Ducic o zenama

Nema sumnje da je Ducic jedan od nasih najvecih pesnika. Velicina njegovog taletna ogleda se i u tome sto je na fascinantan nacin uspevao da spoji nezna osecanja s grubom realnoscu. Njegove pesme su duboke. U njima se zivot i smrt, neprestano ispreplicu. On ih vidi u prirodi. U ljubavi. U svemu sto postoji. Originalnost Ducicevog misljenja i dubina njegovih filozofskih uvida je najociglednija u njegovoj prozi. Mnogi njegovi stavovi razotkrivaju samu sustinu nekih pojava i time odolevaju vremenu. Zato su aktuelni i danas, pa se cesto citiraju.

Ipak, svaki covek se formira u okviru drustvenog mentaliteta koji, u vecoj ili manjoj meri, vrsi uticaj na njegovo misljenje. Ducic je rastao i razvijao se pod snaznim uticajem patrijarhata. Zene su se nalazile u podredjenom polozaju u odnosu na muskarce. Obrazovanje zenske dece je bilo u potpunosti zapostavljeno. Devojcice su se od rodjenja vaspitavale da budu ponizne. Bespogovorna poslusnost je smatrana vrlinom, dok se samostalno misljenje  i smelost zena da se odupru nedostojnom tretmanu ostro osudjivala. Zato je i bila dosta retka pojava. Kada je Ducic govorio o zenama, on je samo davao povrsnu obzervaciju njihovog ponasanja. On, kao i vecina muskaraca u to vreme, nije razumeo da je takvo ponasanje zena produkt drustva. Da ono ne reflektuje njihove stvarne karakteristike i njihov potencijal. Zbog toga u njegovom shvatanju ima dosta predrasuda i zabluda, sto se vidi i iz sledecih izvoda:

 

„Sve žene vole bogataše, jer je žena uvek siromah. Pametnih se boje… Žene počnu da ljube samo onda kad su voljene, ili bar kad misle da su već voljene. Inicijativa ljubavi uvek dolazi od čoveka. Žena hoće više da bude voljena, nego da sama voli; i više da je žele, nego da je vole. Ona ne samo da prva ne voli, nego prva i ne bira. Čovek joj se može naoko i dopadati, ali je retko da ga prva zavoli. Žena može da se zanese za bogatašem ili artistom, za vojnikom ili sportistom, za lepim ili za umnim, ali se najzad dadne, često za ceo život, sasvim drukčijem čoveku nego kakvog je zamišljala i želela. Ona uvek podlegne jačem, a ne lepšem i umnijem, ni boljem i milijem. Retko koja žena visi o ruci čoveka koji je bio odista čovek njenog ukusa… Padajući pred jakim, a ne pred dobrim i lepim, žena ne razume duh nego volju, i ne lepotu nego nameru…”

 

Žena ne zna da poštuje, nego da voli. Žene ne traže ni da vi njih poštujete, nego da ih volite. Poštovanje za njih znači odsustvo svake ljubavi, nešto hladno i iz glave, a ne nešto preosećajno i iz duše. One veruju da nekog treba najpre voleti, kako bi ga zatim isitnski poštovale, a ljudi misle obratno. Žene misle: gde je mnogo poštovanja, tu je malo ljubavi. Žene imaju stalnu potrebu da budu voljene, i kad one same ne vole, i zato se često predaju i ljudima koji su im inače fizički nemili…“

 

– Ljubav nije isto sto i zaljubljenost. Zaljubljenost je iznenadna, prolazna bura psihe. Slepa, divlja sila strasti, bez razuma, koja zahvati telo i dotakne dusu, ali je ne obuhvati. Zato samo uskovitla povrsna i varljiva osecanja. Ljubav je potpunija, kompleksnija. Ona obuhvati celog coveka. Spoji duh s dusom, razum s osecanjem, pa covek sagleda sustinu. Ostvari celovitost kojom dosegne smisao koji se, zajedno s zivotom, neprestano obnavlja i produbljuje.

Zaljubljenost moze bez postovanja, jer je bazirana na bioloskoj, hemijskoj ili fizickoj privlacnosti. Iz tog razloga je veoma snazna, ali i ogranicena. Ona se, uglavnom, svodi na euforicnu, kratkotrajnu vezu izmedju ljubavnika. Ljubav se ne ogranicava samo na vezu izmedju ljubavnika, vec obuhvata sve veze izmedju ljudi. Nije slucajno sto je postovanje, poverenje i iskrenost u osnovi svakog dugorocnog odnosa. Oni se nalaze u samoj srzi ljubavi. Bez njih nema istinskog spoja ili bliskosti. Tamo gde nema postovanja, nema ni ljubavi. Ljudi se mogu zaljubiti nezavisno od postovanja. Ali bez njega ne mogu voleti.

Ukoliko zaljubljeni ljudi nemaju potrebnu samosvest da njihov odnos razvijaju na iskrenosti i uzjamnom postovanju, njihova veza nece imati sansu da preraste u ljubav. Ili, u odnos u kojem se, pored fizikih potreba, zadovoljavaju i dublje kompleksnije potrebe psihe i duse.

Komentari:

https://forum.krstarica.com/entry.php/45991-Ducic-o-zenama

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s