Wiliam Arthur Ward

Wiliam Arthur Ward: „Blago onom ko je naucio diviti se a, ne zavideti, slediti a ne oponasati, hvalti a, ne laskati, voditi a ne manipulisati.“

-Ovde se ne radi o vestini koja se moze nauciti vec, o odgovornom izboru ili odluci. Neko svesno odluci da vodi a, da ne manipulise. Da hvali a, da ne laska. Da sledi, ali da ne oponasa. Da uporno i istrajno oplemenjava sebe i svoj karakter, sto na kraju i reziltira time da se divi a, ne da zavidi. Samo tako se prevazilazi ego ili niski nagoni i strasti koji sprecavaju coveka da razvija svoj puni potencijal i autenticnost.

————————-

„Sto vise pokazujes da ti je stalo i trudis se… ispadas veca budala…“

-Ljudi koji su dostojni truda, postovace i tvoj trud. Oni koji ga ne cene, nisu ga ni vredni. Zato pre svakog truda bolje proceni ljude i prilike. Ako je nesto ili neko vredan truda tada i treba da pokazes da ti je stalo. Bices veca budala ako to ne ucinis. Ako si se potrudio i nisi uspeo, tada ces bar znati da si pokusao ali, da uspeh nije zavisio od tebe. Ako se ne potrudis, tada pored gubitka ostaje i nedoumica. Mozda si ipak, mogao uspeti, samo da si se vise potrudio i pokazao da ti je stalo?

——————————————-

Slavica Canak: „Ljubav se ne moze sakriti. Kad gori u srcu, plamti i u ocima.“

———————

„Ljudi se ne mijenjaju…samo im gluma dosadi…“

– Ako se ne menjaju, onda im gluma ne dosadi, vec se ne pripreme dobro za ulogu.😉 Kad nestane motivacije, nestane i inspiracije.🙂

——————–

Vaclav Havel: „Nada definitivno nije isto što i optimizam. To nije uvjerenje da će nešto ispasti dobro, već naša potpuna ubijeđenost da to nešto ima smisla, bez obzira na to kako na kraju ispalo.

-Iz toga proizilazi da je nada u sustini sposobnost da neko zadrzava unutrasnji smisao bez obzira na ishod ili okolnosti. Da taj smisao niko ili nista ne moze unistiti posto zavisi od samog coveka i njegove interpretacije zivota.

———————-

Mehmed Meša Selimović: „…ja nemam drugog puta, nikome ne mogu da kažem osim sebi i hartiji. Zato sam nastavio da povlačim nezaustavne redove, s desna na lijevo, od provalije do provalije ruba, od provalije do provalije misli, u dugim nizovima koji ostaju kao svjedočanstvo, ili optužba. Čija optužba, veliki Bože, što si me ostavio najvećoj ljudskoj muci, da se zabavim o sebi, čija? Protiv koga? Protiv mene ili protiv drugih? Ali više nema spasa, ovo pisanje je neminovnost, kao življenje, ili kao umiranje. Biće ono što mora, a moja je krivica da sam ono što sam, ako je krivica. Čini mi se da se sve stubokom mijenja, sve se u meni trese u samom temelju, i svijet se ljulja sa mnom, jer je i on bez reda ako je nered u meni, a opet, i ovo što se dešava, i ono što je bilo, iz istog je razloga: što hoću i moram sebe da poštujem. Bez toga ne bih imao snage da živim kao čovjek. Smiješno je možda, bio sam čovjek s onim od juče, i hoću da budem čovjek s ovim od danas, drukčijim, možda i suprotnim, ali me to ne buni, jer čovjek je promjena, a zlo je ako ne poslušamo savjest kad se javi.“

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s