Ljubav i zaljubljenost

I pored toga, sto je toliko toga receno o ljubavi, ona jos uvek ostaje nedovoljno razjasnjen fenomen. Zasto je to tako? Jedan od razloga je sama kompleksnost ljubavi, a drugi je neosporna individualnost tog osecanja jer svaki covek ima svoj jedinstven dozivljaj ljubavi koji je uvek uslovljen njegovim duhovnim razvojem i personalnoscu.

Ljubav je spoj, veza ili odnos koji individua uspostavlja sa svojim okruzenjem ili univerzumom. Zbog toga i imamo citav spektar ljubavnih odnosa kao na primer, ljubav izmedju ljubavnika, ljubav izmedju prijatelja, roditelja i dece, ljubav prema zivotinjama, umetnosti, profesiji, prirodi, itd. Sta je karakteristicno za sve te odnose?

Njima ljudi zadovoljavaju razlicite potrebe ili nagone koji se javljaju u razlicitim fazama njihovog fizickog i psihickog ili duhovnog razvoja. Zato ljubav ima dinamicni karakter koji se nalazi u stalnom procesu promene, sto takodje predstavlja dodatnu poteskocu u pokusaju njenog odredjenja ili definisanja.

Da bi se bar donekle odredio pojam ljubavi neophodno je napraviti razliku izmedju ljubavi i zaljubljenosti. Zaljubljenost nije ljubav vec samo jedna od njenih manifestacija. I pored toga sto zaljubljenost u sebe ukljucuje spoj fizickih, emotivnih, pa i duhovnih potreba, ona nije toliko sveobuhvatana, suptilna i kompleksna kao ljubav posto ljubav predstavlja samo “jezgro” svesti, tj. vrhunski, neunistivi smisao postojanja i zivota koji konstantno kreira red, sklad i harmoniju.

Zaljubljenost se pre moze okarakterisati kao instinktivan ili nesvesni nagon ka visoj, duhovnoj sferi jedinstva i zajednistva. U zavisnosti od fizickog i psihickog stanja osobe razlikuju se i vrste zaljubljenosti, tako da imamo seksualnu ili erotsku privlacnost izmedju ljubavnika, kao i romanticnu ili emotivnu vezu kojima se zadovoljavaju raznovrsne potrebe.

Zaljubljenost je propracena nemirom ili strascu koja kod veoma mladih, nezrelih ili pak labilnijih osoba moze dovesti do iracionalnog nacina ponasanja i gubitka samokontrole, neodgovornosti, itd. Sto znaci, da zaljubljenost predstavlja izvesnu disproporcionalnost ili neuskladjenost izmedju svesnog i nesvesnog nivoa svesti.

Za razliku od zaljubljenosti, ljubav je uskladjen odnos izmedju svesnog i nesvesnog nivoa tako da se karakterise mirom postignutim dubljim uvidom u visi red i harmoniju koja prevazilazi povrsnost, pojavnost ili ogranicenost estetskog, fizickog dozivljaja. Dakle, ljubav omogucava integralnost svesnih razlika, a time i koriscenje punog svesnog potencijala cime se dobija najvisi stepen razumevanja, kako sebe, tako i svoje okoline.

Dok zaljubljenost predstavlja osecanje, dotle ljubav predstavlja visu, lucidnu sintezu ili jedinstvo osecanja i razuma te se cesto manifestuje kao izbor ili svesna odluka da se postize samooplemenjivanje i konstruktivni razvoj s okolinom. Kod ljubavnika ljubav je najcesce prisutna kod zrelih ljudi koji se opredele za monogamu zajednicu zasnovanu na vernosti, iskrenosti i medjusobnom postovanju i uvazavanju kao i upornoj istrajnosti da se takva veza neguje i odrzava.

S obzirom da ljubav osposobljava pojedinca za dublji osecaj moralnosti, postovanja, konstruktivnosti, odgovornosti, saosecanja, sazaljenja itd. ona je karakteristicna za produhovljene i emocionalno uravnotezene osobe, kao sto je i cesto i preterano zaljubljivanje karakteristicno za mlade ljude ili ranu fazu emocionalnog sazrevanja.

Odnos koji individua uspostavlja s bliznjima i univerzumom uvek reflektuje odnos koji individua ima sa samom sobom. Sto god individua postize visi stepen integralnosti ona se osposobljava za uspostavljanje prisnijeg i funkcionalnijeg odnosa s okolinom. Sta je uslov integralnosti ili otvaranja ka visoj duhovnoj dimenziji ljubavi? Odgovor je samospoznaja.

Samospoznaja je proces spoznavanja vlastite unutrasnje kompleksnosti ili razlicitih, protivrecnih nagona i potreba tako sto im se dozvoljava da se nesputano obelodanjuju u svesnom nivou. To je stanje apsolutne iskrenosti, nepristrasne, neutralne refleksije nad sobom ili vlastitim manama i vrlinama preko kojih postajemo svesni kako mogucnosti, tako i odgovornosti svoga sopstvenog razvoja.

Advertisements

15 responses to “Ljubav i zaljubljenost

  1. Poštovana i nadasve draga Sofija,

    Tako sam ispunjena radošću, kada god dobijem Vaše nove ispisane stranice, u kojim nas učite da spoznamo život i sami sebe, ili u kojim dobijamo potvrdu sopstvenih razmišljanja, pa vidimo da li smo na pravom… ili krivom putu!!! Sigurna sam da na mom putu razvoja i samospoznaje niste slučajno, pa mi i to daje snagu da istrajem u teškim vremenima i teškoj životnoj situaciji, iz koje moram da izvučem pouke, naučim i još dublje uronim u samospoznaju, da bih sve shvatila!!! Uz Vas je to mnogo lakše i lepše!…
    Budite zdravi, radosni i ispunjeni ljubavlju!!!
    S poštovanjem, Snežana

    Sviđa mi se

    • Draga Snezana,
      zaista osecam duboku zahvalnost na tako ljubaznim i toplim recima. Od srca ti hvala! Drago mi je da ima jos ljudi koji su shvatili dublji smisao njihove egzistencije, te krenuli putem samospoznaje. Kad god budem mogla pisacu i deliti s ljudima, ne samo rezultate dugogodisnje obzervacije i proucavanja, vec cesto i inspirativne momente u kojima sam osetila da ono sto pisem, ne dolazi samo od mog intelekta, vec iz neke vise duhovne sfere.
      Budi i ti takodje zdrava i vesela i ispunjena duhovnim mirom.
      S ljubavlju Sofija.

      Sviđa mi se

      • Hvala, najlepše za odgovo, kao i predivne želje!!!..
        Divni osećaji, ispunjavaju moje biće, jer nema lepšeg, nego kada se ljudi nadovezuju u dobronamernosti, dobroti, razmeni, ili deljenju najboljeg iz nas, kada nesebično daruju svoja saznanja, u želji da pomognu, da ovaj Svet bude bolje, lepše i lagodnije mesto, na kojem učimo šta je život i ko smo mi !!!…
        Iskreno, ja sam osetila, da ste Vi jedna od razvijenijih duša duhovnog sveta i da je Vaš zadatak, da pomažete, onim koji teže da se razviju i spoznaju suštinu i smisao života!!! Pošto sam od nedavno počela da čitam Tvoje tekstove (evo, prećiću na pertu) radosna sam, da ću zahvaljujući Tebi (kao razvijenijoj duši) moći i sama da učim i razvijam se, napredujem i naravno širim ta saznanja svojoj deci, prijateljima! U ono, što sam sigurna, je da na mom putu razvoja, Ti nisi slučajno!
        Iskreno i s puno ljubavi te pozdravljam i želim Ti uvek: ZDRAVLJE, MIR U DUŠI, RADOST U CELOM BIĆU I LJUBAV U SRCU !!! Vodi nas time ispunjena, putevima saznanja!!!
        Snežana

        Sviđa mi se

  2. Hteo bi da te pitam šta misliš o preljubi?
    Jel ona grešna?

    Sviđa mi se

    • Greh i greska se razlikuju po tome sto se greska radi nenamerno ili iz neznanja, dok se u grehu ima znanje o tome da to sto se radi nije u redu, ali se ipak pravi izbor da se to cini. Dakle, preljuba jeste greh.

      Greh se radi usled zaostalog duhovnog razvoja koji se manifestuje kao sebicnost, nezrelost, nedostatak samokontrole, itd. posto osoba nije u stanju da prevazidje nize nagone, strasti i pobude. S obzirom da se u grehu ima svesnost o tome da to sto se cini nije prihvatljivo ni za druge , ni za samu osobu koja cini greh, ona obicno pokusava da to sakrije od drugih ljudi kao i da pronadje opravdanje pred sobom da bi umirila savest i zadrzala lepo misljenje o sebi.

      Takav stav zadrzava u grehu jer se njime sve vise produbljuje unutrasnja dezintegracija, nefunkcionalnost i nesloboda. Zato je s pravom receno: “Ako hoces citav svet da pobedis, pobedi najpre sebe.” Prvi korak ka slobodi jeste suocavanje s vlastitim grehom ili samopriznaje da to sto se cini nije prihvatljivo i da se s tim mora prestati.

      Nisam feministkinja, niti generalizujem karakter ljudi prema njihovom polu jer mislim da je on uvek individualan. Medjutim, ipak postoje karakteristicne, kako fizicke tako i psihicke razlike, uslovljene polom. Prema statistici, muskarci su skloniji preljubi od zena usled njihove fizicke konstitucije kao i menataliteta. Zato je promiskuitet ili seksualno neverstvo jedno od tezih iskusenja za muskarce pa se i njihova zrelost i duhovni razvoj najbolje moze proceniti kroz sposobnost ili tacnije izbor (odluku) da ostanu verni.

      Sviđa mi se

  3. Ali ne razumem, zašto treba biti nekom veran?Svi smo mi individue, svako za sebe. Ako osoba oseća želju da stupi u ljubavni odnos sa drugim osobama čak iako je već u ljubavnom odnosu sa nekim partnerom ( „veza“), šta njega sprečava u tome? Nekakva etika i moral koja su izvan njega, ili možda ljubomora svog partnera?

    Mislim da je preljuba savesno opravdana, dokle god se to ne radi iz nekog sopstvenog dokazivanja samom sebi nego iz čiste ljubavi i da kažem seksualnog nagona prema nekoj osobi.

    Sviđa mi se

    • Da li ce neko nekom biti veran je uvek stvar izbora ili odluke. Od cega zavisi takva odluka? Od zrelosti ili od duhovnog razvoja osobe, tj. od njene sposobnosti da pronikne do dubljih, sustinskih potreba. Mi zivimo u uzrocno posledicnoj egzistenciji gde svaka akcija ima svoju reakciju. Zbog toga smo prinudjeni da prosudjujemo svoje aktivnosti ili da vrsimo njihov izbor da bi izbegli nezeljene posledice.

      Mala deca su vizuelna, radoznala, ogranicena instinktivnim ili neshvacenim porivima, zato hoce sta hoce i kada hoce bez obzira sta je to i kakve posledice mogu da imaju ili oni ili drugi ljudi od takvih njihovih zelja ili aktivnosti. Uzrok takvog ponasanja je njihov nedovoljan razvoj. Isto se moze rec i za nezrele ljude sa zaostalim duhovnim razvojem.

      Nedostatak duhovne dimenzije u inteligenciji se manifestuje kao egocentrizam ili egoizam koji zadrzava ljude u nizem stepenu razumevanja. Mada takvi ljudi mogu biti veoma inteligentni, oni ipak nemaju potrebnu mudrost da razumeju kompleksnost zivota ili dubljih, sustinskih zakonitosti ni u sebi ni izvan sebe.

      Time nemaju ni istinsku konekciju s univerzumom pa im nedostaje osecaj pravde i sposobnost da se saosecaju s drugim ljudima i njihovim potrebama. Zbog toga su oni u glavnom koncentrisani na zadovoljenje svojih sebicnih potreba, nagona i strasti. To ih takodje jos vise udaljava od smisaonog sklada i harmonije koja prozima univerzum, a koja se u ljudima manifestuje kao ljubav i savest.

      Pitanje etike i morala je veoma diskutabilno i ja se ne bih slozila s konstantacijom da su etika i moral izvan ljudi. Naprotiv, smatram da se moral nalazi u samoj strukturi svesti kao refleksija strukture univerzuma. Najnovija naucna istrazivanja potvrdjuju postavku da je moral ljudima urodjen sto se moze videti iz clanka koji sam ja ovde vec jednom postavila:

      http://www.3.serbiancafe.com/lat/vesti/20/73973/deca-od-malena-razlikuju-dobro-i-zlo.html

      Pokusaj obezvredjivanja ili omalovazavanja etike takodje moze biti pokusaj samoopravdavanja vlastitih neprihvatljivih postupaka i nezrelosti. Pitanje etike je jedno od kljucnih pitanja neophodnih za razumevanje svesne kompleksnosti ljudi te je prisutno u svim religijama sto potvrdjuju i sledeci iskazi:

      Hrišćanstvo: „Sve što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima; jer su u tome i zakon i proroci.“ (Matej 7:12)
      Taoizam: „Posmatraj dobit svoga bližnjega kao svoju dobit; i gubitak svoga bližnjega kao svoj gubitak.“ (Tai Sang Kan Ying Pin)
      Judaizam: „Što tebe boli nemoj da radiš drugima.“(Talmud)
      Hinduizam: „Nemoj da radiš drugima ono što tebi urađeno uzrokuje bol.“ (Mahabharata 5.15. 17)
      Budizam: „Ne povređuj druge s onim sto je tebi uzrokovalo bol.“ (Udanavarga5.10)

      I kao sto se to obicno kaze:”Ne mozes imati i jare i pare”. Ako se opredeli za kvantitet veza u cilju zadovoljavanja seksualnog nagona ili nezrelih emocionalnih potreba, gubi se na kvalitetu ili mogucnosti uspostavljanja istinskog, bliskog odnosa s jednim partnerom ili veze koja ce biti zasnovana na iskrenosti, medjusobnom postovanju i uvazavanju.

      Preljuba nikada nije savesno opravdana ukoliko se radi “iza ledja” partnera ili u njegovom neznanju. Na pocetku veze se treba iskreno izjasniti o svom stavu prema monogamiji ili nemoguicnosti da se ostane veran. Ukoliko partner prihvati da nije ili da nece u takvoj vezi biti jedini, onda se moze reci da je preljuba prihvatljiva.

      Ako partner ima uverenje da je veza monogama, onda je u pitanju greh jer se krsi zakon ljubavi ili sveopsteg sklada, smisla i harmonije, te takvo ponasanje proizilazi iz ogranicenog osecanja sebicnosti, neiskrenosti i dvolicnosti.

      Sviđa mi se

  4. Ja pak ne mogu da se složim sa vama o moralnosti preljube, štaviše mislim da niste u pravu i stoga osećam moralnu dužnost da vam to napomenem i da probam da se objasnim u cilju donošenja ispravnog suda o predmetu naše rasprave.

    Smatram da je preljuba savesno opravdana dokle god se radi svesno i javno, ne krijući se.
    Jer ja ne vidim nikakvo zlo u preljubi?Stoga sledi pitanje, zašto je ono javno ozloglašeno i tako ocrnjeno.

    Definisanje preljube kao greh je moguće pak nastalo u cilju kontrole pojedinaca od strane religije, društva, tj države i ona je i dan danas prisutna u velikoj snazi i skoro u vidu zakona usađena je u svesnosti pojedinca skoro nikad ne dozvoljavajući mu da se pita, što, zbog čega?
    Iako u Novom Zavetu stoji preljuba jasno ocrenjena i prozvana velikim grehom, ja pak sumnjam da su to reči samog Isusa Hrista, koji je uostalom da se uočiti bio visoko razvijena duhovna ličnost sudeći po nekim drugim izjavama i delima njegovim, štaviše ova izjava bila bi mu protivrečna.Verovatno je dodato kasnije u cilju manipulacije što možemo i uvideti, gledajući kroz istoriju a i danas, da je glavni cilj crkve kao institucije.

    Iza toga se krije zabluda posesivnosti, uverenje da nama neke osobe pripadaju i da treba da se ponašaju prema određenim našim ili opšte prihvaćenim uslovima što je u suštini sa razumnog stanovišta smešno, to bi bilo ograničavanje tuđe slobode.Egoista bi pak rekao: Dao bi ti slobodu, al nemogu pošto te smatram svojom!Narcis bi pak rekao: Dao bi ti slobodu al bi mi bilo ugroženo samopoštovanje, dok bi razuman rekao: Zašto me to uopšte pitaš, to je tvoje pravo.

    Stoga sledi da prava ljubav nikada ne može da ima ikakvih vezivanja, čim ona počnu tada ljubav prestaje.Antoni De Mello, veliki duhovni učitelj i neuropsihijatar ovome je posvetio naročiti značaj, između ostalog, u svojim knjigama.

    Uostalom, nije li ogrničeniji onaj čovek koji uživa u lepoti i mirisu jednoga cveta, propuštajući svu lepotu drugih?

    Možda ćete mi pak postaviti pitanje kakva li je to osoba koja ne ume da se kontroliše i prepusti se strastima i nagonima, ali mi ovde ne pričamo o tome, već o svesnoj odluci i samokontroli.“Sve strasti su dobre dokle god se kontrolišu“ – reče neki mudrac, nemogu se pak setiti ko.Stoga ako te strasti i nagoni ne kontrolišu nas, već mi uspevamo njih da kontrolišemo, zašto ne bi uživali u njima, čemu nepotreban asketizam?

    Iako, čini mi se, da se izdajete za duhovno razvijenu osobu i za nekog sa puno znanja, što se, moram priznati, i da uočiti u količini i raznovrsnosti sadržaja ovoga bloga, štaviše i nekoliko knjiga ste izdali, a vi ste mi, pak, iskreno žaleći, na moje pitanje više bili dogmatični i dijalektični nego što ste mi dali precizan i logičan odgovor i obrazloženje na isto, što je uostalom najvažnije u iznošenju bilo kakvog suda.

    Sviđa mi se

    • Danijel, iz tvog izlaganja je ocigledno da pokusavas da opravdas preljubu ili da je proglasis moralnom. Cak sta vise, dobija se utisak da nastojis takav stav nametnuti i drugima. U svakom slucaju da ti imas svoje misljenje po tom pitanju i to je OK. Medjutim, isto tako i ostali ljudi imaju njihovo misljenje koje nije u saglasnosti s tvojim i to je takodje OK.

      Moja namera nije da ikom namecem svoje misljenje niti da koga osudjujem vec jednostavno iznosim svoje stavove, a od ljudi zavisi kako ce to prihvatiti ili proceniti. Ako si pazljivije citao moj gornji komentar mogao si uociti da ja nisam u potpunosti osudila preljubu, ukoliko je oba partnera dobrovoljno biraju. Ako je to nesto sto oboje ljudi u jednoj vezi zeli, sto im odgovora i sto funkcionise za njih, to je samo njihova stvar. Oni imaju pravo na to.

      Medjutim, ako jedan od partnera ne zeli takvu vezu, a drugi partner tako nesto radi krijuci, onda to nije moralno prihvatljivo. U takvom slucaju je moralno da se iskreno izjasni i da dodje do raskida veze ukoliko se potrebe partnera drasticno razlikuju i ako je nemoguce naci kompromis.

      Isto tako, ukoliko oba partnera donesu odluku da zive u monogamoj zajednici u kojoj namaravaju da osnuju potomstvo i posvete se jedno drugom ili potrebama njihove porodice, to je njihovo pravo. Neki ljudi prevazilaze vlastitu individualnost tako sto je prosiruju na porodicu. Oni pronalaze vise radosti, srece i zadovoljstva u porodicnom odnosu, bliskosti s jednim partnerom, zadovoljavanju potreba svih clanova u porodici itd. nego samo u zadovoljenju vlastite individualne, fizicke ili seksualne potrebe s razlicitim partnerima. Sve je to stvar izbora. I svaki covek ima pravo da bira sta hoce ili sta mu vise odgovara.

      Samo je pre toga vazno da bude svestan posledica svoga izbora. Deci je potrebno da osete sigurnost i stabilnost u porodicnom odnosu kao i medjusobno postovanje i ljubav njihovih rodtelja. Da bi roditelji bili u stanju da to ostvare oni se moraju u potpunosti posvetiti tome i jedno drugom.

      Funkcionalan odnos izmedju dvoje ljudi ne nastaje sam od sebe vec neprekidnim zalaganjem, trudom i kompromisom. Zato se ljudi koji odaberu da zadovoljavaju svoje individualne, seksualne potrebe zavaravaju ako misle da ce biti u stanju da ostvare harmonican porodicni zivot ili bliski odnos samo s jednom osobom. Jer, kao sto se kaze:”Svaciji i niciji.” Kvantitet uvek ide na ustrb kvaliteta.

      Porodicni zivot ima neka svoja preiimucstva, ali isto tako zahteva i odredjeno prolagodjavanje koje nije prihvatljivo za sve ljude. Samacki zivot takodje ima nekih prednosti, ali i nedostataka. Zato svako treba da podrobno razmisli ili donese odgovornu odluku koji nacin zivota mu vise odgovara, posto su medjusobno iskljucivi. Nasilni pokusaj da se spoji ono sto je medjusobno nespojivo, ne samo sto ce biti uzaludan, vec ce takodje dovesti do frustracije, nezadovoljstva, dishramonije pa i do krsenja moralnih zakonitosti. Zato, ko sta voli nek izvoli. 🙂

      Sviđa mi se

  5. Samo jedno kratko pitanje: ko je zaduzen da odredi sta je visi stepen razvoja duha i kulture? Drugim recima, sta cete sa muslimanima?

    Sviđa mi se

    • Mi nikada nismo, niti mozemo biti odgovorni za razvoj ili izbore koje prave drugi ljudi vec samo za svoj sopstveni razvoj. Ponekad se odgovornost vlastitog razvoja nastoji izbeci tako sto se primecuje nefunkcionalnost ili nesavrsenost drustva, druge rase, nacionalnosti, vere itd., te se time opravdava vlastita nefunkcionalnost.

      Bilo koji pokusaj kontrole, nametanja svoga shvatanja i nacina zivota drugima nije u redu. Nema sustinske razlike izmedju ljudi, jer svako ljudsko bice na ovoj planeti nastaje iz istog, univerzalnog, duhovnog smisla i sklada univerzuma koji se obicno manifestuje kroz ljubav i savest.

      Naravno, da svi ljudi nisu u istoj meri svesna toga posto se i njihov stepen samospoznaje ili duhovnog razvoja razlikuje, sto uslovljava da i imaju razlicito shvatanje moralnih vrednosti, samim tim i nacina zivota.

      Medjutim, to je neminovnost ove dimenzije koja u isto vreme osposobljava nas razvoj tako sto nas vanjske, pojavne razlike i nesklad primoravaju da dublje prodiremo u sebe ili do unutrasnjeg, duhovnog mira i sklada koji nam omogucava pravilno razumevanje tih razlika, a time i mogucnost adekvatnije adaptacije ili potrebne aktivnosti.

      U zavisnosti od situacije zavisi i aktivnost. Ponekad je neophodno intervenisati, a ponekad je neophodno suzdrzvanje od intervencije da bi doslo do miroljubive koegzistencije razlika.

      Sviđa mi se

  6. Izvinite, nismo se izgleda razumeli.

    Ja ne pokušavam svoj stav da nametnem, niti da ga proglasim moralnim, to bi bilo glupo jer je to relativna stvar tj moralnost je kod svakog različita, niti nisam nameravao vaš stav da omalovažim.

    Mislio sam da ovde pričamo o samospoznaji.Odsustvo svakih sebičnih želja i misli tj ne poistovećavanje sa njima.Uspostavljanje transcedentalnog razuma, nevezanog za telo.Sokrat, Buda, Isus…

    Sa njihovog stanovišta preljuba ne važi.Te osobe nisu imale ličnost, nisu imale „JA“.
    Oni nisu možda bili preljubnici, ali njihovo mišljenje o tome ne bi bilo negativno, jer niko nikom ne može da pripada, štaviše bili bi o tome potpuno ravnodušni, radi kako ti je volja.

    Sviđa mi se

  7. Radi kako ti je volja sve dotle dok tvoje aktivnosti ne nanose bol i stetu drugima posto se time stvara negativna karma ili krsi univerzalni zakon viseg smisla, harmonije i sklada univerzuma koji je propagirao i Isus i Buda I Sokrat.

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s