Komentari o slobodi

P. Coelho: „Apsolutna sloboda ne postoji, postoji samo sloboda izbora, a od onog trenutka kada nešto izaberemo postajemo obavezni da svoju odluku poštujemo.“

Ljilja: „E, ovoga treba biti svestan. Poštovati prvenstveno svoju odluku znači poštovati samog sebe, svoje razmišljanje, stav i sve ono što je dovelo do odluke. Promisli, pa načini izbor…..i onda daj svoj maksimum u svakom pogledu. Samo tako možeš biti zadovoljan sobom a i svi oko tebe tobom jer prosto isijavaš duhovnu snagu…slobodnu a tvoju…i svima izgledaš lako i sve što činiš odiše lakoćom sopstvenog mira i zadovoljstva.“

-Ljiljo, veoma lepo si izrazila stanje svesti koje prati pravi izbor. Ja se u potpunosti slazem s tobom i razumem to sto pises. Medjutim, po Coelhu mi prestajemo biti slobodni onog momenta kada napravimo izbor ili kada se obavezemo na nesto. Zbog toga on i kaze da apsolutna sloboda ne postoji.

Ja naprotiv, smatram da ona postoji i to u svesti kao njen najvisi potencijal kojeg je neophodno realizovati u svesnosti, da bi dobili jasan uvid i razumevanje koje ce nam omoguciti pravilan izbor u svakoj datoj situaciji. Zbog toga apsolutna sloboda mora predstavljati proces progresivnog razvoja ili promene u vidu novih izbora, jer bi u protivnom bila konacna, samim tim i ogranicena, odnosno ne slobodna.

Time se dobija paradoks njenog postojanja ili dostiznosti-nedostiznosti. Ona nikada nije u potpunosti ili zauvek dostizna samo jednim izborom, vec je neophodno neprestano ciniti pravilne izbore, odnosno ostvarivati progresivan razvoj svesti, da bi se ona dosegla. Sto znaci, da ona uvek postoji kao potencijal ili neostvarena mogucnost, sto je cini nedostiznom, ali u isto vreme, ona je takodje dostizna, jer je njena realizacija moguca sa svakim novim ili pravilnim izborom.

—————

123loncar: „…a čovečnost zna, da je izbor bilo koji ( bilo čega ili bilo šta ) sredstvo za ograničavanje i porobljavanje onog što je izabrao to i to ..a izbor potiče iz volje … jer samo s voljom ostvarujemo ono što smo izabrali…a volja potiče iz želje ; jer da nešto ne želimo , ne bi smo bili voljni to i da ostvarimo.. dakle, želje porobljavaju ..

..ako ko izabere ljubav , onda robija samo njoj…ako se pak izabere mržnja , onda se robija samo njoj.. pa tako biva i sa korisnim i ne korisnim , kao sa dopadljivim ili pak ne dopadljivim .. onaj ko izabere život , njemu robija…a ako ko izabere čovečnost, njoj robija kao što robija zlu onaj koji je izabrao sedmoglavu aždahu …

..pa ako čovek robija svom izboru , ne možemo govoriti da je slobodan.. već moramo videti da su stepeni njegove slobode , ograničeni i podređeni njegovim željama .. pa sve što više ima želja u vezi ovoga i onoga , sve manje ima slobode..

..dakle, bezželjnost čoveka čini ne ograničenim a samim tim i slobodnim …“

-Ja sam vec ranije iznela sledece misljenje o zelji koje cu dopuniti:

Pojedina učenja propagiraju odsustvo želja kao mogućnost da se izbegne reinkarnacija. Želja je težnja ili inklanacija ka nečem. Da li je moguće ne želeti u fizičkoj egzistenciji? Osobe koje nastoje da izbegnu reinkarnaciju nastoje da nemaju želja. Samim tim one formiraju želju pošto nastoje ili žele da ne žele tako da je sva njihova aktivnost usmerena ka tome cilju. Njihova želja je da izbegnu vecno aktivni točak radjanja i smrti.

Želja sama po sebi nije ni dobra ni loša. Ona je samo manifestacija svesne aktivnosti. Sve zavisi iz koga svesnog nivoa potiče želja. Za niže svesne nivoe su karakteristične neizbalansirane ili opsesivne želje. Dok se željama koje potiču iz najvišeg svesnog potencijala ili duhovne svesti pronalazi mir i razumevanje pošto balansiraju ili uskladjuju sve suprotnosti u osobi.

Medjutim, i ovde je neophodno istaći značaj fleksibilnosti. To znači da se moraju izbeći kruta pravila i da se svaka želja ili namera mora razmotriti u svetlu situacije. Dok u pojedinim slučajevima strast rezultira destruktivnošću u pojedinim slučajevima ona može rezultirati konstruktivnošću i progresom.

Sve ima svoju svrhu i namenu samo ako se zna pravilno primeniti. Čak i ozloglašeno osećanje straha koje u većini slučajeva predstavlja uzrok mizerije, neskada i destruktivnosti ponekad može da bude korisno time što spreči od kompromitirajućih aktivnosti ili čak i spasi život.

——-

-Moje misljenje je da se ljudi ne trebaju opitari ili potiskivati zelje ukoliko se one jave, vec da ih treabaju razumeti. Jer, zelje takodje predstavljaju proces samospoznaje ili mogucnost da bolje i jasnije sagledmo stanje nase svesti i licnosti. Zelje su kao signali koji nas upucuju u odredjenom pravcu ili mestu koje trazi da bude istrazeno, jer izvor zelja moze biti razlicit.

Dok neke mogu poticati iz neobuzdanog nagona potisnutih konflikata ili iz zaslepljujuceg i divljeg nagona Telesne svesti s jakom inklanacijom destrukcije, ogranicenosti i nuzde, neke mogu poticati iz dubine duse kao konstruktivan ili kreativan nagon koji trazi da se manifestuje i time ostvari progresivne prome ili doprinese visem stepenu slobode i nama, a ponekad i nasoj okolini, preko nasih aktivnosti. Znaci, dok neke zelje imaju karakter zaslepljivanja ili nizeg razumevanja, dotle neke mogu uzdignuti svesnost na visi stepen razumevanja.

…a čovečnost zna, da je izbor bilo koji ( bilo čega ili bilo šta ) sredstvo za ograničavanje i porobljavanje onog što je izabrao to i to..

Ne razumem kako je izbor sredstvo porobljavanja bilo cega ili koga, osim ako mu to nije namera?

..a izbor potiče iz volje …

Izbor potice iz svesnosti o postojanju razlicitih mogucnosti. Ukoliko covek nije svestan da ima drugu ili drugaciju mogucnost delovanja on ne moze imati izbor. Izbor nastaje tek onda kada se javi svesnost o postojanju vise nacina ili mogucnosti naseg delovanja. To je ujedno i put slobode.

Porobljava samo ona zelja koja zaslepljuje ili koja se namece kao jedina mogucnost ili put delovanja, tj. koja nema potrebnu fleksibilnost promene i razvoja u odnosu na situaciju i okolnosti.

Tako na primer, ista zelja u odredjenom momentu i situaciji moze biti korisna, pozeljnja i konstruktivna, dok opet u drugoj situaciji ili momentu moze biti stetna i neprikladna.

Sto god covek vise spoznaje karakter njegove zelje njemu se pruza i veca mogucnost njene kontrole, pa i prevazilazenja (ne potiskivanja) ako je to neophodno za uspostavljanje potrebnog unutrasnjeg balansa.

Svakako da opsesivna zelja kod neuroticnih ljudi predstavlja ogranicenost ili neslobodu, medjutim, konstruktivna, fleksibilna zelja kod psihicki zdravih ljudi cesto unosi visi stepen kvaliteta i smisla u njihovu egzistenciju.

.. onaj ko izabere život , njemu robija…

Mi jesmo u zivotu, pa zasto mu se onda opirati ili nasilno gusiti njegove impulse? Gde ces veceg robijasa od coveka koji se muci da gusi zivot u sebi, da od aktivnog zdravog tela i duha pravi les ili zombija bez radosti, zelja, nada i ocekivanja? Kakav je njegov kvalitet zivota ili njegovih najblizih koji su prinudjeni da zive s takvim zombijem?

Kljuc je u umerenosti, taktu, fleksibilnosti i prilagodjavanju. Ako je lepo vreme, nema niceg loseg u tome sto imamo zelju da izadjemo napolje i uzivamo u carima i lepoti prirode. Dok ima sunca, uzivamo u njemu. Kad sunce zadje, zahladi i pocne kisa s olujom, ne zalimo, vec se prilagodimo onom sto jeste i pronadjemo zadovoljstvo u toploj sobi s dobrom knjigom. Izlaz ili put slobode uvek postoji samo je neophodno uloziti odredjeni trud da se on pronadje.

..pa ako čovek robija svom izboru , ne možemo govoriti da je slobodan..

Naprotiv, covek ne robija svom izboru vec pronalazi slobodu, srecu i zadovoljstvo u svom izboru sto je Ljilja veoma lepo izrazila.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s