Mesečne arhive: septembar 2015

Dobrota


Duško Radović: “Neki ljudi nas ponižavaju svojom dobrotom. Odvikli smo se od dobrote. Ne razumemo zašto nam neko nešto čini ako ne traži nikakvu protivuslugu. Dobrota se ne može vratiti jer se i ne daje. Dobri ljudi su dobri zbog sebe, a ne zbog drugih.”

-Dobrota je sklad ili konstruktivnost sadzana u osnovi mudrosti. Zato ne treba da cudi sto nisu svi ljudi u stanju da shvate njenu vrednost i znacaj. Da bi covek mogao razumeti dobrotu, on mora biti mudar.

Prema tome, dobrota nikada ne moze poniziti mudrog coveka. Naprotiv, ona uvek uzdize njegov duh i ispunjava srce radoscu. Nije dobrota ta koja ponizava, vec su ljudi ti koji ponizavaju sami sebe, kada nisu u stanju da je shvate. Time samo pokazuju da nemaju dovoljno mudrosti.

————

Meša Selimović: “Lakše je nagovoriti ljude na zlo i mržnju nego na dobro i ljubav. Zlo je privlačno, i bliže je ljudskoj prirodi. Za dobro i ljubav treba izrasti, treba se pomučiti.”

-Nije zlo toliko privlacno, koliko je blize inerciji koja tezi onom sto je lako i neodgovorno. Medjutim, i to ima svoju cenu jer, uvek rezultira neuspehom i destrukcijom duzim vremenskim periodom.

Da bi covek bio u stanju da ostvari istinski uspeh, sklad i harmoniju, on mora da ulozi trud i da preuzme odgovornost za sebe i svoj zivot. Ako covek zeli da dosegne visinu, onda se mora do nje i penjati. Da izraste i da se pomuci, kako to lepo kaze Meso.

—————–

Gete: „Plemenit budi, čoveče, uslužan i dobar! Jer to je jedino što te odvaja od svih ostalih stvorenja.“

————————————————————————————————————–

Koga interesuje moze pogledati komentare na Krstarici:

http://forum.krstarica.com/entry.php/43167-Dobrota

Advertisements

Relativnost istine


Na temu “Glupost i genijalnost” sam dobila komentare na pojam istine. Koga interesuje moze pogledati na Krstarici:

http://forum.krstarica.com/entry.php/43061-Glupost-i-genijalnost?bt=276303

Genije i granica


Na moj tekst o gluposti i genijalnosti sam dobila sledeci komentar koji je ukazao na potrebu potpunijeg osvrta  na tu tematiku da bi doslo do njenog boljeg razumevanja:

Umri_muski: “Ne zna covek sta da kaze na ovo…Sve je tako postavljeno da imam utisak da je pogresno shvaceno ili ce svako pogresno povezati kad ovako cita…

Jedino ajd da je tacno da radom i istinoljubivoscu dolazi do nekih dubina, a ovo ostalo kao da je za srednjoskolku…

Glupost ima uze granice za pojedinca, od bilo koje genijalnosti, sta god nazivali time…

I sad bi ovde islo 7 teza sve duboke i teske, a to nije pitko za publiku…

A kad je nesto pisano za publiku znaci da je cilj da se publika oseti fino , znaci mediokritet, znaci snishodjenje, znaci laskanje, i najverovatnije samoobmana.”

——————————————————————————

– Ne zna covek sta da kaze na ovo…

mizaca: Ako se nema sta pametno reci bolje je cutati.

-Izgleda da mizaca opet ima odgovor. 🙂 Ali, salu na stranu.

Ukoliko se tvoje aludiranje na pisanje za publiku odnosi na mene, onda je ono suvise proizvoljno i subjektivno, da bi se podudaralo s objektivnoscu. Niko, osim mene, ne moze bolje znati moje misli i osecanja, odnosno motiv moga pisanja.

Iz tog razloga, bilo koji covek, koji nastoji, da oformi objektivnije misljenje o necijem pisanju, mora najpre saslusati sta ta osoba kaze ili misli u vezi toga. U protivnom se lako zapada u zamku arogantnosti i pogresnih zakljucaka, sto je vec mnogo puta potvrdjeno. Zbog toga se i kaze da niko nema pravo da govori u nicije ime.

Ja nikom nista ne glumim, niti izvodim bilo koju predstavu za bilo koga da bi termin publike dobio svoje puno znacenje. Jednostavno pisem iskreno, onako kako mislim i osecam. Naravno, svesna sam i toga da ce svaki covek moje reci prosudjivati kroz svoju prizmu shvatanja, tako da su uvek moguci nesporazumi i pogresna tumacanja. U tom slucaju je uvek korisno da dodje do razjasnjenja, ako je moguce.

Pored toga, meni pojam publike zvuci podcenjivacki. U ovom slucaju, publika nije nista drugo nego ljudi koji razmenjuju njihova misljenja na svojim blogovima. Prema tome, svi ljudi koji ovde ucestvuju, ukljucujuci tebe i mene, bi sacinjavali publiku. Ako se tvoje aludiranje ne odnosi na mene, mislim da bi pomoglo da se konkretnije izrazis sta si imao na umu kad s govorio o pisanju za publiku?

Sto se tice mog komentara o genijalnosti i gluposti, on je samo odgovor na Ajnstajnovu izjavu u skladu s njegovom logikom zakljucivanja. Pri tome, kao sto je i zxy, uvideo nije analizirana valjanost pocetne premise.

Ako bi se analizirala ili precizirala Ajnstajnova pocetna premisa, moglo bi se reci da ona nije u potpunosti tacna. Ipak, to ne utice na valjanost moga trvdjenja o granici genija. Genijalnost, kao opsti pojam progresivnog potencijala razvoja, nema svoju granicu, sto se ne bi moglo reci za genijalnog coveka. Ma koliko da je neki covek genijalan ili da ima sposobnost da se “otvori” i prevazidje svoju subjektivnost, ona se ipak, nikada ne moze u potpunosti prevazici vec, je uvek prisutna kao potenicijalna granica njegove genijalnosti.

Mislim da se velicina genijalnosti genijalnog coveka, ogleda upravo u sposobnosti prepoznavanja ili uocavanja vlastite granice. Otuda i genijalna Sokratova izreka: “Znam da ne znam.” Sto god je genijalan covek svesniji svoje granice, on je i genijalniji, odnosno sposobniji za progresivnije stvaralastvo. I obrnuto, o cemu svedoce Sokratovi protivnici.

U svakom slucaju, hvala za javljanje i iznosenje misljenja. I nemoj se ustrucavati da iznosis teze, ma koliko da su duboke i teske, posto je ova publika dovoljno inteligenta da ih razume.

Glupost i genijalnost


Albert Einstein: „Razlika između gluposti i genijalnosti je u tome što genijalnost ima svoje granice.“

– Iz toga proizilazi da glupost nema granice. U tom slucaju, onda ona takodje obuhvata i genijalnost. Zbog toga bi svaki genije trebao znati granicu ili visinu svoje genijalnosti, da se ne bi sunovratio u ponor gluposti.

-Prema tome, genije mora imati svoju granicu ili znati kuda ide, da bi ostao u sferi genijalnosti. Covek koji nema granicu, ne zna kuda ide, pa mu ne preostaje nista drugo nego da dublje srlja u glupost.

—————————–

Anatol Frans: “Covek dokazuje da je dobro vaspitan onda kada to ostane i u drustvu nevaspitanih”

-Time se ne dokazuje samo dobro vaspitanje vec, mnogo vise. Time se pokazuje istinski karakter coveka. Dobro vaspitanje je spoljasnja ugladjenost koju svako moze steci. Da bi covek ostao dosledan sebi i svojim najvisim principima, on mora imati unutrasnju, duhovnu dubinu.

Takva dubina ne nastaje slucajno, vec je rezultat konstantnog procesa samousavrsavanja za  koji se iziskuje stalna iskrenost, doslednost i istrajnost. To je razlog zasto mnogi odustaju od angazovanja na vlastitom progresivnom rastu i razvoju i time degradiraju svoj karakter. Samo malobrojni, hrabri ljudi imaju smelosti da se uhvate u kostac s takvim zivotnim zadatkom.