Kultura

Kultura ne nastaje slucajno. Ona je u neraskidivoj vezi s duhovnom komponentom ljudi pa, je prema tome, uvek odraz njihovog duhovnog razvoja. Duhovna komponenta prevazilazi divljacki ili pak, sebicni nagon samoodrzanja.

Njome covek otkriva vlastitu kompleksnost, tj., ostvaruje adekvatnu samospoznaju, koja mu omogucava da otkriva i kompleksnost drugih ljudi, kao i same egzistenicije. Takav uvid je od izuzetnog znacaja jer, osposobljava ljude da lakse odrede njihove sustinske potrebe, cime stvaraju realne uslove za konstruktivan ili progresivan razvoj drustva.

Kultura je uvek odraz razvoja jednog drustva, odnosno duhovnog razvoja pojedinaca u njemu, o cemu svedoci i pismo Antona Pavlovica Cehova upuceno njegovom mladjem bratu. Po Cehovu “Život ima svoje uslove. Kako bi čovek bio prihvaćen među obrazovanim ljudima, mora biti kulturan”, te navodi sledece karakteristike kulturnih ljudi:

  1. „Oni poštuju ljudsku ličnost i zato su uvek ljubazni, pažljivi, učtivi i spremni da čine za druge.
  2. Saosećajni su prema svima, ne samo prema prosjacima i mačkama. Brinu i o onome što se ne vidi, i u spremni su da se žrtvuju kako bi pomogli drugima.
  3. Poštuju tuđe vlasništvo, i zato vraćaju svoje dugove.
  4. Iskreni su i preziru laž. Ne lažu čak ni kad su sitnice u pitanju. Laž vređa slušaoca i unižava ga u očima govornika.

5.Ne poziraju, ponašaju se isto i na ulici i u svom domu, ne prave se važni pred svojim skromnijim prijateljima.

6.Nisu skloni blebetanju niti opterećuju druge svojim ničim izazvanim ispovestima. Iz poštovanja prema tuđim ušima više ćute nego što pričaju.

  1. Ne unižavaju sebe kako bi izazvali sažaljenje. Ne igraju na kartu tuđe osetljivosti da bi osvojili pažnju. Ne govore „Mene niko ne razume“ ili „Niko ne mari za mene,“ zato što su to jeftini i vulgarni trikovi.
  2. Ne pate od plitke taštine. Ne mare za lažne vrednosti, poznanstva sa poznatim ličnostima ili za to da sami budu poznati. Ako su učinili nešto značajno, ne prave od toga najvažniju stvar na svetu, i ne hvale se time da imaju pristup tamo gde ga drugi nemaju. Zaista talentovani ljudi se uvek klone svetine i reklamiranja.
  3. Ako imaju neki dar, poštuju ga. Zarad njega žrtvuju odmor, romanse, provod, sujetu. Ponosni su na svoj dar ali su mu i veoma posvećeni.

10.Imaju razvijen osećaj za lepo, estetsko. Ne idu na spavanje u odeći, održavaju čistoću životnog prostora.

  1. Veoma vode računa da kontrolišu svoje nagone i da suprotnom polu ne vide samo seksualni objekat.
  2. Teže originalnosti, otmenosti, čovečnosti, dive se majčinskim osećajima.
  3. Ne opijaju se već piju alkohol samo u posebnim prilikama, jer smatraju da nisu svinje. Drže se načela mens sana in corpore sano – u zdravom telu zdrav duh.

Tako izgledaju kulturni ljudi. Da bi čovek bio kultran nije dovoljno da čita popularne romane i posećuje pozorište. On mora neprestano, danonoćno da radi na sebi, da čita, uči, trudi se… i da odmah odbaci sujetu, jer se svaki izgubljeni sat računa.“

Advertisements

2 responses to “Kultura

  1. Od pocetka dvadesetog veka do danas, „u ime slobode“, sve sto je lepo prikazuje se kao ruzno, a sve sto je ruzno dize se na pijedestal lepog. Novo doba, osim lepote, potpuno negira i kulturu, jer ona sluzi i oslonac je svemu dobrom u coveku.
    U svim segmentima drustva se desio pokusaj izvrtanja.
    Konacan cilj nije zbunjivanje masa, koji za nekoliko generacija nece umeti da razlikuju lepo od ruznog. Konacan cilj je da ljudi nece vise razlikovati dobro od zla. Tada ce se pretvoriti u stubove soli.

    Sviđa mi se

    • Hvala za javljanje Hakim Bej. Mislim da situacija, pored svega, nije beznadezna. Da ljudi nisu u tolikoj meri bespomocni. Da njihova buducnost ipak, u mnogome, zavisi od njih. Izlaz se nalazi u povratku sebi i sustinskim vrednostima.

      Naravno, za to je neophodan trud ili neprestano angazovanje na sopstvenom razvoju. Mada nametnute i lazne vrednosti predstavljaju ogromnu prepreku tome, posto zasene i ucine da ljudi lutaju i zalutaju, one nikad nisu u stanju da u potpunosti zadovolje ljude.

      I to je dobro. Jer, ljudi kad-tad osete tezinu praznine, i u njima se javi zelja za solidnim, istinskim vrednostima, sto ih i navede da preduzmu potrebne aktivnosti da stignu do njih. Time i zapocinje proces samorazvoja, odnosno drugacijeg, svesnijeg ili progresivnijeg nacina misljenja i ponasanja.

      Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s