O aforizmima

“Aforizam se nikad ne poklapa s istinom. On je poluistina ili istina i po.” (Schegel) A, ponekad je jednostavno zabluda. Ponekad samo ima privid mudrosti i istine. Zbog toga se ni jedan aforizam ne treba olako prihvatiti vec, se treba podrobno razmotriti.

Moroa je dobro zapazio da se aforizmima usavrsava ukus. Svaki covek koji se duhovno uzdize cita aforizme. Iz tog razloga oni i jesu dragoceni. Medjutim, kao sto kaze Samfor: “Ko skuplja aforizme lici na ljude koji jedu tresnje (birajuci najlepse) i na kraju pojede sve.” To moze biti dosta tesko za probavu.🙂 Zato je neophodno da postojati odredjeni kriterijum koji omogucava efikasniju procenu citata ili efikasnije razlucivanje istine od zablude.

Bez kriterijuma ljudi obicno nepromisljeno i bezrezervno prihvataju svaku izreku. Narocito od auoriteta ili ljudi koji su se na neki nacin afirmisali u pojedinim oblastima. I tu grese. Mada autoriteti, u vecini slucajeva, prezentuju dublji uvid i istinu, njima se takodje moze desiti da neku pojavu posmatraju suvise jednostrano i time zapadnu u zabludu. Zato je uvek dobro saslusati vise razlicitih misljenja ili, kao sto se to obicno kaze, cuti i drugo zvono, pre nego sto se donese odredjeni zakljucak.

Po meni, sledeci citati su dosta diskutabilni i zahtevaju dublje razmatranje:

Andre Malro: „Ljudi nisu moji bližnji, oni su ti koji me posmatraju i sude o meni. Moji bližnji su oni koji me vole a ne posmatraju me, koji me vole uprkos padu, uprkos niskosti, uprkos izdajstvu, koji vole mene, a ne ono što sam učinio ili ću učiniti.“

-Ova izjava je dosta ambivalentna i povrsna. Ako neko ne smatra ljude svojim bliznjima, kako onda moze ocekivati da njega ljudi smatraju bliznjim?  Povrsnost uvek uocava ono sto nas razdvaja, dok mudrost uvidja ono sto nas spaja. Praveci razliku izmedju ljudi i bliznjih pokusava se opravdati niskost i izdaja u ophodjenju s ljudima.

Medjutim, za to nema opravdanja. Svi smo mi ljudi, sto znaci da imamo one koje volimo i koji vole nas ali, isto tako imamo i moralni uvid koji nam omogucava human odnos sa svima. Takav uvid vodi ka osvescivanju ili visem stepenu razumevanja univerzuma kojem pripadamo. U njemu smo svi bliznji. U njemu je covek odgovoran za ono sto cini i sto ce uciniti. U njemu niko ne osudjuje pad, ne prestaje voleti ali, isto tako ne ohrabruje izdaju i niskost vec, je nastoji prevazici.

—————–

 “Niko nece videti moje suze jer, ljudi su takvi. Raduje ih tudja bol. Povredice te iako te ne poznaju.”

-Ljudi ti mogu uciniti samo ono sto im dozvolis. Ti uvek imas izbor reakcije na akcije drugih. Ako te povredjuje neko koga ne poznajes, onda je vreme da odbacis ulogu zrtve, da povratis vlastitu autenticnost i preuzmes odgovornost za sebe i svoj zivot.

——————

“Istina je, svi ce te povrediti, samo treba pronaci one zbog kojih vredi patiti.”

– Pronaci one zbog kojih vredi patiti? Takav stav ukazuje na neuroticnost. Nije istina da ce te svi povrediti. Istina je, onaj ko te voli nece te povrediti. Istina je, kad volis i postujes sebe neces dozvoliti nikom da te vredja. Shvatices da u tvom zivotu nema mesta za ljude koji stvaraju patnju pa, ces pronaci one koji nastoje da budes sretan a, ne da patis.

—————–

Bukowski: “Pronadji ono sto volis i pusti da te to ubije.”

-U takvom izboru samo mazohisti mogu sagledati logiku i zadovoljstvo. Zasto da pronalazis nesto sto te truje i ubija, kad ima toliko toga sto mozes voleti a, sto ti okrepljuje i dusu i telo?

—————-

Aalfred Hitchcock:”Ljubav je partija karata gde svi varaju.Muskarci da bi dobili a, zene da ne bi izgubile.”

-Ima i toga. Ali u tom slucaju se ne radi o ljubavi. Ljubav i prevara ne idu zajedno. Gde se vara nema ljubavi i, obrnuto. Gde ima ljubavi, nema lazi. Prema tome, u prevari, ni muskarci ni zene ne mogu dobiti ili izgubiti ljubav jer, sve sto imaju samo je laz.

————

“Ne bojis se mraka, nego onog sto je u mraku.

Ne bojis se visine, nego padanja.

Ne bojos se ljudi oko sebe, nego odbijanja.

Ne bojos se voleti, nego da ti ne bude uzvraceno.

Ne bojis se pustiti nekoga, nego starnosti da je neko otisao.

Ne bojis se pokusati ponovo, nego da ces opet biti povredjen iz istog razloga.”

-Preterani strah paralise. Treba ga imati samo toliko da njime zadrzis oprez ali, ne i toliko da te spreci da zivis ili da stices i pozitivna iskustva.

Ako dublje ides u mrak mozes otkriti da u njemu nema niceg cega se treba plasiti.

Ako se penjes, ne moras pasti vec, mozes iskusiti radost penjanja.

Ako nemas dovoljno hrabrosri da pridjes ljudima, ne mozes doziveti toplinu zblizavanja.

Ako volis, darujes ljubav sebi.

Ako je neko otisao imao je razlog. Pozeli mu sretan put i nastavi dalje svojim.

Zivot se sastoji od uspeha i poraza. Ako ne pokusas ponovo, nikad neces nauciti kako da stignes do uspeha preko poraza a, preko povreda do isceljenja.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s