Mesečne arhive: februar 2013

Stendhal


Stendhal: “Misli rađaju patnju.”

– Moglo bi se reci, da se pod uticajem nekih istocnjackih ucenja, oformio trend omalovazavanja misli, a time i znacajne dimenzije ljudskog iskustva. Takvo shvatanje potice iz pojavnog, a ne sustinskog razumevanja zakonitosti razvoja svesti. Ne uzrokuju misli samo patnju vec i srecu takodje.
Istina je da su misli u stanju da prouzrokuju suze, ali isto tako i da donesu mir, kao i radost i smeh. Sve zavisi iz kog izvora poticu, kao i od toga kako se upotrebljavaju ili zloupotrebljavaju.
———————-
Zasto osecanje ne moze bez misli?

“Pokušaj da se razbjesniš a da prethodno ne registruješ ljutite misli. Dobro, sada pokušaj osjećati se pod stresom bez razmišljanja o stresu – ili tužno bez tužnih misli – ili ljubomorno bez ljubomornih misli. Ne možeš to uraditi – nemoguće je. Stvar je u tome da ukoliko želiš da iskusiš neko osjećanje, moraš prvo u glavi razmotriti misao koja će stvoriti to osjećanje.

Osjećaj nesrećnosti ne postoji niti može postojati sam za sebe. Nesrećnost je osjećanje koje slijedi negativno razmišljanje o tvom životu. U nedostatku takvog razmišljanja, nesreća, ili stres, ili ljubomora, ne mogu postojati. Ne postoji ništa što može zadržati tvoje negativne emocije u glavi sem tvog razmišljanja o njima.”

Ričard Karlson

– Misli i osecanja su yin i yang svesti. Jedno bez drugog ne moze da postoji, sto sam ja opsirnije obrazlozila pod naslovom “Intenzitet i aktivnost svesti”. U ovoj dimenziji moraju postojati komplemenatne suprotnosti jer su one uslov aktivnosti, tj. razvoja.
—————–
“Nas dvoje smo kao sunce i mesec, kao more i kopno. Naš cilj nije da se slijemo jedan sa drugim, vec da spoznamo jedan drugog i da jedan drugog naučimo da vidimo i poštujemo što taj drugi jeste: Naša suprotnost i dopuna.”

-Lep primer svrhe i znacaja komplementarnih suprotnosti.
————-
Heriet Nelson: „Oprosti svima koji su te ikada uvrijedili. Ne zbog njih, već zbog sebe.“

– Da. Oprastanjem se oslobadajamo tereta proslosti sto nam omogucava da s vise elana i autenticnosti krecemo u buducnost.
————-
Seneka: “Niko nije slučajno dobar; vrlinu treba naučiti.”

-Ili tacnije razviti. Vrlina postoji u svakom ljudskom bicu kao njegov latentni potencijal kojeg je neophpodno aktivirati, tako sto se neprestano kultivisu i prevazilaze nize strasti i nagoni. Zato je cilj evolucionarnog razvoja ljudi oplemenjivanje, jer je ono uslov viseg stepena svesnosti ili razumevanja.
————–
Harold Taylor: “Korijeni istinskog postignuća leže u volji da postanete najbolji što možete postati.”
————-
Fridrih Niče: „Pravi muškarac želi dvije stvari: opasnost i razonodu. Zato on želi ženu, najopasniju igračku.“

-Ne znam sta Nice podrazumeva pod pojmom pravog muskarca, ali je ocigledno da ne zna razliku izmedju zrelog i nezrelog muskarca ili decaka? Takvo nerazumevanje je rezultiralo pogresnim tvrdjenjem i zakljuckom koji je degradirao i zenu i muskarca. Zenu na igracku, a muskarca na bezosecajno, neodgovorno bice. Prema zelji muskarca se uvek moze odrediti stepen njegove zrelosti i razumevanja. Dok decaci i nezreli muskarci zele igracku, dotle pravi muskarac zeli pravu zenu.

Kastaneda


Karlos Kastaneda: „Volja je – oruđe jakih. Želja je – oruđe slabih.“

– Volja i zelja su nerazdvojne, jer je volja aktivna manifestacija zelje, a zelja pasivna manifestacija volje. Gde nema zelje, uskoro nece biti ni volje. Zato se istinska snaga (koja pokrece na odlucnu, istrajnu aktivnost) ostvaruje jedinstvom volje i zelje. Da bi doslo do takvog jedinstva neophodna je unutrasnja integralnost ili progresivan duhovni razvoj.
——————-
Buda: ‎“Na putu ka istini čovjek moze da napravi samo dvije greške. Da ne pređe cijeli put, ili – da ne krene.“

-Istina predstavlja beskonacnu dubinu zivotnog razvoja, ali joj ograniceno razumevanje ljudi cesto daje konacnost. Put do istine nema kraj. Zato je njegov cilj neprestano putovanje ili traganje. Ko god pomisli da je stigao na kraj puta, vec je s njega skrenuo i promasio cilj. Takva greska ga veoma brzo izjednaci s onim sto nije ni krenuo.
——————————–
Kineska poslovica: „Učenje je kao horizont: nema kraja.“
———–
Volter: „Dok čovjek traži mudrost, dotle zaslužuje naziv mudraca; čim uobrazi da je popio svu mudrost svijeta, odmah postaje budala.“
——————
“Ako ne ide po planu, ide po sudbini.”

– Upravo tako. Covek treba da planira, jer su planovi deo aktivnosti, zivotnog elana i entuzijazma. Medjutim, ako ne dodje do ostvarenja planova (i pored ulozenog truda i napora) tada se treba pomiriti s takvom situacijom jer je ocigledno da nasa zivotna staza vodi u drugom smeru.
——————
Charles Bukowski: “Oni su se smijali meni sto sam drugaciji, a ja sam se smijao njima sto su svi isti.”

-U tom slucaju i nema znacajnije razlike, jer obe reakcije ostaju u domenu rivalstva. Rivalstvo predstavlja vid nizeg stepena svesnosti ili razumevanja koji shvata samo pojavni, ali ne i sustinski uzrok medjusobnih razlika. Zato za njega i jeste karakteristican podsmeh koji zadrzava u antagonizmu. Istinska velicina i razumevanje se ostvaruje prepoznavanjem i prevazilazenjem razlika bez anatagonizma, samim tim i podsmeha.
———————
“Moralnost nije doktrina koja nam pojašnjava kako da budemo srećni, nego kako da sebe učinimo vrijednim da budemo sretni.”

-Moralnost nas osposobljava da uvidjamo razliku izmedju laznih i pravih vrednosti neophodnih za srecu. Na taj nacin smo u stanju da se opredeljujemo za vrednosti koje ce nas dugotrajno i istinski uciniti srecnim. Jer, dok lazne vrednosti imaju privid srece njihov efekt se vremenom gubi ostavljajuci veoma neprijatne i stetne posledice. S istinskim vrednostima je obrnuto. Njihovo blagotvorno dejstvo se vremenom produbljuje i raste.
———————–
Karen Horney: “Covek ima potencijal za dobro i zlo. Uvidjamo da se on razvije u dobro ljudsko bice ako je rastao u pogodnim uslovima topline i postovanja za njegovu individualnost…”

Duhovnost i drustvo


Zxy: “Uvažavam to što si rekla i slažem se sa tim ali sam hteo da iskoristim priliku i kažem svoje mišljenje u vezi sa tim što i ovom prilikom činim. Ne postoji bezbroj puteva kako se do duhovnosti stiže već je taj broj ograničen i „institucije“su se već pobrinule da ih iskoriste za svoje ciljeve:Tako imamo i na makro planu situaciju koja se sreće i kod pojedinaca.

Mislim da postoji generalna podela kod ljudi po predispozicijama koje ih opredeljuju na putu ka duhovnosti kao što postoji podela na ekstrovertne i introvertne i sl.Ove razlike uočavaju se u ponašanju i karakteru na makro planu kao što se razaznaju kod pojedinaca,i usmeravaju tok istorije kao što kod pojedinca odredjuju tok individuacije tj.života.

Tačno je da dijalektika njihova daje dinamiku života ali dosad bar kad god se planski neka mašinerija organizovano ustremila na samu osnovu humane etike pretrpela je poraz.Pa i kod pojedinaca kad pritisak spolja naraste preko odredjene mere čovek mobiliše snagu iznutra u odbranu svog integriteta i individualnosti.

Zakon akcije i reakcije vlada i u ovoj sferi.Danas je pojedinac ugrožen i ometan moćnim sredstvima šire zajednice na putu svog razvoja ka duhovnosti posebno.Zato kad je reč o razvoju svesti i duhovnosti kod ljudi ne može se zanemariti uticaj organizovanog i planskog delovanja faktora kojim društvo oblikuje način i tok života svojih članova.”

-S obzirom da sam ja vec ranije pisala o odnosu drustvo-pojedinac kao i subjektivno-objektivnom odnosu, ne bih ih opet ovde iznosila, vec bi se zadrzala na duhovnim zakonitostima razvoja ljudi. Naravno, da su svi ti odnosi i zakonoitosti medjusobno uslovljeni i isprepleteni, pa se izdvajanje duhovnog aspekta cini samo u pokusaju jasnijeg objasnjenja izvesne kompleksnosti koja dominira u tom aspektu.

Duhovnost podrazumeva sferu univerzalnog, bezgranicnog, tj. sustinskog smisla koja se nalazi iza svakog individualnog i pojavnog oblika. Iako na prvi pogled sve fizicke razlike izgledaju haoticne ili slucajne, one ipak imaju svoj dublji smisao ili obrazac u nefizickoj dimenziji. Zato ga mi jos uvek nismo u dovoljnoj meri svesni posto se on nikada ne moze direktno uociti u fizickoj sferi. Fizicka sfera omogucava samo indirektno uocavanje smisla kao na primer, da svaki fizicki oblik (coveka, psa, ptice itd.) ima svoju speficnu inteligenciju.

To nas navodi na pomisao da fizicki oblik stvara svest. Ali, u pitanju je mnogo suptilnija i kompleksnija interakcije fizicke i nefizicke dimenzije. Nije oblik taj koji stvara svest, vec je svest (kao sustinski nematerijalni smisao) ta koja stvara oblik i to kroz svoj pasivni i aktivni princip duse i duha.

Materijalni, fizicki oblik i pojava nije nista drugo nego projekcija nefizickog bezoblicnog smisla, koji u telu dobija karakteristike inteligencije. Zato je inteligencija uvek odredjena ili ogranicena oblikom, mada je njena sustina bezgranicna i sveobuhvatna. Ni jedan oblik, tj. inteligencija nije slucajna. Svaki oblik/inteligencija predstavlja odredjeni stepen razvoja smisla u okviru jedinstvene svesti univerzuma, na cemu su mnoge religije zasnovale zakonitost reinkarnacije.

Po tome, nije slucajno zasto se neki ljudi rode introverntni, ekstrovertni, skloni okrutnosti ili pak blagosti ili zasto imaju razlicite uslove zivota, teskoce (sudbinu), itd. Sve je to akumulacija njihovih predjasnjih iskustava i razvoja. Samim tim svaki covek ima i svoj jedinstven dozivljaj objektivnosti koji je uslovljen njegovom jedinstvenom individualnoscu i duhovnim razvojem sto odredjuje njegovo jedinstveno ponasanje i reagovanje.

U svakom slucaju da drustvo (objektivnost) vrsi pozitivan ili negativan uticaj na razvoj pojedinca. Medjutim, koliki ili kakav je taj uticaj, kao i da li i koliko je pojedinac svestan toga uticaja zavisi od njegovog stepena samospoznaje. Zato bih se slozila s tobom kada kazes da ne postoji bezbroj puteva do duhovnosti.

Taj put uvek vodi “ka sebi” ili ka unutrasnjoj, sustinskoj dimenziji vlastite svesti. Dok je inteligencija usmerena samo ka “spoljasnjosti” ili otkrivanju zakonitosti fizicke dimenzije, ona nece biti u stanju da razotkriva suptilno, sustinsko jedinstvo i uslovljenost subjektivno-objektivnog odnosa.

Za to je neophodna dublja unutrasnja interakcija koja ce zadirati u sferu nesvesnog ili kompleksnih, cesto i protivrecnih osecanja. Takva interakcija nastupa s izvesnom dozom zrelosti jer zahteva smelost i odvaznost, a iznad svega odgovornost za svoj zivot i svoje postupke. Zato ne treba da cudi sto vecina ljudi izbegava takvu interakciju, odnosno sto uzrok svoje nevolje i nefunkcionalnosti vidi i trazi samo u spoljasnjem, ali ne i u unutrasnjem neredu ili haosu.

Samospoznajom inteligencija razotkriva vlastitu, neunistivu autenticnost u vidu duhovnog potencijala ili sustinskog smisla postojanja sto joj omogucava progresivan, konstruktivan i funkcionalan razvoj s okolinom. Ukoliko ne dolazi do samospoznaje, inteligencija nije u stanju da koristi svoj duhovni potencijal, tako da nije u stanju da shvati sustinske zakonitosti postojanja ili medjusobnu uslovljenost i zavisnost subjektivno-objektivne interakcije i odnosa.

Ljudi s visokim stepenom samospoznaje ili autenticnosti ce biti svesniji svojih sustinskih potreba od ljudi s nizim stepenom autenticnosti ili samospoznaje. To ce im omoguciti da jasnije sagledavaju negativan drustveni uticaj na svoj razvoj, samim tim i da imaju drugaciju reakciju u odnosu na destruktivne drustvene elemente. Oni ce biti u stanju da lakse prozru manipulaciju, odole razlicitoj vrsti iskusenja, itd.