Mesečne arhive: oktobar 2013

Sustina svesti


Nenad Stojanovic:  “Sustina svesti je koncentrisana u nadsesnom nivou.”

Šta je sustina svesti ? Zašto se sustina svesti koncentrise i gde se koncentrise nadsesni nivo?

Zdravo Nenade,

-Zaista me raduje da postavljas pitanja jer je to jedini nacin da se sto bolje shvati ovako kompleksna tematika. Mada se ja trudim da sto vise sazmem i pojednostavim objasnjenja, njih ipak nije moguce razumeti, ukoliko se nema dublji uvid u ovu oblast. Razlog tome je, sto je mnogo toga medjusobno isprepleteno ili sto se nalazi u uzrocno posledicnom odnosu.

Zbog toga i odgovor na tvoja pitanja nije moguce dati, a da se ne obuhvate filozofska i duhovna razmatranja fenomena postojanja. Mi egzistiramo u fizickoj dimenziji pojave ili materijalno energetskih oblika, tako da se sve objasnjava, shvata ili analizira samo kroz njih.

Cak i sama svest (koja vrsi analizu ili koja predstavlja sustinu razumevanja) se objasnjava materijalno energetskom aktivnoscu, sto je apsurd. Koliko mi zaista razumemo odnos izmedju materije, energije i svesti? Koliko je ispravno shvatati svest kao produkt materijalno energetskog oblika mozga ili razlicitih elektro hemijskih impulsa?

Jer, isto tako je moguce da su eletro-hemijske reakcije ili impulsi u mozgu produkti i posledica odredjene svesne aktivnosti, odnosno da je svest sustinski, jos uvek nedovoljno shvacen  entitet postojanja koji egzistira nezavisno od materije i energije, ali koji se nalazi u stalnoj interakciji s njima. Takvo tvrdjenje je prisustno u svim religioznim, duhovnim kao i mnogobrojnim filozofskim ucenjima (staro-grcki filozofi, Dekart, itd.)

Po njima, svest je nefizicki, nematerijani, neunistivi entitet koji sam po sebi nema oblik (nevidljiv je) ali koji stvara materijalno energetsku pojavu i oblike. Sustina nase svesti je dusa i duh. Dok se dusa shvata kao svesna sazetost ili jezgro tela, dotle se duh odredjuje kao nevidljivo, rasplinuto  polje koje okruzuje telo (otuda oreol kod svetaca).

Jezgro se oseca kao nejasni inetnzitet osecanja, dok duh daje jasnocu razumevanja. Mada na prvi pogled dusa i duh ili osecanje i razumevanje izgledaju suprostavljeni, oni to nisu.

Naprotiv, oni predstavljaju “lice i nalicje” jednog istog, u ovom slucaju transformacije kojom svest  ostvaruje proces samoobnavljanja i razvoja. Pojava dvostrukog svojstva jednog istog uocena je cak i fizickoj dimenziji kod elektrona. Dakle, dusa i duh predstavlaju bezgranicni svesni potencijal u vidu osecanja i razumevanja. Naravno, potencijal je uvek nerealizovan, pa je zbog toga nesvestan ili bolje receno, nadsvestan sto mu daje karakteristiku pasivnosti ili latentnosti.

Za razliku od nesvesnog nivoa, svesni nivo je realizovan i odredjen. Ima individualnost/ licnost/ego. Medjutim, taj nivo je aktivan, jer se licnost nalazi u stalnom procesu razvoja kroz neprestanu aktivnost misli. Svesni nivo se cesto naziva i intelekt. On ima znacajnu funkciju u razvoju svesti posto je spona izmedju unutrasnjeg i spoljasnjeg.

Licnost preko misli prodire u osecanja ili vlastito jezgro, ali se time u isto vreme rasplinjuje u polju razumevanja koje joj omogucava da shvati, ne samo sebe, vec i sve oko sebe. Medjutim, licnost i misli su mac sa dve ostrice. Njima se, takodje, oformi i Polusvesni ego. Nesveno je veoma kompleksno. Ono popred nadsvesnog i podsvesnog sadrzi i Polusvesni ego koje licnost oseca kroz spektar razlicitih osecanja.

Struktura svesti se moze porediti sa strukturom atoma, pa bi misao/misli predstavljala/le elektron/elektrone koji se krece u polju praznog prostora (duha) dok se unutar njega nalazi misteriozno, sazeto jezgro atoma.

Sve ovo sto sam napisla predstavlja izuzetno povrsnu i grubu skicu onoga sto se o ovoj temi moze reci. Ali, smatram da ce i ovo biti dovoljno da dam donekle razumljiv odgovor na tvoja pitanja.  Sustina svesti svakog individualnog coveka je dusa i duh ili beskonacni potencijal osecanja i razumevanja. Duh i dusa su medjusobno uslovljeni jer stvaraju i odrzavaju jedno drugo stalnim procesom sazimanja i sirenja. Bez sazimanja duse ne bi moglo biti sirenja duha i obrnuto. Nadsvesni nivo svakog coveka je koncentrisan u univerzalnom jezgru univerzuma, odnosno u univerzalnoj rasprostranjenosti duha.

Advertisements

Originalnost


Džejms Stefan: „Originalnost se ne sastoji u tome da kažeš ono što niko prije tebe nije rekao, već u tome da kažeš ono što misliš.”

– Reci proisticu iz misli, pa se originalnost treba traziti u nacinu razmisljanja. Za originalnost nije dovoljno samo reci ono sto se misli, vec se treba misliti ono sto se pre nije mislilo. Uslov takavog razmisljanja je aktivan duh koji neprestano prodire u dubinu duse i tako stvara novo i drugacije razumevanje.

——————–

Ricard Bah: „Bez obzira koliko smo sposobni ili dostojni, nikada nećemo dopreti do boljeg života dok ga ne zamislimo i dozvolimo sebi da ga imamo.“

-Nije dovoljno samo zamisliti. Zamisao je tek pocetak ili prvi korak posle kojeg mora slediti istrajnost, organizovanost i dosledno angazovanje na ostvarenju takve zamisli. Medjutim, Bahova poenta je u tome da svaki covek ima neograniceni, duhovni potencijal za gradjenje funkcionalnijeg i boljeg zivota. Problem je u tome, sto je takav potencijal latentan, pa se neprestano mora aktivirati u intelektu.

——————–

Helen Douglas: “Character isn’t inherited. One builds it daily by the way one thinks and acts, thought by thought, action by action. If one lets fear or hate or anger take possession of the mind, they become self-forged chains.”

“Karakter nije nasledan. Gradis ga dnevno nacinom misljenja, delanja, misao po misao, akciju po akciju. Ako neko dopusti da strah ili mrznja ili bes zavlada umomom, oni postaju samokovani lanci.”

-Veoma tacno. Za karakter nisu zasluzni geni, kao kod fizickog izgleda i tela, vec svest. Ona ima duhovni potencijal koji oslobadja nuznosti i ogranicenosti fizickom dimenzijom. Otvara uvid u vise vrednosti koje se javljuju u vidu savesti i ljubavi, odnosno kao plemenite misli i osecanja.

Kad ljudi biraju takve misli i osecanja, tad slobodno i kreativno grade vlastiti karakter. Kad ih potiskuju, tad nisu u stanju da se slobodno razvijaju vec, ostaju zarobljeni nizim nagonima i strastima.

—————————

Sekspir: „Uzdisati nad proslim jadom najsigurniji je nacin da se privuce novi.“

– Sreca i uspeh ne zavise toliko od proslih iskustava, koliko od naseg stava prema njima. Integralna osoba proslost dozivljava kao arhivu iskustava koja joj sluze da se lakse adaptira u sadanjosti i tako spremnije i svesnije doceka ono sto dolazi.

Osoba koja ne shvata zivot kao proces ucenje i razvoja, vec iskustva dozivljava kao konacna i fatalna, ostaje patoloski zarobljena njima. Tako stvara dezintegralnost koja je sprecava da  koristi unutrasnje resurse. Zato nema dovoljno snage i mudrosti da izbegne jad koji joj ide u susret.

————–

-Kad se sretne s boljim od sebe, ego zavidi, omalovazava i mrzi, dok se razbudjena dusa divi, postuje i voli.