Reklame

Nazalost wordpress ima reklame. Neke izgledaju neukusne. Ne bih  nikome preporucila da klik na njih. Hvala.

Irvin D. Yalom

Irvin D. Yalom: „Brak je svetinja, ali… bolje je upropastiti brak, nego dopustiti da brak uništi tebe.“ 

„Postoje samo dve sile koje ujedinjuju ljude. Strah i interes.“

-Zajednicki strah i interes privremeno zdruzi ljude, dok ih individualni razdvaja. Samo ljubav istinski ujedini. Nema te sile koja moze spreciti odbranu voljenih bica kada su ugrozena. Tada se nadvlada i strah i interes.

—————

Demokrit: „Lepota je nešto životinjsko ako nije udružena s umom.“

-Takva lepota je nepotpuna. Razbudi čula, ali ne i duh. Savrsena lepota oplemeni celo bice, jer sjedini telo s duhom.

————–

Jung: „Ako ste talentovan čovek, to ne znači da ste nešto dobili. To znači da možete nešto dati.“

Moment

– Da bi misao imala bilo koji uvid potrebna je unutrašnja dubina i vanjska visina, odnosno komplementarna suprotnost poput osećanja i razuma. Kada se dublje prodire u vlastita osećanja postiže se i viši stepen razumevanja koji razotkriva istinu u tom momentu. 

– Zašto kažete: – U tom momentu? – Ako je nešto istina, onda je istina u svakom momentu!  

– Šta je moment?

– Dobro pitanje. Neki mislioci smatraju da postoji samo jedan moment. Za Eckhatra Tolle postoji samo Sada u kojem se sve dešava. Zato je i okarakterisao Sada kao vanvremensku kategoriju.

– Mada se sve dešava u Sada postoji razlog za to. Sada je puls života, a ne vanvremenska kategorija.

– Ne razumem?

– Šta stvara Sada? Šta je u njegovom središtu?  

– Život?

– Tako je. Život koji je u vremenu, ali koji i sadrži vreme. U njemu se uvek sve dešava i sadašnje i prošlo i buduće. 

– Zvuči dosta apstraktno.

– Naprotiv. Taj život je najkonkretniji, jer postoji u svim živim bićima. Mi ga doživljavamo kao Ja koje pulsira u Sada. Ono što je izvan vremena nije Sada, već nematerijalna suština Ja.

-Šta je ta suština?

– Sopstvo ili savršena Ideja živog bića u univerzalnoj inteligenciji. Ja je fizička manifestacija Sopstva koja nastaje interakcijom Sopstva s fizičkom dimenzijom. Dok Sopstvo uvek ostaje u sferi duhovnih zakonitosti ili smisla i sklada, Ja je pod uticajem fizičkih zakonitosti, pa ne može funkcionisati bez vremena.

– Zašto?

– Vreme je promena materijalnih pojava i oblika u prostoru. Promena/vreme, zajedno s materijom i prostorom čini fizičku dimenziju ili objektivnost. Ja egzistira u objektivnosti kao subjektivnost koja se nalazi u stalnoj interakciji s objektivnim promenama/vremenom. Subjektivno Ja kroz interakciju s vremenom dobija koherentan doživljaj postojanja. 

Koherentnost je neizostavan element inteligentnog razvoja. Bez vremenskih kategorija ili sadašnjosti, prošlosti i budućnosti bi nastala pometnja. Izgubili bi kognitivnu sposobnost. Ne bi bili u stanju da pamtimo i učimo niti da logično obradjujemo podatke koji nam pristižu preko čula. Najbolji dokaz su ljudi s Alzheimerovom bolešću.

Pamćenje je niz momenata i dogadjaja koje razvrstavamo po vremenu. Vreme nam omogućava da znamo šta se dešava, šta se desilo ili što smatramo da će se desiti. Time nas osposobljava i za imaginaciju.

– Fascinira to što je niz momenata/dogadjaja uvek dostupan svesnom Ja kroz pamcenje. Ja se može vraćati u prošle momente, može zamišljati buduće ili biti u trenutnom. Očigledno je da svi ti momenti postoje, ali gde? U nesvesnom? U svesnom se javljaju samo momenti ili doživljaji o kojima Ja misli. 

– Dobro zapažanje. Ništa ne nestaje. Ono što nije u svesnom postoji u nesvesnom. Svi momenti/doživljaji se sažimaju u dušu kao osećanja, dok se u duhu rasprostiru kao informacije. Njihov spoj je Sopstvo ili celovitost koja ima uvid u celo biće. Ja je umu. Um koji nema kontakt sa Sopstvom nije u stanju da pravilno protumači osećanja/informacije koje se javljaju nekim doživljajem. Ja spoznaje istinu samo u momentu celovitosti ili momentu kada se um spaja sa Sopstvom.

– Kada se kaže Ja zvuči drugačije nego kada se kaže ego. –  nasmešio se David.

– Da. Zato što je došlo do nepravilne i jednostrane interpretacije termina ego. Poistovećen je s najgorim osobinama ličnosti. Čak se i sama ličnost i individualnost shvatila kao nešto negativno i nepoželjno. 

Zanemarena je činjenica da je ego svesni deo ličnosti koji stvara identitet. Identitet je neophodan za svesnu fukcionalnost. Eliminacija ega bi značila i gubitak svesne funkcionalnosti. Ego se ne eliminiše, već kultiviše i osvešćuje. 

Ono što se eliminiše su destruktivni impulsi i zablude koje navode ego na negativne reakcije i ponašanje. Bez uma i ega ne bi bili ovo što jesmo. Ne bi imali sposobnost da mislimo i učimo. Iako se kroz mišljenje stvaraju zablude i regres, njime se, takodje, otkriva i istina koja vodi progresu.

– Što se mene tiče moj um je dosta fleksibilan. Može se prilagoditi tome da pod pojmom ega ne predoči samo negativnost, već da ga posmatra neutralno. Ali, pošto je ego opšteprihvaćen kao negativna osobina ličnosti pogodnije je koristiti termin Ja.

– U pravu ste. Manja je šansa za nesporazum.

– Drago mi je da se to razjasnilo. Da li još nešto možete reći  o momentima?

– Momenti su puls života ili promene i razvoja. Ni jedan moment nije mrtva statičnost, već živa dinamičnost. Nosi u sebi drugačiju dubinu duše, visinu razuma i širinu misli i tako stvara jedinstven doživljaj postojanja i razumevanja. U nekim momentima sagledamo istinu, u nekima ne. Zbog toga stalno učimo. 

Putovanje

Smatrala sam da se, na nekim mestima, u knjizi “ Putovanje“ moze dati jasnije objasnjenje. Zato sam je dopunila.

https://www.smashwords.com/books/view/1072021

Janusz Korczak

Janusz Korczak: „Ne muči se ako nešto ne možeš da učiniš za svoje dete, samo se seti: za dete nije učinjeno dovoljno ako nije učinjeno sve što se može učiniti.“ 

——-

“Talenat daje Bog. Budite skromni. Slavu vam daju ljudi. Budite zahvalni. Obmanu dajete sami sebi. Budite pažljivi.” 

————-

Ruska poslovica: „Ko nema stida ne brine ga sramota.“

– Zato je i cini. Ko ima stida ni njega ne brine sramota, jer nece raditi nista cega bi se stideo.  

————

“Ko ne zna lagati veruje da svi govore istinu.”

– Ako neko ne laze ne znaci da ne zna lagati ili da veruje da svi govore istinu. Laz je izbor. Laze onaj ko nema hrabosti da ostane dosledan sebi ili ko ne zna da laganjem gubi autenticnost. Najvredniju stvar u zivotu. Unutrasnji mir i sreca se ne postize prolaznim zadovoljstvima i stvarima, vec autenticnim zivotom.

Dietrich Bonhoeffer

Dietrich Bonhoeffer: „Glupost je opasniji neprijatelj dobra nego što je zlo. Protiv zla možemo da se bunimo, ono se može razotkriti, u slučaju nužde i sprečiti silom; zlo uvek u sebi nosi i klicu sopstvenog uništenja zato što kod ljudi makar izaziva neprijatnost. 

Protiv gluposti smo nemoćni. Tu ne možemo ništa da postignemo protestima ili silom; argumenti ne vrede, u činjenice koje govore protiv prethodno oformljenih mišljenja jednostavno niko ne veruje – u takvim slučajevima je glupak čak i kritičan…

Osim toga glupak je, za razliku od zlikovca, u potpunosti zadovoljan samim sobom: da, on je čak i opasan zato što se lako razdraži i prelazi u napad. Stoga moramo biti obazriviji sa glupakom nego sa zlim čovekom. Nikada više ne treba da pokušavamo da glupaka ubedimo argumentima, to je besmisleno i opasno.

Da bismo znali kako da izađemo na kraj s glupošću, moramo da pokušamo da shvatimo njenu suštinu. Jedno je sigurno: ona u suštini nije defekt intelekta, nego ljudskosti. 

Ima ljudi intelektualno veoma dobro opremljenih, koji su glupi, i intelektualno usporenih koji su sve samo ne glupi. To, na vlastito iznenađenje, otkrivamo u određenim situacijama.

Utisak da je glupost urođena slabost nije tako jak kao onaj da ljude u određenim situacijama načine glupima, tj. da sami dopuštaju da budu zaglupljeni.

I možemo da vidimo da ljudi koji žive odvojeno od ostalih, usamljeni, tu manu ređe poseduju nego ljudi ili grupe ljudi koji imaju potrebu za druženjem ili su na to upućeni.

Čini se, dakle, da je glupost više sociološki nego psihološki problem. Ona je rezultat delovanja izvesnih istorijskih okolnosti na čoveka, psihološki fenomen koji prati određene spoljašnje prilike.

Ako to razmotrimo malo detaljnije, pokazuje se da svaki jak spoljašnji razvoj sile političkog ili verskog tipa pogađa veliki broj ljudi glupošću. 

Da, to gotovo zvuči kao neki socio-psihološki zakon. Moć jednih zavisi od gluposti drugih. 

Nikada, međutim, neke ljudske sposobnosti, na primer intelektualne, ne bivaju umanjene niti nestaju, već preovlađujući utisak koji razvoj moći ostavlja na određene ljude oduzima njihovu samostalnost – oni, manje ili više nesvesno, odustaju od samostalnosti u situaciji u kojoj se nalaze.

Činjenica da je glupak često i tvrdoglav, ne sme da nas zavede da poverujemo da je samostalan. Već u razgovoru s njim primećujemo da nemamo posla s njim lično, već sa sloganima, parolama itd. koji su ga poptuno zarobili. 

On je zaposednut, zaslepljen, zloupotrebljen i zlostavljan u čitavom svom biću. 

On je pretvoren u instrument bez volje i tako je u stanju da čini sve moguće zlo, a istovremeno nije u stanju da ga spozna kao zlo. 

Ovde leži opasnost od demonske zloupotrebe, koja čoveka može zauvek da uništi. “ 

-Ovakvo odredivanje pojmova samo jos vise unosi pometnju i pravi razdor medju ljudima. Zlo je zlo, a glupost je glupost. Zao covek nanosi stetu drugima zato  sto je beskrupulozan i sebican. Iako moze biti veoma inteligentan, njegovoj inteligenciji nedostaje najvaznija karakteristika ljudskosti, a to je saosecanje s drugima. Za psihopatu je dobro i opravdano sve ono sto mu donosi korist, bez obzira kakve posledice ima na druge. Psihopata je lukav. Sve radi planski, podmuklo i smisljeno.

Glupost je intelektualna inferiornost. Ona nije toliko opasna. Mnogo je opasniji zatvoren um. Ljudi koji su zaslepljeni vlastitom istinom. Koji sve gledaju crno-belo. Takvi ljudi nisu spremni na kompromis i saradnju. Ne zele da saslusaju drugacija misljenja. Sve koji ne misle kao oni smatraju neprijateljima. Nastoje da ih eliminisu. Zato i jesu agresivni. Agresija proizilazi iz nerazumevanja i potrebe za kontrolom.

Razborit covek nastoji da razume drugacija misljenja i stavove da bi otkrio neku sponu ili zajednicku karakteristiku na osnovu koje se moze ostvariti saradnja; udruziti snage i postici uzajamna korist. Jer, ljudi mogu imati razlicita shvatanja ili percepcije o necem, ali u osnovi mogu imati isti cilj. A, to je humanije drustvo i bolji uslovi zivota.

I dok se ljudi zatvorenog uma svadjaju; nazivaju jedni druge glupacima psihopate imaju najvise koristi od toga. To im i pogoduje da nesmatano izvalce korist za sebe. Niihov moto i jeste: “Zavadi, pa vladaj.”

Od kuda krenuti? Kako postici humanije drustvo? Treba najpre krenuti od sebe. Iskreno pogledati vlastiti potencijal, ali i nedostatke. Da li kao osoba mogu biti humaniji, iskreniji i bolji preme clanovim svoje porodice, komsijama, kolegama na poslu itd.? Sta konkretno mogu uraditi danas da bi ulepsao dan mojoj zeni/muzu, detetu, komsiji, ljudima s kojima dodjem u konatakt?  

Dobrota i plemenitost nije glupost i bespomocnost. Naprotiv, to je autenticna snaga od koje svako zlo zazire. Dobar covek postuje i sebe i druge. Ne rukovodi se samo vlastitim interesom, vec opstim. Nastoji da deluje pravedno i posteno. Zato i ima moralne vrednosti. Zna sta je dobro, a sta lose da cini i sebi i drugima.

Vrh uvek ima temelj na kojem pociva. Kada se razori korumpiran temelj i vrh pada.   

Uskrs 2021!

Srecan Uskrs! Hristos vaskrse! ❤

Srecan Uskrs!

Svima koji danas slave zelim srecan Uskrs!

Misli i osecanja

Friedrich Nietzsche: „Buducnost utice na sadasnjost isto koliko i proslost.“

– Ono sto nam se desilo kao i ono sto mislimo da ce se desiti uvek utice na to kako se trenutno osecamo i sta mislimo, odnosno kako dozivljavamo sadasnjost. Osecanja i misli su sustina svakog dozivljaja.

————-

Fb. stranica „Neko bitan“: „Zasto vise ne verujem nikome? Jer su me lagali! Zasto malo pricam? Jer me nisu slusali. Zasto sam ovakva kakva jesam? Jer su me takvom napravili.“

– Svestan covek stvara sam sebe. Preuzima odgovornost za vlastiti zivot i ponasanje. Nesvesnog stvaraju drugi, jer nece da preuzme odgovornost. Lakse mu je da izigrava zrtvu.

—————–

„Sve dok nas ego igra glavnu ulogu, uvek cemo dozivljavati iste drame.“

-Ego ili ja je osnova identiteta i svesne funkcionalnosti. Ko nema ego nije svestan sebe. Ko nije svestan sebe ne moze biti svestan ni svoje okoline. Ego je uvek akter svake misli i dela. Medjutim, pitanje je kakav je ego? Osvescen ili neosvescen? Neosvescen ego zadrzava u zabludi. Osvescen vodi ka progresu.

Srecan Osmi mart!

Svim zenama zelim srecan Osmi mart! ❤

Proslost, sadasnjost, buducnost

Lao Tzu: “Ako ste depresivni, zivite u proslosti. Ako ste anksiozni, zivite u buducnosti. Ako ste u miru, zivite u sadasnjosti.“ 

– Lao Tzu je bio izuzetan mislilac i filozof. Njegove izreke i danas plene mudroscu i dubokomislenim uvidima. Ipak, da li se sve treba nepromisljeno prihvatati ukoliko dolazi od nekog autoriteta? Da li je to zaista korisno? Mislim da je mnogo bolje razmisliti o onom sto se kaze, bez obzira ko je rekao, a potom formirati vlastito misljenje. Samo tako se moze istinski uciti i napredovati.

Ljudi nisu uvek depresivni zbog proslosti, niti su anksiozni zbog buducnosti. Naprotiv, najcesci razlog je upravo sadasnjost ili trenutna situacija u kojoj se nalaze. U slucajevima gde se na nju ne moze uticati, proslost i buducnost mogu biti blagotvorne. 

Ponekad ljudi pronalaze utehu u dragocenim momentima iz proslosti. Cesto ih smesne predjasnje avanture ili dogodovstine uspevaju opet razveseliti i uneti malo vedrine. Ili, im secanja na ranije prebrodjene teskoce i uspehe vrate nadu da ce buducnost, ipak, biti bolja. To im daje snagu i podstreh da istraju. Na taj nacin im proslost i buducnost ublazi bol i ucini da neizdrzivo postane izdrzivo. 

Medjutim, u slucjevima gde je moguce uticati na promenu situacije, beg u proslost ili buducnost postaje stetan. Njime se nastoji izbeci suocavanje sa situacijom, odnosno preuzimanje aktivnog stava i odgovornosti za svoj zivot. 

Zivot je promena koja zahteva stalnu adaptaciju kroz vlastiti rast i razvoj da bi bili u stanju da uspostavljamo duhovnu ravnotezu i pronalazimo mir. Ko to ne cini za njega nema mira ni u proslosti, ni u buducnosti, ni u sadasnjosti. 

Covek koji je ostvario istinski mir u sadasnosti, miran je bez obzira da li se kroz nju suocava s prosloscu, da bi izvukao pouku, ili anticipira buduce dogadjaje. Spoj ili integracija proslosti i buducnosti u svakom sadasnjom momentu je neophodna da bi on postao potpun i efikasan.

————-

Mika Antic: „Ako je neko u mraku izgubio kapu, zar ce ici na svetlost da je trazi?“

-Nece je traziti na svetlosti, vec uz pomoc svetlosti. Nosice je sobom u mrak da bi resterao tminu. To ce mu omoguciti da sagleda skriveno ili da otkrije ono za cim traga.