Mesečne arhive: april 2015

I dalje o kulturi


loncar123: …mnim da nauka koja čoveka vidi kao biće koje funkcioniše nagonski , nije nauka već manipulativni model fanariotskih parazita….jer ja pod nagonskim živim biološkim bićima podrazumevam jedan krug samostalnih živih organizama , iz životinjskog sveta , koji nije svestan bliske budućnosti , a o dalekoj i da ne govorimo…hoću da kažem , da svi organizmi koji žive za trenutak , iz trenutka u trenutak , jesu živa bića nagonska , čija najdublja duhovnost je instiktivno i u najvišem smislu iskustveno vladanje…ta stanja , nepojmanje vremena , prevazišao je i pećinski čovek , a da ne govorimo o današnjem ( makar analizirali i najnekulturnijeg među nama – recimo zločince….najveći svetski zločinci , zaparavo su bili i ostali predsednici država – prvi međ jednakima …i kad pominjem njih , tu nema govora o nagonskom delanju , kao kod mušice , komarca , pa i hijene )….

…počinjući da uočava vremenske razlike ( u svim svojim pojavnim oblicima ) , naš pra predak , počinje da se očovečuje…i sve što je radio do današnjih dana , produkt je njegovog umovanja…čak i svi zločini , produkt su umovanja….

…oni koji govore o nagonskom čoveku današnjice , sebe koji su to shvatili podsvesno skriveno , a poneki i javno uzdižu iznad tog nagonskog sveta…nastoje da se obože….ta podlost koja nipodištava večinski svet , preuzeta iz brahvanizma , trebalo je da se potre novozavetnim zakonima , no desilo se to , da su fariseji shavtilu suštinu novih zakona i njenu duboku smislenost , oslobađanje od neznanja , gluposti , straha , omalovažavanja i nipodištavanja prirođenih moći čoveka , te se raspećem ta stvar razrešila…ro0bovi su ubeđeni da se dobrovoljno orobljavaju…

…i zaista , svak od ovog dela većinskog sveta , nosi svoj krst ka svom raspeću…

…..ovakva postavka čoveka , nagonskog , prevazišla je i fanariotska judeoprotestanska kapitalistička pamet devetnestog veka , pa je krenula ka takozvanim novim slobodama kapitalističke pameti i gura većinsko stanovništvo u sodomsko gomorska zverstva kao najnoviji vid ličnih sloboda…no to je sve već izučeno , sociološki , te se zna da ta vrsta porobljavanja , kao i ova nauka o nagonskom čoveku , ima nameru da većinski svet getoizuje i drži u spirali siromaštva koja nema izlaza iz bede…naročito iz budovanja , neznanju , naučnim zaglupljivanjima i sličnim modelima koji održavaju tiraniju….

….čovek je poštovani moji intelektualno biće sa prirođenim moćima…rađa se pametan – da stvar pojasnim…samo zaglupljivanjem i utuplljivanjem može biti na nivou nagonskog bića – razčovečen , unižen i porobljen….

…današnji nagonski naučnici , fanariotska elita , pod kulturom sadašnjice vide svoje klubove koje skupljaju mrvice i košcice sa trpeza kapitalističkih vladara…..njih naravno nije stid da kao izdresirani srednjovekovni hrtovi vrzmaju se oko stolova vlast i moći – sve dok na ovom svetu postoji takozvani nagonski svet – savremeno roblje….a kad ih taj sto iskoristi i odbaci , kao što se odbacuje svaki olinjali džukac , završavaju na obalama svetih reka ( neko kao sveta krava , a većina kao sveti čovek koji na obali reke čeka samilost pogrebničku da bude spaljen na svetoj lomači odbačenih )….

…zaista , čemu se nadaju ti intelektualci , koji nagonski misle i mudrijaše !….i u kojoj meri nagoni mogu da promišljaju kad je reč o kulturi koja se ovde definiše u napred datim tačkama !?

zxy: „Čovek ovakav kakav je najpre je zver a tek potom ,poput hleba premazanog maslacem,stvorenje prevučeno tankim slojem pristojnosti“- ne sećam se čije beše ovo al istinu je rekao.. a ja upamtio

-Po ko zna koji put pokusacu da iznesem neke uvide na drugaciji nacin jer, primecujem da se prenebregavaju, sto vodi u nesporazum i otezava diskusiju.

Ponekad ljudi svest poistovecuju samo sa svesnim nivoom ili misaonim procesom a, da pri tom u potpunosti zanemaruju nesvesni nivo ili osecanja, tj., nesvesne porive ili nagone. Medjutim, svesni ili intelektualni nivo nije samostalan ili nezavistan od nesvesnog. Oba nivoa cine svest, pa se moraju posmatrati u medjusobno zavisnom i uslovljenom odnosu.

Onima koji su citali moje ranije tekstove i knjige je poznato da sam ja nesvesni nivo podelila na podsvesni i nadsvesni, tj., telesni i duhovni nagon. Telesni nagon je ispod intelektualnog ili razumnog pa, je zato izuzetno individualan, asocijalan, ogranicen ili divlji, snazni nagon samoodrzanja.

On sve izvan sebe dozivljava kao svoju suprotnost ili pak sredstvo opstanka i zadovoljenja vlastitih potreba. Takav nagon nema moralnu dimenziju vec, se iskljucivo rukovodi instinktom prijatnosti-neprijatnosti, odnosno zadovoljstva-bola, ili pak koristi i stete za svoj opstanak. Zato odrzava sve ono sto potpomaze njegov opstanak ili jednostavno, unistava sve ono sto ga sprecava.

Duhovni nagon je iznad svesnog ili intelektualnog. Za njega je karakteristicna ljubav ili nagon spoja koji dozivljava vlastitu individualnost kao deo celine, odnosno koji uvidja vezu izmedju sebe i svega izvan sebe.

Koji shvata da je on, kao i sve oko njega prezentacija vise ili dublje misterije postojanja, koja se moze otkrivati kroz moralni kodeks. Taj kodeks se sastoji u prevazilazenju svoje ogranicene individualnosti, tako sto se ona stavlja u proporcionalan odnos sa svime izvan sebe, usled cega dolazi do sustinskog uvida egzistencije, a time i njenog osmisljavanja. Takav uvid je neophodan da bi ljudi bili u stanju da istinski vole, postuju i uvazavaju sebe i sve oko sebe.

Pored tih nagona postoji i nagon Pulusvesnog ega ili potisnuta osecanja formirana u konfliktnim situacijama ljudi s njihovom okolinom. Dakle, ljudsko bice ili tacnije, njegova svest je izuzetno kompleksna. To je veoma vazno razumeti ukoliko se nastoji ostvariti funkcionalan razvoj.

Bez takve samospoznaje ljudi nisu u stanju da naprave pravilne izbore, posto nisu u stanju da pravilno odrede ili definisu njihova osecanja, odnosno nagone iz kojih oni poticu. Misli ne nastaju slucajno. One su uvek rezultat kompleksne interakcije spojasnjih nadrazaja i unutrasnjih nagona. U zavisnosti koji nagon ljudi biraju, zavisice i koje misli formiraju i time kreiraju svoju licnost. Tako na primer, kada je covek ispunjen ljubavlju, njegove misli ce biti drugacije nego kada je ispunjen mrznjom.

Covek koji razume svoju kompleksnost se ne plasi, niti stidi svojih osecanja. On ih ne potiskuje, vec im dozvoljava da se obelodane u svesnom nivou ili mislima. Kada odredi da poticu iz nizeg nagona, tada preduzima i odgovornost da ne reaguje iz njih vec, da eliminise takva osecanja, tako sto stremi visem nagonu savesti i moralnom kodeksu. Takav covek ima kontrolu nad sobom i svojim razvojem cime i ostvaruje slobodu i zeljenu funkcionalnost u svom zivotu.

Za razliku od njega, covek koji nije svestan svoje kompleksnosti – ili potiskuje svoja osecanja ili, se prepusta nizim nagonima – te, na taj nacin nije u stanju da ostvari istinsku slobodu, odnosno da kreira svoj smisaoni i funkcionalni razvoj.

Nize se uvek prevazilazi visim. Da bi se stiglo do viseg, mora se ka njemu i stremiti ili neprestano uzdizati inace, se ostaje u nizem, a time i u nerazumevanju, nefunkcionalnosti i besmislu.

Prema tome, kultura koja manifestuje razvoj duhovnog nagona u svesnom ili intelektualnom nivou ljudi je uvek progresivna jer, ima konstrukrivan efekt na ljude i njihovu okolinu. Sve ono sto ima destruktivan efekt na ljude i njihovu okolinu nije kultura, vec je rezultat razvoja nizih nagona u ljudskom intelektu.

Mi zivimo u dimenziji dualnosti pa, je dobro i zlo nuznost ili neminovnost koja predstavlja pokretacki tocak zivota i razvoja. Zato sve ima svoju svrhu. I nizi nagoni ljudi ponekad mogu biti dobri, korisni ili svrsishodni kada se upotrebe u pravo vreme i u potrebnoj meri. Tako na primer, strah moze spreciti smrtonosnu aktivnost, ponos moze dati snagu da se izdrzi i zavrsi tezak, ali koristan fizicki ili psihicki posao, itd.

Dualnost kreira neprestanu aktivnost uskladjivanja u kojoj se jasnoca uvida, koja rezultira mirom, smislom ili dobrim, postize u potrebnom balansu ili ravnotezi. Zato krajnost vodi u disfunkcionalnost. Ako se u svemu vidi samo zlo a, zenemaruje dobo i lepota, koja takodje postoji u egzistenciji, covek postaje mizeran i jalov.

Ako se predje samo na kritiku ili probleme bez ukazivanja na izlaz iz krize, tada takva kritika jos vise otezava situaciju jer, demoralise i vodi u depresiju. Iz takvog stanja je gotovo nemoguce pronaci konstruktivno resenje.

Za njega je potrebna konstruktivna kritika ili kritika koja u sebe obuhvata i pozitivne i negativne strane situacije, jer ona lakse pronalazi “slabe tacke” negativnih pojava i time preduzima potrebne mere da se one eliminisu, da bi doslo do zeljenih promena.

Arogantno je smatrati da ljudska vrsta razume sve i da zato mora biti sve kako mi smatramo da treba da bude. U egzistenciji postoje vise zakonitosti koje mi jos uvek ne razumemo pa, ima dosta mudrosti u Molitvi Spokoja:

“Bože,daj mi snage

da prihvatim ono što ne mogu promijeniti

hrabrosti da promijenim ono što trebam i mogu promijeniti

i mudrosti da razlikujem to dvoje.

Živeći dan za danom

uživajući trenutak za trenutkom

prihvaćajući teškoće kao put prema miru

prihvaćajući, poput Isusa, ovaj grešni svijet kakav jest,

a ne kakvim bih ga želio,imajući povjerenja da ćeš ti načiniti

sve onakvim kavim bi trebalo biti predam li se tvojoj volji;

tako da mogu biti u razumnoj mjeri sretan u ovom životu

i beskrajno sretan s tobom u sljedećem.

Amin.”

Advertisements

Komentari na kulturu


Zxy: Što je manje kulture to je više torture mada i kultura je tortura …za čovekove prirodne nagone.Zato se ona teško osvaja a lako gubi čemu smo nažalost svakodnevni svedoci.

  1. Saosećajni su prema svima, ne samo prema prosjacima i mačkama. Brinu i o onome što se ne vidi, i u spremni su da se žrtvuju kako bi pomogli drugima.

„Najviši domet u intelektualnom razvoju pojedinca je …sažaljenje“ -Fridrih Niče

-Hvala za komentar zxy. Ipak, trebalo bi ga malo dublje razloziti i dopuniti. Mislim da bi “prirodne” nagone bilo tacnije okarakterisati kao nize nagone, za razliku od visih duhovnih jer, i jedni i drugi su prirodni ili svojstveni ljudima. Tako na primer, pored mrznje, pohlepe, sebicnosti, beskrupuloznosti, ljubomore, zavisti, itd., za ljude je takodje karakteristicna ljubav, darezljivost, nesebicnost, pravednost, velikodusnost, itd.

Nizi nagoni su nagoni ega. Za njih je karakteristicna otudjena individualnost koja okolinu dozivljava kao svoju suprotnost pa, je u stalnom rivalskom odnosu s njom. Zbog toga je takav nagon impulsivan, reaktivan, samim tim i ogranicen. Za njega je cesto karakteristicna nepromisljenost ili nemogucnost sagledavanja kasnijih destruktivnih posledica svojih aktivnosti.

Za razliku od nizeg nagona ega, ljudi takodje imaju visi ili sustinski duhovni nagon. Takav nagon nema reaktivan vec, slobodan, aktivan ili kreativno-konstruktivan odnos s okolinom. Njime se ostvaruje najvisi stepen razumevanja ili mudrost kojom ljudi sagledavaju sustinske zakonitosti, posto ostvaruju adekvatnu samospoznaju, koja ih osposobljava i za adekvatnu spoznaju svoje okoline.

Razlog zasto su ljudi okarakterisali nizi nagon ega kao prirodni je taj sto je on najocigledniji ili najblizi. Duhovni nagon je dublji, pa je u izvesnom smislu skriven. Za njega je potrebna dublja, unutrasnja kontemplacija ili dublje poniranje u sebe. Odnosno, potrebno je stalno, svesno angazovanje i stalna budnost i preispitivanje.

Zato se duhovni nagon ne doseze jednom za svagda vec, je to neophodno ciniti u svakoj zivotnoj situaciji. U stvari, svrha razlicitih zivotnih okolnosti i jeste u tome da omoguci coveku kompleksniji samorazvoj ili dublju samospoznaju. Uslov progresivnog razvoja je prevazilazenje nizih nagona. Da bi se stiglo do viseg neophodno je prevazici nize.

Kultura je produkt razvoja ljudi ili njihovog uzdizanja od nizeg ka visem, od regresivnijeg ka progresivnijem, pa je zato znacajan pokazatelj stvarnog progresa ljudi. Tvoja konstantacija da se kultura tesko osvaja a, lako gubi nije bez osnove. Tamo gde dolazi do zapostavljanja duhovnog razvoja, dolazi i do regresa i gubitka kulture. Zbog toga Cehov i istice neophodnost stalnog i neprestanog angazovanja na sopstevenom samorazvoju: “Da bi čovek bio kultran nije dovoljno da čita popuparne romane i posećuje pozorište. On mora neprestano, danonoćno da radi na sebi, da čita, uči, trudi se… i da odmah odbaci sujetu, jer se svaki izgubljeni sat računa.”

————————-

SrebrnaCesta: „Duhovna komponenta prevazilazi divljacki ili pak, sebicni nagon samoodrzanja.“

Ovo moram da priznam da ne razumem. Tačnije, ne mogu da dokučim odakle nekome u vašim godinama takvo mišljenje o seksualnosti. Nije nagon ovakav ili onakav, već ljudi. Neko sekusalnošću produbljava svoje unutrašnje inhibicije, a neko ih se time rešava. Samim tim ne prenosi više te svoje frustracije na okolinu. Nagon itekako može da ima moćnu ulogu u duhovnom razvitku osobe. Sekusalnost je neprijatelj kulture samo u neprosvećenom i zaostalom društvu. Jer takvo društvo od spolnosti pravi vašar prestiža i podsmeha.

– „Ovo moram da priznam da ne razumem.“

Tada se pita jer, lako moze doci do nesporazuma ili pogresne interpretacije, kao u ovom slucaju. Kao sto i sam naslov govori rec je o kulturi, a ne o seksualnosti. Ja seksualnost uopste nisam pomenula, niti sam je imala u vidu kada sam pisala ovaj tekst.

Verovatno te je zbiunio moj izraz “divljackog, sebicnog nagona samoodrzanja”? Takav izraz se ne odnosi na seksualni nagon vec, na nagone koje sam navela u prethodnom komentaru zxy. Mislim da je identifikacija seksualnosti s nagonom samoodrzanja olako prihvacena.

Ljudi mogu da opstanu bez seksulne aktivnosti. Ako je u pitanju nagon produzenja vrste i to je dosta diskutabilno? Mada u pojedinim slucajevima postoji i takva komponenta seksualnosti, ona je ipak, mnogo kompleksnija. Kontracepcija je ocigledan dokaz takvog tvrdjenja. Iako ljudi nemaju nagon ili zelju za potomstvom, oni ipak i dalje imaju zelju za seksualnom aktivnoscu.

Ne znam na osnovu cega si zakljucila kakvo je moje misljenje o seksualnosti, kada je ja u opste nisam pomenula u ovom tekstu. Izgleda da se ovde stvarno potvrdjuje izreka: “Ljudi ne vide stvari onekve kakve one jesu, oni ih vide onakvim kakvi su oni.” Moje misljenje o seksualnosti se moze pronaci u mojim ranijim tekstovima, kada sam pisla o toj temi. U svakom slucaju, hvala za javljanje.

Kultura


Kultura ne nastaje slucajno. Ona je u neraskidivoj vezi s duhovnom komponentom ljudi pa, je prema tome, uvek odraz njihovog duhovnog razvoja. Duhovna komponenta prevazilazi divljacki ili pak, sebicni nagon samoodrzanja.

Njome covek otkriva vlastitu kompleksnost, tj., ostvaruje adekvatnu samospoznaju, koja mu omogucava da otkriva i kompleksnost drugih ljudi, kao i same egzistenicije. Takav uvid je od izuzetnog znacaja jer, osposobljava ljude da lakse odrede njihove sustinske potrebe, cime stvaraju realne uslove za konstruktivan ili progresivan razvoj drustva.

Kultura je uvek odraz razvoja jednog drustva, odnosno duhovnog razvoja pojedinaca u njemu, o cemu svedoci i pismo Antona Pavlovica Cehova upuceno njegovom mladjem bratu. Po Cehovu “Život ima svoje uslove. Kako bi čovek bio prihvaćen među obrazovanim ljudima, mora biti kulturan”, te navodi sledece karakteristike kulturnih ljudi:

  1. „Oni poštuju ljudsku ličnost i zato su uvek ljubazni, pažljivi, učtivi i spremni da čine za druge.
  2. Saosećajni su prema svima, ne samo prema prosjacima i mačkama. Brinu i o onome što se ne vidi, i u spremni su da se žrtvuju kako bi pomogli drugima.
  3. Poštuju tuđe vlasništvo, i zato vraćaju svoje dugove.
  4. Iskreni su i preziru laž. Ne lažu čak ni kad su sitnice u pitanju. Laž vređa slušaoca i unižava ga u očima govornika.

5.Ne poziraju, ponašaju se isto i na ulici i u svom domu, ne prave se važni pred svojim skromnijim prijateljima.

6.Nisu skloni blebetanju niti opterećuju druge svojim ničim izazvanim ispovestima. Iz poštovanja prema tuđim ušima više ćute nego što pričaju.

  1. Ne unižavaju sebe kako bi izazvali sažaljenje. Ne igraju na kartu tuđe osetljivosti da bi osvojili pažnju. Ne govore „Mene niko ne razume“ ili „Niko ne mari za mene,“ zato što su to jeftini i vulgarni trikovi.
  2. Ne pate od plitke taštine. Ne mare za lažne vrednosti, poznanstva sa poznatim ličnostima ili za to da sami budu poznati. Ako su učinili nešto značajno, ne prave od toga najvažniju stvar na svetu, i ne hvale se time da imaju pristup tamo gde ga drugi nemaju. Zaista talentovani ljudi se uvek klone svetine i reklamiranja.
  3. Ako imaju neki dar, poštuju ga. Zarad njega žrtvuju odmor, romanse, provod, sujetu. Ponosni su na svoj dar ali su mu i veoma posvećeni.

10.Imaju razvijen osećaj za lepo, estetsko. Ne idu na spavanje u odeći, održavaju čistoću životnog prostora.

  1. Veoma vode računa da kontrolišu svoje nagone i da suprotnom polu ne vide samo seksualni objekat.
  2. Teže originalnosti, otmenosti, čovečnosti, dive se majčinskim osećajima.
  3. Ne opijaju se već piju alkohol samo u posebnim prilikama, jer smatraju da nisu svinje. Drže se načela mens sana in corpore sano – u zdravom telu zdrav duh.

Tako izgledaju kulturni ljudi. Da bi čovek bio kultran nije dovoljno da čita popularne romane i posećuje pozorište. On mora neprestano, danonoćno da radi na sebi, da čita, uči, trudi se… i da odmah odbaci sujetu, jer se svaki izgubljeni sat računa.“

Hristos Voskrese!!!


1uskrs

Napomena za Uskrs!


Za sve koji danas slave Uskrs zelim srecan i veseo dan s praznicnim raspolozenjem!