Strah i želje

Marcus Aurelius: “Mudar čovek ne dozvoljava da strah ili želje usmeravaju njegove aktivnosti.” 

– Pod njihovim uticajem se ne misli trezveno. Mada pozitivne želje mogu biti podsticajne moraju se sagledati realno ili u svetlu situacije da bi se donela ispravna odluka. U protivnom lako zanesu i navedu na pogrešnu aktivnost.

—-

“Mi, koji imamo samo jedno lice, uvijek imamo hiljadu ožiljaka na srcu.”

-Zašto bi morao imati ožiljke na srcu ako si iskren? Autentičnost ne znači bespomoćnost, glupost i nesposobost zaštite. Naprotiv, bez integralnosti nema mudrosti ni smelosti da se proživi život po vlastitom nahodjenju. 

———

Balzak: “Imamo neprestane borbe sa samim sobom čiji su ishodi naše akcije; Borbe su unutrašnja strana ljudske prirode. Ta strana je Božija; spoljašnja pripada ljudima.”

– Ljudi sude po delima, ali ne znaju koju borbu neko vodi u sebi i šta oseća. 

——–

Fridrih Niče: “Mislilac vidi sopstvene postupke kao eksperimente i pitanja – kao pokušaje da nešto sazna. Uspeh i neuspeh su za njega pre svega odgovori.”

– Niče ističe neophodnost postojanja teorije i prakse, odnosno njihovu zavisnost u procesu spoznavanja. Valjanost neke ideje/zamisli/pretpostavke se uvek praktično proverava. Nemogućnost njenog realizovanja ukazuje ili da se samo delimično shvatila i da se mora dalje razradjivati ili da je u potpunosti pogrešna i da se skrenulo s puta. Ako se uspešno realizuje znači da je ispravna.

Kurt Vonnegut

Kurt Vonnegut: “Verujem da su čitanje i pisanje najhranljiviji oblici meditacije koje je iko do sada pronašao. Čitajući spise najzanimljivijih umova u istoriji, meditiramo svojim i njihovim umom. To je za mene čudo.” 

J.Z.: “Citanje tudjih umova moze biti inspiracija ali moze biti i podsvjesno ispiranje mozga, tj. ljudi nesvjesno upijaju tudje misli. Ali negdje i od necega moramo krenuti da otvorimo um. Pitam se koga su citali veliki umovi ili su sami sticali misli. Ako jesu sami sticali ili stvarali svoje misli, moze i danasnji covjek bez citanja velikih umova, zar ne?”

– Razmena mišljenja i razmatranje neke pojave iz različitih aspekata je uvek korisno. Naročito kada su u pitanju potpuno drugačija gledišta. Time se proširuje razumevanje i postiže viši stepen objektivnosti. Medjutim, važno je kako se čita. Nepravilnim se zaista može “ispirati mozak”.

Da li se razmišlja o pročitanom ili se sve bezuslovno prihvata? Da li se prevazilazi pristrasnost prema vlastitom mišljenju, odnosno postiže neutralnost kojom kritički razmatramo svoje shvatanje i ono što čitamo? Dajemo li prednost činjenicama ili se povodimo sentimentalnošću? Želimo li da budemo u pravu ili da otkrijemo dublju istinu? Koliko smo pod uticajem sugestije da je autor nepogrešivi “nadčovek” koji otkriva konačnu, apsolutnu istinu kojoj se ne može ništa dodati ili oduzeti? 

Kao što si i sama navela, mišljenje drugih može biti inspiracija i podsticaj umu da koristi unutrašnji potencijal i kroz to dobija bolje razumevanje i sebe i sveta u kojem živi. Taj potencijal je bezgraničan ili neiscrpan, ali je nesvestan (nadsvestan). 

Naš razvoj se uvek postiže preko uma ili svesnog nivoa. Da bi išli dalje, napredovali i učili tada um mora dolaziti u kontakt tim potencijalom. Ono što aktivira kontakt je upravo spoljašnji svet/stimulans.   

Pisanjem, takodje, iniciramo dublje razmišljanje kojim transformišemo nesvesno u svesno. Zato nam mnoge stvari postaju jasnije, jer shvatimo nešto što do tada nismo razumeli.  

Dobro i zlo

Aristotel: “Naš izbor dobra ili zla odredjuje naš karakter, a ne naše mišljenje o dobru ili zlu.”

B.M.: “A kako ti u opšte znaš da je nešto dobro a nešto zlo… Evo npr : dajem ti u ruke dve jabuke kako ćeš znati koja je dobro jabuka a koja je zla jabuka.. Aj sad da te vidim..”

– Jabuke su deo prirode. U prirodi nema dobra i zla već se sve povinuje fizičkim zakonitostima. Dela ljudi su nešto sasvim drugo. Iz njih proizilazi dobro i zlo. Ljudi imaju razum koji ih osposobljava da donose odluke i prave izbor svojih aktivnosti. 

Kako će se nazvati čin kada odrastao muškarac siluje dete od 3 godine? Kako će se nazvati mučenje nedužne životinjice? Kako će se nazvati beskrupulozna prevara i pljačka koja nanese ogromnu štetu nevinim ljudima? To je zlo. Dobro je saosećanje u kojem se pruža pomoć drugom živom biću.

 B.M.: “kako to mislite kako će se nazvati zlo? Pa zlo je takvo zlo.. A jabuke mogu biti od zla i od dobra neko će vam u ruku dati jabuku radi dobrog zdravlja a neko će vam u ruku dati otrovnu jabuku.. Zavisi koliko ko nekoga mrzi i želi mu da li zlo ili dobro.. Tesko je prepoznati na takav način lice dobra lice zla o tome pričam kada sam pominjala jabuke.. A to kako nazvati ljude koji čine zlo zaista ne znam..danas se to sa jabukama komotno može preneti na hleb… Pazite kakav hleb dajete i primate…”

– O tome se i radi. Dobro i zlo se svodi na aktivnost ljudi. Tačnije, njihov izbor aktivnosti. Ako ti neko želi dobro imaće u obe ruke dobre jabuke. Neće ti nikada dati lošu jabuku.

Ko želi zlo, dobra jabuka u jednoj ruci posluži kao mamac dok u drugoj drži otrovnu. Ali, mali detalji mogu ukazati na skrivene namere. Dela i postupci uvek govore više od reči. Kada nisu u saglasnosti to je već inidikacija da nešto nije u redu i da treba biti oprezan. 

Transformacija nesvesnog u svesno

Carl Jung: “Dok ne pretvorite nesvesno u svesno, ono će upravljati vašim životom i vi ćete to zvati sudbinom.”

– Nesvesno su nagoni i osećanja. Svesno su misli. Poenta je u tome da se osećanja moraju u potpunosti transformisati u misli ili u svesno da bi ih shvatili i postigli integralnost. Tek tada imamo kontrolu nad sobom. Dok se to ne učini deluje se iracionalno, nagonski i nerazumno. 

S obzirom da je svest bezgranični, neuništivi život ni misli ni osecanja nisu konačna, već su uvek nova i drugačija, pa se nesvesno uvek mora transformisati u svesno. Zato i učimo dok smo ovde. Upravo je stalna interakcija izmedju svesnog i nesvesnog (pokrenuta spoljašnjim dogadjajima) ono što nam omogućava razvoj i daje sposobnost razumevanja i sebe i sveta u kojem živimo.  

—–

Fridrih Niče: “Mogu se obećati dela, ali ne i osećanja, jer ne zavise od volje. Onaj ko obećava da će zauvek voleti ili večno mrzeti ili biti zauvek veran nekome obećava nešto što nije u njegovoj moći.”

– Ne možemo odlučivati u koga ćemo se zaljubiti i koliko će trajati to osećanje, ali možemo obećati vernost dok smo u vezi. Vernost je više stvar karaktera i svesne odluke nego osećanja.

——

– Vrednost ljudi nije u njihovom izgledu, statusu, bogatstvu, već u osvešćenoj humanosti ili saosećanju s drugim živim bićima i poštovanju svega što je plemenito i pošteno.

——

John Spence: “Ako kažete istinu, ona postaje deo vaše prošlosti. Ako kažete laž, ona postaje deo vaše budućnosti.”

– Istina se ne mora pamtiti. Može se mirno prepustiti zaboravu. Laž ne može. Zato i postaje deo budućunosti s ograničenim izborima i slobodom, jer daljnje aktivnosti i ponašanje treba uskladiti onim što se slagalo.

Komentari:

https://forum.krstarica.com/threads/transformacija-nesvesnog-u-svesno.980156/