Citanje izmedju redova

„Dobro je citati izmedju redova. Najcesce tamo najvise pise.“

– Ovom frazom skoro da je obezvredjen znacaj pisane reci. Pisana rec ili redovi su osnova razumevanja svakog teksta, pa im se treba posvetiti velika paznja. Kad je neko iskren, tad „jasno i glasno“, kaze ono sto namerava u redovima. Ali, ako neko misli jedno a, pise drugo, onda se treba traziti skriveni smisao napisanog.

Ne kaze se bez razloga „gola istina.“ Ona se pokazuje onakvom kakva jeste. Laz i manipulacija su uvek dobro umotane. U tom slucaju takodje se polazi od reci. Pristupa se njihovoj analizi, raskrinkavanju, pojasnjavanju ili „ogoljavaju“ dok se ne ukaze pravi smisao poruke koju nose.

Ukoliko se radi o pesnickom izrazavanju, kojim se nastoji preneti osecanje, to se opet cini kroz reci u redovima. Velicina talenta nekog pesnika ne ogleda se samo u dubini njegove duse ili rafiniranosti njegovih osecanja vec, i u sposobnosti da pronadje adekvatne reci kojima ce docarati unutrasnju suptilnost.

Reci su dragocene jer su veza izmedju skrivenog i otkrivenog, nevidljivog i vidljivog, nesvesnog i svesnog. Zato se njihov znacaj ne treba zanemarivati i podcenjivati. One uvek nose neku poruku pisca. Ukoliko se nastoji shvatiti istinski smisao te poruke tada se treba posvetiti narocita paznja piscevim recima u redovima.

U protivnom poruka moze ostati neshvacena, pa arogantan citalac koji smatra da je sposoban da cita izmedju redova moze citati nesto sto misli da pise a, ne nesto sto je pisac mislio ili napisao. Pogotovo ukoliko to prevazilazi njegov trenutni kapacitet razumevanja. Tada citanje izmedju redova nije nista drugo nego projekcija vlastitih misli ili reci izmedju piscevih redova. U tom slucaju citalac cita sebe a, ne pisca. Time sprecava samog sebe da uci ili da razvija svoj unutrasnji potencijal kroz vanjski stimulans.

On se razvija tek onda kada se u potpunosti shvate pisceve reci i kad nas njihov smisao podstakne na dublje razmisljanje u kojem integrisemo procitano s vlastitim razumevanjem. Istinski mudar covek je svestan svoje sposobnosti ali, i svojih ogranicenja. Zbog toga on uspeva da zadrzava potrebnu otvorenost koja mu omogucava neutralan ili nepristrastan odnos i prema svome i prema tudjem shvatanju. Sto znaci, da pazljivo razmatra napisano i ukoliko uvidi adekvatnije ili progresivnije stavove spreman je da to prizna i da koriguje vlastito misljenje. Ali, isto tako on nista ne prihvata bezrezervno i nepromisljeno. Ukoliko otkrije neku nedoslednost i nelogicnost u procitanom, uvidja prednost vlastitog misljenja, tako da ga i dalje zadrzava.

Vanjski stimulans je izuzetno znacajan jer nam predstavi neku pojavu iz drugacije perspektive, sto nas primorava da preispitujemo vlastito razumevanje. Time smo u mogucnosti da ga dopunjvamo, prosirujemo, ponekad i korigujemo. Na taj nacin ga neprestano razvijamo i izbegavamo zamku dogme i regresa.

Shvatanje o sposobnosti citanja izmedju redova imponira, jer je dosta laskavo. Zato ljudi lako poveruju da imaju takvu sposobnost. Ipak, pre donosenja takvog zakljucka najpre se trebaju potruditi oko samih redova ili pisanih reci. Trebaju biti sigurni da su u potpunosti razumeli njihov smisao jer, bez redova nema ni citanja izmedju redova.

 —————

„Ja onog koga volim, volim ga da mu to i nekazem. Volim i ako mu nekad ne pokazem…Onaj koga volim to zna…On moju ljubav ne gleda. On je oseca…!“

-U svakom slucaju da se ljubav oseti. Kao sto se oseti i mrznja. Ali, kako ljudi osete ili znaju kad ih neko voli ili ne voli? Ipak, to cuju iz necijih reci. Njihove neznosti i mekoce. Naslute iz drhtaja necijeg glasa. Vide u ocima, pogledu, izrazu, gestu. Nacinu kako ih neko tretira. Osete to iz necijih postupaka. Onome sto neko cini ili ne cini za njih. Govor dela se ne treba podceniti. Ona najbolje govore o skrivenim mislima i osecanjima, pa ih treba slusati kad progovore. Sve to iz duse izvire. Kad je dusa ispunjenja ljubavlju, tad sve ljubavlju zraci i njenu poruku nosi.

Komentari:

http://forum.krstarica.com/entry.php/45521-Citanje-izmedju-redova#comments

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s