-Reakcije-

afroditta reče: mart 15, 2010 u 9:41 am

„Navike stvaraju neku vrstu uzorane brazde. Energiju za svoj opstanak crpe iz reakcija na podrazaj ! Tako se desava da pojava ljutnje i njeno rasplamsavanje opstaje na toj stazi jer se burna reakcija brine za njenu prohodnost.Navika,nestaje u trenutku posmatranja sta se zbiva u umu i ne uzimanjem provokacije na analizu.Kao sto i sama kazes,potrebno je primjeniti neki drugi reakcioni princip,na neki nacin prekinuti tu unutrasnju dramu,usresredivsi svoj fokus na neku drugu radnju.,ali po meni i prihvatiti to stanje u sebi.Jos jedan od nacina kako se navika odrzava je i putem otpora koji pruzamo.A otpor je takode vrsta nergije koja se dolijeva i snazi naviku,kao i sam ego. Kada svijesno prihvatimo osjecaj ljutnje u sebi,mi time ne dolijevamo vise „ulje na vatru“ i ljutnja splasnjava.Pojavljivace se isporobavanja jos neko vrijeme,ali ako uspijemo da odrzimo sebe kao posmatraca,eneergija se gubi,a time se polako i zatire trag uzorane brazde ,koja je do tada bila jedini poznati put.A onda dozivimo svoje svijesne pomake,zadobijamo nove alate i znamo da je sve moguce u svijetlu svijesnosti ! 🙂 🙂

Pozdrav i tebi Sofija ! 🙂 „

sofija6 reče: mart 16, 2010 u 10:00 am

-Najopasnija zabluda za duhovni razvoj ljudi je uverenje da su ostvarili potpuni ili savrseni razvoj. Duhovni razvoj je proces koji traje citav zivot. Samosvest ljudi uvek predstavlja odredjenu fazu razvoja, sto znaci da je nemoguce dostici konacnu ili savrsenu spoznaju u fizickoj egzistenciji koja nece moci jos vise da se produbi ili usavrsi.

Mada je za duhovno razvijene ljude karakteristicno da nemaju u tolikoj meri izrazen ego i Polusvesni ego (nerasciscenje konflikte, zablude, predrasude) kao ljudi sto ne preispituju sami sebe ili sto nemaju uvid u vlastiti razvoj, ipak niko nikad u potpunosti nije bez njih.

Polusvesni ego je najblizi svesnom nivou. Kada se desi neki traumatican dogadjaj prvo cime nasa svesnost kontaktira je Polusvesni ego. Iz njega su reakcije uvek snazne, cesto agresivne ili mozda cak i rezignirane (sve zavisi od iskustava osobe).

Takva reakcija nikada nije funkcionalna posto je „nepromisljenja“. Ona predstavlja neku vrstu automatske ili mehanicke reakcije na situaciju ili nadrazaj iz okoline. Njome covek ne moze da „nadraste“ situaciju ili da nadje konstruktivno resenje problema posto ne koristi puni svesni potencijal koji se nalazi u nadsvesnom nivou (duhovnoj svesti).

Kada ljudi nisu svesni takve zakonitosti, oni nisu u stanju da pomognu sami sebi, vec se prepustaju takvim impulsima ili reaguju iz njih. I njima samima nije jasno zasto tako reaguju. Kasnije im moze biti zao, ili se mogu osecati zbunjenim, losim, itd. Time samo jos vise prodube vlastito nefunkcionalno reagovanje, jer kao sto si i sama rekla, u mozgu se stvara odredjena putanja koja uzrokuje da cinimo uvek istu reakciju i tako stvramo naviku.

Kada ljudi postanu svesni takve zakonitosti oni mogu i da preduzmu odgovarajuce mere da vise tako ne reaguju, pa se i kaze: „Kada znamo bolje, radimo bolje.“

Mi imamo izraz da je neko „van sebe“ kada je ljut ili kada se neuracunljivo ponasa. Takav izraz odgovara istini posto se u takvim momentima osoba koncentrise na ono sto se desava izvan nje, a ne u njoj. Ono sto ona treba da cini je koncentracija na unutrasnja zbivanja ili na ono sto se desava u njoj samoj. Tako na primer, iduci put kada oseti poznate simptome treba sama sebe zaustaviti ili reci: „Stop. Smiri se. Ova reakcija mi nece pomoci. Ovo nisam ja vec moj Polusvesni ego, itd.“

Vec takav promenjen unutrasnji dijalog je dovoljan da omoguci izvesno smirenje kojim ce se omoguciti laksa interakcija s Duhovnom svescu ili osecanjem mira i stalozenosti. Tek spojem intelekta s duhovnim nivoom, osoba je u stanju da nepristrasno posmatra sva svoja osecanja i misli i da ih usmerava. Ukoliko se osoba ne izdigne do takvog nivoa ona nece biti u stanju da kontrolise nize osecanje polusvesnog ega, vec ce mu se prepustiti, tj. ono ce kontrolisati nju i njeno ponasanje.

Znaci, neophodno je postici potpuno smirenje ili stupiti u interakciju s Duhovnom svescu da bi bili u stanju da imamo neutralan stav ili uvid u nas same, sto ce nam omoguciti da imamo i jasniji uvid u samu situaciju, a time i njeno konstruktivno resenje.

Mi ne mozemo da kontrolisemo nista ili nikog osim sebe. Ako se ljutnja ili bilo kakvo drugo neprijatno osecanje pojavi to je OK. Ne smemo ga sputavati vec ispoljiti ili osetiti, ali tako da znamo da dolazi iz nizeg nivoa svesti cime imamo i odgovornost da ne dozvolimo sebi da reagujemo iz njega ili da kroz njega povredjujemo druge.

Svidja mi se ovo sto si napisala:

Pojavljivace se isprobavanja jos neko vrijeme,ali ako uspijemo da odrzimo sebe kao posmatraca,eneergija se gubi,a time se polako i zatire trag uzorane brazde ,koja je do tada bila jedini poznati put.A onda dozivimo svoje svijesne pomake,zadobijamo nove alate i znamo da je sve moguce u svijetlu svijesnosti ! 🙂  🙂 “

Upavo tako.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s