Komentari na “Cenu manipulacije”

Loncar123: “p.s. onog momenta , kad čovek bude bio iz sebe iskorenio manipolativna svojstva , čak i ona odbrambena , imaće bezizražajno lice !”

-Naprotiv, tada ce imati lice ljubavi iz kojeg zraci iskrenost i postenje. Tek tada i otkrije pravu, autenticnu lepotu lica koja zadivi.

Loncar123: “….moja generacija i njeni bliski potomci neće doživeti totalno očovečenje….mnim….tako da manipulacija neće biti izkorenjena iz čoveka pa i iz civilizacijskih odnosa….mi možemo samo zamišljati kakav će čovek biti totalno očovečen – i bez manipulativnih moći ( svesnih i podsvesnih )…no pomenuta je ljubav kao večna svetlost…ono što je danas u ljubavi , bilo je i juče…a ljubav je ispunjena dosta manipulacijama…ona čak menja i boju glasa – često nesvesno …..gotovo uvek je kao onaj bokser , naizgled grogirani , koji teži pobedi iz jednog rekao bih podlog udarca…tako i prečesto biva u ljubavi….naj očitiji primer ljubavne manipulacije je ljubav odojčeta prema majci….kao pijavica , odojče se lepi za majku i pijeje onako nežno , toplo — ali sigurno i pouzdano…još u pred fetusnom dobu prve njegove ćelije ukopavaju se u majčinu matericu i piju životne sokove…tad , majka , to strano telo u njenom tkivu ne izbacuje , jer je na neki način evolutivno izmanipulisana…i ta , evolutivno izmanipulisana ljubav , kod majke , traje do poslednjeg njenog daha…evo i kod nas je postala praksa da deca odbacuju majke čim se osamostale – prepuni su starački domovi , odbačenih roditelja – jer život ide dalje ( ne pišem ovo iz staračkog doma , živim sa decom i njihovom decom – čopor smo , da tako kažem , koji se još uvek drži u porodičnoj ljubavi …..no jedan ili dva slučaja nisu pravilo )….

…hoću da kažem , da sve što je od nas , ne treba idealizovati , pa i ljubav…..mi smo ipak samo persone sa maskama , kako u vizuelnom tako i u duhovnom smislu…..a manipulacija je sredstvo odbrane , prevashodno od spoljašnjeg sveta , a ponekad postane i od sebe sama ( no to je već teško stanje )….to sredstvo odbrane funkcioniše samo kao što je rečeno dok ima kretanja – društveno socioloških pa i prirodnih gibanja i promena koje postaju opasnost po čovekov opstanak i razvoj…a njih će biti uvek…tako da će čovek uvek u sam po sebi biti manji ili pak veći manipulant….”

—————–

….moja generacija i njeni bliski potomci neće doživeti totalno očovečenje….mnim….tako da manipulacija neće biti izkorenjena iz čoveka pa i iz civilizacijskih odnosa….

-U to ne sumnjam. Sa strukturom svesti koju imamo to je dosta komplikovano. Zato cesto i isticem da je samospoznaja proces koji traje svo vreme u ovoj dimenziji i da je svako ucenje koje propagira instantno ocovecenje povrsno i stetno.

Dokle god imamo telo imamo i Telesnu svest i ego. Ne mogu se iskoreniti. Kao sto krosnja, stablo i koren cine drvo, tako i nasa svest funkcionise kroz podsvesni, svesni i nadsvesni nivo.

Znacajna razlika nastaje kada postanemo svesni toga. Ako nismo ne mozemo imati potpunu kontrolu nad sobom i svojim ponasanjem posto se razliciti nivoi haoticno pojavljuju i primenjuju. Onog momenta kada postanemo svesni razlicitih nagona, i kada znamo da ih identifikujemo,  imamo mogucnost svesnog izbora.

Uzmimo za primer bes. Covek koji nije svestan svoga viseg, konstruktivnog potencijala ne moze mu dati sansu, jer onog momenta kada oseti bes reaguje iz njega. Ali, ako je svestan razlicitih unutrasnjih nagona imace mogucnost drugacije reakcije.

Kada oseti bes moze reci sebi: “Stop. Ovo je moj nizi nagon. Necu dozvoliti da ovlada sa mnom. Povredicu i sebe i druge. Znam da moja reakcija moze biti drugacija. Necu da reagujem iz besa. To dugujem i sebi i drugima.” Takav unutrasnji dijalog je ponekad dovoljan da dodje do smirivanja.

Naravno, ovo je samo improvizovan primer i ne mora biti efikasan za svakoga. Za ljude sa dugotrajnom navikom besnog reagovanja se iziskuje kompleksniji tretman.

Mi smo neprestano izlozeni razlicitim situacijama, iskustvima i iskusenjima koji, cesto, prevazidju nas duhovni razvoj. U takvim momentima se aktiviraju nizi nagoni. Pogotovo, nagon ega, koji moze paradirati kao nad-ego. Zbog toga je potrebno stalno unutrasnje preispitivanje kao i potpuna iskrenost da bi se raskrinkala samoobmana ega.

Samospoznaja je od izuzetnog znacaja za funkcionalan razvoj ljudi, samim tim i drustveni sistem koji grade. Svesniji ljudi grade svesnije funkcionalnije drustvo. Potrebno je stalno ucitii. Jedino tako se mogu pronalaziti  adekvatna resenja za nove probleme i situacije.

U odredjenoj fazi razvoja se moze naci resenje nekog problema, ali novi tokovi promena nose sobom i nove probleme koji zahtevaju drugacija resenja. Da bi bili u stanju da ih pronadjemo moramo se i sami menjati ili usavrsavati. Svaki covek ili svako drustvo koje sebe smatra idealnim je vec na putu regresa i zapadne u krizu.

To sto pises za majku i odojce potvrdjuje gore napisano. Odojce nema dovoljno razvijenu inteligenciju da svesno manipulise bilo koga. Ono instinktivno reaguje iz nagona samoodrzanja. Ono nije svesno koristi-stete, dobra-zla, mrznje-ljubavi, vec reaguje kroz telesnu senzaciju bola i prijatnosti. Cini nesto sto mu prija, odnosno opire se onom sto mu je neprijatno.

S majkom je drugacije. Ona je svesa. Moze da razume nagon samoodrzanja kod deteta, kao i da vidi njegovu bespomocnost. To u njoj budi ljubav i zelju da ga zastiti. Takav impuls osposobljava majku da nadraste svoju individualnost i vlastiti nagon saoodrzanja, pa je spremna da zrtvuje sebe i svoj zivot za zivot svoga deteta.

Ukoliko ljudi ne razbude takav impuls ili ukoliko ostanu samo u domenu nizih nagona pod-ega i ega nisu u stanju da se funkcionalno i konstruktivno razvijaju. Zato ima majki koje koriste svoju decu za licni interes ili cak i onih koje ih ubiju bez i malo grize savesti.