Mesečne arhive: oktobar 2013

Sustina svesti


Nenad Stojanovic:  “Sustina svesti je koncentrisana u nadsesnom nivou.”

Šta je sustina svesti ? Zašto se sustina svesti koncentrise i gde se koncentrise nadsesni nivo?

Zdravo Nenade,

-Zaista me raduje da postavljas pitanja jer je to jedini nacin da se sto bolje shvati ovako kompleksna tematika. Mada se ja trudim da sto vise sazmem i pojednostavim objasnjenja, njih ipak nije moguce razumeti, ukoliko se nema dublji uvid u ovu oblast. Razlog tome je, sto je mnogo toga medjusobno isprepleteno ili sto se nalazi u uzrocno posledicnom odnosu.

Zbog toga i odgovor na tvoja pitanja nije moguce dati, a da se ne obuhvate filozofska i duhovna razmatranja fenomena postojanja. Mi egzistiramo u fizickoj dimenziji pojave ili materijalno energetskih oblika, tako da se sve objasnjava, shvata ili analizira samo kroz njih.

Cak i sama svest (koja vrsi analizu ili koja predstavlja sustinu razumevanja) se objasnjava materijalno energetskom aktivnoscu, sto je apsurd. Koliko mi zaista razumemo odnos izmedju materije, energije i svesti? Koliko je ispravno shvatati svest kao produkt materijalno energetskog oblika mozga ili razlicitih elektro hemijskih impulsa?

Jer, isto tako je moguce da su eletro-hemijske reakcije ili impulsi u mozgu produkti ili posledica odredjene svesne aktivnosti, odnosno da je svest sustinski, jos uvek nedovoljno shvacen  entitet postojanja koji egzistira nezavisno od materije i energije, ali koji se nalazi u stalnoj interakciji s njima. Takvo tvrdjenje je prisustno u svim religioznim, duhovnim kao i mnogobrojnim filozofskim koncepcijama (staro-grcki filozofi, Dekart, itd.)

Po njima, svest je nefizicki, nematerijani, neunistivi entitet koji sam po sebi nema oblik (pa je samim tim  nevidljiv) ali koji stvara materijalno energetsku pojavu oblika. Kod inteligentnih zivih bica, kao ljudi, takva svesna dimenzija se oznacava kao dusa i duh. Dok se dusa povezuje s bezoblicnom (nevidljivom) svesnom sazetoscu ili “jezgrom” tela, dotle se duh odredjuje kao nevidljivo, svesno “polje” koje okruzuje telo (otuda oreol kod mnogih svetaca).

“Jezgro” emituje snazni, ali nejasni svesni inetnzitet koji se dozivljava u vidu osecanja, dok duh omogucava jasnocu razumevanja. Mada na prvi pogled dusa i duh ili osecanje i razumevanje izgledaju suprostavljeni, oni to nisu.

Naprotiv, oni predstavljaju “lice i nalicje” jednog istog, u ovom slucaju transformacije kojom svest  ostvaruje proces samoobnavljanja i razvoja. Pojava dvostrukog svojstva jednog istog uocena je cak i fizickoj dimenziji kod elektrona. Dakle, dusa i duh predstavlaju bezgranicni svesni potencijal u vidu osecanja i razumevanja. Naravno, potencijal je uvek nerealizovan, pa je zbog toga nesvestan ili bolje receno, nadsvestan sto mu daje karakteristiku pasivnosti ili latentnosti.

Za razliku od nesvesnog nivoa, svesni nivo predstavlja realizaciju identieta ili licnosti koja se nalazi u stalnom procesu razvoja kroz neprestanu aktivnost misli. Svesni nivo je veoma znacajan jer omogucava sponu izmedju unutrasnjeg i spoljasnjeg sveta ili neophodnu interakciju za razvoj svesti.

Licnost preko misli prodire u osecanja ili vlastito jezgro, ali se time u isto vreme rasplinjuje u polju razumevanja koje joj omogucava da shvati, ne samo sebe, vec i sve oko sebe. Medjutim, licnost i misli su mac sa dve ostrice jer se njima takodje oforme osecanja polusvesnog ega (sto sam ja ranije detaljnije obrazlozila).

Zbog toga je nesveni nivo izuzetno kompleksan, sto se moze uociti po spektru razlicitih ili protivrecnih osecanja, pa pored nadsvesnog nivoa, takodje postoji i podsvesni nivo. Licnost kroz interakciju s okolinom oformi “jezgro” psihe, sto nije isto sto i “jezgro” tela, a jos manje dusa.

Dusa je jezgro jezgra ili privlacna snaga ljubavi koja odrzava i drzi na okupu sve razlike materijalnog oblika ili tela. Struktura svesti se moze porediti sa strukturom atoma, pa bi misao/misli predstavljala/le elektron/elektrone koji se krece u polju praznog prostora (duha) dok se unutar njega nalazi misteriozno, sazeto jezgro ili “srce” atoma.

Dok u fizickoj dimezniji postoji granica sazimanja u nefizickoj ne postoji. Isto tako, dok u fizickoj dimenziji nesto postaje manje sazimanjem, dotle je u nefizickoj dimenziji obrnuto. Dusa sazimanjem ili dubljim prodiranjem u vlastitu dubinu ostvaruje visu sveobuhvatnost duha. Svaka individualna dusa tezi sazimanju ili produbljivanju jer je vodjena neodoljivom, privlacnom snagom ljubavi sadrzanoj u jedinstvenom jezgru univerzuma.

Sve ovo sto sam napisla predstavlja izuzetno povrsnu i grubu skicu onoga sto se o ovoj temi moze reci. Ali, smatram da ce i ovo biti dovoljno da dam donekle razumljiv odgovor na tvoja pitanja.  Sustina svesti svakog individualnog coveka je dusa i duh ili beskonacni potencijal osecanja i razumevanja. Duh i dusa su medjusobno uslovljeni jer stvaraju i odrzavaju jedno drugo stalnim procesom sazimanja i sirenja. Bez sazimanja duse ne bi moglo biti sirenja duha i obrnuto. Nadsvesni nivo svakog coveka je koncentrisan u univerzalnom jezgru univerzuma, odnosno u univerzalnoj rasprostranjenosti duha.

Yoko Ono


Yoko Ono: „Neki su ljudi stari sa 18 godina a drugi mladi sa 90. Vreme je koncept koji su ljudi smislili.“

– Prema tome, sustina vremena je svest jer, ona stvara koncept. Kakav ce taj koncept biti zavisi od svesnog stanja ljudi uzrokovanog njihovim stepenom samospoznaje ili duhovnog razvoja.

——————————-

Džejms Stefan: „Originalnost se ne sastoji u tome da kažeš ono što niko prije tebe nije rekao, već u tome da kažeš ono što misliš.”

– Reci proisticu iz misli, pa se originalnost treba traziti u nacinu razmisljanja. Za originalnost nije dovoljno samo reci ono sto se misli, vec se treba misliti ono sto se pre nije mislilo. Uslov takavog razmisljanja je aktivan duh koji neprestano prodire u dubinu duse i time stvara drugaciju ili progresivniju spoznaju neophodnu za kreiranje sretnijeg i funkcionalnijeg nacina zivota.

——————–

Ricard Bah: „Bez obzira koliko smo sposobni ili dostojni, nikada nećemo dopreti do boljeg života dok ga ne zamislimo i dozvolimo sebi da ga imamo.“

-Nije dovoljno samo zamisliti. Zamisao je tek pocetak ili prvi korak posle kojeg mora slediti istrajnost, organizovanost i dosledno angazovanje na ostvarenju takve zamisli. Medjutim, Bahova poenta je u tome da svaki covek ima neograniceni, duhovni potencijal za gradjenje funkcionalnijeg i boljeg zivota. Problem je u tome, sto je takav potencijal latentan, pa se neprestano mora realizovati u svesnosti ili drugim recima, ljudi ga moraju postati svesni, da bi imali koristi od njega.

——————–

Helen Douglas: “Character isn’t inherited. One builds it daily by the way one thinks and acts, thought by thought, action by action. If one lets fear or hate or anger take possession of the mind, they become self-forged chains.”

“Karakter nije nasledan. Gradis ga dnevno nacinom misljenja, delanja, misao po misao, akciju po akciju. Ako neko dopusti da strah ili mrznja ili bes zavlada umomom, oni postaju samokovani lanci.”

-Veoma tacno. Za karakter nisu zasluzni geni, kao kod fizickog izgleda ili telesnih osobina, vec sustinski entitet svesti. To je nematerijalni, duhovni entitet koji omogucava progresivan razvoj ljudi, tako sto ih oslobadja nuznosti i ogranicenosti fizicke dimenzije. Odnosno, sto im otvara uvid u vise vrednosti koje se pojavljuju kao najuzvisenija ili najplemenitija osecanja i misli.

Kad se ljudi opredeljuju za takve misli i osecanja, tad i ostvaruju potreban stepen slobode kojim su u stanju da grade vlastiti karakter. Kad potiskuju takve misli i osecanja, tad nisu u stanju da se slobodno razvijaju jer, ostaju zarobljeni nizim nagonima i strastima, sto se manifestuje kao regresivna spirala karaktera.

—————————

Sekspir: „Uzdisati nad proslim jadom najsigurniji je nacin da se privuce novi.“

– Sreca i uspeh ne zavise toliko od proslih iskustava, koliko od naseg stava prema njima. Integralna osoba proslost dozivljava kao arhivu iskustava koja joj sluzi da se lakse adaptira u sadanjosti i time stvara realne uslove za bolju buducnost.

Osoba koja ne shvata zivot kao proces ucenje i razvoja, vec iskustva dozivljava kao konacna i fatalna, ostaje patoloski zarobljena njima. To u njoj stvara unutrasnju podeljenost, cime gubi neophodnu koncentrisanost i energiju koja bi joj omogucila da dosegne unutrasnji resurs duhovne snage i mudrosti.

————–

-Kad se sretne s visom velicinom od sebe, ego zavidi, omalovazava i mrzi, dok se razbudjena dusa divi, postuje i voli.