Zelja i volja

Schopenhauer: “Man can do what he wills but he cannot will what he wills.”

“Čovek može da radi šta hoće, ali ne može da želi šta hoće.”

Želje nisu pod uticajem volje kao aktivnosti. Volja se nalazi u domenu misli ili uma, dok su želje sfera osećanja. Medjutim, snaga volje nije odredjena samo umom, već i razumom i osećanjima. Iako se osećanja, misli i razum javljuju u vidu razlika, oni su ista svest. Tek kada se sve te razlike usaglase i sjedine dobije se istinska snaga volje.

Svaka od tih zona ima funkciju i uticaj u stvaranju volje. Da bi postojala volja neophodna je želja i um. Samo čovek koji misli može biti svestan svoje želje. Želja se u umu pojavi kao htenje.

Šta se njime čini zavisi od sposobnosti uma da dosegne visinu razuma ili duhovnog uvida. Razum prosvetli želju, pa čovek postane svetan njenog dejstva i posledica. To mu i omogući konstruktivno delovanje.

Jer, želje mogu biti i destruktivne. Njima se može naneti zlo i sebi i drugima. Ko nema dovoljno razuma ( duhovnog uvida) ostaje u vlasti destruktivnih želja koje navode na nerazumno i disfunkcionalno ponašanje.

Kada se rukovodi razumom izdigne se iznad niskih strasti i oslobodi njihovog uticaja. Razum da dovoljno snage i volje da se odupre destruktivnoj želji tako da se radi i ono što se ne želi, ali u čemu se uvidja korist ili način da se postigne dobrobit i sklad.

Nerazuman čovek, bez duhovnog uvida, nema dovoljno snage da se odupre destruktivnim željama. Radi samo ono sto želi i time nanosi štetu i sebi i drugima. Zato se može reći i sledeće -Razuman čovek može da želi šta hoće, ali radi ono što treba. Nerazuman radi samo ono što želi, ali ne i ono što treba. –

Glupost i bezobrazluk

Sigmund Freud: „Prvi znak ljudske gluposti je poptuno odsustvo stida.“

-Odsustvo stida nije odraz samo gluposti, već i nepoštenja i bezobrazluka. Izmedju gluposti i bezobrazluka postoji ogromna razlika. Glupost se čini u neznanju. 

Čovek, jednostavno, nije svestan drugačijeg načina ponašanja. Bezobrazan jeste. Zbog toga se glupost uzima kao olakšavajuća okolnost. Drugačije se sudi onom ko se ne stidi, jer ne zna bolje, od onoga ko zna, a neće.

Mada, i bezobrazluk je vid inferiornog razumevanja. Glupost odražava intelektualnu, a bezorazluk duhovnu zaostalost. Nepoštenje nema mudrost, već lukavstvo. Mudrost je duhovni uvid koji osvešćuje um. Oplemenjava ga i daje mu dublji uvid tako da prevazilazi niske strasti i nagone.

Ni jedan čovek nije odabrao svoju inteligenciju, pa nije odgovoran za nju. Ali, je odgovoran za ono što bira kroz nju, odnosno da li se operedeljuje za poštenje ili nepoštenje.