Mesečne arhive: novembar 2016

Citanje izmedju redova


„Dobro je citati izmedju redova. Najcesce tamo najvise pise.“

– Ovom frazom skoro da je obezvredjen znacaj pisane reci. Pisana rec ili redovi su osnova razumevanja svakog teksta, pa im se treba posvetiti velika paznja. Kad je neko iskren, tad „jasno i glasno“, kaze ono sto namerava u redovima. Ali, ako neko misli jedno a, pise drugo, onda se treba traziti skriveni smisao napisanog.

Ne kaze se bez razloga „gola istina.“ Ona se pokazuje onakvom kakva jeste. Laz i manipulacija su uvek dobro umotane. U tom slucaju takodje se polazi od reci. Pristupa se njihovoj analizi, raskrinkavanju, pojasnjavanju ili „ogoljavaju“ dok se ne ukaze pravi smisao poruke koju nose.

Ukoliko se radi o pesnickom izrazavanju, kojim se nastoji preneti osecanje, to se opet cini kroz reci u redovima. Velicina talenta nekog pesnika ne ogleda se samo u dubini njegove duse ili rafiniranosti njegovih osecanja vec, i u sposobnosti da pronadje adekvatne reci kojima ce docarati unutrasnju suptilnost.

Reci su dragocene jer su veza izmedju skrivenog i otkrivenog, nevidljivog i vidljivog, nesvesnog i svesnog. Zato se njihov znacaj ne treba zanemarivati i podcenjivati. One uvek nose neku poruku pisca. Ukoliko se nastoji shvatiti istinski smisao te poruke tada se treba posvetiti narocita paznja piscevim recima u redovima.

U protivnom poruka moze ostati neshvacena, pa arogantan citalac koji smatra da je sposoban da cita izmedju redova moze citati nesto sto misli da pise a, ne nesto sto je pisac mislio ili napisao. Pogotovo ukoliko to prevazilazi njegov trenutni kapacitet razumevanja. Tada citanje izmedju redova nije nista drugo nego projekcija vlastitih misli ili reci izmedju piscevih redova. U tom slucaju citalac cita sebe a, ne pisca. Time sprecava samog sebe da uci ili da razvija svoj unutrasnji potencijal kroz vanjski stimulans.

On se razvija tek onda kada se u potpunosti shvate pisceve reci i kad nas njihov smisao podstakne na dublje razmisljanje u kojem integrisemo procitano s vlastitim razumevanjem. Istinski mudar covek je svestan svoje sposobnosti ali, i svojih ogranicenja. Zbog toga on uspeva da zadrzava potrebnu otvorenost koja mu omogucava neutralan ili nepristrastan odnos i prema svome i prema tudjem shvatanju. Sto znaci, da pazljivo razmatra napisano i ukoliko uvidi adekvatnije ili progresivnije stavove spreman je da to prizna i da koriguje vlastito misljenje. Ali, isto tako on nista ne prihvata bezrezervno i nepromisljeno. Ukoliko otkrije neku nedoslednost i nelogicnost u procitanom, uvidja prednost vlastitog misljenja, tako da ga i dalje zadrzava.

Vanjski stimulans je izuzetno znacajan jer nam predstavi neku pojavu iz drugacije perspektive, sto nas primorava da preispitujemo vlastito razumevanje. Time smo u mogucnosti da ga dopunjvamo, prosirujemo, ponekad i korigujemo. Na taj nacin ga neprestano razvijamo i izbegavamo zamku dogme i regresa.

Shvatanje o sposobnosti citanja izmedju redova imponira, jer je dosta laskavo. Zato ljudi lako poveruju da imaju takvu sposobnost. Ipak, pre donosenja takvog zakljucka najpre se trebaju potruditi oko samih redova ili pisanih reci. Trebaju biti sigurni da su u potpunosti razumeli njihov smisao jer, bez redova nema ni citanja izmedju redova.

 —————

„Ja onog koga volim, volim ga da mu to i nekazem. Volim i ako mu nekad ne pokazem…Onaj koga volim to zna…On moju ljubav ne gleda. On je oseca…!“

-U svakom slucaju da se ljubav oseti. Kao sto se oseti i mrznja. Ali, kako ljudi osete ili znaju kad ih neko voli ili ne voli? Ipak, to cuju iz necijih reci. Njihove neznosti i mekoce. Naslute iz drhtaja necijeg glasa. Vide u ocima, pogledu, izrazu, gestu. Nacinu kako ih neko tretira. Osete to iz necijih postupaka. Onome sto neko cini ili ne cini za njih. Govor dela se ne treba podceniti. Ona najbolje govore o skrivenim mislima i osecanjima, pa ih treba slusati kad progovore. Sve to iz duse izvire. Kad je dusa ispunjenja ljubavlju, tad sve ljubavlju zraci i njenu poruku nosi.

Komentari:

http://forum.krstarica.com/entry.php/45521-Citanje-izmedju-redova#comments

Advertisements

Greska i greh


 

„Uzalud je prastati onom ko ne zna ni da je pogresio.“

-Greske se cine u neznanju a, greh u znanju. Prema tome, greska se treba oprostiti i sebi i drugom, jer onaj ko je pogresio nije bio svestan toga da gresi. Greska najcesce nastaje iz nehata, nemarnosti, neodgovornosti, nezrelosti, nepromisljenosti, nedostatka iskustva, itd. Onaj ko gresi nema zle namere, posto i sam nije svestan stetnih posledica svoje aktivnosti. Za razliku od njega, covek koji cini greh je uvek svestan stetnih posledica. On promisljeno i planski nanosi stetu ili cini zlo drugima. Zbog toga mu je mnogo teze i oprostiti. Ali, oprost nije potreban njemu vec, nama.

Ako takav posle greha ne oseti grizu savesti njemu je uzaludno prastati, s nadom da ce biti bolji. Takav se nije promenio jer, se nije iskreno pokajao. Takvom ne treba prastati, vec se od takvog treba oprostiti. Reci zbogom i njemu i pocinjenom grehu. Prepustiti ih zaboravu i poci dalje rasterecen i slobodan. To dugujemo sebi, svome miru, novom pocetku i srecnijoj buducnosti.

—————-

„Pazi da izvinjenjem ne ucinis gresku vecom.“

-Kod postenih ljudi posle greske uvek sledi izvinjenje jer, je to jedan od nacina da onaj sto je pogresio stavi do znaja da je shvatio ili razumeo svoju gresku. Odnosno, da je uvidio neki svoj nedostatak koji ga je naveo da je pocini. Da ce se, shodno tome, iskreno truditi i zalagati da ga prevazidje, da se takva greska vise ne bi ponovila.

On izvinjenjem, takodje daje do znanja da je, spreman da ucini sve sto je u njegovoj moci da ispravi gresku, ili bar da ublazi njene neprijatne posledice. Veoma je vazno da ljudi iskreno komuniciraju posle greske. Da se razjasne. Da ne ostaje nedoumica ili prikrivena neprijateljska osecanja, posto ce predstavljati ozbiljnu prepreku njihovom daljnjem uspesnom odnosu i saradnji.

Zato se treba izviniti. Ali, izvinjenje mora biti iskreno. Inace se pravi druga greska koja se nadovezuje na prvu i time je pravi jos vecom. U tom slucaju izvinjenje nije efikasno pa, se moze desiti da se ne uvazi. Da covek koji snosi posledice greske, odbije daljnju saradnju s onim ko i dalje nastavlja da gresi.

Takodje, sam karakter greske moze biti neprihvatljiv za neke ljude, tako da nece hteti da prihvate izvinjenje. Ipak, ako je izvinjenje iskreno, tad se treba prihvatititi. Zivot sam po sebi predstavlja proces ucenja i razvoja pa, niko nije imun na greske. Razuman covek to zna. Zbog toga daje sansu i sebi i drugima da ispravljaju greske ukoliko su iskreno odlucili da to ucine.

————–


-Misli sta radis da ne bi mislio sta si uradio.


———-

„Razocaranje zatvara srce, ali otvara oci.“

-Lepo receno. Kad je srce u raskoraku s razumom covek nikad ne vidi jasno pa, se zato i razocara. Mada je razocaranje bolno, ono ipak moze biti korisno. Preko njega shvatamo da smo se zaneli. Takva realizacija nas primorava da balansiramo srce s razumom, cime dobijamo i realniji pogled na zivot. To samo po sebi predstavlja svesni pomak kojim dostizemo dublji uvid i razumevanje.

Razocaranje, kao i greska, je ponekad najefikasniji nacin suocavanja s nekim nedostakom, a time i mogucnoscu njegovog otklanjanja.

Komentari:

http://forum.krstarica.com/entry.php/45496-Greska-i-greh

O vernosti


„Zena moze da zavede muskarca koji ima zenu. Moze da zavede i onoga koji ima ljubavnicu. Ali, ne moze da zavede coveka koji ima zenu koju voli.“

-Ovo je bas zbrkano. 🙂 Ako zena koju muskarac voli nije njegova zena, ni ljubavnica sta mu je onda? Onda i nije u nikakvom odnosu s njom.

Ako muskarac pored zene ima ljubavnicu, taj je vec zaveden. On ne voli iskreno ni jednu ni drugu. Takav sebe i svoje licno zadovoljstvo stavalja iznad obe. Vernost nije u tolikoj meri odredjena osecanjem koliko svesnim izborom ili odlukom. Zena ne moze da zavede iskrenog i postenog coveka s cvrstim karakterom i dostojanstvom. Takav covek ima odnos samo s jednom zenom bez obzira koliko je voli.

Miljan Vukic: „Pa bas tako i pise. Ako volis nekoga,drugi te ne zanimaju. Ma koliko ti oni „skidali zvezde sa neba“. Kao sto si rekla,ako muz ima ljubavnicu,on ne voli ni jednu od njih dve. Onda je prilicno lako da ga zavede treca,zar ne? Ako muz ne voli svoju zenu (sto je cest slucaj u Srbiji, jer se se mnogi zene-udaju zbog toga da ne bi bili sami ili iz straha da ne ostare sami) ni onda nije problem da zavede druga. Ali zavesti onoga koji voli i koji je voljen… To je vec tesko,ako ne i nemoguce. Zivot bez ljubavi nije zivot,a svako se zaljubi kad-tad. Makar imao i zenu i ljubavnicu.“

-Sama struktura napisanog je neprecizna ili „tehnicki“ neispravna. Verovatno se njome nastojao postici sto bolji efekt, tako da se zanemarila logika napisanog. U njoj je istaknuto da muskarci koji vole svoje zene ne mogu biti zavedeni. S obirom da je  konstantovano da se muzevi i ljubavnici mogu zavesti, proizilazi da oni ne vole svoje zene.  

Prema tome, potrebno je izmeniti samu strukturu napisanog da bi ona dobila ispravnu logicnu doslednost i sadrzajni smisao. Tako na primer, to se moze mnogo jednostavnije i jasnije reci sledeceom recenicom: „Zena moze da zavede muzeve koji ne vole svoje zene, ili ljubavnike koji ne vole svoje ljubavnice, ali ne moze one koji ih vole.“ Ovde se pod pojmom ljubavnice ne podrazumeva treca osoba u vezi, vec zena s kojom muskarac zivi nevencano.

Medjutim, to je i dalje diskutabilno. U svakom slucaju, da ljubav ima svog udela u vernosti. Ali, ona nije jedini a, ni osnovni faktor vernosti. Odlucujucu ulogu uvek ima zrelost i karakter coveka. Kao sto si i sam naveo, ljudima se moze desiti da se zaljube, iako su u vezi. U tom slucaju ljudi razlicito reaguju. Dok se nezreo, neodgovoran i sebican covek odmah upusta u drugu vezu ili je cak i sam inicira, dotle iskren i posten covek postupa drugacije.

On nikom nista ne radi iza ledja. Zato se izjasni i raskine staru vezu pre nego sto se upusti u novu. Ukoliko u takvoj vezi ima decu, tada na prvo mesto stavlja njih i njihove potrebe a, ne svoje licno zadovoljstvo (najcesce seksualno). Jer, ukoliko zena zavodi coveka s porodicom, to dosta govori i o njenom mentalitetu i onom sta ona nudi.

Ukoliko zreo i odgovoran covek, koji ima porodicu, oseti da bi se mogao zaljubiti u neku zenu, on nece inicirati odnos s njom. Naprotiv, nastojace da se udalji od nje da bi postedio svoju decu, zenu pa, i sebe od bola uzrokovanog rasulom porodice.

Ljubav nije isto sto i zaljubljenost. Zaljubljenost je kao munja, silovita i kratkotrajna. Njen blesak zaslepi, pa covek ne vidi jasno. Zato ne mari ni za postovanje, ni za karakter. Ljubav je tiha i mirna ali, dugorocna. Za nju se iziskuje postojan tempo koji opstaje zahvaljujuci postovanju, iskrenosti i vernosti.

Kada u vezi nema iskrenosti, odnosno kada se izgubi poverenje i postovanje, nestace i ljubavi. U takvim slucjevima veza postaje nepodnosljiva, mucna i stetna, ne samo za partnere vec, sto je jos gore, za njihovu decu. Ukoliko se poverenje ili odgovoran odnos bracnih drugova ne moze povratiti, onda je bolje za sve da se takva veza raskine.

Miljan Vukic: „Ti bi mogla da napises doktorat iz ovoga. Bas imas znanja 🙂 Slazemo se u potpunosti. Sve je onako kako si rekla. Osim jednoga. Ne pise ovde da muzevi ne vole svoje zene ni ljubavnice. Jednostavno pise da ljubav cini cuda. Obrati paznju na ovo: “ Ali ne može da zavede čoveka koji ima ženu koju voli.“. Znaci,bila ona njegova zena,ljubavnica ili sta god ne moze druga da ga zavede. Pamet mozda hoce,kao i nagon,ali srce ne da. Samo ona postoji i ni jedna druga. O tome se ovde radi. Ne o mentalitetu ljudi,vaspitanju ili necem trecem. Mozda gresim,ali mi je draze da to tako shvatim 🙂

– Slazem se s Aristotelovom izjavom: „Drag mi je Platon, ali mi je draza istina.“ Ko sledi istinu taj se ne rukovodi samo osecanjima, vec i razumom. Sto znaci, da nema shvatanja koje mu je drago vec, eliminise pristrasnost. Ne zadrzava se samo u poznatom i prijatnom nego ima hrabrosti da ide dalje ka nepoznatom pa, cak i neprijatnom i nepozeljnom, ukoliko ga vodi do viseg stupnja istine.

Mi s razlogom imamo srce i razum. Samo onda kad uspevamo da ih objedinimo u stanju smo da koristimo puni potencijal i time ostvarimo funkcionalan razvoj. Covek koji koristi intelekt bez srca je monstrum koji razorno deluje na svoju okolinu. Ali, nista manje nije razoran ni covek koji se rukovodi srcem, bez razuma. Jer, nisu sva osecanja prosvetljena. Ima i mracnih, „slepih“, iracionalnih ili destruktivnih osecanja koje samo razum moze prosvetliti.

„Pamet mozda hoce,kao i nagon,ali srce ne da. Samo ona postoji i ni jedna druga. O tome se ovde radi.“

Lepo receno, osim sto bi po meni ta izjava vise odgovarala realnosti s drugacijim redosledom.

„Srce i nagon mozda hoce ali, pamet (razum) ne da. Samo ona postoji i ni jedna druga. O tome se ovde radi.“

Zaista. O tome se i radi. Ovde je u pitanju sposobnost muskarca da odoli iskusenju. Pavle je davno rekao da se covek treba moliti da ne dodje u iskusenje. Iako je duh ili razum srcan, telo je slabo pa, lako popusta nagonima i strastima. Postoji izreka koja glasi: „Ni jedan covek nije toliko zaljubljen da ne primeti cari druge zene.“

Ljubav ne opstaje slucajno. Ona ima svoj tok razvoja koji zavisi od razvoja samih ljudi koji je odrzavaju. Odnosno, od njihove zrelosti, iskrenosti ili svesne odluke da se posvete jedno drugom bez obzira na teskoce, iskusenja i izazove koji ih ocekuju u zajednickom zivotu. Nije realno ocekivati da ce muskarac voleti zenu istim intenzitetom kao prvog dana kada se zaljubio.

Osecanja su varljiva, jer podlezu promeni uzrokovanoj vanjskim pritiscima. Zato se na njih ne moze uvek osloniti. Svakodnevne obaveze, finansijski problemi, razlicite navike kao i fizicke i psihicke promene na zeni mogu uticati na osecanja muza. Nema muza koji se ponekad nije naljutio na svoju zenu ili kojem se nije ucinilo da vise nije privlacna i da je ne voli kao pre. Ali, ipak nije poklekao iskusenju i ucinio preljubu. Zasto?

Zato sto je postigao takav stepen zrelosti da se svesno posvetio svojoj zeni i porodici. Sto je svesno odlucio da za njega vise ne postoji druga. Sto je shvatio da mora uciniti izvesne promene u svom ponasanju i komuniciranju da bi bio u stanju da zadovolji neke nezadovoljene potrebe u toj vezi. Da ih ne sme zadovoljavati na drugoj strani jer, ce time izgubiti to sto ima.

Zreo covek zna da nista nije savrseno. Da sve ima i dobre i lose strane. Zato prihvata i sebe i zenu onakvom kakva jeste, uz stalnu tendenciju da poboljsava svoj odnos s zenom. Da joj da duzno postovanje, da doprinosi njenoj sreci i zadovoljstvu jer, zna da je to uslov i njegove vlastite srece. Samo sretna i zadovoljna zena uzvraca ljubav kojom moze zadovoljiti potrebe muskarca.

Dakle, nerealno je ocekivati da ce ljubav resiti sve probleme ili da ljubav cini cuda. Ljudi su ti koji cine cuda kad se posvete jedno drugom ili kad uloze napor da odrze svoju vezu i ljubav. Za tako nesto je potrebna istrajnost, upornost, iskrenost, svestan izbor i visok stepen odgovornog ponasanja.

Komentari:

http://forum.krstarica.com/entry.php/45470-O-vernosti