O tekstu Bertranda Rasela

Sofija ovoga puta se javljam ovako u formi komentara (jer drugacije i ne moze😉 , meditiram vec 3 dana nad ovim tekstom, utoliko ne bih nista jos konterno pitao u vezi sa njim. Posredovacu vam ga, pa ako budete imali vremena i volje mozete ga izanalizirati ovde ovako javno. // http://pulse.rs/osecanje-greha-bertrand-rasel-osvajanje-srece/

svako dobro

Bane

-Pozdrav Bane i hvala za interesantan tekst. Ja sam o moralu i savesti opsirno pisala u mojim ranijim tekstovima jer, imaju kljucnu ulogu u razumevanju ponasanja ljudi i njihove svesti. Iz toga razloga se ne proucavaju samo u psihologiji vec, isto tako i u filozofiji i religiji.

Frojd je psihu ljudi ili strukturu licnosti predstavio modelom ida, ega i super-ega. Id je snazni, primitivni nagon koji bezobzirno nastoji zadovoljiti svoje potrebe. To je neka vrsta zivotinjskog nagona lisena razuma.

Ego je inteligentno ja koje je svesno okoline i drustvenih normi ponasanja, dok je super-ego moralni ideal. Dakle, id i super-ego su protivrecna htenja koja ego nastoji zadovoljiti ili uskladititi u drustveno prihvatljivu normu ponasanja. To je ponekad veoma tesko postici i moze rezultirati neurozom ili razlicitim mentalnim poremecajima.

Po Frojdu, super-ego je formiran pod uticajem roditelja i drustva, samim tim je nametnuti ideal ili nesto sto je osoba prihvatila spolja. Po meni, takvo shvatanje je dosta jednostrano pa, je samo delimicno tacno. Moralne vrednosti su mnogo kompleksnije nego sto to na prvi pogled izgleda. Ja razlikujem tri nivoa svesti: podsvesni, svesni i nadsvesni.

Podsvesni je podrucje ida, ali isto tako i polusvesnog ega, odnosno akumuliranih predrasuda i zabluda formiranih kroz razlicite traumaticne dogadjaje i iskustva. Polusvesni ego se manifestuje ili, kao inferiorni kompleks (kojim neko sebe dozivljava bezvrednim, beznacajnim, nesposobnim ili manje vrednim od okoline) ili, kao superiorni, arogantni, narcisticki kompleks kojim sebe neko vidi iznad okoline.

Svesni nivo je ego, dok je nadsvesni nivo konstruktivni, sustinski potencijal osobe ili ono sto se u mnogim religioznim ucenjima naziva kao istinsko sopstvo.  Po meni, moral i savest nije nesto nametnuto spolja vec, nesto sto je sadzano u samom sustinskom ili duhovnom nivou svesti.

U njemu je jezgro mudrosti ili najviseg stepena razumevanja, sto Rasel naziva razumom. Rukovodeci se takvim nagonom, ego prerasta u nad ego cime, osoba sebe stavlja u proporcionalnu srazmeru s okolinom. To je osposobljava da prevazidje pristrasnost ili ostvari potrebnu neutralnost kojom je u stanju da sagleda vlastite nize, destruktivne nagone i strasti kao, i potrebnu aktivnost da ih prevazidje da bi ostvarila sklad i u sebi i u odnosu s drugima.

Dakle, ja moral i savest posmatram kao unutrasnju, konstruktivnu autenticnost koju je neophodno razvijati da bi osoba bila u stanju ostvariti funkcionalno ponasanje. Frojd je dobro zapazio da postoji moralnost koja je nametnuta spolja. Dok je autenticna moralnost pokazatelj progresivnog duhovnog razvoja, dotle nametnuta moralnost odrazava sprecen, kao i zaostao duhovni razvoj. Ona signalizira da je svesni nivo pod snaznim uticajem Polusvenog ega.

U takvim slucajevima dolazi do disfunkcionalnog ponasanja i nesklada. Mislim da je  Dr Hari Guntrip najbolje opisao razliku izmedju autenticne savesti ili konstruktivnih moralnih principa sadrzanih u duhovnom potencijalu svakog coveka i nametnutih, spoljasnjih vrednosti koje poprimaju obelezje neuroticne savesti:

“ Razmatrajući čitav problem, mogli bismo reći da imamo dve savesti. Naša zrela savest, nas obrazovni i prosvećeni sud koji gleda objektivno na realne činjenice u našem ponašanju u svetlu situacije. Mi nastojimo, što god bolje možemo, da razmislimo o situaciji i odlučimo da je tako i tako pošteno, razumno i pravo da se radi; ili mi kasnije razmislimo o našem ponašanju i zaključimo da je trebalo da postupimo drugačije s dobrim razlogom i idući put tako i činimo.

Takva savest je u kontaktu s realnošću trenutnog stanja. Isto tako, mi imamo jednu drugu savest, koju možda ne bi ni bilo pravilno nazivati savest, s obzirom da je ona preokupirana sigurnošću, a ne istinskom dobrotom i realnim moralnim vrednostima.

Međutim, ona ima pojavu savesti, uzrokuje osećanje krivice i njeno rasuđivanje se meša s rasuđivanjem prave, zrele savesti. To je detinjasto preživljavanje ispunjeno strahom, a ne mudrošću i moralnom procenom.

Zrela savest je konstruktivna i ukazuje nam šta je ispravno i u pojedinim slučajevima nas vodi u opoziciju s određenim ljudima ili čak i s mišljenjem većine.

Detinja savest koja preživi, u zrelosti postaje neurotična savest koja nikada tako nešto ne učini. Ona je negativna i opsednuta strahom da se ne radi nešto pogrešno. Za takav strah se na kraju može ispostaviti da je strah od uznemiravanja nekog do čije nam je podrške veoma stalo: to može da ode toliko daleko da nas zaustavlja ili ozbiljno sprečava da radimo bilo šta.“

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s