Svest i svesnost

Na moj post o egu sam dobila komentar koji mi je ukazao na to da se termini svest i svesnost cesto poistovecuju. Mada su oni veoma bliski po obliku izmedju njih postoji znacajna razlika na koju se treba ukazati da bi se izbegli nesporazumi i da bi se sto bolje razumelo izlaganje iz ove oblasti.

Svest je u svemu. Ona nezivoj ili neorganskoj materiji daje oblik, dok zivim bicima, pored oblika, daje zivot koji se karakterise kao smisaona aktivnost i razvoj. Angelus Silesius kaze: „Bog spava u kamenu, diše u biljkama, sanja u životinjama, a budi se u čoveku.“

U toj izjavi bog je sinonim za svest ili sustinski smisao zivota koji prolazi kroz razlicite faze evolucionarnog razvoja. Kulminacija tog razvoja je oznacena kao budjenje koje nastaje tek s ljudima, tako da ljudi imaju najkompleksniju svest na ovoj planeti. U cemu se sastoji ta kompleksnost? Ili, kako dolazi do budjenje? Odgovor je u inteligenciji/umu/misljenju koje stvara svesnost ili razumevanje. U prvom redu samosvest, tj. svesnost sebe ili svoga ja koje nam omogucava da otkrivamo razlike izvan sebe i time dobijamo uvid u postojanje. To se obicno predstavlja kao subjektivno-objektivni odnos.

Dakle, svest imaju sva bica, pa je to opsti, sveobuhvatni pojam koji obuhvata sve vidove postojanja i zivota. Sto znaci, da se pod pojmom svesti podrazumeva i nesvesno i svesno. Svest su i primitivni nagoni i instinkti, osecaji, nadrazaji, opazanja, ali isto tako i osecanja, intuitivni uvidi, razumevanje, misljenje, itd. Svesnost ili svesni nivo imaju samo inteligentna ziva bica koja misle ili koja imaju um. Kamen i biljke nemaju tu sposobnost, dok je kod zivotinja ta sposobnost ogranicena. Um je rezultat evolucionarnog razvoja kojim nastaje narocita svesna kompleksnost. Zato predstavlja privilegiju, a ne hendikep. Shvatanje o njegovoj beskorisnosti i stetnosti pre ukazuje na arogantnost i nerazumevanje njegove funkcije i znacaja u procesu razvoja, a ne na dublji uvid.

Iako u ovoj dimenziji izgleda sve odvojeno i razlicito sve je povezano istom „zivom sliom“ svesti koja nas stvara i odrzava. Mi u nasem podsvesnom nosimo instiktivni nagon opstanka, isto kao i biljke i zivotinje, koji je bezuman, pa moze biti divlji i okrutan. Ali, isto tako, u nama postoji visa nadsvesna duhovna dimenzija kroz koju smo sposobni da spoznajemo sustinski sklad, red ili jedinstvo svega sto postoji. Mi tu dimenziju osecamo kao savest i ljubav. Podsvesni i nadsvesni nivo spadaju u domen nesvesnog koji se nalazi u stalnoj vezi i interakciji sa svesnim nivoom, tj. umom ili inteligencijom.

Svesni nivo je veoma znacajan, jer nam omogucava interakciju s okolinom preko identiteta ili ega. Takva interakcija aktivira unutrasnje nesvesne nivoe, a time i mogucnost da ih postajemo svesni preko razlicith misli, zelja, osecanja i nagona. Pema tome, ego je neophodan. Bez njega nas svesni nivo ne moze funkcionisati ili imati bilo koju spoznaju. Destruktivno ponasanje ljudi ne nastaje zbog toga sto imaju ego i um ili sto misle, vec sto nemaju kontrolu nad misljenjem. Sto ne poznaju zakonitosti unutar vlastite svesti koje dovode do formiranja razlicitih misli, a time i razlicite svesnosti ili razumevanja.

Tako na primer, ego koji vrsi preteranu interakciju s okolinom, zapostavlja unutrasnju interakciju sa svojom sustinskom duhovnom dimenzijom, sto moze rezultirati ili, preterano snaznim egom ili, preterano slabim egom. Takav ego ne spoznaje sebe ili nema uvid u svoju sustinsku vrednost, samim tim ni u vrednosti izvan sebe. Da bi ego bio u stanju da ostvaruje sustinsku spoznaju on mora imati interakciju s nadsvesnim duhovnim nivoom. Sto znaci, da mora slediti savest i opredeljivati se za najvisi nagon konstruktivnosti ili ljubavi umesto nizih, destruktivnih ili sebicnih nagona.

——————-

Pojedina duhovna ucenja nastoje da predstave um ( kojim nastaje svesna aktivnost ili misljenje) kao nesto sto stvara nemir, i time sprecava ljude da sagledavaju svoju istinsku „prirodu“. Neki idu cak toliko daleko da predlazu neku vrstu produzene meditacije kojom se nastoji zaustaviti ili spreciti proces misljenja. U svakom slucaju, da je ljudima neophodna relaksacija ili momenti smirivanja umne aktivnosti. Medjutim, s tim se takodje ne treba preterati. Njima je takodje potreban i intelektualni stimulans i momenti u kojima je um veoma aktivan. Sve je u balansu. Kao sto udisaj i izdisaj formiraju disanje i time imaju podjednak znacaj, isto se odnosi i na mentalno zdravlje ljudi. Mentalna aktivnost, kao i mentalno opustanje i relaksacija su podjednako vazni i znacajni.

Naravno da misljenje nije uvek prijatno, jer stvara nemir i konflikt koji se moze osetiti kao patnja i mucenje. Medjutim, to je ponekad neizbezna pojava koja prati proces razvoja i samoosvescivanja. Takav nesklad primorava da se prodre dublje u nesvesno ili neiskorisceni svesni potencijal sto rezultira drugacijim, progresivnijim razumevanjem. Time ucinimo svesni pomak ili ostvarimo progresivan razvoj, te na taj nacin prevazidjemo nesklad.

Nemir i patnja nisu uvek negativni. Zato se i kaze: „No pain, no gain.“ Ponekad je neophodno osetiti teskocu ili proci kroz odredjenu patnju i neprijatnost da bi se dostigao zeljeni cilj. Nesklad i patnja je cesto najefikasniji podstreh i podsticaj za promenu. Njima se moze signalizirati disfunkcionalnost unutrasnjeg dijaloga, odnosno prisutsvo razlicitih zabluda u procesu misljenja, pa je potrebno preispitati unutrasnje vrednosti ili uverenja. Da li su zaista osnovani ili realni?

Kompleksnost svesti ne nastaje kompleksnoscu materije, vec kompleksnost materije ili oblika nastaje kompleksnoscu svesti koja dominira u njoj. Tako na primer, biljke nemaju mozak, niti sposobnost misljenja usled toga sto imaju samo primitivan nagon samoodrzanja. Ljudi pored toga nagona imaju i nadsvesni duhovni potencijal. Takvom razlikom ili suprotnoscu dolazi do nastanka uma i misljenja. Njime ljudi dobijaju mogucnost da se izdizu ka konstruktivnosti i slobodi duhovnog, mada mogu da ostaju u ropstvu iluzorne otudjenosti kroz nize, sebicne nagone. Zato misljenje ima mracnu i svetlu stranu, jer moze voditi ka progresu, ali isto tako i regresu. Moze osloboditi, ali i zarobiti. Sve zavisi kako se upotrebljava ili zloupotrebljava.

Misljenje nastaje zbog dvojonog karaktera nase svesti. Bez takve karakteristike ne bi ga moglo ni biti, posto je suprotnost neophodan uslov aktivnosti. Bez suprotnosti i razlika aktivnost, samim tim i razvoj je nemoguc. Svaka vrsta zivih bica ima svoje razlicite, karakteristicne zakonitosti razvoja. Mi nismo biljke da se razvijamo ili dozivljamo zivot kao one. Nas misljenje neprestano prisiljava na izbore tako sto kreira dilemu ili dvoumljenje (dva uma) koji nam ukazuje na razlicite posledice nase aktivnosti. Mi neprestano moramo praviti izbor izmedju visih i nizih nagona. U zavisnosti koji nagon biramo zavisi i razvoj naseg ega ili samosvesti kojim kreiramo vlastiti karakter i odnos s okolinom.

Apsurdno je doci do zakljucka, kroz misli ili um, da su misli i um stetni i beskorisni, a potom koristiti taj isti um, odnosno misli i reci da bi objasnjavali takvo misljenje.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s