„Here and now“

 

Mada je znacaj sadasnjosti ili sadasnjeg trenutka razmatran od strane mnogih mislilaca, pre Eckhart-a Tolle-a, on je dugo bio zapostavljen. Eckhartova knjiga „Moc sadasnjeg trenutka“ je uspela da ga reprezentuje na takav nacin da je postao, gotovo, globalna senzacija. Zato njegova knjiga s pravom zasluzuje paznju i priznanje. Ipak, ni jedno misljenje se ne treba brzopleto, bezuslovno i nekriticki prihvatiti. Pogotovo, ukoliko se namece kao ekskluzivno. Ekskluzivost misljenja je uvek bila odlika jednostranosti i ogranicenosti. Njime nastaje iluzija da se stiglo do konacne istine, cime prestaje daljnje traganje, a time i razvoj. Posledica toga je pristrastan i arogantan stav prema drugacijim misljenjima. O njima se stvaraju predrasude. Zato se cesto ignorisu, omalovazavaju i podcenjuju iako se ne razmatraju i ne razumeju.

 

Istina nema konacnost. Ona je utkana u sam zivot. U njegove promene. Da bi bili u stanju da je sagledavamo u tim promenama, moramo se i sami menjati uporedo s njima. Moramo zadrzavati otvoren um. Isti onaj um koji Eckhart proglasava beskorisnim i pored toga sto predstavlja vrhunac evolucionarnog razvoja na ovoj planeti; sto bez njega egzistencija ljudi gubi osnovnu dimenziju covecnosti. Tako na primer, kod ljudi koji izgube um dolazi do potpuno drugacijeg kvaliteta zivota. Za ljude koji zapadnu u komu se obicno kaze da zive kao biljke. Oni vise nemaju istu sposobnost razumevanja i razvoja. Isto tako, kod ljudi koji polude ne dodje do prosvetljenja. Naprotiv, kod njih nastupi besmisleno, kosmarno i mucno stanje. Sve to ukazuje na cinjenicu da s razlogom imamo um. Da je on znacajan element misterije zivota koju treba otkrivati, a ne obezvredjivati.

 

Ono sto je Eckhart uocio i sto s entuzijazmom opisuje je nadsvesni nivo koji predstavlja samu sustinu svesti. Shodno tome i uma ili svesnog nivoa. Medjutim, ono sto on ne shvata to je uzajamna veza izmedju uma i nadsvesnog nivoa. Um nije nista drugo nego aktivna manifestacija pasivnog potencijala, koji se realizuje tek u kontaktu s umom. Zato um, ego, misli i reci imaju svoj znacaj i svrhu, koju on nije u potpunosti shvatio.

 

Iz tog razloga i donosi brzoplet zakljucak da je um stetan, jer proizvodi misli koje odrzavaju ego i time stvaraju nemir i disfunkcionalnost. Zato predlaze da se upusta u sadasnji trenutak bez misli. U svakom slucaju da je i to potrebno, jer time um dolazi u kontakt sa svojom sustinom ili visom nadsvesnom dimenzijom. Medjutim, to nije dovoljno. Neophodno je da posle takvog kontakta um postaje aktivan, refleksivan; da formira misli koje osvescuju ego. Takvim konataktom misli postaju produktivne jer se u njima realizuje sustinski svesni potencijal. Time se sve sjedinjuje u umu kao jedinstvena kreativna snaga. Um postaje srediste aktivnosti ili konstruktivne promene. Takav moment se oseca kao izuzetno psihicko i fizicko okrepljenje ili revitalizacija. U takvom momentu covek koristi svoj puni svesni kapacitet cime ego ostvaruje sustinski uvid ili razumevanje.

 

Dakle, da bi covek bio u stanju da bude prisutan ili da ostvari apsolutnu sabranost i svesnot u svakom sadasnjem trenutku, on mora spojiti um s visim nadsvesnim potencijalom. Sto znaci da mora biti i pasivan i aktivan u isto vreme. Aktivnost nastaje tek s mislima. One su neizbezne. Naravno, da misli mogu prouzrokovati nemir i disfunkcionalnost, ali isto tako, njima se ostvari i mir i funkcionalnost. Eckhart zanemaruje cinjenicu da misli ne stvaraju samo patnju, vec pruzaju i utehu i blagostanje. Da se preko njih pronalazi resenje i izlaz iz krize. Preko njih, se takodje prevazilazi i ogranicenost ega. On zapostavlja cinjenicu da je njegovo shvatanje, kao i shvatanje svakog coveka, rezultat misli koje proizilazi iz uma. Iako postoje intitivni dozivljaji u kojima se um spaja s visom nadsvesnom sferom, takvi dozivljaji se takodje moraju transformisati u misli da bi postali razumljivi.

Milsli su privilegija koja nam omogucava kompleksnije razumevanje. Medjutim, svaka privilegija u isto vreme sobom nosi i visu dozu odgovornosti i duznosti. Od nas se zahteva da upoznajemo zakonitosti formiranja misli da bi bili u stanju da ih kultivisemo ili pravilno upotrebljavamo. Ukoliko um, a time i ego, ne dolazi u kontakt s visim nadsvesnim potencijalom formiraju se disfunkcionalne misli. Takve misli iscrpljuju i telo i um, jer se ne mogu revitalizovati, vec ostaju zarobljenje u mracnom, kosmarnom krugu zabluda ili nizeg stepena razumevanja. Rollo May je 1953 godine u knjizi „Covekova potraga za sobom“ pisao o sadasnjem trenutku, kao „trudnom“ momentu promene u kome treba imati aktivan ili svestan, odgovoran stav da bi promena dobila smisao ili vodila coveka ka zeljenoj funkcionalnosti. Mislim da njegovi uvidi zaista zasluzuju paznju, pa cu ovde navesti nekoliko njegovih citata, s tom napomenom da je dr Otto Rank jos 1929 godine prvi uoptrebi izraz „ovde i sada“ u psihoterapijskoj literaturi nastojeci da istakne znacaj sadasnjeg momenta u psihickom razvoju ljudi.

 

“ Prva stvar neophodna za konstruktivnu upotrebu vremena je ucenje da se zivi u stvarnosti sadasnjeg trenutka. Psiholoski govoreci, ovaj sadasnji moment je sve sto imamo. Proslost i buducnost imaju znacenje zato sto su deo sadasnjosti; prosli dogadjaji postoje sada zato sto mislis o njima u sadasnjem momentu, ili sto uticu na tebe, tako da si kao zivo bice drugaciji u sadasnjosti. Buducnost ima stvarnost zato sto je mozes stvoriti u umu u sadasnjosti. Proslost je jednom bila sadasnjost, i buducnost ce biti sadasnjost u nadolazecim momentima.“

 

„Proslost ima smisao jer osvetljava sadasnjost, a buducnost zato sto cini sadasnjost bogatijom i dubljom.“

 

„Nije ni malo lako, iako tako moze izgledati, da se zivi u neposrednoj sadasnjosti. To iziskuje visok stepen svesti o sebi kroz dozvljavanje svoga „JA“. Sto god je neko manje svestan sebe kao onog sto deluje, on postaje neslobodan i automatizovan i time je manje svestan sadasnjosti.“ Napomena: Dr May tu navodi primer radnika koji radi rutinski posao i koji u nastojanju da izbegne dosadu obavlja posao polusvesno i automatski. U takvim momentima covek se oseca kao da je miljama udaljen od mesta u kojem se nalazi i posla koji radi. On oseca kao da izmedju njega i sadasnjosti postoji zid. Taj covek kaze: „Radim kao da sam neko drugi, a ne ja.“

 

„Ocigledan razlog zasto suocavanje sa sadasnjoscu stvara anksioznost je taj sto namece pitanje odluke i odgovornosti. Ne moze se uciniti mnogo u vezi proslosti, i veoma malo se moze uciniti u vezi daleke buducnosti – kako je prijatno onda sanjati o njima! Koje oslobodjenje od brige, koje olaksanje od mucnih misli sta se treba ciniti s vlastitim zivotom!“

 

„Najefikasniji nacin da se osigura vredna buducnost, kao sto smo pomenenuli, je da se suoci sa sadasnjoscu hrabro i konstruktivno. Jer, buducnost je rodjena i stvorena iz sadasnjosti.“

 

„Sadasnji moment nije ogranicen od tacke do tacke na satu. On je uvek „trudan“, uvek spreman da se otvori, da rodi.“

 

„Vreme za ljudsko bice nije hodnik, vec kontinualno otvaranje.“

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s