-Reakcije-


afroditta reče: mart 15, 2010 u 9:41 am

„Navike stvaraju neku vrstu uzorane brazde. Energiju za svoj opstanak crpe iz reakcija na podrazaj ! Tako se desava da pojava ljutnje i njeno rasplamsavanje opstaje na toj stazi jer se burna reakcija brine za njenu prohodnost.Navika,nestaje u trenutku posmatranja sta se zbiva u umu i ne uzimanjem provokacije na analizu.Kao sto i sama kazes,potrebno je primjeniti neki drugi reakcioni princip,na neki nacin prekinuti tu unutrasnju dramu,usresredivsi svoj fokus na neku drugu radnju.,ali po meni i prihvatiti to stanje u sebi.Jos jedan od nacina kako se navika odrzava je i putem otpora koji pruzamo.A otpor je takode vrsta nergije koja se dolijeva i snazi naviku,kao i sam ego. Kada svijesno prihvatimo osjecaj ljutnje u sebi,mi time ne dolijevamo vise „ulje na vatru“ i ljutnja splasnjava.Pojavljivace se isporobavanja jos neko vrijeme,ali ako uspijemo da odrzimo sebe kao posmatraca,eneergija se gubi,a time se polako i zatire trag uzorane brazde ,koja je do tada bila jedini poznati put.A onda dozivimo svoje svijesne pomake,zadobijamo nove alate i znamo da je sve moguce u svijetlu svijesnosti ! 🙂 🙂

Pozdrav i tebi Sofija ! 🙂 „

sofija6 reče: mart 16, 2010 u 10:00 am

-Najopasnija zabluda za duhovni razvoj ljudi je uverenje da su ostvarili potpuni ili savrseni razvoj. Duhovni razvoj je proces koji traje citav zivot. Samosvest ljudi uvek predstavlja odredjenu fazu razvoja, sto znaci da je nemoguce dostici konacnu ili savrsenu spoznaju u fizickoj egzistenciji koja nece moci jos vise da se produbi ili usavrsi.

Mada je za duhovno razvijene ljude karakteristicno da nemaju u tolikoj meri izrazen ego i Polusvesni ego (nerasciscenje konflikte, zablude, predrasude) kao ljudi sto ne preispituju sami sebe ili sto nemaju uvid u vlastiti razvoj, ipak niko nikad u potpunosti nije bez njih.

Polusvesni ego je najblizi svesnom nivou. Kada se desi neki traumatican dogadjaj prvo cime nasa svesnost kontaktira je Polusvesni ego. Iz njega su reakcije uvek snazne, cesto agresivne ili mozda cak i rezignirane (sve zavisi od iskustava osobe).

Takva reakcija nikada nije funkcionalna posto je „nepromisljenja“. Ona predstavlja neku vrstu automatske ili mehanicke reakcije na situaciju ili nadrazaj iz okoline. Njome covek ne moze da „nadraste“ situaciju ili da nadje konstruktivno resenje problema posto ne koristi puni svesni potencijal koji se nalazi u nadsvesnom nivou (duhovnoj svesti).

Kada ljudi nisu svesni takve zakonitosti, oni nisu u stanju da pomognu sami sebi, vec se prepustaju takvim impulsima ili reaguju iz njih. I njima samima nije jasno zasto tako reaguju. Kasnije im moze biti zao, ili se mogu osecati zbunjenim, losim, itd. Time samo jos vise prodube vlastito nefunkcionalno reagovanje, jer kao sto si i sama rekla, u mozgu se stvara odredjena putanja koja uzrokuje da cinimo uvek istu reakciju i tako stvramo naviku.

Kada ljudi postanu svesni takve zakonitosti oni mogu i da preduzmu odgovarajuce mere da vise tako ne reaguju, pa se i kaze: „Kada znamo bolje, radimo bolje.“

Mi imamo izraz da je neko „van sebe“ kada je ljut ili kada se neuracunljivo ponasa. Takav izraz odgovara istini posto se u takvim momentima osoba koncentrise na ono sto se desava izvan nje, a ne u njoj. Ono sto ona treba da cini je koncentracija na unutrasnja zbivanja ili na ono sto se desava u njoj samoj. Tako na primer, iduci put kada oseti poznate simptome treba sama sebe zaustaviti ili reci: „Stop. Smiri se. Ova reakcija mi nece pomoci. Ovo nisam ja vec moj Polusvesni ego, itd.“

Vec takav promenjen unutrasnji dijalog je dovoljan da omoguci izvesno smirenje kojim ce se omoguciti laksa interakcija s Duhovnom svescu ili osecanjem mira i stalozenosti. Tek spojem intelekta s duhovnim nivoom, osoba je u stanju da nepristrasno posmatra sva svoja osecanja i misli i da ih usmerava. Ukoliko se osoba ne izdigne do takvog nivoa ona nece biti u stanju da kontrolise nize osecanje polusvesnog ega, vec ce mu se prepustiti, tj. ono ce kontrolisati nju i njeno ponasanje.

Znaci, neophodno je postici potpuno smirenje ili stupiti u interakciju s Duhovnom svescu da bi bili u stanju da imamo neutralan stav ili uvid u nas same, sto ce nam omoguciti da imamo i jasniji uvid u samu situaciju, a time i njeno konstruktivno resenje.

Mi ne mozemo da kontrolisemo nista ili nikog osim sebe. Ako se ljutnja ili bilo kakvo drugo neprijatno osecanje pojavi to je OK. Ne smemo ga sputavati vec ispoljiti ili osetiti, ali tako da znamo da dolazi iz nizeg nivoa svesti cime imamo i odgovornost da ne dozvolimo sebi da reagujemo iz njega ili da kroz njega povredjujemo druge.

Svidja mi se ovo sto si napisala:

Pojavljivace se isprobavanja jos neko vrijeme,ali ako uspijemo da odrzimo sebe kao posmatraca,eneergija se gubi,a time se polako i zatire trag uzorane brazde ,koja je do tada bila jedini poznati put.A onda dozivimo svoje svijesne pomake,zadobijamo nove alate i znamo da je sve moguce u svijetlu svijesnosti ! 🙂  🙂 “

Upavo tako.

Advertisements

O postojanju


Damir reče: decembar 27, 2011 u 9:34 pm

„I ja sam razmoisljao o ovome,tesko je svakom da shvati postojanost i sva pitanja oko toga ko shvati ovo pitanje svaki dan zivi sa pitanjem cemu sve ovo,cemu svest,osecaji,postojanost svaki dan trazis odgovor zbog cega je sve ovako kako jeste.“

sofija6 reče: decembar 28, 2011 u 5:12 am

-Takva pitanja takodje karakterisu pocetak duhovnog budjenja, jer su siguran znak da se njima prevazilazi ogranicenost fizickim zakonitostima ili da se prodire u dublje, duhovne zakonitosti postojanja.

Mada takav proces cesto u sebe ukljucuje mnostvo neodgovorenih pitanja, nerazumevanje, sumnju ili izvestan nemir i nesklad, on ipak predstavlja znacajan progres ili pocetak kompleksnijeg svesnog razvoja, koji ce eventualno odvesti do viseg stepena spoznaje, a time i viseg stepena mira, slobode ili autenticnosti, bez kojih nema smisaonog dozivljaja egzistencije.

Ogranicenost fizickim zakonitostima se karakterise iluzornom jasnocom koja je zasnovana na povrsnom razumevanju postojanja, samim tim i povrsnim mirom koji nikada nije potpun ili postojan jer se ne temelji na sustinskim, vec na pojavnim zakonitostima.

Zato se sve prosudjuje kroz ogranicenu prizmu ega u kojoj postoji pocetak i kraj u vidu radjanja i smrti, i pored njihove ocigledne kompleksnosti ili kontradiktornosti koje se nastoje ili uprostiti ili u potpunosti ignorisati. To za posledicu ima otudjenje od vlastitog viseg Sopstva sto rezultira preteranim egoizmom koji uzrokuje nesklad, nefunkcionalnost, kao i osecaj frustracije i besmisla.

Mi smo “deo” vise kompleksnije celine ili smisla koji daleko nadmasuje kapacitet ego razumevanja. I sve dotle dok nastojimo poricati ili zanemariti takvu cinjenicu necemo biti u stanju da se oslobodimo potrebe kontrole kao i arogantnosti koje nas sprecavaju da se “otvorimo” ka visoj svesnoj dimenziji koja bi nam dala potrebnu mudrost ili razumevanje da prevazidjemo teskoce i konflikte s kojima se suocavamo.

Sustina postojanja je svest. Zato su misli i osecanja takodje sustina konflikata ili teskoca, ali isto tako i sustina mira i srece. Komplementarna suprotnost razlicitih osecanja i misli je uslov svesnog razvoja. Bez nizeg ne bi bili u stanju da znamo vise ili da osetimo potrebu da se uzdignemo ka visem, boljem ili progresivnijem.

Snovi i cinjenice


Ajnstajn: “Nikad ne odustaj od onoga sto stvarno zelis. Covek sa velikim snovima je mnogo mocniji od onog s cinjenicama. “

-Ako su snovi ostvarljivi tada su u saglasnosti sa cinjenicama. U slucaju da nisu, tada se nemaju prave cinjenice. Snovi uspesnom coveku omoguce da sagleda dublje, skrivene cinjenice. U tome i jeste tajna uspeha. Najmocniji je onaj koji ujedini snove s cinjenicama.

Komentari:

https://forum.krstarica.com/entry.php/47164-Snovi-i-cinjenice

Zelja i volja


Schopenhauer: „Man can do what he wills but he cannot will what he wills.“

Covek moze da radi sta hoce ali ne moze da zeli sto hoce.”

-Ovom izjavom Sopenhauer nastoji reci da zelje ljudi nisu pod uticajem volje kao njihove aktivnosti. Zelje predstavljaju sferu osecanja, dok se volja nalazi u sferi misli ili intelekta. Medjutim, snaga volje nije odredjena samo intelektom, vec isto tako i razumom i osecanjima. Iako se osecanja, misli i razum pojavljuju u vidu razlika, oni ipak cine jednu istu svest. Tek kada se sve te razlike usklade ostvari se svesno jedinstvo koje se manifestuje kao istinska snaga volje.

Zato svaka od tih sfera ima svoju funkciju kao i uticaj u stvaranju volje. Da bi postojala volja neophodna je i zelja i razum. Samo covek koji misli moze biti svestan svoje zelje. Zelja se u intelektu pojavljuje kao htenje. Medjutim, sta covek cini s tim htenjem zavisi od sposobnosti njegovog intelekta da dosegne visinu razuma ili duhovnog uvida. Time se prosvetli i shvati zelju, odnosno postane svetan njenog dejstva i posledica. Na taj nacin mu se i omoguci konstruktivno delovanje.

Jer, zelje mogu biti i destruktivne. Njima covek moze naneti zlo i sebi i drugima. Ko nema dovoljno razuma ili duhovnog uvida taj ostaje u vlasti destruktivnih zelja iz cega proistekne nerazumno i destruktivno ponasanje.

Covek s duhovnim uvidom se ne rukovodi samo zeljama, vec i razumom. On mu daje dovoljno duhovne snage i volje da se odupre destruktivnoj zelji i da time radi i ono sto ne zeli, ali u cemu uvidja korist ili nacin da ostvari visi stepen sklada i smisla. Nerazuman covek, kojem nedostaje duhovni uvid, nema dovoljno snage da se odupre destruktivnim zeljama, tako da radi samo ono sto zeli i time nanosi stetu i sebi i drugima. Zato se moze reci i sledece: Razuman covek moze da zeli sta hoce, ali radi ono sto treba. Nerazuman covek ne radi uvek sto treba posto radi samo ono sto zeli.

Nova 2018!!!


Nadam se da ste Novu godinu docekali u dobrom zdravlju, radosti i veselju! Srecna Nova godina!!! 🙂 ❤

nova

Glupost i bezobrazluk


Frojd: „Prvi znaka ljudske gluposti je poptuno odsustvo stida.“

-U svakom slucaju da odsustvo stida moze signalizirati glupost. Medjutim, ono, isto tako, moze ukazivati i na nepostenje ili bezobrazluk. Izmedju gluposti i bezobrazluka postoji ogromna razlika. Dok ljudi cine glupost u neznanju ili usled toga sto nisu svesni drugacijeg izbora i nacina reagovanja, dotle se bezobrazluk cini svesno. Ljudi su svesni konstruktivnijeg nacina ponasanja, ali se ipak opredeljuju za niske nagone i strasti. Iz tog razloga glupost se uvek uzima kao olaksavajuca okolnost i procenjuje se drugacije od bezobrazluka. Drugacije se sudi onom ko ne moze, jer ne zna od onog ko zna a, nece.

Ipak, neophodno je napomenuti da je i bezobrazluk vid nizeg stepena razumevanja posto ne dostize svesnu celovitost. Dok je za glupost karakteristicna intelektualna inferiornost, dotle je za bezobrazluk karakteristicna duhovna. Visok koeficijent inteligencije nikad nije odraz mudrosti. Ona se ostvaruje tek kroz duhovni razvoj ili samooplemenjivanjem. Kroz neprestanu teznju da se usavrsava, tako sto se prevazilaze nizi nagoni i strasti. To rezultira visokim stepenom samosveti i odgovornosti koja osposobi ljude da shvate uzajamnu povezanost i uzrocno posledicni odnos izmedju sebe i vlastite okoline. Ni jedan covek nije odabrao svoj intelekt. Zato ne moze ni biti odgovoran za njega. Ali je zato odgovoran za vlastiti razvoj ili ono sto bira kroz njega.

Bozic 2018


Srecan Bozic!!!

Hristos se rodi!!!

Nadam se da ce te ga docekati u dobrom zdravlju i radosnom iscekivanju poput ove dece na slici. 🙂 ❤

sb