Mesečne arhive: jun 2012

Forbs


Malkolm Forbs:“Kad je ono što jesmo ono što želimo da budemo, to se zove sreća.“

– Da. Samo sto takva sreca ne nastaje slucajem vec svesnim ili odgovornim izborom gradjenja karaktera; pa su upornost, doslednost i istrajnost neophodne osobine za ostvarenje takve srece.
—————–
Maks Depri: „Ne možemo postati ono što hoćemo da budemo tako što ćemo ostati ono što jesmo!“

-U svakom slucaju. Zivot ili svest nije nista drugo nego neprestani process promene, zato ljudi kao svesna, ziva bica moraju stremiti ka vlastitom usavrsavanju, ukoliko zele ostvariti progresivnu promenu.

Takav proces se odvija kroz interakciju dva komplementarno suprotna nivoa svesnog i nesvesnog. Svesno uvek predstavlja realizovani stepen razvoja i razumevanja ili onog sto trenutno jesmo, dok nesvesno predstavlja visi potencijal ili nerealizovanu mogucnost koju smo u stanju da ostvarimo. Zbog toga se takva mogucnost i javlja ili nagovestava kao zelja koja stimulise i usmerava nas daljnji razvoj ili promenu.

Medjutim, takav process je dosta kompleksan jer se nas trenutni stepen razvoja u vidu ega opterecenog nerasciscenim konfliktima, predrasudama, sumnjom u vlastitu sposobnost, strahom od neuspeha itd. opire promeni sto rezultira inercijom, gubitkom motivacije ili lenjoscu.

Ukoliko dodje do takve reakcije tada je neophodna iskrena unutrasnja introspekcija ili identifikacija takvih prepreka i uzroka njihovog nastanka. Da bi neko bio u stanju da uspesno savlada vanjske prepreke, neophodno je da najpre savlada unutrasnje.

U stvari, savladjivanje vanjskih prepreka je uvek odraz savladjivanja unutrasnjih. Uspeh ostvaruju samo oni ljudi koji u potpunosti shvate i savladaju unutrasnje prepreke, jer im se time omogucava da koriste svoj puni potencijal. Dokle god postoji i najmanja unutrasnja prepreka covek nece biti u stanju da ostvari zeljeni cilj, jer nece biti u stanju da iskoristi svoj puni potencijal.
—————–
– Istinska snaga se manifestuje kao najvisi stepen svesnosti i razumevanja koji osposobljava za konstruktivno-kreativnu aktivnost propracenu harmonijom, blagoscu i ljubavlju. Nedostatak takvih osobina uvek ukazuje na nizi stepen razumevanja ili unutrasnju razjedinjenost i disharmoniju. Zato su bes i grubost simptomi nemoci koja se javlja kao posledica zaostalog duhovnog razvoja.

Snaga ljudi je sadrzana u njihovom unutrasnjem, duhovnom potencijalu, pa se samim tim moze dobijati i obnavljati samo kroz unutrasnji, duhovni razvoj. Mada takav razvoj moze biti pokrenut ili iniciran necim izvan ljudi, snaga se nikad ne dobija izvana, vec iznutra. Ta zakonitost vazi za sve unutrasnje kvalitete sto je i Galileo Galilej primetio sledecom izrekom: “Coveka ne mozete nicemu nauciti mozete mu samo pomoci da on to pronadje u sebi.”
——————-
Bhagavad Gita: “Onaj ko prepusti dušu lutanjima čula, uskoro će vidjeti svoj um bacan tamo-amo kao brod nošen vjetrom na pučini.”

– Ono sto je kormilo brodu, to je duh umu. Kao sto brod bez kormila gubi orijentaciju te plovidba gubi svoju svrhu jer nije u stanju da stigne do cilja, isto je i sa umom koji se prestane usmeravati visim, duhovnim zakonitostima. Um koji podleze samo nizim, neorganizovanim ili haoticnim zakonitostima cula, nije u stanju da shvati svrhu i smisao svoje zivotne plovidbe.
————-
Nepoznat: „Nikad ne misli šta ćeš izgubiti ako pokušaš, već šta ćeš dobiti ako uspiješ.“

– Ovakav stav se treba zauzeti tek onda kada se donela odluka da se nesto pokusa ili preduzme aktivnost. Medjutim, pre toga je i te kako je vazno da se razmotre realne sanse i za dobitak i gubitak ili njihov efekt i posledice.

Advertisements

Fred Smit


Fred Smit: “Vi ste onakvi kakvi jeste zato sto takvi zelite da budete. Da ste istinski zeleli da postanete malo drugaciji, onda biste vec sada bili u procesu preobrazaja.”

– U pitanju je odsustvo motivacije, a ne zelje. Covek moze imati zelju, ali ako nema motivaciju, zelja ostaje pasivna posto se ne preduzma nikakva aktivnost za njenu realizaciju. Do reazlizacije zelje dolazi tek onda kada covek postane svetan svoga potencijala ili svoje sposobnosti da bude drugaciji.

Dakle, da bi se javila aktivna zelja za promenom neophodna je i svesnost o realnoj ili uspesnoj mogucnosti promene. Takva svesnost daje motivaciju. Odsustvo motivacije, koje se manifestuje kao apaticnost, neaktivnost ili lenjost, nije nista drugo nego zamaskirani strah od neuspeha ili sumnja u vlastitu sposobnost.

Sumnja nastaje kao rezultat nedovoljnog poznavanja vlastitog potencijala. Jer, iako je on neogranicen, ljudi toga ne mogu biti svesni ako imaju neadekvatan ili ogranicen nacin njegovog odredjivanja.
——————-
Don Juan Matus, indijanski vrač, iz pera Carlosa Castanede: ”Riječi je potrebno pažljivo upotrebljavati. Jer riječi imaju moć da otvaraju zaključano.”

-Mislim da pojedina ucenja nepravedno obezvredjuju reci, jer one predstavljaju znacajno sredstvo kojim se inicira ili pokrece razvoj ljudi.
—————–
“Osobina dobra čoveka je da ne zna činiti nepravdu“.

-Ne bih rekla da ne zna, vec da nece da je cini. Time je njegov karakter dvostruko vredniji. Jer, ako covek nesto ne cini zato sto ne zna, onda je u pitanju prinudna aktivnost koja nema izbor drugacijeg delovanja. U tom slucaju nema ni zasluge. Medjutim, ako covek zna nesto da cini, ali to odbija, tada njegov izbor ukazuje na visi stepen samosvesti i slobodnog razvoja kojem s pravom pripada zasluga i priznanje
————-
Italijanska poslovica: “Koliko više žrtvuješ svoje ja, toliko je jača i istinitija tvoja ljubav.“

Istinska ljubav ne trazi zrtvovanje individualnosti, vec njihov razvoj koji se satoji u osposobljavanju za razumevanje, prihvatanje, uvazavanje i postovanje medjusobnih razlika. Bez slobodnog razvoja individualnosti, nema ni skladnog jedinstva ili harmonicnog razvoja zajednistva, posto je progresivan razvoj individualnosti uslov progresivnog razvoja zajednistva.

Ukoliko se necija individualnost zrtvuje, potiskuje ili sputava ona nije u stanju da se slobodno razvija, sto neminovno dovodi do nesklada unutar zajednistva, a time i gubitka ljubavi. Zato ljubav opstaje samo tamo gde postoji slobodan razvoj individualnosti.
————–
Stenli Boldvin: „Radije ću vjerovati ženskom instinktu, nego muškom razumu.“

-I jedno i drugo je neophodno u procesu otkrivanja istine, samo sto svako od njih ima svoju odredjenu svrhu, znacaj kao i vreme primene. Zbog toga se istina ne otkriva njihovim razdvajanjem, vec njihovim skladnim spajanjem.
—————-
Beri Švarc: „Dobra vijest je de ne moraš biti briljantan da bi bio mudar. Loša vijest je da briljantnost bez mudrosti nije dovoljna.“

-Pitanje je sta se podrazumeva pod brilijantnoscu? Ako je to spoljasnji imidz, onda je sigurno da onaj ko ima mudrost ne mari za imidz, a onaj ko se koncentrise na imidz, cini to jer nema dovoljno mudrosti.
————–
Lav Tolstoj: „Smatraj da si uvijek učenik. Ne misli da si ostario za učenje, da je duša tvoja takva kakva treba biti i da ne može biti bolja. Za razumnog čovjeka učenje nikad nije završeno.“

-Ovo je zlatno pravilo skromnosti ili odbrana od suptilne zamke prerusene arogantnosti koja vreba na putu duhovnog razvoja.

Plesner


Plesner: „Samo čovjek ima visinu s koje može pasti.“

-Ili tacnije njegov ego u vidu arogantne samouverenosti koja nije svesna potrebe razvoja i fleksibilnosti.
————-
Napoleon Hill: „Novac bez mozga je uvijek opasan.“
-Ne toliko, koliko novac sa bolesnim ili zlim mozgom.
————-
Džozef Edison : „Na argumente iz lijepih usta nema odgovora.“
– Naravno da nema, jer se gledalo, a ne slusalo.:)
—————-
Ajnstajn: „Ako nisi u stanju da jednostavno objasnis, ne razumes dobro.“
– Slazem se s ovim. Razumevanje se postize sredjivanjem ili kristalizacijom misli. Sto god neka ideja postaje razumljivija ona formira i jasnije misli ili pronalazi adekvatnije reci izrazavanja.
——————-
Konfučije: „Ko je ljubazan preko mjere, postaje dosadan; Ko je oprezan preko mjere, izgleda uplašen; Ko je hrabar preko mjere, uzrokuje nered; Ko je iskren preko mjere, djeluje okrutno.“

-Mera je uslovljena situacijama ili okolnostima u kojima se covek nalazi. Okolnosti su spoljasnji podsticaj unutrasjeg razvoja, samim tim i razlicitih reakcija u razlicitim situacijama. Zato je kljuc u fleksibilnosti ili otvorenom stavu ka vlastitoj promeni i samorazvoju.

Samorazvoj se sastoji u tome da se prevazilazi ogranicenost sobom i svojim nizim, sebicnim potrebama, tako sto se pokusavaju shvatiti i razumeti potrebe okoline, u cilju uspostavljanja harmonicnog odnosa izmedju unutrasnjih i spoljasnjih vrednosti.

Naravno, da su ljubaznost, opreznost, hrabrost i iskrenost prateci elementi takvog odosa, medjutim mera njihove zastupljenosti zavisi od date situacije. Tako na primer, u slucaju samoobmane efikasnije je neprijatno suocavanje s istinom nego njeno takticno saopstavanje. Dok je opet, u nekim slucajevima pozeljno takticno saopstavanje istine. Negde se zahtava vise odlucnosti i ostrine od ljubaznosti, negde opreza u poverenju, a negde bezuslovna ljubav i poverenje da bi doslo do konstruktivnosti ili funkcionalnosti.

Sto u pojedinim situacijama moze delovati kao lek u drugim moze imati toksican efekt. Zato svaka situacija i okolnost predstavlja jedinstveno iskustvo koje ima svoju specificnu granicu tolerancije ili potrebne reakcije koja se spoznaje samo onda kada je osoba sprenma da se menja ili ostvaruje svoj progresivan razvoj.
——-
„Nikada ne lovite leptira. Ako želi da se igra, sam će vam doći i veselo sletiti na dlan. Istu strategiju primjenite i sa ljudima. Oni koji vas vole i poštuju sami će vas naći i doći do vas.“
-Hm. Ovde nesto ne stima. Ako svi cekaju da ih drugi pronadju i pridju, onda niko nikog ne moze pronaci niti ko kome prici. Mislim da ljubav i postovanje treba biti uzajamno, te da se ljudi podjednako moraju angazovati na upoznavanju i odrzavanju prijateljstva.
——————–
‎ Dostojevski: „Ništa na svijetu nije teže od iskrenosti i nema ništa lakše od laskanja.“
-U svakom slucaju da se ova izreka odnosi na neiskrene i dvolicne ljude. Medjutim, za iskrene ljude nije nista teze od lazi i laskanja i nista jednostvanije, prirodnije i lepse od istine.
———————
Svift: „Nikad se ne čudim što vidim zle ljude, ali se često čudim što ih ne vidim da se stide.“

-Da se stide onda ne bi bili zli. Savest je bozanski glas u ljudima neophodan za zdrav psihicki zivot. Kada bolesni ego u potpunosti utisa taj glas, radjaju se psihopate koje nemaju stid.