam doživela nešto slično. Muž je odlučio da ode. Ali mene je do tada život već naučio da nije sve tako jednostavno.

Kada grešimo očekujemo da će nas ljudi razumeti, da će nam oprostiti, ali isto tako mi ne želimo da oprostimo drugim ljudima. Ali zar deo naše krivice nije taj, što čovek želi da se distancira od nas?

Ja sam se rano udala, čini mi se da sam još bila dete, kao i moj suprug. Razumela sam njegovu želju da vidi šta još ima tamo negde, ali nije mi bilo lako.

Svaki čovek doživi momenat u životu kada se upita da li je srećan. Da li je izabrao dobar put?

To ne znači da sada morate pustiti muža da živi sa drugim ženama da bi pronašao sebe, ali svako u životu ima pravo da pogreši. Nije sve crno-belo.

Paolo Koeljo je to lepo rekao ovima rečima: – Ponekad treba da obiđete ceo svet da biste shvatili da je blago zakopano baš u vašem dvorištu.”

-Oprastanje nije isto sto i davanje druge sanse. Treba uvek oprostititi. To radimo zbog sebe. Tako ne dozvolimo negativnom iskustvu da nas kontrolise; da utice na daljnje izbore i daljnji tok zivota. Da li cemo dati drugu sansu zavisi od toga koliko se neko iskreno pokajao. Da li je razumeo naneti bol? Da li se promenio? Da li je spreman da ucini sve da povrati izgubljeno poverenje? To je dosta tesko, ali nije nemoguce. 

Pored toga, dobro je znati da se problem u nekoj vezi ne moze resiti izvan veze. Naravno, da moze doci do nezadovoljstva, teskoca, gubitka interesa za partnera itd. Medjutim, u tom slucaju izlaz se trazi zajedno s partnerom. Ne okrece se na drugu stranu. Iskreno se komunicira. Pokusava se osveziti veza. Posveti se pronalazenju nacina da se izadje iz krize. 

Blago se ne trazi po svetu dok se najpre ne prekopa vlastito dvoriste.  Uvek postoji mogucnost da neko udje u nase dvoriste dok mi lutamo po svetu. Da iskopa blago, pa kad se vratimo nadjemo pustos. Ponekad bude kasno za povratak, jer se i ostavljena osoba moze promeniti.

Ideal lepote

Dostojevski: “Blago onom ko ima ideal lepote, pa makar i pogresan.”

-Svaki covek ima subjektivan kriterijum kada procenjuje lepotu. Kako se onda bilo ciji ideal lepote moze okarakterisati kao pogresan?

————— 

Aleksandar Solženjicin: “Kad si mlad nemas iskustva, kad si star nemas snage.”

-Kad si mlad imas snagu da stices iskustva. Kad si star imas iskustva da ti olaksaju gubitak snage. 

——-

“Ako ne mozes da kazes delima nemoj ni recima.”

-Recima se predstavljas. Delima se otkrivas.

—————

“Zlo se samo snagom dokazuje, sve ostalo pamecu.”

-Zlo nema snagu, vec nasilje. Nasilje je bes nemoci. Zato razara i stvara bol i patnju. Isto kao i kukavicluk u kojem je lukavstvo bez mudrosti. 

Душко Радовић: “He васпитавајте децу ако не умете. Боље је бити неваспитан него лоше васпитан.”

-Nema mnogo razlike izmedju lose vaspitanog i nevaspitanog. Bolje ne imati decu ako ne umete da ih vaspitate ili ako ne zelite da ulozite trud u njihovo vaspitanje. Nije fer da deca ispastaju.

Dobar i los covek

Tao Te Ching: “Sta je dobar covek ako ne ucitelj losem coveku? Sta je los covek ako ne rad dobrog coveka? Ako to ne razumes, izgubices se, ma kako da si inteligentan. To je velika tajna.” 

-Poenta ove izreke je u balansu. Medjutim, u njoj ima nekoliko nedoslednosti. Kao prvo, potencira znacaj medjuljudskih odnosa, a zapostavlja znacaj odgovornosti i individualnog razvoja. Ne uci uvek dobar covek loseg kako da bude los. Da li ce neko biti dobar ili los zavisi i od licnog izbora. 

Drugo, karakteristike dobrog coveka nisu pravilno shvacene. Dobar covek nije neko ko je glup/nesvestan ili neko ko dozvoljava da ga iskoriscavaju. Naprotiv, dobar covek je svestan razlike izmedju dobra i zla. Zato je mudar, ali ne i lukav. Iskren je i prema sebi i prema drugima. Postuje druge, ali i sebe. 

Zna kada nesto treba ciniti za druge, a kada za sebe. Tako stvara sklad. Covek koji cini dobro za druge, ali ne i za sebe, nema pravilnu procenu vrednosti, pa nije istinski dobar, ni mudar. Njegove aktivnosti stvaraju nesklad, isto kao i aktivnosti coveka koji radi sve samo za sebe, a nista za druge. 

Intelektualna superiornost

Mislim da je najvise s Niceoom ostala impresija da intelektualna superiornost neizostavno vodi nerazumevanju i tragicnoj izolovanosti od drustva. Cinjenica je da se misljenja koja idu daleko ispred vremena posmatraju s podozrenjem, nevericom, nerazumevanjem, pa i omalovazavanjem i ismejavanjem.

Medjutim, to nije razlog za pesimizam i tragicnu izolaciju. Ukoliko se covek nalazi na vrh planine i pri tome oseca osamljenost i ima zelju za kontaktom s ljudima koji se nalaze u nizini, mora sici do njih. Inace, postaje detinjasto sedeti na vrhu i jadikovati nad svojom sudbinom. Takva reakcije nije odraz mudrosti, vec nerazumevanja. Javlja se kod mislilaca s arogantnim egom. Njima nedostaje fleksibilnost za funkcionalnu adaptaciju. Mudrost uvek pronadje izlaz i resenje. Otuda i izreka: “Ako nece breg Muji mora Mujo bregu.”

Krutoj, jednostranoj intelektualizaciji nedostaje duhovni uvid. Bez duhovnosti covek sebe, i sve oko sebe, shvata suvise fatalno posto nije svestan dubljeg, sustinskog smisla zivota. Zato nije u stanju da nadraste vlastite okolnosti i osmisli pojavni besmisao, vec se nadje u depresivnom, pesimistickom krugu intelektualizacije.

Svestan je otudjenosti i jaza s drugima, ali ne pronalazi konstruktivno resenje da to prevazidje, niti vidi izlaz iz takve situacije. Razlog tome je sto distanca, u isto vreme, sluzi i kao potvrda vlastite superiornosti. Zato nije spreman da se odrekne te udaljenosti. To bi ga izjednacilo s ostalima. Time bi porekao vlastitu izuzetnost i superiornost ili sve ono cime se tako dugo identifikovao; sto je postalo sastavni deo njegove licnosti.

Istinski napredni mislioci ne zapadaju u pesimizam ukoliko dodje do nerazumevanja, vec pokusavaju da ga shvate i premoste na konstruktivan nacin. Oni ne procenjuju svoju vrednost, niti vrednost drugih samo kroz intelektualnu sposobnost, vec naziru dublju, sustinsku lepotu i smisao koja se krije iza pojavne ogranicenosti. Tako pronalaze sponu koja ih spaja; koja omoguci da se uspostavi prisan i blizak odnos. Takvim misliocima kreativna osamljenost postaje izvor radosti i zadovoljstva, a ne patnje.

Komentari:

https://forum.krstarica.com/threads/intelektualna-superiornost.911593/