Eckhart Tolle i Otto Rank

Sadašnji trenutak se obično povezuje sa imenom Ekarta Tola. Medjutim, termin “ovde i sada” je prvi upotrebio Oto Rank još 1929 god. u knjizi “Terapija volje”. Oto je bio austrijski psihoanalitičar i bliski Frojdov saradnik 20 godina, ali su se razišli po tumačenju uzroka neuroze. 

Frojd je smatrao da proizilazi iz Edipovog kompleksa i sputavanja seksualnosti, a Oto je povezao sa separacionom anksioznošću još od samog rodjenja i presecanjem pupčane vrpce od majke, kao i neuspelom i zapostavljenom kreativnošću.

Dok Ekart mistifikuje sadašnji moment i potencira pasivnost, odnosno prestanak ili “iskoračavanje/izlazak iz mišljenja” da bi se taj moment u potpunosti shvatio, Oto je praktičniji. Uvidio je da je sadašnji moment aktivan moment promene u kojem se jedino može delovati i usmeravati tok vlastitog razvoja i života. 

Ekart propagira duhovno budjenje i eliminaciju ega. Oto navodi da se duhovni razvoj postiže čitav život i to stalnim reinvertiranjem ili preobražavanjem ega. U svakoj osobi postoji potreba za individuacijom (osamostaljivanjem, autentičnošću i nezavisnošću) ali i za konekcijom sa drugima, pripadanjem i sjedinjavanjem. 

Problem nastaje kada ego ne koristi kreativni potencijal i zaustavi rast i učenje iz nesigurnosti i straha od odvajanja. Prijatno je imati sigurnost i iluziju da se postiglo konačno razumevanje. Medjutim, to nije moguće. 

Ne samo što se uvek fizički menjamo, već se menjaju i okolnosti i primoravaju na psihički rast i razvoj da bi bili u stanju da se tome prilagodimo na najbolji način. 

Ego je svesno živo biće u razvoju. Njegov bitak je nadsvesni duhovni potencijal ili duša/duh. Duša je nevidljivi unutrašnji život (dubina) koja deluje kroz osećanja, dok je duh spoljašnja visina razuma. 

Suština živoog bića nije konačna, statična nepromenljivost, već beskonačni smisao. Otuda i dinamika i stalni pokret. Da bi ego bio u stanju da se osvešćuje mora imati kontakt svojom suštinom. Tim kontaktom realizuje svoj kreativni potencijal tako što ga kroz misli od nadsvesnog i nedostupnog učini svesnim i dostupnim.  

Rank ističe da stalno treba učiti. Taj proces uključuje i odučavanje od onoga što mislimo da znamo, ako se pokaže neadekvatnim u sadašnjosti. Za to predlaže „iskoračavanje/izlazak iz okvira vladajuće ideologije” ili vladajućeg mišljenja, kao i vlastitog da bi se nepristrasno razmotrilo kroz preispitivanje i istraživanje. Jedino se tako mogu uočiti greške i time odučiti od starog disunkcionalnog načina mišljenja i osećanja, a naučiti novi, funkcionalni. 

Rank 1938 god. na predavanju u Minesota univerzitetu: 

“Po rođenju pojedinac doživljava prvi šok odvajanja koji tokom celog života nastoji da prevaziđe. Čovek se u procesu adaptacije stalno odvaja od svog starog ja, ili bar od onih segmenata sebe koji su nadživljeni. 

Kao dete koje je preraslo igračku i nema više potrebu za njom, odbacuje stare delove sebe od kojih više nema koristi…. Ego se neprestano odvaja od svojih istrošenih delova, koji su u prošlosti bili vredni, a nemaju vrednost u sadašnjosti.

Neurotik (koji ne može da se oduči, pa mu, stoga, nedostaje kreativnost), nije u stanju da ostvari ovaj normalan proces odvajanja… Zbog straha i krivice koji se stvaraju u potvrđivanju sopstvene autonomije, on nije u stanju da se oslobodi, i umesto toga ostaje suspendovan na nekom primitivnom nivou svoje evolucije.”

Svesnost

Eckhart Tolle: “Umesto da budete vaše misli i osećanja budite svesnost iza njih.” 

Pitanje je kako nastaje svesnost ili bilo koje razumevanje? Misli i osećanja se ne mogu odvojiti od svesnosti, isto kao ni koka od jaja, jer su transformacije iste svesti u istom biću. Jedno bez drugog ne može postojati. Medjusobno se stvaraju i uslovljavaju. Ako nema misli i osećanja neće biti ni svesnosti. Svako od tih elemenata ima svrhu i funkciju u procesu osvešćivanja. 

Osvešćivanje se postiže uskladjivanjem i razumevanjem različitih nagona. Cilj je jedinstvo ili integracija, a ne razdvajanje bića. Preko misli i osećanja se dobija uvid u drugačije potrebe tela i psihe. Ako se padne pod uticaj sebičnih nagona/osećanja dolazi do razjedinjavanja. Ego ne koristi puni svesni kapacitet. Zato je i razumevanje ograničeno, površno, iracionalno i nerazumno.

Da bi se dobilo dublje mora se obuhvatiti i duhovni potencijal ili dopreti do savesti, ljubavi, empatije. Tek tada je biće celovito, pa osećanja/misli proizilaze iz suštine bića i stvaraju punu svesnost/razumevanje. Jedino se kroz višu duhovnu prirodu može posmatrati, shvatiti i prevazići niža. 

Dok je u prvom slučaju mišljenje disfunkcionalno u drugom je funkcionalno.  Funkcionalno nastaje jedinstvom uma (misli), duše (ljubavi) sa razumom koji daje trezvenost i mir. Disfunkcionalno ostaje samo pod dominacijom niskih strasti. U njemu nema nema dubine duše i visine razuma. Ego se zaslepi onim što oseća i misli. Nedostaje mu fleksibilnost i otvorenost da razmatra drugačije alternative. Funkcionalno je otvoreno. Čovek je svestan da misli i spreman je da promeni mišljenje ako uvidi da je neispravno.    

Dakle, važno je napraviti, i znati, razliku izmedju destruktivnih i konstruktivnih nagona. Od toga izbora uvek zavisi da li će mišljenje rezultirati dubljim razumevanjem ili će voditi u zamku zabluda.

Lakomislenost

Marjana L.: “Samo se naivnost u životu skupo plaća. Dobrota je nešto drugo. Ona se ne plaća, ne kupuje i ne otima. Dobrota je dar za čovjeka. I nagrada. Ne žali ako si dobar. Žali ako si naivan.”

– Pronicljivo zapažanje, jer se napravila razlika izmedju dobrote i naivnosti. Ako je neko dobar, ne znači da je glup, da svakom veruje i da se ne zna zaštiti. Ipak, mislim da bi reč lakomislenost bila adekvatnija. Naivnost je nedostatak iskustva. Svi smo naivni u detinjstvu. Iskustvom se stiče oprez. Shvati se da stvari nisu uvek onakve kakve izgledaju na prvi pogled i da ne treba biti lakoveran. 

Pre nego što se nešto prihvati dobro je istražiti, ispitati, promisliti bez obzira ko je rekao. Nijedan čovek ne zna sve niti je nepogrešiv. Mudrost nije konačna, već živa. Uvek se mora dostizati postavljanjem novih pitanja i pronalaženjem odgovora. Ono što skupo košta je nepromišljenost. 

J. Ž.: “Ne bih se slozila ni sa citatom ove Marijane ni sa vasim obrazlozenjem. Ne moze covjek cijeloga zivota biti oprezan pri svakome koraku koji napravi prema drugoj osobi. Jedna osoba nas je prevarila i stekli smo iskustvo. Iskustvo te osobe, vise nismo naivni prema takvom covjeku. Ta naivnost, lakomislenost ili glupo vjerovanje ne prenosimo u odnos sa nekom novom osobom, znaci prijasnje iskustvo pada u vodu. Dobar covjek nema potrebe da je mudar ili ne, naivan ili ne. Zna on i te kako reci da nece nesto. Ovaj citat je tipicna tradicionalna sumnja balkanskog mentaliteta: jesam dobar ali nisam.naivan da ti vjerujem jer ko zna sta mi mozes uraditi. Ne budi se covjek sa mislju: ako izadjem ispred kuce slomicu nogu ili ce me udariti auto. Ni sa mislju: ja sam dobar covjek, moram.paziti hoce li me neko prevariti danas, ne zelim da ispadam naivan, lakovjeran itd. Ne hodaju ljudi okolo sa mislju kako ce napakostiti drugome. Dobar covjek je dobar prvenstveno radi sebe a da li je naivan, to samo misli onaj ko ne zna sto je iskrenost i ljepota neiskvarene duse.” 

– Dobar primer kako lako dodje do nesporazuma. Pogotovo kada su iskazi kratki i sažeti, pa se mogu različito tumačiti. J. Ž. je dala valjane argumente, ali je jednostrano protumačila smisao napisane izreke i moga komentara. Pre donošenja zaključaka je dobro postavljati pitanja da bi bili sigurni da smo pravilno razumeli.

Dobrota se često asocira sa inferiornim i neadekvatnim razumevanjem života. Marjana je nastojala istaći da nije tako. Glavni razlog zašto dodje do prevare nije dobrota nego preterana lakovernost. U svemu je potrebna ravnoteža i umerenost. 

Kada sam pomenula oprez nisam mislila da treba otići u krajnost, biti paranoidan, nikom ne verovati ili stalno sumjati. Svaka situacija je drugačija. 

Slažem se da se ne treba predispozirati prošlim iskustvima, već treba imati otvoren um. Prići svakom čoveku individualno. Sagledati situaciju u njenom pravom svetlu, a ne kroz tamne senke neprijatnih dogadjaja iz prošlosti. 

Aleksandar Dima je dobro rekao: “Svaka generalizacija je opasna, pa i ova.” Time je istakao značaj fleksibilnosti. Ne postoji uvek primenljivo pravilo za život jer ima dosta izuzetaka. Zato se i ne može UVEK predvideti. Ali u nekim slučajevima može i to baš na osnovu životnog iskustva. Mudre izreke nisu ništa drugo nego uočena pravila koja su izdržala test vremena tako što su se pokazala tačnim. Jedna od tih izreka je i: “Ako nešto izgleda suviše dobro da bi bilo istinito, OBIČNO jeste.” 

Svakom čoveku treba prići s poštovanjem. Kod iskrenih ljudi reči i dela nisu nikad u raskoraku. Kada se to pojavi znači da nešto nije redu. To ne treba ignorisati, već treba pitati, tražiti objašnjene. 

Takav oprez je osnovan. Problem nastaje kada je neosnovan ili kada je neko ostao “zaglavljen”, “zarobljen” i ograničen ranijim neprijatnim iskustvom i ne veruje mada mu se ne daje povod za to. 

Isto se odnosi i na svaku spoznaju. Ne treba bezuslovno prihvatati ničije učenje samo zato što je neko proglašen kao vrhunski stručnjak ili autoritet. Ako se primeti neka nedoslednost treba ukazati na to. Prijatno je ostati u iluziji konačnog razumevanja, ali nije korisno. Hvala bogu za zdrav razum. Kad to zataji onda ne valja. 

Benjamin Disraeli

Benjamin Disraeli: “Nikad se ne izvinjavaj za pokazivanje osećaja, moj prijatelju. Seti se da kad to radiš, izvinjavaš se za istinu.”

– Zavisi kakva su i šta se njima čini. Naravno da niko nije odgovoran za ono što oseća, ali je odgovoran za svoj odnos prema osećanjima. Ako su humana i plemenita nema se zašto izvinjavati. Njima se neće niko povrediti. 

Ali, kada su u pitanju niski nagoni i strasti, kao npr. bes, zavist, pakost, ljubomora, pohlepa itd., treba zastati i razmisliti. Izdignuti se iznad toga. Takva osećanja se kontrolišu i kultivišu razumom. U protivnom nanesu štetu i onome ko ih ima i onome na koga su usmerena.   

———–

Mario Žuvela: “Život se na kraju svede na to da samo potražimo i nadjemo nekoga s kime ćemo moći biti to što jesmo.” 

– Ako to ne možeš biti sam sa sobom uzalud tražiš. Tvoj zadatak u životu i jeste da budeš ono što jesi; da pronadješ i razvijaš vlastitu autentičnost. Niko to ne može učiniti za tebe. Kada istinski prihvatiš sebe osetiš unutrašnje ispunjenje i samodovoljnost. Zato i prestaneš tražiti idealnu osobu. Ako se pojavi – divno, ako ne shvatiš to kao potrebno iskustvo. Ne umanji ti mir i sreću, niti oduzima prilike za radost i zadovoljstvo.

———-

– “Samo ostanite smireni. Vi znate svoju istinu. I jedino to je važno. Ne može vas dotaći nešto što nije vaše.” 

– Istina je neutralna ili objektivna. Nije rezervisana ni za jednog čoveka ili elitnu grupu. Ko istinski traga za istinom nema “svoju istinu”, već je spreman da uči i razmatra drugačija mišljenja. Objektivnost se može postići samo prevazilaženjem vlastite subjektivnosti. 

Ako osetiš nemir zato što je tvoja istina dotaknuta argumentima drugih, preispitaj je. Jer, ako je valjana neće se poljuljati niti će se osećati uznemirenost. 

——

– Dela su ogledalo karaktera.

——–

– Prošlost nestaje u vremenu, ali ne i u čoveku. Tu ostaje utkana u svakom delu tela i duše.