Konflikt

Unutrasnji nesklad i konflikt se moze javiti u vidu osecanja sete, nezadovoljstva, nemira kao i jasnog sukoba ili borbe misli koje nastaju kao rezultat protivrecnih zelja/potreba. Mada razlicite psihicke tegobe mogu biti uzrokovane nekim organskim poremecajem kao na primer, promenama na mozgu, hormonalnim imbalansom, radom stitne zlezde, itd., to je ipak, redje. Vecinom je unutrasnji konflikt posledica otezanih zivotnih okolnosti ili tacnije nepravilne reakcije na njih. Isto tako, produzeni stres takodje moze prouzrokovati organske promene i to, upravo one koje dovode do svesne disfunkcionalnosti.

Posto konflikt ne nastaje covekovom voljom, on se voljom ne moze ni otkloniti vec, samo razumevanjem. Spoljasnji konflikti s drugim ljudima i okolinom uvek aktiviraju razlicite unutrasnje nivoe svesti u vidu razlicitih osecanja i misli, cime dolazi do konflikta u umu.

Sve i jedan covek dozivljava te konflikte. Ali, svaki covek ima njihovo razlicito razumevanje ili tumacenje. Zbog toga postoje znacajne razlike u pristupu ili nacinu resavanja konflikta kod ljudi. Dok neki ljudi, nastoje da ga ignorisu, potisnu, drugi se nadju u vrtoglavom mucnom krugu nefunkcionalnih, upornih i jalovih misli a, neki neki opet, upuceno ili samosvesno resavaju nastalu unutrasnju neravnotezu ili svesnu razjedinjenost.

Sta je razlog takvih razlicitih reakcija kod ljudi? Odgovor je samospoznaja ili razlicit duhovni razvoj. Da bi covek bio u stanju da uspesno resava ili prevazilazi unutrasnje konflikte, osnovni uslov je da ima pravilan uvid u sebe ili da razume zakonitosti razvoja vlastite svesti. Da bude svestan razlicith svesnih nivoa. Da zna da ih pravilno identifikuje.

To mu omogucava da se izdigne iznad konflikta ili vlastitih nizih, impulsivnih reakcija. Time preuzima kontrolu ili zauzima neku vrstu neutralnog, nepristrasnog posmatraca, cime se osposobljava za konstruktivnu reakciju. Tako na primer, ukoliko se covek susretne sa zlonamernom provokacijom (koja uvek potice od ljudi sa zaostalim duhovnim razvojem) prema njegovoj reakciji se uvek moze odrediti njegova samosvest ili postignuti stepen duhovnog razvoja.

U takvom slucaju covek sa zaostalim duhovnim razvojem ce odmah (bez razmisljanja) reagovati iz impulsivnog nagona Pulusvenog ega*, pa ce, poceti da besni, galami, psuje, vredja, itd. Kod coveka s pocetnim duhovnim razvojem, takodje ce se javiti takav impuls, medjutim posto on ipak ima odredjeni uvid u funkcionisanje vlastite svesti, on ce takav uvid prepoznati kao svoju nizu reakciju. Zato ce “zastati i razmisliti”, odnosno reci samom sebi: “Stop. Ovo je rakcija moga Polusvesnog ega. Ona stvara nerazumevanje u mom umu sto me navodi na destruktivnu aktivnost i ponasanje. Necu joj dozvoliti da ovlada sa mnom.”

Covek s visim stepenom duhovnog razvoja ce odmah prepoznati i razumeti provokatora ili njegov nacin rezonovanja. Zato ce se koncentrisati na to kako da izbegne konflikt. On u takvom coveku nece videti neprijatelja, niti ce imati bilo kakvo neprijateljsko raspolozenje prema njemu, posto ce razumeti da takav covek nema dovoljno razvijenu samosvest. Da njegovo ponasanje proizilazi iz nizih nagona. (Neprijateljstvo ili negativna osecanja nastaju iz nerazumevanja. Oprastanje ili oslobadjanje od negativnih osecanja prema nekom je uvek rezultat dubljeg razumevanja ali, to je vec tema za sebe.)

Takodje ce sagledati moguce neprijatne posledice takvog konflikta i za njega i samog provokatora, zato ce i preuzeti inicijativu ili potrebne mere da se takav konflikt na konstuktivan nacin izbegne ili okonca.

Kada sam navela Heraklitovu misao: “Rat je roditelj svemu.” – nisam mislila na rat izmedju ljudi vec sam, kao i Heraklit, ukazala na dublju zakonitost razvoja zivota, odnosno neophodnost postojanja suprotnosti kao i sukoba u tom procesu. Na zalost, pojedina savremena ucenja, koja su cak postala neka vrsta autoriteta, jos uvek nisu u dovoljoj meri svesna te zakonitosti. To je dovelo do jednostranog, samim tim i pogresnog tumacenja svrhe i znacaja razlicitih svesnih nivoa kod ljudi.

Narocito svesnog nivoa ili inteligencije/uma/misljenja. Ne samo sto je doslo do njegovog obezvredjivanja vec, se cesto navodi kao osnovni uzrok sukoba i disfunkcionalnog ponasanja ljudi. Pri tome se takodje u potpunosti ignorise i prenebregava cinjenica da je takav zakljucak takodje nastao iz tog istog nivoa ili kroz proces misljenja.

Da ljudi (u ovoj dimenziji) ne mogu imati bilo koji stav, percepciju ili spoznaju bez uma, odnosno procesa misljenja. Osecanja, misao i razumevanje su samo razlicite manifestacije jednog istog, tj. svesti. Kao sto se bez noci ne moze znati dan, i obrnuto; ili kao sto bez koke ne moze postojati jaje, tako se i misli, osecanja i razumevanje nalaze u stalnoj neprekidnoj interakciji i transformaciji sto stvara dozivljaj postojanja, promene i razvoja zivota.

U hriscanstvu osecanje, misao i razumevanje je predstavljeno kao Otac, Sin i Sveti Duh. U toj relaciji Sin je Sveta misao na koju se odnosi sledeci citat iz Biblije: „Ja stvaram svetlost i tamu. Ja pravim blagostanje i jad. Ja sam gospod koji radi sve te stvari.“ (Isaija 45:7).

Hegel takodje govori o tezi-antitezi-sintezi kao fazama u ciklusu razvoja. Kao sto sam vec napomenula, um, inteligencija ili svesni nivo ljudi je od neprocenjihovog znacaja. On nije samo posrednik izmedju spoljasnjeg i unutrasnjeg vec, je i pokreatac samog razvoja. Misljenjem nastaje konflikt, nesklad ili unutrasnja razjedinjenost svesti ali, isto tako preko njega takodje dolazi do resenja konflikta, odnosno sklada ili ponovnog jedinstva svesti.

Zato se u Bibliji i navodi da gospod (misao) stvara svetlost (jasnocu, znanje) i tamu (nerazumevanje) i time pravi blagostanje (dobro i sklad) kao i jad (zlo). Ajnstajn je takodje uocio: „Problem ne moze da resi ista svest koja ga je stvorila“.  Da bi se problem/konflikt/ nesklad uspesno resio neophodno je ostvariti visi stepen samosvesti. To se obicno postize tako sto (na)ucimo nesto novo i time dobijemo jasniji uvid u trenutno, ograniceno razumevanje. To nam, isto tako, pomaze da se oslobodimo neke zablude i predrasude. Takav proces traje svo vreme dok smo u ovoj dimenziji.

Um ili misljenje je dragoceno jer, nam omogucava razvoj. U slucajevima kada dodje do svesne disfunkcionalnosti kao npr., ludila, dimencije, itd. prestaje i smisaoni razvoj ljudi. Mada je meditacija korisna jer, se njome uspostavlja odredjena duhovna ravnoteza, ni u tome ne treba preterati. Aktivna stimulacija uma je takodje potrebna, narocito kod starijih ljudi. Ljude ne treba uciti tome da ne misle kao bi izbegli nesklad ili konflikt vec, ih treba uciti kako da funkcionalno misli ili svesno i upuceno prevazilaze konflikte i time ostvaruju progresivan razvoj.

_______________________________

*Pored urodjenog konstruktivnog i destruktivnog nagona (Duhovne i Telesne svesti) ljudi takodje imaju i Polusvesni ego. Polusvesni ego je neka vrsta polusvesnog nagona koji nastaje, upravo, kao rezultat potisnutih konflikata i trauma, sto dovodi do formiranja predrasuda i zabluda. On je najblizi egu ili ostvarenom stepenu samosvesti, tako da je najjaci i prvi impuls kojim se reaguje u interakciji s okolinom. Zbog toga on, takodje i sprecava neposredan kontakt s pravom sustinom coveka ili konstruktivnim nagonom Duhovne svesti.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s