Sloboda

„Sloboda je samo druga rec za – nista za izgubiti“

-Sloboda nije materijalnost vec mogucnost. Ko slobodu stice u sebi kroz proces duhovnog razvoja, akumulira duhovno bogatstvo i vrednosti koje nikada ne moze izgubiti. Ko je stice izvan sebe kroz materijalno bogatstvo ili vrednosti, uvek je izgubi. Jer, dok duhove vrednosti oslobadjaju, dotle materijale vezuju i zarobljavaju.
—————–
– Potreba za vanjskom moci ili gomilanjem bogatstva radi dokazivanja i nadmetanja s drugima je uvek odraz unutrasnje nemoci, siromastva i praznine.
—————————-
Johann Kaspar Lavater: „Priznati da smo bili u zabludi, samo je priznanje da smo danas pametniji nego juče.“

– Ili dokaz da smo nasu svesnost izdigli na visi stepen razumevanja i time ostvarili progresivniju samospoznaju. Samospoznaja nam daje uvid u vlastitu ogranicenost kojom smo kreirali zablude i pocinili greske, ali isto tako kroz nju postajemo svesni svoga potencijala ili sposobnosti prevazilazenja takvih ogranicenosti.

Ona nam takodje omogucava da prihvatimo sebe onakvim kakvi jesmo, tj. sa svim vrlinama i manama ili pocinjenim greskama i zabludama, jer shvatamo da su i one sastavni deo procesa ucenja i razvoja u kojem „kad znamo bolje, radimo bolje.“
—————–
Cicero: „Svako moze pogresiti, ali samo budala istrajava u svojoj gresci“

-Ili covek koji se opire promeni i razvoju usled vlastite ogranicenosti bazirane na pogresnoj proceni svoje vrednosti u odnosu na okolinu. Za takvu procenu je karakteristicna krajnost, bilo u vidu superiornosti ili inferiornosti.
Da bi covek imao potrebnu fleksibilnost u procesu ucenja neophodno je da ima pravilnu procenu znacaja ili vrednosti okoline u odnosu na sebe i svoju sposobnost, tj. da je ne potcenjuje ili precenjuje. Na taj nacin je u stanju da se u dovoljnoj meri „otvori“ ka novom ili visem stepenu spoznaje koja proizilazi iz iskustva s okolinom.
——————
Portugalska poslovica: „Budala je onaj ko misli da drugi ne misle.“

-Jos jedan primer kako arogantnost ili precenjivanje svoje vrednosti u odnosu na druge ljude sprecava proces ucenja i razvoja.
————————–
Tolstoj: “ Ustvari, kad dižeš ruku protiv svog neprijatelja, ti udaraš na samoga sebe, jer su, po svome biću, jedno te isto i onaj koji vredja i onaj koji je uvredjen.“

– I jedan i drugi imaju isti, nizi nivo razumevanja baziran na ego impulsu. Takvo razumevanje ima karakteristike polusvesne reakcije, a ne svesne, promisljene ili kreativne aktivnosti. Iz takvog stanja svesti ili razumevanja, ljudi nikada ne mogu da rese bilo koji konflikt. Naprotiv, samo ga jos vise produbljuju.
—————
Horhe Luis Borhes: „Čojvek riješi da nacrta svijet. Tokom godina ispunjava prostor ucrtavajući pokrajine, kraljevstva, planine, zalive, brodove, ostrva, ribe, kuće, instrumente, zvijezde, konje i ljude. Pred samu smrt on otkriva da taj strpljivi lavirint linija ocrtava njegov sopstveni lik.“

– Sve izvan sebe covek dozivljava samo kroz sebe, zato sve izvan njega ima deo njega ili njegove licnosti.

Advertisements

5 responses to “Sloboda

  1. Imam jedno pitanje, ovako dosta opšte i univerzalno na temu duhovnosti.
    U zadnje vreme se baš često pitam kako funkcionišu ljudi koji nemaju baš nikakvu potrebu za ispoljavanjem duhovnosti, a ustvari su dobri ljudi. Ponekad sam se čak znao i zapitati da li možda ja preterujem sa „produbljivanjem“ stvari, da li sam previše introspektivan?
    Tim ljudima ne zameram ništa, divim im se baš kao i svakom životu, baš kao i svom životu, ali moram da primetim da skoro svi imaju vidno manje „oduševljenja“ nad životom, samim postojanjem. Ne pribegavaju toliko često apstraktnom načinu razmišljanja. Vrlo često smatraju suvišnim pronalaziti „nešto više“ u svakodnevim sitnim stvarima, pjavama, situacijama. Mogli bi reći da vrlo često bivaju mnogo „brže“ zadovoljeni nego ljudi koji vole i traze uvek onaj spodnji sloj svake situacije. Izgleda da mnogi od njih vrlo zadovoljno i naizgled uspešno plivaju u tom „to je naprosto tako“ svetu.

    Iako duboko verujem da je svako bitje duhovno, neko to baš malo ili nikako ne ispoljava. Da li se tu radi o neki predispozicijama? Možda duhovnost nije za svakoga? Da li neko od njih nešto zna ili ima što duhovni ljudi nemaju?

    Sviđa mi se

  2. …da, zaboravih se potpisati

    Bane

    Sviđa mi se

    • Bane, izvini sto ti nisam ranije odgovorila, ali tek sada sam u mogucnosti da to ucinim. Slazem se da je svaki covek u sustini duhovno bice, ali s razlicitim spektrom ispoljavanja te duhovnosti. Duhovnost nije samo verovanje u Boga ili natprirodno vec se takodje manifestuje kao sposobnost funkcionalne adaptacije i smisaonog, konstruktivnog razvoja. Svaki covek je jedinstven, ne samo telesno vec i duhovno, zbog toga je njegov nacin zivota, razmiljanja i osecanja takodje jedinstven.

      Svako od nas ima svoje specificne zivotne okolnosti kao i nacin adaptacije ili reakcije na njih, uslovljene duhovnom dubinom ili samospoznajom koja nas osposobljava da shvatimo sebe u univerzumu. Zato je svaciji zivot dragocen jer reflektuje odredjenu duhovnu dubinu univerzalne dubine univerzuma,te nam na taj nacin sluzi kao vanjski podsticaj ili stimilacija za otkrivanje dubljih ili skrivenih mogucnosti unutar nas samih.

      Zbog toga smo svi razliciti s razlogom, te trebamo postovati i uvazavati te razlike, ukoliko imaju kontruktivan karakter, jer nam omogucavaju proces ucenja i razvoja. Ukoliko su razlike destruktivne one ne predstavljaju duhovnost, vec naprotiv, otudjenje ili udaljavanje od nje, ali nas isto tako uce da pronalazimo konstruktivniji nacin njihovog prevazilazenja, te na taj nacin takodje doprinose nasem razvoju.

      Sviđa mi se

  3. Poštovani, Uvek je sve prosto da prostije ne može da bude. Kada se osvrnemo. Posle jednog pređenog puta ili trajanja procesa. „Nešto“ je ono što nedostaje svaki put. A to je ono što se krije u nama. U pitanju je jednostavno SUJETA ili otpor, inertnost podložna sigurnosti i sumnji. Pitanje SLOBODE je irelevantna stvar, i podložna je shvatanju svake jedinke ponaosob. Tako da se o ukusima i mišljenjima o bilo čemu ne isplati raspravljati. Koliko ljudi toliko ćudi! A još manje zbog jedne reči dizati bunu ili ratovati. Sve će jednog lepog dana doći na svoje mesto. Nepoverenje je druga glavna osobina koja blokira svako napredovanje u pozitivnom smislu. Treća bi bila Zloba, Pakost. Četvrta Razočaranost. I tako dalje da ne nabrajam, jer je puno više lošiih osobina no dobrih.

    Želim da čestitamo Praznik 8. Marta! svim majkama i ženama na ovom svetu. Jer da nije njih ne bi ni nas bilo.

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s