Mesečne arhive: januar 2014

Haruki Murakami


Haruki Murakami: “Ako čitaš samo knjige koje svi ostali čitaju, možeš misliti samo ono što svi ostali misle.”

– Da. Ukoliko bezrezervno i nekriticki prihvatas sve sto u njima pise. Medjutim, ako imas kriticki osvrt ili mislis svoje misli, tada imas dublji uvid, sto ti omogucava da prevazilazis ono sto citas.
Jer, iz knjiga se dobijaju samo informacije, dok mudrost proistice iz unutrasnjeg misaonog potencijala. Zato ljudi koji se zadovoljavaju i zadrzavaju samo na informacijama mogu misliti isto, dok oni kojima informacije sluze kao polaziste za daljnju refleksiju ostvare mnogo jasnije i kompleksnije razumevanje.
———–
Nepoznat: „Čovjek može podnijeti i najteže bolove, ali vrhunac njegove tragike skriven je u času, kad gubi masku, a ne može da je zamijeni drugom, i prisiljen je da živi go.“

-Ja bih to nazvala istinskim oslobodjenjem, a ne tragedijom. Tragedija je ziveti zivot pod maskom i nikad ne otkriti svoje pravo lice. Gde nema autenticnosti onde nema ni istinski sretnog ni smisaonog zivota. Zato i John Mason kaze: „Rođeni ste kao original, nemojte umreti kao kopija.“
————
Gotthold Ephraim Lessing: „Čovek se brzo zasiti i dobrog i najboljeg ako ono postane svakodnevno.“

-Zato ne trebamo jadikovati ako dobro nije svakodnevno jer, je ocigledno da je tako s razlogom. Vise ga cenimo. Ako bi danas imali najbolje, ne bi imali razlog da iscekujemo bolje sutra. Time bi nestala radost i nada iscekivanja koja daje zivotu posebnu draz i lepotu.
———————
Russell Lynes: „Jedini elegantan način da podnesete uvredu je da je ignorirate. U slučaju da je ne možete ignorirati, trebali biste vratiti pametnijom uvredom. Ako ne možete ni to, trebali biste se samo nasmijati. A, ako se ne možete ni nasmijati, onda ste je vjerojatno zaslužili.“

– Ni jedan covek ne zasluzuje da ga vredjaju, niti da vredja. Uvrede su odlika nerazumnih, neosvescenih ljudi. Uvredama se nikada nije resio ni jedan konflikt. Naprotiv, samo se produbio. Svaki covek degradira i ponizava samog sebe kad vredja druge. Razuman covek ima granicu do koje ide u komunikaciji. Dok je konstruktivna ucestvuje u njoj. Onog momenta kada predje u vredjanje ona je za njega zavrsava.

Advertisements

Srecna Srpska Nova Godina!!!


Svim Srbima cestitam Novu Godinu i zelim im dobro zdravlje, uspeh i srecu!!!

Komentar na Flobera


Flaubere: „Ništa tako ne ponižava čoveka koliko to što vidi da budale uspevaju u stvarima u kojima je on doživeo neuspeh.“

 

123loncar: “…nisam siguran da je ovde ovaj iskaz netačan , zbog pogrešnog definisanja i određenja pojma – budala…
…pre bih rekao da je ovo očiglednost poltičke stvarnosti u pučko / palanačkoj demokratiji….da bih približio stvar , navešću primer tranzitne demokratizacije u nas i mnogim kavkaskim bivšim državama….zar u tim sredinama budale nisu pobeđivale na izborima / a i još uvek pobeđuju / časne , poštene , sposobne i stručne ljude…stim što pod pojmom budala , svrstani su ništaci i kriminalci – pa ovo njihovo hegelijansko imenovanje kao budale , dođe kao iskazivanje ironičnog komplimenta…

….sklon sam da mislim da je Hegel imao ovakve pojave u društvu kad je ovo rekao …čak šta više , takve pojave u institucijama koje su stubovi društva su česte – naročito u naučno obrazovnim; što je njemu blisko bilo ….( oće reći , prepisivački naučni poltroni i ulizice ( čitaj budale) bivali su rukopoloženi pre časnih i poštenih istraživača u profesore , rektore i rektorate….što je danas pravilo . naročito kod nas i našem banana okruženju…. “

-Slazem se da u pojedinim drustvenim krugovima (narocito u politickom) ima dosta sujete, korupcije kao i beskrupulozne borbe u penjanju po hijerahijskim lestvicama. Zato ne treba da cudi sto takav ambijent privlaci ljude koji mogu biti veoama inteligentni, ali duhovno siromasni.

Ipak, posto takvi krugovi predstavljaju zariste drustvene aktivnosti u njega takodje mogu uci i ljudi s iskrenom zeljom i nadom da unaprede drustvo i pomognu covecanstvu. Primere za to imamo u Martinu L. Kingu, Gandiju, Mandeli, itd. Da bi takvi ljudi bili uspesni, oni moraju biti mudri ili sposobni da uvidjaju sustinske, a ne samo pojavne zakonitosti unutar funkcionisanja sistema.

Prema tome, takvi ljudi su svesni u sta se upustaju, s kim imaju posla i sta mogu ocekivati. Zbog toga shvataju znacaj dobre organizovanosti i pripremljenosti, kao i neophodnosti stalne fleksibilnosti koja im omogucava da uce.

Ako u korumpiranom sistemu neko postigne uspeh, ne svojom zaslugom, nego preko veze, mudar covek nece biti iznenadjen, niti ce se osecati ponizen, posto je tako nesto mogao predvideti i ocekivati. Umesto toga, iskoristice taj slucaj da jos bolje shvati funkcionisanje takvog sistema ili da mu pronadje „slabe tacke“.

Ne bih rekla da je Flober imao u vidu korumpiranost kada je dao ovu izjavu, vec bih rekla da je ona nastala iz ciste sujeta. Mudrog coveka nikada nece poniziti uspeh drugih ljudi.

Ako neko uspe svojom zaslugom, on s pravom zasluzuje uspeh. Ako ne uspe svojom zaslugom, vec vezom i korupcijom, ne vidim razlog da se neko oseca ponizen, ukoliko istinski zna svoju vrednost. Sujetan covek uvek trazi priznanje okoline, dok mudar covek trazi unutrasnji mir i priznanje svoje savesti.

O talentu i velicini


Na moj post “Velicina” dobila sam zanimljive komentare o talentu. Interesuje me koje je vase misljenje o ovoj temi?

-Izuzetno lep komentar s kojim se u potpunosti slazem:

pely: “Mali ljudi su na putu da postanu veći. Treba im podrška ….pomozimo im na više dobro svih je to! Svi smo nekad u nekom trenutku bili manji ljudi, svakim danom smo sve veći ako uložimo malo želje volje i ljubavi u svoj napredak.”

“Budi jaka i ne zaziri od slabih.

Oni će te zbog svoje slabosti napasti,

ali im oprosti rane na svojoj koži,

i požali ih zbog rana na njihovoj duši.

Vesna K. “

-Bas tako. Hvala peli za ovaj komentar. Razumevanje je uvek vise od osude. Svi se mi (s razlogom) nalazimo na odredjenom stepenu razvoja, sto nam daje specificne lekcije i ispite, koje cemo eventualno poloziti i ostvariti pomak u neprekidnom ciklusu zivota.

———

YHYK: “Има овде много недореченог, необјашњеног…ово је превелики колач за један оброк! Треба се ово жвакати мало дуже.

1. Зашто дар мора да буде скривен? Може ли да буде откривен, јасан? Јасан и нама самима и другима? Оно док је човек зелен, све му је скривено, тј. ништа му није јасно. Али већ код раних 20-их требао би да има какву такву слику о свом дару. АКО је тад нема, онда шансе су да он и не постоји.

2. Како се може открити дар у себи? Који је модус, техника за то? Устанеш једно јутро и кренеш да га откриваш??

3. дар који се може развијати? Таленат да се може развијати? Ово не слаже са дефиницијом талента. За способности знам да се могу развијати, али то нема везе са талентом.

4. Даље, дар без рада не значи ништа. Можда је аутор мислио на РАД када је говорио о развијању талента?

5. Обогаћена или објективна слика дoводи do ekspanzije toga dara, која је изазвана utiscima других људи? Ово је тешко сварити без каквог примера. Можда и више од једног примера би добро дошло?

6. Марк Твен је гворио о Великим и Малим људима. Чак рече да и ми можемо постати велики људи?? Нигде не рече шта то значи бити велики човек (а шта Мали)? Како да знам да ли сам постао Велики човек? Која је јединица мере за величину човека? Морала би да постоји нека објективна мера…ово чисто да бих избегао субјективизам или ти оубраженост. И да бих био сигуран да сам посао Велики. Јер, немам прилике да одем до чика Твена па да ме он измери.

Дакле, леп покушај, али оставља више питања него ли даје одговора, ЗА сада.”

Naprotiv, ja bih rekla da je ovo malo parce kolaca, pa je moguce da oni s vecim apetitom ostanu nezadovoljeni, odnosno da traze citav kolac. Medjutim, za citav kolac je potrebno mnogo vise vremena i prostora. Iz ovako kratkih izjava mogu se dobiti tek nagovestaji sire i kompleksnije celine. Zbog toga, kao sto si i sam primetio, neke stvari ostaju nedorecene i nerazjasnjene. Zato ti hvala sto postavljas pitanja. Time mnoge stvari mogu postati jasnije. 

1. Postavio si pitanje: Зашто дар мора да буде скривен? Da bi malo dalje konstantovao: Оно док је човек зелен, све му је скривено, тј. ништа му није јасно. S obzirom da je to pitanje kontradiktorno i u uskoj vezi s drugim dacu odgovor u drugom pitanju.

2.Како се може открити дар у себи? Који је модус, техника за то? Устанеш једно јутро и кренеш да га откриваш??

-Uslov svakog otkrica je svesnost. Skriveno je sve ono cega nismo svesni. Sto znaci, da za nas postoji samo ono cega smo svesni. Takva realizacija nas osposobljava da shvatimo da je postojanje mnogo kompleksnije nego sto mi trenutno razumemo, odnosno da ima mnogo vise u nama i oko nas sto trebamo otkriti i cega trebamo postati svesni. Nova otkrica ili realizacije nam pomazu da se bolje i efikasnije adaptiramo s okolinom, kao i da ostvarimo visi stepen unutrasnjeg zadovoljstva i funkcionalnosti.

Kako se moze otkriti dar u sebi?

-Aktivnim stavom prema razlicitim oblastima i delatnostima. To znaci, da je potrebno probati nesto da bi otkrili da li imamo dara za to? Naravno, vazno je slediti unutrasnji instinkt i afinitet prema necem. Osoba koja ima dar za mehaniku pokazace izuzetno interesovanje kada se govori o popravci kola, osoba koja ima dar za kuvanje osecace se u svom elementu u kuhinji itd.

Ako se neko ko ima dar za stolarstvo pokusava nauciti da sije, on ce to dozivljavati kao mucenje. Njemu ce trebati mnogo vise vremena i truda da nauci siti, od nekog ko ima vise sklonosti. Medjutim, ako bi se izlozio stolarstvu, on bi pokazao izuzetnu zivost i interesovanje. Mnogo brze bi savladao zanat od ostalih. Pored toga, njegove rukotvorine bi se isticale posebnim kvalitetom.

Namerno sam predstavila zanate jer, ljudi cesto asociraju talent samo uz umetnost ili nauku. Talenti se mogu pronaci u svim oblastima ljudske delatnosti. Dakle, talent se otkriva po osecanju unutrasnjeg ispunjenja, entuzijazmu i radosti prilikom neke aktivnosti.

 

Mislim da su pitanja 3. i 4. brzopleto postavljena:

дар који се може развијати? Таленат да се може развијати? Ово не слаже са дефиницијом талента.

zatim:

Даље, дар без рада не значи ништа. Можда је аутор мислио на РАД када је говорио о развијању талента?

A, sta bi drugo mogla misliti nego na aktivno angazovanje na stvaralckom radu. Jer, kao sto se kaze: “Use it or loose it.” Ako neko ima talent za slikarstvo, a nikada ne slika, takav talent ce ostati zanemaren i beskoristan.

Ovo se nadovezuje na tvoje 5. pitanje. Neophodno je da covek s talentom stvara ili da materijalizuje svoju unutrasnju kreativnost u vidi razlicitih vanjskih dela kao na primer, slike, kompozicije, razlicite inovacije, naucno otkrice, itd. Na taj nacin ona postaju dostupna i drugima. Drugi ljudi mogu dati svoje komentare, primedbe, opaske ili utiske i time inspirisati stvaraoca da napravi jos bolje stvaralacko delo.

Tako na primer, ako je neki naucnik dosao do odredjenog naucnog otkrica i izneo ga u javnost, njegovo otkrice ce biti dostupno ljudima slicnog interesovanja, koji time mogu izneti svoje misljenje. Razmena misljenja, cesto, rezultira novim i drugacijim saznanjima koja pomazu da se jos bolje i efikasnije koristi talent.

6. Kada Tven govori o velikim i malim ljudima on pravi razliku izmedju egoisticnih ljudi koji ne saosecaju s drugima ili koji su ograniceni samo sobom i svojim sebicnim interesima. Za razliku od njih, veliki ljudi su dostigli visi stepen humanosti koji se karakterise plemenitijim osecanjima i brigom za bliznje.

——————-

123loncar: “..predpostavljam da kad se kaže za nekog da je talentovan za ovo i ono , da je on vešt u tome , zašta se tvrdi da je on talentovan…a opet sve veštine se postižu treningom / vežbanjem / učenjem – kako kroz trening da se dosegne vrhonska uvežbanost…dakle, nema talentovanih bez treninga, vežbanja i usmerenog učenja….da se bude talentovan rudar , stolar, mehaničar , avijatičar, glumac , vajar , muzičar —- bilo šta , ne može se bez usmerenog učenja , vežbanja i treniranja….

…ako zdravo rođeno dete stavite u takav ambijent gde se usmereno uču , vežba i trenira za ovo ili ono – ono će svremenom izrasti u takvu talentovanu ličnost….svi oni koji odustanu od ovog programa Razvoja i Rasta – biće takozvani nerealizovani talenti….slobodno može da se kaže da se talenti proizvode u adekvatno ispunjenom programskom ambijentu…..talentovan za ovo ili ono , zapravo je izdresiran lik i ništa više….

…tehnološkim razvojem , čovečanstvo će mnoge talente da izbaci iz igre….tu će prvi masovno da nestanu takozvani muzički izvođački talenti – a i kompozitori populističke muzike….jer skuplja je dresura i proizvodnja jednog muzičkog talenta , od programera…još ako se uzme u obzir da je muzički izvođač jednostran i kroz dresuru zaglupljen za ostale delatnosti , onda je proizvodnja programera koji se u više svera aktiviraju , pa su i kreativniji , isplativija….

…čovečanstvo polako ulazi u tehnološke svere u kojima ničemu ne služe mnoge struke i njihovi talenti…….strukovni talenti , imaju još nešto šanse kroz genetsko DNK inžinjerstvo , koje tvrdi da još u pred začeću može da programira rađanje takozvanog talentovanog stolara ili vilionistu ….no kvar na takvom proizvodu teško je popravljiv i zasigurno je skuplja popravka od popravke jednog softerskog talenta – robota…no , još uvek imamo dominantne talente biološkog karaktera…

…ako takve biološke mašine – super talente , nazovemo pravim imenom – strukovno veštim ljudima ; onda ćemo uočiti jasno da se oni proizvode vaspitno obrazovnim procesima i da u njima nema ničeg nadljudskog….

….pa ako tako sagledavamo stvar , kroz strukovnu uvežbanost , onda možemo da kažemo da u ovoj struci jedan izvođač je visoko kvalitetan a drugi pak nisko kvalitetan… …odnosno, prvi je vešt a drugi manje vešt…onda ovaj veštiji i nije veći čovek od onog manje veštog…čak može da se kaže , da je manje vešt čovečniji od onog veštijeg ; pa je i značajniji….
…zašto ovo kažem…pa svojevremeno je bila na sceni teza da visoko profesionalizovana strukovnost otuđuje čoveka od njegove prirode – ljudske prirode…a takav , raztuđen visoko profesionalizovan , postaje stvar koja ima jednoznačnu upotrebnu vrednost….

…dakle, ako se malkice jarcamo zaratrustranski po gorama i nebesima , imamo veće šanse da se uzdignemo iznad ovih talenata – strukovnih veštaca i zahvaljujući nima postanemo u odnosu na njih nadljudi….oću da kažem , da bežanjem od razvijanja strukovne talentovanosti za ovo i ono izuzimamo se od sveta / rulje i postaje se slobodnim čovekom….
…dakle, talentovanost ne čini vas čovečnijim ili većim u odnosu na netalentovane ili one koje nazivamo neostvarenim talentima…ali zasigurno ste više strukovna stvar, koja se proizvodi i po programiranom kvalitetu selektuje….

….ima nešto što na kraju treba reći, a to je da svako biološki zdravo ljudsko biće ima nemerljive potencijale…a te potencijale nose njegove moći – prirođene moći ili datosti… to je Tvorčev DAR ….ZHVALJUJUĆI TOME , SVAK JE POTENCIJALNO DAROVIT ZA BILA ŠTA ! …sve ostalo je manipulacija koja većinski svet vaspitno obrazovnim sistemom ujarmljuje bez ikakva otpora….pa izvolte ….

( …Muhamed Ali , daroviti svetski bokser, svetski prvak…..a u stvari , strukovni proizvod visokog kvaliteta , bološka mašina za surovu zabavljačku arenu….stvar koja je otuđena od svoje ljudske prirode….um , koji je bio do te mere zaglupljen , da nije shvatao da se lagano samoubija…um , zaglupljen do te mere , da nije pojmao da sa svakim udarcem u glavu , nepovratno se gube na stotine hiljade ćelija u mozgu i tako se lagano ubija celo telo….i ovde njega pominjem zbog onih koji su ga učinili takvim i koji su ga lažima i svojim lukavstvom pravili velikim i glupljim od najglupljeg posmatrača iz publike u areni ….)”

-Iako su vestina i talent u bliskoj vezi, ponekad cak medjusobno isprepleteni, izmedju njih ipak postoji razlika. Kao sto je vec istaknuto, svaki covek je nadaren za nesto, samo to treba otkriti i razvijati, inace ce zakrzljati.

Neki ljudi imaju dar za fizicku aktivnost, neki opet za matematiku, psihologiju, rucne radove, itd. Ukoliko se ljudi pocnu baviti onim sto vole ili zasto imaju dara, oni ce veoma brzo postici vestinu. Mnogo brze od ljudi koji nemaju afinitet za takvu vrstu delatnosti. Njihovi radovi ce se uvek isticati mnogo boljim kvaltetom nego od ljudi koji imaju vestinu, ali ne i dar.

Tako na primer, uzmimo dva profesora istorije: jednog sa darom za istoriju i drugog bez dara. Iako su oboje zavrsili isti fakultet (imaju istu “vestinu’) njihova predavanja ce se veoma mnogo razlikovati. Profesor s darom ce umeti da kreira atmosferu u kojoj ce biti u stanju da “ozivi” istoriju ili da u potpunosti okupira paznju ucenika. Izlaganje profesora koji nema dara bice suvoparno i monotono. On nece biti u stanju da okupira paznju ucenika i da im prenese znanje kao professor s darom.

Medjutim, iako su mnogi ljudi talentovani za nesto, ne ostvare svi genijalna, remek dela. Zasto su genijalna ili remek dela retka? Zato sto je za njih neophodna izuetna snaga talenta koja u potpunosti okupira coveka i njegov zivot. Takav covek ne moze da pronadje zadovoljstvo u bilo cemu osim njegovoj kreativnoj aktivnosti. Zbog toga takvi ljudi posvete citav zivot njihovom stvaralastvu. Dobar primer za to su Nikola Tesla, Leonardo da Vinci, Pjer i Marija Kiri, itd.

Sujeta


Fridrih Niče: „Svako poseduje upravo onoliko sujete koliko mu nedostaje razuma.“

-Veoma tacno. Svaki covek ima inteligenciju koja mu daje sposobnost da procenjuje pojave u svojoj okolini i na osnovu toga formira zakljucke. Neki zakljucci doprinose njegovom funkcionalnom ponasanju, dok ga neki mogu navoditi na nerazumno ponasanje. Zasto? Sta je uzrok tome?

Pre nego sto se da odgovor na to pitanje, treba istaci neophodnost postojanja suprotnosti za nastanak misljenja. Misljenje, kao svesna aktivnost, moze nastati samo interakcijom razlika i suprotnosti. Dve odnosvne suprotnosti su, naravno, subjekt i objektivnost.

Nije slucajno sto je sinonim reci razum racionalnost. Rec racionalnost potice od latinske reci ratio koja oznacava odnos izmedju suprotnosti i razlika, odnosno njihovu proporciju i zastupljenost u odnosu.

Ako subjekt ima neuravnotezen odnos s okolinom, odnosno ako precenjuje ili potcenjuje sebe, on nece biti u stanju da otkriva sustinske zakonitosti u interakciji s okolinom. To ce rezultirati preteranim subjektivizmom ili neadekvatnom interpretacijom pojava i dogadjaja iz okoline. Shodno tome, sledice i pogresni zakljuci i nerazumno, iracionalno ponasanje.

Dakle, za adekvatnu interpretaciju realnosti/objektivnosti, neophodno je da subjekt ostvari potrebnu ravnotezu s okolinom. Da je ne potcenjuje niti precenjuje vec, da je stavi u proporcionalan odnos sa sobom.

Kako se to postize? Neprestanim preispitivanjem unutrasnjeg dijaloga ili oformljenih unutrasnjih vrednosti. One cesto kriju prikrivene zablude i o sebi i o drugima.

Kako nastaju takve zablude? Pristrasnoscu, traumaticnim dogadjajima, nerasciscenim konfliktima, neprijatnim iskustvima, itd., Sve to egzistira u svesti kao snazno osecanje ili impuls Polusvesnog ega. Takva osecanja postaju “druga priroda” koja udaljava ljude od njihove stvarene sustine ili konstruktivnog potencijala koji predstavlja izvor mudrosti.

U situacijam koje aktiviraju Polusvesni ego, a ne visi duhovni potencijal, formiraju se misli koje obiluju zabludama i pogresnim zakljuccima. Zato se i reaguje nerazumno.  Mada postoje izuzetno produhovljeni i samosvesni ljudi ne postoji savrsen covek.  Iz prostog razloga sto je duhovni potencijal bezgranican.

Zato se ljudi razvijaju ili uce dokle god su ovde. To u isto vreme znaci da nije moguce, jednom za svagda, ostvariti potreban balans s okolinom vec, da se on mora uvek, neprestano i iznova ostvarivati u svakoj novoj situaciji ili okolnostima.

To pravilo se odnosi na sve ljude. Nema izuzetaka. Sve i jedan covek se  moze naci u situaciji s neuravnotezenim balansom, usled kojeg zapadne u preterani subjektivizam. Na taj nacin stvara “emocionalnu slepu tacku” koje nije svestan. Zato nam je svima, ponekad, potrebno drugacije misljenje da bi balansirali vlastito i time ostvarili visi stepen objektivnosti.

————–

Martin Heidegger: “Razumjeti sebe u potpunosti, znači ubiti filozofiju.”

-Samospoznaja je neodvojiva od filozofije ili ljubavi prema mudrosti. S obzirom da mudrost nema granicu, vec se neprestano razvija, nije nikad moguce u potpunosti spoznati samog sebe. Iz tog razloga samospoznaja ne predstavlja neku „probudjenost“ u vidu nepromenljivog svesnog stanja, vec neprekidan proces promena svesnih stanja koji sobom nose novu ili dublju mudrost.

Prema tome, uverenje da smo u potpunosti spoznali sebe, ili da smo ostvarili konacnu, savrsenu mudrost, ne predstavlja nista drugo nego iluziju ili zabludu. Takva zabluda ubija filozofiju posto zaustavlja daljnji proces razvoja mudrosti i samoosvescivanja.

—————-

Flaubert: „Ništa tako ne ponižava čoveka koliko to što vidi da budale uspevaju u stvarima u kojima je on doživeo neuspeh.“

– Da li su ljudi koji ostvare uspeh, u stvarima u kojima smo mi doziveli neuspeh, zaista budale? Ili, su budale ljudi koji smatraju takve ljude budalama?

Covek koji ima vise uspeha od nas pokaze da je shvatio nesto sto mi nismo. Arogantan covek uspeh drugih dozivljava kao ponizenje, jer mu vredja sujetu. Zbog toga ga podcenjuje.

Za razliku od njega, mudar covek ga pronalazi vrednim i korisnim. On iz njega uci kako da ga i sam ostvari. Sujeta je najcesca prepreka uspeha. Sujetan covek se radije odrice znanja koje ga vodi ka uspehu, nego iluzije o vlastitoj superiornosti. To i jeste razlog sto sujeta porazava, dok mudrost uspeva.

Slika

Srecna Nova 2014!


Srecna Nova 2014!

Zelim svima srecnu i uspesnu Novu 2014 Godinu!!!