Savest kao „drvo poznanja dobra i zla“

Značaj savesti za razvoj ljudi i kvalitet njihove egzistencije je simbolično objašnjen u Bibliji kroz Edenski vrt. Adam i Eva su živeli u vrtu Edenskom koji je bio oličenje mira i sklada sve dok nisu došli u iskušenje i učinili ono što nisu smeli. Bog je Adamu rekao: „Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu, ali s drveta poznanja dobra i zla ne jedi, jer u koji dan okusiš s njega, umrećeš.“

To drvo nije ništa drugo nego simbolično predstavljena savest koja zauzima centralno mesto u Edenskom vrtu, odnosno duhovnom životu ljudi. Ukoliko ljudi žive u skladu sa savešću (ne padaju u iskušenja i ne jedu s drveta poznanja dobra i zla) oni imaju najviši stepen razumevanja ili svesnost zajedništva koja im omogućava konstruktivan razvoj s okolinom. To rezultira spokojem i smisaonom egzistencijom.

Medjutim, ukoliko ljudi padaju u iskušenje da zadovolje sebične potrebe na račun sklada i interesa zajedništva i učine nešto uprkos savesti, oni biraju nižu svesnost i razumevanje. Time prouzrokuju nesklad, ne samo u zajedništvu, već i u sebi. Zato su Adam i Eva, pojevši s drveta poznanja dobra i zla, po prvi put osetili nemir i potrebu da se kriju i, od Boga i, jedno od drugog i, sami od sebe.

Na taj način, njihov dotadašnji život u apsolutnoj duhovnoj svesti, tj. iskrenosti, skladu, miru, smislu i sreći je bio uništen. To je simbolično predstavljeno kao proterivanje iz vrta Edenskog. Usled toga nastaje drugačije psihičko stanje. Ono se manifestuje kao unutrašnja neiskrenost i dezintegralnost, stalna borba s telesnim porivima, samim tim i kao nemir, nesklad, patnja i besmisao. Budući da je prava suština duhovna a, ne telesna, ukoliko se odaberu zakonitosti nižih svesti, tada se duhovno umire.

Komentari: https://forum.krstarica.com/entry.php/47586-Savest-kao-drvo-poznanja-dobra-i-zla

Advertisements

Zatvoreno i otvoreno srce

Mislim da pojmovi zatvorenog i otvorenog srca, kao i pojam duse, nisu dovoljno jasni, pa cu, ukratko, izneti njihovo osnovno znacenje. Svi oznacavaju sferu osecanja. Medjutim, unutar te sfere postoje znacajne razlike koje je veoma vazno shvatiti ukoliko se proucava duhovnost.

Pod pojmom srca se podrazumevaju osecanja kojih su ljudi svesni ili, koja osecaju. Dakle, ispoljena, realizova osecanja. Pod pojmom duse se podrazumeva visi potencijal nerealizovanih osecanja. On se cesto poredi s beskonacnom duhovnom dubinom. Jezgro duse je cista ljubav. Ta ljubav je ziva. Zato se neprestano produbljuje. Dusa je nematerijalna, ziva sustina svakog bica.

Intelekt/um je svesna, aktivna sfera misli. On vrsi i unutrasnju i vanjsku interakciju. Unutrasnja se svodi na interakciju s osecanjima. Preko uma spoznajemo sta osecamo. Um, tacnije, ego je uvek prinudjen da pravi izbor ili, da se opredeljuje za razlicita osecanja koja se javljaju u interakciji s okolinom. Najvisa, najplemenitija proizilaze iz duse/sustine bica, dok niza, sebica proizilaze iz Polusvesnog ega i Telesne svesti.

Kada se ignorise savest i plemenita osecanja, a umesto njih se biraju niza, sebicna i proracunata, tada se gubi veza s duhovnom sustinom. Sve vise se orijentise na vanjsku interakciju. Ogranicava se. Sustinske vrednosti se zamenjuju vanjskim. Srce se zatvara. Postaje povrsno. U njemu nema topline duse ili uzvisenih osecanja, vec se puni proracunatim osecanjima i vrednostima. Pokrecu ga vanjske vrednosti kao na primer, materijalna dobit, izgled, status itd.

Prema tome, zatvoreno srce je srce koje je izgubilo kontak sa svojom sustinom. Zato i ne oseca cistu, nesebicnu, pravu ljubav vec, njenu imitaciju. Takva „ljubav“ je sebicna, malodusna, proracunata. U mom postu „Prava ljubav“ sam poslala video od Rabina Abrahama Tverskog koji je takvu ljubav nazvao „fishy love“ ili „riblja ljubav“.

Medjutim, citav njegov koncept, kao i primer s ribom, ima dosta kontradiktornosti. U tom primeru riba je hrana. Covek je rekao da voli ribu u znacenju da voli da je JEDE ribu a, ne da ima neko dublje osecanje prema ribi. Ljubav prema ribi, kao hrani, se ne moze porediti s ljubavlju koju ljudi imaju jedni prema drugima. Hranom se zadovoljava fizioloska potreba. Ljubav izmedju ljudi je mnogo kompleksnija, jer zadire u sferu duse, odnosno potpuno drugacijih potreba.

Ljudi s otvorenim srcem su plemeniti, posteni, iskreni, itd. posto imaju kontakt svojom sutinom. Njihovo srce se neprestano ispunjava novom dubinom ljubavi koja navire iz duse. Oni sponu izmedju srca i duse zadrzavaju otvorenom tako sto se uvek opredeljuju za plemenita osecanja i casna, postena dela.

Sumnja

Michele Ruiz: “Ako ljudi sumnjaju koliko daleko cete stici, idite toliko daleko da ih vise ne mozete cuti.”

-Ne obaziri se na sumnju drugih, vec motri svoju. Sumnja drugih te nece zaustaviti. Vlastita hoce.

——

Ivo Andric: “Ljubav se ne moze naci tamo gde je nema, niti se moze sakriti tamo gde je ima.”

-Ljubav je skrivena sustina svega koju um preko srca otkriva. Zatvoreno srce ne kuca ritmom ljubavi pa, um ne zna sta je ljubav. Nema je u njemu. Uzalud se trazi. U otvorenom srcu ljubav otkucava. Treptajem se umu objavljuje. Kad se jednom pojavi, nista je vise sakriti ne moze.

Religija i duhovnost

-Religioznost i duhovnost nisu uvek u saglasnosti. Ima religizonih osoba koje nisu produhovljene, kao sto ima i produhovljenih koje nisu religiozne.

-Vraćati zlo za dobro predstavlja totalnu dekadenciju i degradaciju ljudske suštine. Takav čin predstavlja potpuno robovanje niskim strastima i nagonima. Vraćati zlo za zlo, predstavlja ograničenost okolnostima. Moći vratiti zlo za zlo, a ne učiniti to, već učiniti dobro, predstavlja slobodan razvoj koji je prevazisao okolnosti. Za njega je potreban najviši stepen razumevanja.

Komentari:

https://forum.krstarica.com/entry.php/47466-Religija-i-duhovnost

Prava ljubav

Link za video i tekst na Krstarici:

https://forum.krstarica.com/entry.php/47411-Prava-ljubav

Thich Nhat Hanh

Thich Nhat Hanh: „Moras voleti na takav nacin da se osoba koju volis oseca slobodnom.“

-Da bi neko bio u stanju da daje ljubav koja oslobadja on je najpre mora pronaci i negovati u sebi. Do takve ljubavi se ne stize slucajno. Ona je rezultat neprestanog unutrasnjeg rasta i razvoja. Kad je on aktivan, aktivna je i ljubav. Kad on zamre, zamre i ljubav. Bez nje davanje i primanje postaje besmisleno. Njima ne dolazi do razmene istinskih vrednosti i zadovljenja sustinskih potreba.

Vanjska vrednost se prepoznaje i shvata kroz unutrasnju. Ako neko ne oseca unutrasnju vrednost, on je ne moze ni dati, niti je moze primiti od drugih. Takav covek nije u stanju da razume vrednost onog sto mu se daje. Ipak, ljubav drugih nije bez znacaja. Ona je kao iskra koja moze razbukatati neciji unutrasnji plamen. Ali, da bi do toga doslo neophodno je angazovanje samog coveka kao i odgovoran stav za vlastiti razvoj. Kako se neko oseca ne zavisi samo od nas ili nacina kako ga volimo vec, isto tako, od same osobe ili nacina kako ona voli sebe. Sloboda ne dolazi u tolikoj meri spolja, koliko iznutra.

---

Bukowski: “Ti si meni broj jedan, a najgore od svega je sto nema broja dva.”

-Najgore od svega je biti neciji broj, jer u ljubavi nema racunice. Kad se voli tad se u potpunosti posveti. Tad ne postoje brojevi, ni rezerva, vec samo voljeno bice.

Srecan Uskrs 2018

Hristos vaskrse!!!

Svima koji danas slave zelim srecan i veseo Uskrs!!! 🙂 ❤